VISOKA TEHNI KA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA NOVI BEOGRAD

Seminarski rad
- Mati na plo a -

Student: Sini a Mitrovi br. indeksa: 188/2011

Profesor: Dihovi ni dr or e

Decembar, 2011.

SADR AJ

Strana

1 2 3 4 5 6 7

STRUKTURA RADA ............................................................................................. 1 OSNOVE FORME RADA ....................................................................................... 1 NASLOVI I PODNASLOVI ................................................................................... 1 OZNA AVANJE SLIKA ........................................................................................ 2 OZNA AVANJE TABELA .................................................................................... 2 PRILOZI - DODACI ............................................................................................... 2 NAVO ENJE LITERATURE ................................................................................. 3

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

POJAM MATI NE PLO E

Mati na plo a (Mainboard = glavna plo a, ili Motherboard = plo a majka ) je centralna komponenta svakog PC ra unara. Mati na plo a se sastoji od jedne vi eslojne tampane plo e na kojoj se nalazi zalemljeni veliki broj elektronskih i elektromehani kih elemenata. Elektri ne veze izme u elemenata na mati noj plo i su izvedene tanjim ili debljim bakarnim linijama i povr inama. Mati na plo a me usobno povezuje sve komponente ra unara. Ove veze ostvaruje direktno (tako to se komponente nalaze na njoj (mikroprocesor, RAM....) ili preko konektora (veze sa diskovima, U/I jedinicama, mre nim karticama...). Sem to biramo procesor i memoriju, mati na plo a omogu uje da se jednostavnim umetanjem u odgovaraju e slotove (konektore) izvr i pro irenje i optimizacija sistema. Mati na plo a obezbe uje, opslu uje i nadzire sve osnovne funkcije ra unara. Ujedno slu i kao nose a podloga za druge komponente i elemente. Njena uloga je takva da prakti no u potpunosti defini e namenu, performanse i mogu nosti pro irenja PC ra unara. Mati na plo a je koncipirana tako da omogu uje pro irivost, nadogradnju i zamjenjivost - to je tzv koncept otvorene arhitekture. Ovakav koncept je nasle en je jo od originalnog IBM-ovog PC-a te je velikim dielom razlog uspeha koncepcije PC-a. Mati na plo a je osnov koncepta otvorene arhitekture. Sve izmene i pode avanja de avaju se na njoj.

Slika 1. Izgled savremene mati ne plo e X58 Supercomputer kompanije Asrock

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

1.1.

Oblici mati nih plo a - Form Factor

S vremenom su se pojavljivali razni standardi za mati ne plo e, odnosno Form Factor koji odre uje oblik i veli inu mati ne plo e, te njen na in funkcionisanja i mogu nosti. Danas je uobi ajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu ATX za plo e namenjene manjim ku i tima, dok je obi na ATX plo a ne to ve a. Najnoviji standard je Intelov BTX format mati nih plo a. Podaci o oblicima mati nih plo a mo e se na i na www.formfactors.org.

KOMPONENTE MATI NE PLO E

Osnovne komponente koje se nalaze na plo i su: ipset, slotovi za pro irenje, slotovi za memoriju i eksterni ke , procesorski slot ili soket, konektori za napajanje, konektori za disk ure aje, konektori za tastaturu i mi a, konektori za periferne ure aje, BIOS ip, CMOS baterija, d amperi (Jumpers) i DIP prekida i i firmver (Firmware). Na slici dva prikazane su vrste komponeti na mati noj plo i i njihov me usobni polo aj.

Slika 2. Komponente mati ne plo e

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

2.1.

Le i te za procesor

U dana njim kompjuterima procesor je deo koji je najlak e uo iti na mati noj plo i. To je obi no komponenta za koju je zaka en ventilator, hladnjak ili oboje. Ovi ure aji se koriste za uklanjanje toplote koju procesor proizvodi.

Slika 3: Procesori sa ventilatorom i hladnjakom

Procesor, prema kome se defini e tip mati ne plo e, postavlja se u le i te koje se naziva soket (socket). Razni tipovi procesora imaju razli ita podno ja (oblik, veli ina,broj pinova, na in u vr enja hladnjaka sa ventilatorom). Soketi su u su tini ravni i imaju nekoliko redova rupica
raspore enih u kvadratni oblik.

Slika 4: Primer procesorskog soketa - Intelov Socket 775 Generalno se mo e re i da svako podno je ima jedan ugao druga iji od ostalih (jedan pin manje). Time se ozna ava ta an polo aj procesora prilikom njegovog postavljanja u podno je. Da bi se procesor postavio, prvo treba osloboditi i podi i polugu za fiksiranje procesora, zatim paze i na orijentaciju procesora u odnosu na podno je, spustiti procesor tako da svojim pinovima upadne u podno je i na kraju spustiti i zabraviti polugu za fiksiranje. Posle monta e procesora je neophodno montirati i hladnjak sa ventilatorom. Procesorski slot je drugi metod povezivanja procesora na mati nu plo u, ali bi procesorima Intel Pentium II i Pentium III klase bila potrebna posebna dodatna kartica da bi se mogli ubaciti u ovakav

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

slot. Noviji, kompleksniji procesori poput Intel Itanium modela koriste modul poznat kao Pin Array Cartridge (PAC).

Slika 5: Procesorski adapter za slot U tabeli je dat pregled vrsta soketa, kao i odgovaraju ih procesora

2.2.

ipset (Chipset)

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

ipset je skup ipova ili integrisanih kola koja izvode poveziva ke i periferne funkcije procesora. Ovaj skup ipova je obi no elektronsko kolo koje omogu ava povezivanje memorije, kartica za pro irenje i integrisane periferije i u su tini diktira kako e mati na plo a komunicirati sa instaliranim perifernim ure ajima. Skupovi ipova obi no dobijaju ime i broj modela po originalnom proizvo a u. ipsetovi mogu biti napravljeni od jednog ili vi e sastavnih elektronskih ipova. Mati ne plo e koje se zasnivaju na Intel platformi obi no koriste dva ipa, dok SiS ipsetovi uglavnom koriste jedan. Funkcije skupa ipova se mogu podeliti u dve ve e funkcionalne grupe nazvane Severni most (Northbridge) i Ju ni most (Southbridge). Posvetimo se ukratko ovim grupama i funkcijama koje one obavljaju.

Slika 6. Pozicija i uloga mati ne plo e i njenih komponenti u PC ra unaru Nazivi 'severni' i 'ju ni' poti u od njihovog prikaza u blok emi gde su na slici jedan u vrhu a drugi u dnu. Fizi ki se oni mogu (i nalaze) na razli itim pozicijama.

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

2.2.1.

Severni most (Northbridge)

Severni most je segment skupa ipova na mati noj plo i tj. skup elektronskih kola ili ipova. Severni most je primarno odgovoran za komunikaciju sa integrisanim videom koriste i AGP i PCIe i komunikaciju koja se odvija izme u memorije i procesora. Stoga se mo e re i da rad ra unara zavisi od rada severnog mosta i njegove komunikacije s perifernim ure ajima koje kontroli e.
2.2.2. Ju ni most (Southbridge)

Ju ni most je skup ipova, odgovoran za obezbe ivanje podr ke integrisanim perifernim ure ajima (PS/2, Paralelni, IDE itd) rukovode i njihovom komunikacijom sa ostatkom ra unara i kapacitetom koji im se dodeljuje. Ve ina mati nih plo a danas ima integrisane PS/2, USB, paralelne i serijske portove. Neke od opcionih mogu nosti kojima upravlja Southbridge uklju uju LAN, zvu ne kartice, infracrveni port i FireWire (IEEE 1394). Kad je prvi put integrisan, kvalitet audia je u najboljem slu aju bio zanemaruju i, ali najnovija ponu ena re enja (poput AC97 audio skupa ipova) konkuri u Creative Labs proizvodima u kvalitetu zvuka, broju funkcija (uklju uju i ak i Dolby Digital Theater Surround tehnologiju). Southbridge je tako e odgovoran za upravljanje komunikacijom sa ostalim magistralama za pro irenje kakve su PCI, USB i starija re enja.

Slika 7. Polo aj severnog i ju nog mosta na mati noj plo i

2.3.

Magistrala

Jedan od najva nijih delova mati ne plo e je magistrala. Preko magistrala idu svi podaci, te tako komponente me usobno komuniciraju. Brzina magistrala se meri u MHz (megahercima). to je ve a brzina to se vi e podataka istovremeno mo e preneti. Najbitnija magistrala je FSB sabirnica, koja povezuje Northbridge i CPU, a kako memorija ide preko Northbridge-a FSB-ova brzina mo e dramati no pove ati performanse ra unara. Osim FSB-a, postoje i druge magistrale (slika 4):

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

2.4.

Memorijska magistrala spaja Northbridge sa IDE magistrala spaja Southbridge sa hard diskovima ili CD/DVD ure ajima AGP magistrala spaja grafi ku kartu sa memorijom i CPU PCI magistrala spaja PCI slotove sa Southbridge-om, tako e PCI magistrala koristi novi PCI Express (koji se name e kao zamena za PCI i AGP)

Slotovi za pro irenje

Najvidljiviji delovi svake mati ne plo e su slotovi za pro irenje. Oni izgledaju kao mali plasti ni prorezi, uglavnom du ine od 7,5 do 28 cm i irine oko 1.25 cm. Kao to im i samo ime govori, ovi slotovi se koriste kako bi se u njih instalirali razni ure aji za pro irenje mogu nosti ra unara.

Slika 8. Polo aj slotova na mati noj plo i Neki od ure aja za pro irenje koji se mogu montirati su: video, mre ne, zvu ne i interfejs kartice. Posmatraju i mati nu plo u na va em ra unaru lako ete videti osnovne tipove slotova za pro irenje koji se koriste u ra unarima danas: ISA, PCI, AGP, PCIe, AMR, CNR 2.4.1. ISA slot za pro irenje

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

Ako imate ra unar proizveden pre 1997. sve su anse da va a mati na plo a ima nekoliko ISA (Industry Standard Architecture) slotova za pro irenje. Oni su lako prepoznatljivi jer su obi no crne boje i sastoje se iz dva dela: jednog kra eg i jednog du eg. Kompjuteri proizvedeni posle 1997. uglavnom sadr e i nekoliko ISA slotova radi kompatibilnosti sa starijim karticama za pro irenje (iako su ih u najve oj meri zamenili PCI slotovi). Slika 5 prikazuje izgled ISA slotova na mati noj plo i.

Slika 9: ISA slotovi za pro irenje 2.4.2. PCI slotovi za pro irenje

U dana nje vreme ve ina kompjutera uglavnom koristi PCI (Peripheral Component Interconnect) slotove. Lako su prepoznatljivi po to su kratki (oko 7.5 cm) i uglavnom bele boje. PCI slotovi se mogu na i skoro u svakom ra unaru procesora Pentium klase ili ja e. Slika 6 prikazuje primer nekoliko PCI slotova za pro irenje.

Slika 10: PCI slotovi za pro irenje 2.4.3. AGP slotovi za pro irenje

AGP (Accelerated Graphics Port) slotovi su veoma popularni za primenu s video karticama. Nekada davno, ako biste hteli da koristite 3D grafi ku video karticu velike brzine, morali ste da je montirate u postoje i PCI ili ISA slot. AGP slotovi su dizajnirani da budu direktna veza izme u grafike i memorije PC-ja. Tako e su lako prepoznatljivi jer su uglavnom braon boje i nalaze se tik uz PCI slotove na mati noj plo i i kra i su od PCI slotova. Slika 7. jeste prikaz jednog AGP slota uz PCI slot pore enja radi. Obratite pa nju na razlike.

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

Slika 8: AGP slot za pro irenje 2.4.4. PCIe slot za pro irenje

Najnoviji slot za pro irenje koji se koristi na mati nim plo ama je PCI Express (PCIe). Kreiran je kao zamena za AGP i PCI. Ima sposobnost da bude br i od AGP-a a da u isto vreme zadr i fleksibilnost PCI-a.

Slika 9: PCIe slotovi za pro irenje Postoji sedam razli itih nivoa brzine za PCIe i oni su ozna eni kao 1X, 2X, 4X, 8X,12X, 16X, i 32X. Ove oznake se grubo podudaraju sa nazna enim AGP brzinama. PCIe slotove je malo te e identifikovati nego ostale slotove, jer njihova veli ina odgovara njihovoj brzini. Na primer: x1. x1 slot za pro irenje je izuzetno kratak (manje od 2.5 cm). Slotovi postaju du i proporcionalno njihovoj brzini; to je du i slot, to je ve a i njegova brzina. Razlozi za to poti u iz koncepta PCIe staza koje su zapravo umno ene komunikacione jedinice izmedju bilo koje dve PCIe komponente i u direktnoj su vezi sa fizi kim povezivanjem na magistrali. Zato to su sve PCIe komunikacije sa injene od jednosmernih spojnica izmedju ure aja, svaka PCIe kartica poku ava da ostvari najve i obostrano podr an broj staza sa svakim partnerom s kojim komunicira.

2.4.5.

AMR slotovi za pro irenje

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

10

Kao i uvek, Intel i ostali proizvo a i neprestano tragaju za na inima kako da pobolj aju proces proizvodnje. Jedan podu i proces koji bi esto usporio proizvodnju mati nih plo a sa integrisanim analognim ulaznim/izlaznim funkcijama je FCC sertifikat. Proizvo a i su razvili na in kako da razdvoje analogno strujno kolo, na primer, modem i analogni zvuk, svaki na sopstvenu karticu. Ovo je omogu ilo da analogno strujno kolo bude zasebno sertifikovano (postalo je kartica za pro irenje za sebe) i da se tako u tedi vreme za FCC sertifikovanje. Ovaj slot i Riser Card tehnologija su poznati kao Audio Modem Riser ili AMR. AMR 46-pinski slotovi su nekada bili vrlo uobi ajeni na mnogim Intelovim mati nim plo ama, ali tehnologije koje uklju uju CNR i Advanced Communications Riser (ACR) istiskuju AMR.

Slika 10: AMR slot za pro irenje 2.4.6. CNR slotovi za pro irenje

CNR (The Communications and Networking Riser) slotovi se mogu na i na nekim Intelovim mati nim plo ama kao zamena za Intelove AMR slotove. Su tinski, ovi 60-pinski slotovi omogu avaju proizvo a u mati nih plo a da ugradi ipset mati ne plo e sa pojedinim integrisanim karakteristikama. A onda, ukoliko je ove integrisane opcije ipseta potrebno poja ati (dodavanjem Dolby Digital Surround-a standardnom zvu nom ipsetu, na primer), mo e se dodati CNR Riser kartica (kako bi se poja ao kapacitet integrisanih elemenata). Dodatne prednosti CNR-a nad AMR-om podrazumevaju mre nu podr ku, Plug and Play kompatibilnost, podr ku hardverskom ubrzanju (za razliku od isklju ivo i samo CPU kontrole), te nema potrebe uklanjati konkurentski PCI slot ukoliko CNR nije u upotrebi.

Slika 11: CNR slot za pro irenje

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

11

2.5.

Flopi i hard disk konektori

Skoro svaki ra unar koji se danas proizvodi koristi neku vrstu disk drajva za skladi tenje podataka i programa. Ve ini drajvova je potrebna konekcija s mati nom plo om da bi ra unar mogao da "razgovara" sa diskom. Ove konekcije su poznate kao drajv interfejsi i postoje dve glavne vrste: flopi drajv interfejsi i hard disk interfejsi. Flopi disk interfejsi omogu uju flopi disk jedinicama (FDD-ovi) povezivanje na mati nu plo u i analogno tome hard disk interfejsi ine isto za hard diskove. Kada interfejs vidite na mati noj plo i za njega se ka e da je integrisan nasuprot onima koji su na kartici za pro irenje (neintegrisan). Interfejsi se sastoje od tampanog kola i porta. Ve ina mati nih plo a koje se danas proizvode sadr e flopi i hard disk interfejse. U dana nje vreme, ve ine mati nih plo a s kojima ete se susresti prilagodjene su Enhanced IDE (EIDE/PATA) ili Serial ATA (SATA) standardima.

Slika 12. Magistrale za paralelni i serijski ATA standard 2.5.1. Paralelni ATA standard

Uobi ajeno je da se na mati nim plo ama nalaze po dva konektora za disk jedinice po paralelnom ATA standardu. To su takozvani primarni i sekundarni IDE kanali. Na svaki od ova dva konektora, koji imaju po 40 pinova, mogu se trakastim kablovima priklju iti po dve disk jedinice (hard disk, CD ROM, DVD ROM ).Po to su konektori na trakastim kablovima vezani paralelno, onda se disk jedinice koje su na njih prikljuene moraju definisati, jedna kao master a druga kao slejv. To se radi posebnim kratkospojnicima (d amperima) na samim disk jedinicama. Kao i kod konektora za flopi jedinicu, i IDE konektori imaju ta no odre en po etak pinova, pa treba paziti prilikom priklju enja trakastog kabla da se prema tom pinu postavi pin1 konektora na trakastom kablu. Pored toga, esto je na IDE konektorima

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

12

odlomljen pin broj 20, a i sam konektor ima ljeb na plasti nom oklopu, tako da je u tom slu aju nemogu e pogre no priklju iti konektor trakastog kabla na IDE konektor.

Slika 13. Izgled IDE konektora na mati noj plo i 2.5.2. Serijski ATA standard

Kod novijih mati nih plo a su se pojavili i konektori za priklju enje hard diskova po serijskom ATA standardu, takozvanih SATA hard diskova. Na svaki od ovih konektora, koji imaju po 7 pinova, posebnim sedmo ilnim kablom se mo e priklju iti po jedan serijski ATA hard disk. U po etku je obi no bilo po dva ovakva konektora, ali najnovije mati ne plo e ih imaju i vi e (4 do 8 konektora). Pojavom SATA hard diskova postali su iroko dostupni i takozvani RAID sitemi diskova, kod kojih se vi e fizikih diskova udru uje u jedan logi ki disk, ime se posti e ve a brzina rada ili/i ve a sigurnost snimljenih podataka.

Slika 16 Serijski ATA konektor

2.6.

Memorijski slotovi i eksterna ke memorija

Slotovi za osnovnu memoriju ra unara (RAM) su slede i najkori eniji slotovi na mati noj plo i i oni sadr e module u koje se postavljaju memorijski ipovi koji ine osnovnu memoriju, memoriju u kojoj se uvaju podaci koji se trenutno koriste kao i instrukcije procesoru. Brojni i raznovrsni tipovi memorije su danas dostupni za personalne ra unare. Ve im delom, dana nji kompjuteri koriste memorijske ipove postavljene na malom tampanom kolu. Neka od ovih tampanih kola se nazivaju Dual Inline Memory Modules (DIMMs). Danas DIMM-ovi variraju po broju konduktora ili "pinova" koje odre ena fizi ka specifikacija upotrebljava. Neki

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

13

standardni primeri uklju uju 168, 184, i 240-pinske konfiguracije. Kao dodatak tome memorije za laptop ra unare se pojavljuju u manjim formatima poznatim kao Small Outline DIMMs (SoDIMMs) i MicroDIMMs.

Slika 17: Razli iti formati memorijskih modula Primeti ete kako su tinski izgledaju isto dok se koli ina memorije po modulu razlikuje. DIMM slotovi su obi no crne boje i postavljeni vrlo blizu jedni drugima. Broj memorijskih slotova varira od jedne mati ne plo e do druge ali je izgled druga ijih slotova i dalje sli an. Metalni pinovi na dnu se dodiruju sa zalemljenim plo icama na svakom modulu. Male metalne ili plasti ne plo ice na ivicama slota dr e memorijski modul sigurno u vr en u slotu.

2.7.

Priklju ci za napajanje

Uz sve ove sokete i slotove na mati noj plo i poseban priklju ak omogu uje plo i da se pove e na napajanje i prima elektri nu struju. U ovaj priklju ak se uklju uje ATX strujni priklju ak.

Slika 18: ATX strujni priklju ak na mati noj plo i

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

14

2.8.

Konektori za tastaturu

Najva niji ulazni ure aj kod personalnih ra unara je tastatura. Sve mati ne plo e imaju konektor koji omogu uje da se tastatura pove e direktno na mati nu plo u kroz ku i te. Postoje dve glavne vrste konektora za tastaturu. Nekada su to bili AT i PS/2 konektori. U dana nje vreme PS/2 konektori zadr avaju popularnost ali ih velikom brzinom zamenjuju tastature koje se povezuju preko USB priklju ka. PS/2 konektor je manji 6-pinski mini-DIN konektor. Ve ina novih ra unara koji se danas mogu kupiti poseduju PS/2 konektor za tastaturu kao i PS/2 konektor za mi a odmah iznad njega na mati noj plo i.

Slika 19: Konektor PS/2 tipa na mati noj plo i

2.9.

Periferni portovi i konektori

Da bi ra unar bio koristan i imao najve u mogu u funkcionalnost mora postojati na in da se podaci u njega unesu kao i da se mogu iz njega preneti. Mno tvo razli itih portova/priklju aka je dostupno u te svrhe. Sedam najuobi ajenijih vrsta portova koje ete videti na ra unaru su serijski, paralelni, univerzalna serijska magistrala (USB - Universal Serial Bus), Ethernet, zvu ni ulaz/izlaz i igra ki portovi.

Slika 20: Periferni portovi i konektori zalemljeni na mati nu plo u

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

15

Slika 21 prikazuje primer igra kog porta (poznatog i kao d ojstik port jer je to ulazni ure aj koji se naj e e na njega priklju uje).

Slika 21: Igra ki port Slika 22 prikazuje jo jednu grupu interfejsa - ulaze na zvu noj kartici. Ovi ulazi su poznati kao 1/8in ni (3.5 mm) stereo mini-d ekovi, tako nazvani zbog svoje veli ine i injenice da kontakt ostvaruju za levi kao i desni stereo audio kanal kroz vrh i prsten priklju ka. Na dijagramu su prikazani ulaz, mikrofonski priklju ak s leva, izlaz, priklju ak za zvu nike s desna. Softver mo e koristiti ove interfejse za snimanje i emitovanje audio sadr aja u formi fajla ili CD/DVD formatu.

Slika 22: Audio konektori

2.10. BIOS ip
Pored procesora, najosnovniji ip na plo i je ulazni/izlazni sistem (BIOS) ip. Ovaj poseban memorijski ip sadr i BIOS softver koji govori procesoru kako da me usobno komunicira sa ostatkom hardvera povezanog na ra unar. BIOS ip se lako prepoznaje: ukoliko imate brendirani ra unar (Compaq, IBM, HP i sli no), ovaj ip ima na sebi ime proizvo a a i, uglavnom, od tampanu re BIOS. Kod klonova, ovaj ip obi no nosi nalepnicu nekog od glavnih BIOS proizvo a a (AMI, Phoenix/Award, Winbond, etc).

Slika 23. Izgled BIOS ipa

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

16

2.11. CMOS baterija

PC ra unar mora da zadr i pojedina pode avanja kada je isklju en i kad mu je pritom isklju en i strujni kabl. Ova pode avanja uklju uju slede e: datum, vreme, konfiguraciju hard diska i memoriju. Ra unar uva ova pode avanja u posebnom memorijskom ipu nazvanom Complimentary Metal Oxide Semiconductor (CMOS) ip. Zapravo, CMOS (izgovara se si mos) je vrsta memorijskog ipa; to je parametarska memorija za BIOS. Po to je on najva niji CMOS ip u kompjuteru nazvan je prosto CMOS. Kako bi zadr ala svoja pode avanja, memorija mora da ima stalno napajanje. Zbog toga proizvo a i mati nih plo a ugra uju malu bateriju koja se zove CMOS baterija i koja napaja CMOS memoriju.

Slika 24. CMOS baterija na mati noj plo i Baterije se prave u razli itim oblicima i veli inama, ali sve obavljaju istu funkciju. Ve ina CMOS baterija izgleda poput velike baterije za sat ili male baterije cilindri nog oblika.

2.12. D amperi (Jumpers) i DIP prekida i

Ove dve komponente koriste se radi konfigurisanja razli itih hardverskih opcija na plo i. Na primer, neki procesori koriste razli ite volta e (1.5, 3.3, ili 5 volti). Morate podesiti plo u tako da obezbe uje odgovaraju u volta u za procesor koji koristi. To inite menjaju i pode avanja na mati noj plo i ili uz pomo d ampera ili DIP prekida a. Mati ne plo e esto imaju ili nekoliko d ampera ili jedan niz DIP prekida a. Zasebni d amperi su esto obele eni nazivom JPx (gde je x broj d ampera).

Slika 25: D amperi i DIP prekida i

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

17

3.

Konfigurisanje mati ne plo e (BIOS)

Prilikom sklapanja ra unara mora se izvr iti konfigurisanje mati ne plo e. Ve ina pode avanja u okviru ovog konfigurisanja obavlja se iz Setap programa prilikom prvog uklju enja ra unara, ali jo uvek ima mati nih plo a kod kojih treba ru no podesiti neke od njih.

Slika 26. Po etni meni Setup programa Potrebna pode avanja su obi no navedena u uputstvu za mati nu plo u koje se obavezno dobija prilikom njene nabavke. Najva nija od njih zavise od mikroprocesora koji je primenjen na toj mati noj plo i. Kao prvo neophodno je podesiti napon napajanja mikroprocesora. Dana nji mikroprocesori imaju dva napona napajanja. Jedan je za ulazno/izlazne jedinice, a drugi za jezgro procesora u kome se i vr e sve potrebne operacije. Dok se za prvi napon naj e e koristi napon +3,3V iz stepena za napajanje, za napajanje jezgra mikroprocesora postoji na mati noj plo i poseban prekida ki (impulsni) stepen za napajanje. Ovaj stepen za napajanje daje potrebni izlazni napon, iju veli inu treba podesiti prema upotrebljenom procesoru.

Uradio-la:

MATI NA PLO A
VT Novi Beograd

Sini a Mitrovi
Strana

18

LITERATURA

[1] Ron White, Kako rade ra unari, CET, Beograd, 2004. [2] Scott Mueller, Nadogradnja i popravka PC-ja, CET, Beograd, 2000. [3] http://sh.wikipedia.org/wiki/Mati na_plo a [4] http://ucka.veleri.hr/~nanic/static.php?page=static100323-164735