V. I.

AVDIJEV ISTORIJA STAROG ISTOKA Nau na knjiga Izdava ko preduze e Narodne Republike Srbije Beograd, 1952 Naslov originala V. I. Avdiev Istori drevnego Vostoka, Moskva 1948. Preveo Miroslav Markovi Tira : 3.000 primeraka tampa: tamparsko preduze e Rad, Beograd, Skadarska ulica broj 33. SADR AJ UVOD Glava I STARA MESOPOTAMIJA Izvori 12. Istorija arheolo kih otkri a 14. Spomenici materijalne kulture 16. De ifrovanje klinopisnih natpisa 16. Klinopisni natpisi 18. Istoriografija 19. Hronologija 23. Glava II NAJSTARIJE DR AVE U MESOPOTAMIJI (SUMER I AKAD) Prirodni uslovi Mesopotamije 25. Arhajsko doba 26. Formiranje najstarijeg robovlasni kog dru tva (III milenij pre n. e.) 28. Entemena 36. Delatnost Urukagine 36. Obrazovanje Sumerskog carstva pod Lugal-zagizijem (2373-2349 g. pre n.e.) 38. Uzdizanje Akada. Sargon I (2369-2314 g. pre n. e.) 39. Rimu (2313-2305 g. pren. e.) 41. Mani tusu (2305-2291 g. pre. n. e.) 41. Naramsin (2290-2254 g. pre n. e.) 42. Guti osvajaju Mesopotamiju (2228-2104 g. pre n. e.) 43. Gudea (XXIII v. pre n. e.) 44. III dinastija iz Ura (2118-2007 g. pre n. e.) 45. Glava III STARI VAVILON

Hamurabijev kodeks 48. Ekonomika i socijalni odnosi 49. Trgovina 50. Kasiti osvajaju Vavilon 58. Glava IV VAVILONSKA KULTURA Pismenost 61. Religija 62. Dr avni kult i obo avanje cara 64. Knji evnost 66. Mit o stvaranju sveta 67. Spev o Agu aji 68. Spev o Gilgame u 68. Spev o Adapi 70. Spev o Etani 70. Katabaza (Silazak) boginje I tar 71. Dramsko pesni tvo 71. Religiozno-filozofsko pesni tvo 72. Likovne umetnosti 73. Postanak nau nih znanja 74. Medicina 76. Istorija i filologija 77. kole 77. Glava V IZVORI I ISTORIOGRAFIJA STAROG EGIPTA Anti ki pisci 80. Istorija arheolo kih otkri a 83. De ifrovanje egipatskog pisma 85. Spomenici egipatske pismenosti 86. Spomenici materijalne kulture 89. Razvitak egiptologije 90. Hronologija i periodizacija 92. Glava VI POSTANAK NAJSTARIJE EGIPATSKE DR AVE Prirodni uslovi 94. Stanovni tvo 96. Pojava stalno nastanjenih zemljoradnika 97. Postanak najstarijeg klasnog dru tva 99. Glava VII

EGIPAT U PERIODU STAROG CARSTVA Razvitak privrede 105. III i IV dinastija 110. V i VI dinastija (oko 2700-2400 g. pren. e.) 113. Organizacija dr avne vlasti 115. Ideologija obo avanja cara 115. Raspadanje Egipta na nome 117. Glava VIII EGIPAT U PERIODU SREDNjEG CARSTVA Borba izme u Herakleopolja i Tebe 120. Razvitak privrede 121. Razvitak trgovine 122. Vojni pohodi 124. Eksploatacija osvojenih zemalja 126. Ja anje vlasti nomarha 126. Razvitak ropstva 127. Gradovi 128. Ustanci sirotinje i robova 130. Osvajanje Egipta od strane Hiksa 133. Glava IX EGIPAT U PERIODU NOVOG CARSTVA Isterivanje Hiksa iz Egipta 134. Porast proizvodnih snaga zemlje 135. Trgovina 135. Osvaja ki ratovi faraona XVIII dinastije 138. Egipat pod Amenhotepom III (1455-1424 g. pre n. e.) 140. Diplomatija 140. Verska reforma Ehnatona (1424-1388 g. pre.n. e.) 142. Likvidacija Amarnske reforme 145. Reakcija pod Horemhebom (Horemehbe, 1342-1338 g. pre. n. e.) 146. Osvaja ka politika faraona XIX dinastije 147. Ratovi Ramzesa II (1317-1251 g. pre n. e.) 148. Mirnodopska delatnost Ramzesa II 150. Naslednici Ramzesa II 152. Ramzes III (1204-1173 g. pre n. e.) 153. Ja anje sve tenstva 154. Organizacija dr avne uprave 156. Glava X KULTURA STAROG EGIPTA

Pismenost 159. Religija 161. Feti izam 161. Kult prirode 162. Kult mrtvih 163. Kult sunca 166. Obo avanje cara 167. Knji evnost 168. Mitovi 170. Putopisi 171. Religiozna poezija 172. Himne u ast cara 173. Pouke 174. Svetovna i religisko-filozofska poezija 174. Knji evni metodi 175. Likovne umetnosti 176. Pojava nau nih znanja 179. Glava XI HETSKA DR AVA Istorija iskopavanja 182. Izvori 183. Stanovni tvo 183. Prirodni uslovi.184. Postanak Hetske dr ave 184. Ekonomika i dru tveno ure enje 186. Novohetsko carstvo 191. Hetska kultura 194. Glava XII SIRIJA I FENIKIJA Prirodni uslovi 196. Iskopavanja 197. Pisani izvori 198. Stanovni tvo 198. Egipat osvaja Siriju i Fenikiju 199. Socijalno-ekonomski odnosi 201. Trgovina 202. Kolonizacija 205. Kultura 206. Glava XIII STARA PALESTINA Priroda 208.

Iskopavanja 209. Pisani izvori 210. Stanovni tvo 212. Hanaanu III i II mileniju pre n. e. 213. Starojevrejska plemena osvajaju Palestinu 214. Razvitak privrede i dru tvenouredenje 215. Zemljoposed 220. Obrazovanje Izrailjskog carstva 221. David 223. Solomon 223. Otcepljenje Izraela od Judeje . 224. Proroci 226. Pad Izraela i Judeje 226. Religija i knji evnost 227. Glava XIV ASIRIJA Priroda 229. Stanovni tvo 230. Izvori 230. Najstariji period asirske istorije 231. Razvitak privrede i dru tveno ure enje 232. Obrazovanje najstarije asirske dr ave 235. Prvo uzdizanje Asirije 237. Drugo uzdizanje Asirije 239. Obrazovanje Asirije kao velike sile 240. Privreda i dru tveno ure enje Asirije u vremenu od IX-VII veka 241. Organizacija vojske 245. Upravljanje dr avom 247. Osvaja ki pohodi asirskih careva 249. Kultura 253. Glava XV URARTU Prirodni uslovi 255. Stanovni tvo 256. Izvori i istoriografija 256. Postanak Urartske dr ave 258. Ekonomika i sorajaini odnosi 259. irenje Urartske dr ave 261. Urartska kultura 263. Glava XVI NOVOVAVILONSKO CARSTVO Ekonomika i dru tveno ure enje 265.

Procvat Novovavilonskog carstva 268. Glava XVII EGIPAT POZNOG VREMENA Ekonomika i dru tveno ure enje 273. Osvajanje Egipta od strane Libijaca 275. Osvajanje Egipta od strane Etiopljana 277. Ujedinjenje Egipta pod saiskim vladarima 278. Kultura saiskog doba 281. Glava XVIII STARI IRAN Priroda zemlje 284. Stanovni tvo 285. Izvori 285. Elam 287. Najstarija plemena Irana 288. Medska dr ava 290. Obrazovanje Persiskog carstva. Kir 291. Kambiz osvaja Egipat (529-523 g. pre n. e.) 293. Darije I 295. Reforme Darija I.Organizacija Persiske dr ave pod Ahajmenidima 296. Spoljna politika Darija I 300. Religija starih Persijanaca 302. Staropersiska kultura 303. Glava XIX STARA INDIJA zvori 305. Prirodni uslovi 306. Stanovni tvo 307. Najstariji gradovi idr ave 307. Arijci osvajaju severnu Indiju 308. Ekonomika i dru tveno ure enje 309. Gortre i kaste. Kastinski sistem 313. Indija u VI-IV veku pre n. e. 317. Aleksandar Makedonski osvaja Indiiu 318. andragupta (321-297 g. pre n. e.) 319. A oka (272-232 g. pre n. e.) 320. Kultura Stare Indije 321. Glava XX STARA KINA

Izvori 325. Priroda zernlje 326, Najstarije stanovni tvo 327. Dr ava an-In 328. Razvitak privrede i dru tva 329. Postanak najstarije dr ave 332. Dr ava ou (XII-VIII v. pre n. e.) 334. Privreda i dru tveno ure enje 335. Dr avnoure enje 338. Politi ka istorija doba ou 340. Period raspadanja jedinstvene dr ave (VIII-III v. pre n. e. 341. Period dinastija Han (206 g. pre n, e. 220 g. n. e.) 342. Spoljna trgovina 343. Reforme Van Mana 344. Narodni ustanci 344. Kultura stare Kine 344. Bibliografija Tabele UVOD Istorija starog Istoka obuhvata istoriski razvitak najstarijih isto nih dr ava koje su postojale na prostranoj teritoriji Severoisto ne Afrike, Prednje, Ju ne i Isto ne Azije. Prou avanje istorije mnogobrojnih naroda koji su stvorili te dr ave i specifi nu kulturu starog Istoka omogu uje nam da ispitamo jedan od najva nijih problema u istoriji ove anstva problem raspadanja rodovskog poretka, postanka, na njegovim ru evinama, i prvobitnog razvitka najstarije robovlasni ke dr ave. Prou avaju i ivot naroda koji su nekada nastanjivali prostrane teritorije od Egipta na zapadu do Tihog Okeana na istoku, mi mo emo da na osnovu mnogobrojnih dokumentarnih izvora i spomenika materijalne kulture pratimo kako su nastajali najstariji oblici ropstva. Taj proces razvitka dru tvenih oblika na starom Istoku proticao je veoma sporo. Samo su u plodnim dolinama reka Nila, Tigra, Eufrata, Inda, Ganga i Hoanhoa povoljni prirodni uslovi doprineli jo u IV mileniju pre n. e. razvitku zemljoradni ke privrede, zasnovane na ve ta kom navodnjavanju. Ali su te doline pretstavljale relativno male oaze, oko kojih je besnela ogromna stihija kulturno zaostalih nomadskih naroda. Prema tome, istori ar mo e da ve za tu duboku starinu konstatuje: ...op ti uzajamni odnos izme u nastanjenosti jednog dela tih plemena i nenastanjenosti drugog dela, koja je i dalje trajala,1 to je u znatnoj meri uslovilo usporeni tempo razvitka dru tva na starom Istoku. Jednu od najva nijih karakteristi nih crta dru tvenog ure enja naroda starog Istoka pretstavlja dugo o uvanje relikata rodovskog poretka, a uz to i trajno o uvanje premda u vidu relikata starinske, najpre porodi ne, a zatim seoske zajednice (op tine). Ali razvitak proizvodnih snaga dovodi do promene dru tvenog ure enja. Pojava i razvitak metalurgije uslovljava izvestan progres u oblasti tehnike, doprinose i razvitku poljoprivrede i pre svega zanatstva. Odvajanje sto arstva od zemljoradnje, a zatim i odvajanje zanata od poljoprivrede i pojava razgranatih vrsta zanatske i poljoprivredne proizvodnje zahtevali su novu pomo nu radnu snagu. U isto vreme, pove anje proizvodnje omogu ilo je oveku da proizvodi vi e produkata no to mu je za odr avanje svoga ivota bilo potrebno. Tako je postalo unosno da se anga uje nova radna snaga. Zato su ljudi po eli da zarobljenike, uhva ene za vreme ratova, pretvaraju u robove. S druge strane,

specijalizacija i pove anje obima proizvodnje doveli su do pojave vi ka proizvoda. Taj vi ak po eo se pojavljivati na tr i tima, i tako se pretvarao u robu. Tako nastaje najstarija trgovina razmenom (trampa); uz to se postepeno javlja i najstariji metalni novac po te ini. Razvitak primitivne trampe dovodi do daljeg imovinskog raslojavanja. Ukoliko vi e proizvodi zajednice dobijaju oblik robe, tj. ukoliko se manje proizvodi za vlastitu upotrebu proizvo a evu, a vi e u svrhu razmene, ukoliko razmena u samoj zajednici sve vi e potiskuje prvobitnu spontanu podelu rada, utoliko ve a biva nejednakost u imovnom stanju pojedinih lanova, utoliko je dublje potkopana stara zajedni ka imovina zemlji ta, utoliko se br e zajednica pretvara u selo sitnih seljaka.2 Imovinska nejednakost dovodi do toga da osiroma eli lanovi seoskih op tina dospevaju u ropstvo za dug kod bogatih. Du nici koji nisu mogli da plate dug, prinu eni su da svoj dug odrade li nim radom, to je esto dovodilo do fakti nog pretvaranja tih siromaha u robove. Imovinskom raslojavanju idu na ruku ratovi taj najva niji izvor ropstva. Tako dolazi do prve podele dru tva na klase, na klasu robovlasnika i na klasu robova. Ali se robovlasni tvo razvija na starome Istoku krajnje sporo, ne prelaze i okvire najstarijeg, primitivnog, u znatnoj meri ku nog ropstva. Upravo se time spori razvitak ropstva na Istoku razlikuje od br eg i punog procvata ropstva u anti kim dru tvima Gr ke i Rima. Ostaci poretka prvobitne zajednice trajali su u starom Egiptu sve do helenisti kog doba, a u staroj Indiji i 1 K. Marks i F. Engels, Dela, t. XXI, 488 (na ruskom). 2 F. Engels, Anti-Diring, hrvat. prevod, izd. Naprijed, Zagreb 1945, s. 167. znatno docnije. Orijentalni despotizam i naizmeni na vladavina osvaja kih nomadskih naroda nisu mogli kroz hiljade godina ni ta da u ine tim starim zajednicama.3 Nepomirljive socijalne protivre nosti izme u bogata a i sirotinje, klasni antagonizam izme u robovlasnika i robova dovode do obrazovanja dr ave, koja je robovlasnicima preko potrebna, radi ugu ivanja otpora robova i siromaha. Ta dr ava postepeno dobija na starom Istoku poseban karakteristi an oblik takozvane isto ne despotije, u kojoj je sva vrhovna vlast koncentrisana u rukama kralja. itavo zemlji te smatra se svojinom dr ave. U tome le i izvor materijalne mo i despotije. Neograni ena vlast despota dobija svoje opravdanje i obrazlo enje u religiji, koja kralja progla uje za ivu inkarnaciju boga na zemlji. Prema tome, dru tveno ure enje naroda starog Istoka razvijenije je od poretka prvobitne zajednice. Robovski poredak u uslovima raspadanja prvobitne zajednice sasvim je razumljiva i zakonita pojava, jer zna i korak napred u pore enju s poretkom prvobitne zajednice.4 Na starom Istoku nastaju: prva podela dru tva na klase, na klasu robovlasnika i klasu robova, i specifi na despotska dr ava, za ta jo nije znala epoha prvobitne zajednice. Ali se progresivni razvitak dru tva na starom Istoku vr io krajnje sporo. I posle pojave primitivne trgovine, uglavnom zasnovane na trampi, vode u ulogu po robovlasni kim dr avama starog Istoka i dalje igra naturalna privreda. Pored prve pojave organizovanih oblika iskori avanja rada robova po krupnim robovlasni kim gazdinstvima, na starom Istoku ostali su sa uvani i oblici ku nog ropstva. Uprkos postojanja organa centralne vlasti, u vidu komplikovanog i razgranatog inovni kog aparata, na Istoku i dalje zadr avaju svoj zna aj stari oblici ivota u prvobitnoj zajednici. Znatan deo zemlji ta fakti ki je pripadao seoskim op tinama i, kako je istakao Engels, ...isto ni despotizam temeljio se na zemlji nom posedu seoskih op tina...5 Koncentraciji itavog zemlji nog fonda u rukama dr ave, na ijem je elu stajao deifikovani despot, koga je Marks nazivao najvi im ili povezuju im jedinstvom, nije protivre ila ta okolnost to se zemlja fakti ki nalazila u rukama seoskih

op tina i to je obra ivana u znatnoj meri snagom slobodnih lanova tih op tina. Zato, po Marksovom mi ljenju, ...niukoliko ne protivre i to to se (kao to je to slu aj kod ve ine osnovnih aziskih oblika) povezuju e jedinstvo, koje se uzdi e nad svim tim sitnim kolektivima, pojavljuje kao najvi i sopstvenik ili jedini sopstvenik, usled ega se stvarne op tine pojavljuju samo kao nasledni posednici... Povezuju e jedinstvo, koje je realizovano u despotu kao ocu tog mno tva kolektiva, deli zemlju pojedincu preko one op tine kojoj ovaj pripada. Stoga vi ak proizvoda, koji se uostalom zakonski propisuje, kao posledica stvarnog prisvajanja putem rada, pripada, samo se po sebi razume, tom najvi em jedinstvu. Zato u uslovima isto nog despotizma i pravnoprividnog otsustva svojine u njemu u stvari postoji kao njegov temelj ta plemenska i op tinska svojina, koja je mahom rezultat spajanja zanatstva sa poljoprivredom u okvirima te sitne op tine....6 Sve to uslovljava krajnju sporost i relativnu stagnaciju u itavom razvitku privrede, dru tvenog ure enja i kulture naroda starog Istoka. To nalazi svog odraza u tome to religija vlada nad sve u ljudi staroisto nog sveta. Prvi zameci nauke ni u vanredno sporo. Sve te injenice omogu uju nam da utvrdimo uzajamni odnos izme u dru tvenog ure enja starog Istoka, s jedne strane, i dru tvenog ure enja anti ke Gr ke i Rima, s druge strane. I staroisto ni narodi, i stari Grci i Rimljani iveli su u uslovima robovlasni kog dru tva. Samo to je robovlasni tvo na starom Istoku, usled svoje relativne stagnacije, ostalo na prvom stadiju svoga razvitka; to je bilo primitivno, u znatnoj meri ku no, ropstvo, dok je u anti kom gr ko-rimskom svetu ropstvo dostiglo 3 Ibidem. 4 Istorija SKP(b) Kratki kurs. Srpski prevod, izd. Kulture, Beograd 1945, s. 127. 5 Fr. Engels, Anti-Diring, 334 (na ruskom). 6 K. Marks, Oblici koji prethode kapitalisti koj proizvodnji. Gospolitizdat 1940, 6 (na ruskom). najvi i stadij razvitka. Broj robova na starom Istoku bio je relativno mali; pored robova, postojao je i prili an broj slobodnih lanova seoskih op tina. Ropstvo na starom Istoku jo nije obuhvatalo itavu proizvodnju, kao to je to slu aj tek u anti kim dru tvima Gr ke i Rima. U skladu sa tim, postojala je razlika i izme u ekonomike zemalja starog Istoka i privrednog razvitka anti kih naroda Gr ke i Rima. Novac u vidu monete i gradsko ure enje, koje stoji u vezi sa vi im razvitkom trgovine, pojavljuju se tek na zadnjoj etapi razvitka staroisto nih dr ava. Isto je ^tako i kultura starog Istoka primitivnija od anti ke. Na starom Istoku tek ni e najstariji poznati nam alfabet; pritom su se kod mnogih naroda dugo vremena sa uvali komplikovani i primitivni sistemi pismenosti (hijeroglifi i klinasto pismo). Na starom Istoku, gde vlada religiozno-magiski pogled na svet, tek ni u prvi zameci nauke. U Gr koj i Rimu mi vidimo dalji znatan razvitak nauke i zametanje onog pogleda na svet koji nastoji da se oslobodi okova religije. Ali je stari Istok bio tesno povezan sa anti kim svetom Gr ke i Rima, u kome je robovlasni tvo dostiglo svoj puni razvitak. Kao god to je anti ko robovlasni tvo samo dalji stadij u razvitku primitivnog isto nog robovlasni tva, tako isto je i anti ka kultura dalji razvitak kulture staroisto nih naroda, koji su stvorili mno tvo sjajnih kulturnih vrednosti, vrednosti koje su stavljene u temelje zapadne gr ko-rimske kulture i srednjovekovnih kultura Istoka. ** * Prvi poku aji da se da op ti opis ivota staroisto nih naroda datuju jo iz stare Gr ke. Proslavljeni gr ki istori ar, otac istorije, Herodot (V vek pre n. e.), dao je u svom op irnom istoriskom delu prvi povezani pregled istorije staroisto nih naroda, pregled koji je u mnogim svojim delovima naivan, ali ipak talentovano napisan i

dragocen. Herodot je me u prvima postavio i va an problem kulturnog nasle a staroisto nog sveta. U docnije vreme (I vek pre n. e.) pada istorisko delo Diodora, koji je upotrebio itav niz izvora. Osobit interes u njegovom delu pretstavlja pregled istorije Egipta i Fenikije u doba Persijanaca. Slab odjek gr ke i rimske istoriografije pretstavljaju spisi ranohri anskih istori ara, naro ito Eusebija, Hijeronima i Avgustina, koji su sa uvali onu tanku nit istoriske tradicije koja ih je vezivala sa velikim staroisto nim svetom, i bledu uspomenu na najstarije svetske monarhije u Asiriji, Vavilonu, Mediji i Persiji, koje su prethodile dr avi Aleksandra Makedonskog i Rimskom Carstvu. U srednjem veku evropska istoriografija je izgubila gotovo svaku vezu sa staroisto nim svetom. ak i u XVII veku, francuski istori ar Bosije, pro et jasno izra enom verskom ideologijom, posve uje u svome op irnom pregledu svetske istorije sasvim neznatno mesto narodima starog Istoka. Prvi poku aj iznala enja smisla u istoriji staroisto nih naroda pretstavlja Hegelov ogled Isto ni svet, koji spada u njegova predavanja iz filozofije istorije. Oslanjaju i se na anti ke pisce, na bibliju i na radove prvih evropskih istori ara i filologa, koji su krajem XVIII i po etkom XIX veka pristupili prou avanju istorije starog Istoka, Hegel je dao fantasti nu i izopa enu sliku razvitka staroisto ne kulture sa gledi ta svoje reakcionarne religisko-filozofske teorije o samootkrivanju duha u istoriji ove anstva. Krupna arheolo ka iskopavanja, koja su preduzimana tokom itavog XIX veka, imala su za posledicu velika nau na dela, koja su sebi stavljala za cilj da dadu op ti pregled istorije starog Istoka. Me u tim sintezama bur oaskih nau nika, osobit zna aj imali su: trotomno delo francuskog egiptologa G. Masperoa Stara istorija naroda klasi nog Istoka, dvotomno delo akademika B. A. Turajeva Istorija starog Istoka, veliko delo Ed. Majera Istorija starog veka i Istorija Bliskog Istoka od Hola. Delo G. Masperoa imalo je ogroman zna aj u svoje vreme. Oslanjaju i se na poznavanje svih izvora dostupnih nauci krajem XIX veka, Maspero je u inio smeo poku aj da da op tu sliku istoriskog ivota itavog niza naroda staroisto nog sveta. On je prvi obratio pa nju na pitanja socijalnoekonomske istorije, uglavnom u pregledu istorije starog Egipta; osim toga, on je postavio pitanje me unarodnih odnosa izme u naroda starog Istoka. Ali pored toga, Masperoovo delo ima i itav niz nedostataka. Upotrebiv i veliki brojizvora, Maspero prema njima nije uvek dovoljno kriti an. Preuveli avaju i zna ajreligije, Maspero svaki svojpregled istorije po inje sa detaljnom analizom religiskih verovanja datog naroda, stavljaju i time u temeljsvoje istoriske koncepcije idejni faktor. Najzad, Maspero potpuno ignori e dinamiku istoriskog razvitka. Pojedine svoje preglede, naro ito socijalno-ekonomske istorije, Maspero daje potpuno odvojeno od istoriskog razvitka, me aju i injenice iz raznih epoha, slikaju i privredne i dru tvene odnose kao gotovo apsolutno nepokretne, kao da se tokom milenija ni ta nije menjalo. Zato je Maspero smatrao za mogu e da kulturu staroisto nih naroda upore uje sa kulturom savremenih isto nih naroda; tako on, na primer, upore uje staroegipatske zemljoradnike sa modernim felasima. Razvitak moderne istoriske nauke i krupna arheolo ka otkri a poslednjih decenija u inili su da je Masperoovo delo danas gotovo potpuno zastarelo. Veliki uticajna razvitak zapadnoevropske istoriografije imalo je delo E. Majera, u kome je pisac dao potpun i detaljan rezime svih tekovina arheologije i istoriske nauke u oblasti istorije starog Istoka. Sjajno vladaju i izvorima, koje je podvrgao strogoj kriti kojanalizi, Ed. Majer je na osnovu njihovih svedo anstava stvorio iroku i jasnu sliku istorije naroda starog Istoka. Ali u osnovi itave njegove istoriske koncepcije le i potpuno nepravilna i apsolutno pogre na teorija cikli nosti. Pretstavljaju i

izraz reakcionarne ideologije imperijalisti ke Nema ke, Ed. Majer je poricao teoriju progresa, stavljaju i jojnasuprot teoriju cikli nosti, tj apsolutne neizbe nosti povratka na ve pre ivele oblike dru tvenog ure enja. Nastoje i da opravda i istoriski obrazlo i svaku reakciju, Ed. Majer je u svojim delima poku avao da doka e da je stari vek u svome istoriskom razvitku pro ao kroz sve stadije kroz koje e docnije pro i srednjovekovna i nova Evropa, ponoviv i isti ciklus razvitka. Prema tome, modernizuju i i idealizuju i staro robovlasni ko dru tvo, Ed. Majer je, s jedne strane, nalazio u starom Egiptu feudalne odnose, a s druge strane identifikovao anti ko ropstvo sa slobodnim najamnim radom iz epohe kapitalizma. Ed. Majer je ovejani pristalica bur oaske teorije migracija, pomo u koje je seobama naroda obja njavao itav niz istoriskih injenica, samim tim potcenjuju i najva niji faktor unutra njeg istoriskog razvitka. Najzad, tre u karakteristi nu crtu istoriske koncepcije Ed. Majera pretstavlja iroko kori enje reakcionarne i apsolutno neta ne rasne teorije. Kod prou avanja istorije stare Mesopotamije Majer je osobito podvla io injenicu uzajamnog delovanja izme u sumerske i semitske rase. Jako izvr u i istoriske injenice, Majer je osobit zna ajpridavao pojavi indogermanske rase na istoriskojpozornici, to po njegovom mi ljenju pretstavlja krunu razvitka staroisto ne istorije. Akademik B. A. Turajev bio je najkrupniji pretstavnik ruske orijentalistike s kraja XIX i po etka XX veka. Njegovi nau ni radovi odlikuju se i originalnim crtama. Glavno delo B. A. Turajeva Istorija starog Istoka obuhvata ve i brojnaroda i zemalja nego op te sinteze njegovih prethodnika. Tako je Turajev, na primer, uneo u svojkurs istorije starog Istoka pregled istorije i kulture Vanske kraljevine, Napate, Meroe i Aksuma, kao god i starih Punaca, posvetiv i tim temama posebna poglavlja. Te e i da utvrdi tesni kontinuitet izme u staroisto nog i anti kog sveta, kao god i izme u kulture starog i srednjovekovnog Istoka, Turajev je pro irio hronolo ke okvire tradicionalne istorije starog Istoka, obradiv i je do poznog helenizma. Po svom dubokom poznavanju injeni ke gra e B. A. Turajev je prevazi ao mnoge zapadnoevropske stru njake. Njegovo veliko delo zasnovano je na samostalnom i strogo kriti kom prou avanju izvora. Navode i mno tvo originalnih prevoda itavog niza spomenika, uglavnom iz kulturne istorije starog Istoka, B. A. Turajev je umeo da postavi itav niz problema i da ih osvetli ire, dublje i originalnije od svojih prethodnika i savremenika. Osobitu pa nju posve ivao je Turajev uvek prou avanju kulture staroisto nih naroda. Bri ljivo prou avaju i knji evno stvaranje i verske nazore staroisto nih naroda, Turajev je utvrdio itav niz dodirnih ta aka izme u kulturnog razvitka tih naroda, to mu je omogu ilo da sa svom snagom postavi, va nu tezu o kulturnom jedinstvu svekolikog staroisto nog sveta. U isto vreme, on je u svim svojim radovima o tro podvla io problem kulturnog nasle a starog Istoka, koji je izvr io sna an uticajna razvitak anti kih i srednjovekovnih isto nih civilizacija. Kao tipi an pretstavnik bur oaske istoriografije, u potpunosti dele i idealisti ki pogled na svet nau nika svoga vremena, Turajev je veoma malo pa nje obra ao na socijalno-ekonomsku istoriju, stavljaju i kao kamen-temeljac u svoje studije prou avanje kulture i naro ito religije staroisto nih naroda. Potcenjuju i, a ponekad i sasvim ignori u i, socijalno-ekonomski faktor, Turajev je razvitak staroisto nih naroda i dr ava tuma io pomo u politi kih doga aja, osvajanja, migracija, promena dinastija, a u nekim slu ajevima tra io re enje zagonetke ove ili one injenice u geografskim uslovima, krajnje precenjuju i njihov istoriski zna aji uticaji samim tim izopa uju i proces istoriskog razvitka dru tva. Zapa aju i sli ne injenice u istoriskom, naj e e istorisko-kulturnom razvitku raznih naroda starog Istoka, Turajev to nije tuma io istim putem razvitka socijalno-ekonomskih odnosa, niti jednakim stadijem u razvitku naroda, ve jedino spoljnim uzajamnim odnosima ili

kulturnim uticajima, koje je on dovodio u vezu sa migracijama i osvajanjima. Zato delo Turajeva u metodolo kom pogledu pretstavlja tipi no delo idealisti ki nastrojenog bur oaskog istori ara, koji nije umeo da savlada osnovne principijelne gre ke bur oaske istoriske nauke. Prema tome, sve te velike sinteze najve ih specijalista XIX i XX veka, koje su zasnovane na bri ljivom i strogo kriti kom prou avanju dokumentarnih i arheolo kih izvora, imaju izvesne op te principijelne nedostatke. Tako se u njima izla e uglavnom politi ka i kulturna istorija starog Istoka, a odve malo mesta posve uje analizi socijalno-ekonomskih odnosa, koji su prikazani jednostrano i tendenciozno u okvirima bur oaske idealisti ke koncepcije. Drugi njihov bitni nedostatak pretstavlja to to se ograni avaju na izlaganje istorije samo takozvanog klasi nog Istoka, tj Egipta i Prednje Azije, ignori u i istoriski razvitak Indije i Kine. Ti istori ari, koji su obi no polazili od pogre ne i tetne rasne teorije, nisu uzeli u obzir to da su narodi Indije i Kine prevalili isti put razvitka od rodovskog poretka do robovlasni tva koji i ostah narodi starog Istoka, i da su naporedo sa ostalim narodima dali znatan doprinos riznici svetske kulture. Najnovija arheolo ka iskopavanja i istoriska ispitivanja pokazuju da je itav staroisto ni svet, uklju uju i tu Indiju i Kinu, pretstavljao jedinstven svet, povezan mnogobrojnim nitima, koji je pro ao kroz isti stadijistoriskog razvitka. Ti osnovni nedostaci koji su karakteristi ni za istori are i filologe XIX i po etka XX veka delom su savladani u radovima sovjetskih nau nika, koji su obratili znatno ve u pa nju na prou avanje socijalno-ekonomskih odnosa, koji su utvrdili postojanje robovlasni kih odnosa na starom Istoku i uveli u krug svog ispitivanja istoriju stare Indije i stare Kine. Me u tim istori arima isti e se akademik V. V. Struve, jedan od najbli ih u enika B. A. Turajeva. Predaju i dugo godina istoriju starog Istoka na Lenjingradskom univerzitetu, V. V. Struve je na osnovu dubokog prou avanja mnogobrojnih i raznovrsnih izvora sastavio nov kurs istorije starog Istoka. U osnovu tog kursa stavljena je misao o tome da je osnovni oblik eksploatacije rada u zemljama starog Istoka bila robovlasni ka eksploatacija i da stoga staroisto no dru tvo treba smatrati robovlasni kim dru tvom. Ove poglede izlo io je V. V. Struve sa dovoljnom potpuno u u svome radu Problem zametanja, razvitka i raspadanja robovlasni kih dru tava starog Istoka; zatim su oni stavljeni u temeljnjegovog uxbenika Istorija starog Istoka (Moskva, 1941 g.). U tom delu akad. V. V. Struve je, temelje i se na marksisti ko-lenjinisti koj metodologiji, u inio poku ajda da novu koncepciju istorije starog Istoka. Za poslednjih trideset godina sovjetski nau nici su izvr ili zama an i dragocen rad na sakupljanju, prou avanju, izdavanju i prevo enju raznih izvora, kao i na prou avanju raznih va nih problema istorije starog Istoka. Najve a pa nja posve ena je prou avanju socijalno-ekonomskih odnosa, problemu postanka i razvitka ropstva, specifi nosti robovlasni kih odnosa na starom Istoku, reliktima rodovskog poretka i starinske seoske op tine. U vezi sa tim, podvrgnut je prou avanju razvitak ekonomike i tehnike na starom Istoku. naro ito razvitak sistema navodnjavanja i rudarstva. Sovjetski istori ari posvetili su itav niz radova politi kojistoriji staroisto nih dr ava, naro ito vojnojpolitici i vojnojistoriji Egipta i Asirije, kao god i va nim problemima hronologije. Velika pa nja posve ena je i pitanjima istorije kulture, naro ito prou avanju prvih za etaka nauke, razvitku knji evnosti, umetnosti i religije staroisto nih naroda. Oslanjaju i se na prou avanje primarnih izvora, od kojih se neki uvaju u sovjetskim muzejima, i temelje i se u svome radu na marksisti ko-lenjinisti koj metodologiji, sovjetski istori ari i filolozi umeli su da u svojim radovima postave itav niz va nih principijelnih i aktuelnih problema, podvrgavaju i u isto vreme efikasnojkritici misli bur oaskih reakcionarnih istori ara i fa isti kih

pseudonau nika. U oblasti istorije i kulture starog Istoka, pored akad. V. V. Struvea, radili su slede i istori ari, filolozi, lingvisti i arheolozi: akad. N. J Mar, akad. I. I. Mje anjinov, akad. N. M. Nikoljski, A. B. Ranovi , N. D. Flitner, I. G. FrankKamenjecki, B. B. Pjotrovski, G. V. Cereteli, G. Kapancjan, J P. Francov, V. I. Avdijev, M. E. Matje, I. M. Lurje i mnogi drugi. ** * Staroisto ni svet obuhvatao je prostranu teritoriju, u koju su ulazile: Severoisto na Afrika, Prednja Azija, Iranska Visorovan, Indija i Kina, sa svim oblastima izme u njih. Severna granica staroisto nog sveta i la je otprilike 42-im stepenom severne irine, a ju na granica otprilike du severnog povratnika. Prema tome, ta prostrana teritorija prote e se nekih 1800 km sa severa na jug. Zapadna granica staroisto nog sveta prolazila je otprilike kroz Libisku pustinju, tj du 10 zapadne du ine (od Pulkova), a isto na granica i la je obalama Tihog Okeana, drugim re ima, otprilike du 190 zapadne du ine. Dakle, du ina tog ogromnog pravougaonika iznosi 10.000 km. itava ta teritorija lako se mo e podeliti na dve polovine. Zapadna polovina obuhvata Egipat i Prednju Aziju, dok isto na polovina zahvata Indiju i Kinu. Granica izme u te dve polovine staroisto nog sveta prolazi preko Solomonovih planina, koje le e u pustinjskom i te ko pristupa nom podru ju, ispresecanom samo malim brojem planinskih prelaza. Zapadni delovi tih dveju polovina, Indija i Egipat, imaju izvesne zajedni ke geografske crte. Tako i Egipat i Indija le e u istom klimatskom pojasu arke, suptropske i tropske klime, i u znatnojsu meri otse eni od sveg ostalog sveta, obrazuju i prili no zatvorena i izolovana geografska podru ja. Egipat, koji se sastoji od doline i delte reke Nila, li i na neku oazu, izgubljenu u pesku ogromnih severnoafri kih pustinja, koje su je otsekle od ostalih oblasti Afrike. Delta reke Nila bila je u dubokojstarini skroz zabla ena, te stoga tako e nije mogla da slu i kao povezuju a karika izme u Egipta i Sredozemnog Mora. Na jugu, te ko prohodne katarakte Nila i mo varni predeli isto ne Afrike pretstavljali su prili no ozbiljnu prirodnu prepreku. Samo su uska Suecka prevlaka i korita presahlih bujica (gazovi) spajali Egipat sa Sinajskim Poluostrvom i sa obalom Crvenog Mora, pretstavljaju i najstarije trgova ke i vojne puteve, koji su u slabojmeri vezivali Egipat sa velikim aziskim, kontinentom. Ogromno Indisko Poluostrvo je, sli no Egiptu, tako e u znatnojmeri izolovano. Sa zapada, juga i istoka Indija je odvojena od itavog ostalog sveta nedoglednim prostranstvima okeana. Na severu, Indiju deli od Azije najve i planinski greben na svetu xinovski Himalaji. Prirodni uslovi Prednje Azije i Kine imaju mnogo ega zajedni kog. Prednja Azija i Kina nalaze se u zoni umerene i suptropske klime i, nasuprot Indiji i Egiptu, povezane su u teritorijalnom pogledu sa susednim zemljama. Mala Azija i ostrvsko podru je Egejskog Mora ine most izme u Prednje Azije i Evrope. Iranska Visoravan i Srednja Azija otkrivaju mno tvo puteva, koji vode u razne oblasti Azije. Kina je u geografskom i istorisko-kulturnom pogledu nerazdvojno povezana sa susednim oblastima Azije. Pograni na podru ja Kine neprimetno prelaze u oblasti nastanjene susednim plemenima. Uprkos ogromnih rastojanja i te ko prohodnih predela po pustinjama i na planinskim masivima, pojedine zemlje starog Istoka bile su me usobno povezane itavom mre om starinskih trgova kih i vojnih puteva. Osobit zna aju tom pogledu imali su veliki re ni putevi: Nil, Eufrat, Tigar, Ind, Gang, Jang-cenk-jang i Hoanho. Nil je spajao pojedine delove Egipta izme u sebe, a itav Egipat sa oblastima tropske Afrike, naro ito sa zlatonosnom Nubijom, kao god i sa podru jem Sredozemnog Mora. Eufrat i Tigar spajali su pojedine oblasti Mesopotamije izme u sebe, a itavo

Me ure je sa podru jem Persiskog Zaliva, kao god i sa Severnom Sirijom, sa Zakavkazjem i sa Malom Azijom; pritom su du isto nih pritoka Tigra i njihovim dolinama i li putevi iz Mesopotamije u pravcu teritorije Iranske Visoravni. Podjednak zna ajimale su i krupne reke Indije i Kine. Ogromnu va nost za uspostavljanje ekonomskih, politi kih i kulturnih veza izme u zemalja starog Istoka imali su i karavanski putevi. itav niz va nih trgova kih puteva i ao je jo iz vremena duboke starine iz Egipta preko Sirije u Malu Aziju, u Zakavkazje, u Mesopotamiju i dalje na Istok, u Iran, usled ega je Sirija postala va na raskrsnica raznih trgova kih puteva. U isto vreme, iz primorskih gradova Sirije i Fenikije polazili su pomorski putevi, koji su vezivali Prednju Aziju sa deltom Nila i sa ostrvskim podru jem Egejskog Mora, naro ito sa krupnim ostrvima Kiprom i Kritom. Osnovni tipovi prirodnih uslova za isto ni svet jesu: 1. bezvodne visoravni sa prostranim stepama i ravnicama. 2. nizije, koje seku i natapaju velike reke. 3. primorske zemlje, koje le e neposredno na moru. Dana nji razvitak arheologije omogu uje nam da tim trima tipovima dodamo jo dva bitna tipa: planinske oblasti i pustinjske predele, koji danas sve vi e i vi e ulaze u krug arheolo kog i istoriskog ispitivanja. U prvi tip geografskih uslova treba uvrstiti: sirisko-mesopotamsku stepu, koja vezuje Siriju sa Mesopotamijom i Arabijom, planinski plato Male Azije i Irana, prikaspiske stepe, visoravan Srednje Azije, Dekan, kao i prostrane platoe i stepe Kine. U drugi tip geografskih uslova spadaju: stare aluvijalne doline i nizije, stvorene nanosima velikih reka: nilska dolina, dolina reke Eufrata i Tigra, koja je od Grka dobila naziv Mesopotamija (Me ure je), doline Inda i Ganga u severnojIndiji, najzad, doline Jang-cenk-janga i Hoanhoa u Kini. U tre i tip geografskih uslova spadaju: delta reke Nila, kao i delta Eufrata i Tigra, koji su se u starom veku ulivali u Persiski Zaliv u zasebnim koritima, dalje, sredozemnu obalu Sirije i Fenikije, i najzad, plodonosnu Malabarsku obalu, koja le i u jugozapadnom delu Indije. Od planinskih podru ja treba pomenuti planinske oblasti Male Azije, Zakavkazja i Kavkaza, severoisto nog dela Mesopotamije, gde je le ala Asirija u u em smislu, dalje, podru je planina koje dele Mesopotamiju od Irana, naro ito planinski deo starog kulturnog podru ja Elama, planinske predele Irana, Indije i Kine. Najzad me u najtipi nijim pustinjskim oblastima staroisto nog sveta treba ista i severnoafri ku pustinju Saharu, koja se u dubokojstarini odlikovala daleko manje su nom klimom i koja je imala i reka, kao god i Arabiju, ija najstarija istorija jo eka svog istra iva a. U dubokojstarini ljudski je ivot u velikojmeri zavisio od prirodnih uslova. Ali ak i u ona vremena kada ovek, usled niskog stupnja razvitka tehnike, nije mogao da vlada prirodom, prirodni uslovi ipak nisu mogli da vr e presudan uticajna razvitak dru tvenog ure enja. Prirodni uslovi mogli su samo da doprinesu i ubrzaju razvitak dru tvenih oblika, ili naprotiv, da zadr e i uspore tajproces. Prirodni uslovi imaju osobit zna ajza razvitak privrede, doprinose i u izvesnojmeri dominantom razvitku ove ili one vrste privrede. Nedovoljna navodnjenost visoravni i stepskih predela spre avala je razvitak zemljoradnje i i la na ruku preovla uju em razvitku sto arstva. Tako je to slu ajna Iranskojvisoravni i na planinskim platoima Male Azije. Plodno tle, bogata prirodna ubrenja i periodi na izlivanja velikih reka po aluvijalnim dolinama doprineli su ranojpojavi zemljoradnje vo ene pomo u navodnjavanja i visokom razvitku irigacione tehnike. Po zemljama koje su le ale du morske obale jo u starini ponikla je i docnije se veoma razvila trgovina, naro ito pomorska i tranzitna, kao to se to mo e videti u Fenikiji i Siriji. Najzad, u planinskim zemljama, bogatim

umskom gra om i rudnim blagom, naro ito metalima, razvijali su se zanati, osobito metalurgija. U MalojAziji, u Zakavkazju i, o evidno, tako e na Kavkazu ponikli su najstariji centri metalurgije, iz kojih su se ruda, metalne izra evine i metalurgiska tehnika irile po itavom prednjeaziskom svetu. I. STARAMESOPOTAMIJA IZVORI Izvori za istoriju stare Mesopotamije sastoje se od tri glavne grupe: 1) od spomenika staroisto ne pismenosti, 2) od spomenika materijalne kulture i 3) od svedo anstava anti kih pisaca. Za istori ara najve i zna ajimaju staroisto ni dokumenti, jer oni fiksiraju injenice iz socijalno-ekonomske istorije, politi ke doga aje, i pretstavljaju odraz stupnja razvitka kulture onoga vremena. Veliki zna aj imaju i spomenici materijalne kulture, koji svedo e o razvitku ivota, materijalne kulture i tehnike naroda Prednje Azije. Znatno manji zna ajimaju svedo anstva anti kih pisaca. Ali moderni ispitiva ne sme ni njih zanemarivati, iako raspola e pouzdanijim i potpunijim izvorima. Anti ki pisci bili su svedoci poslednjih vekova postojanja civilizacija starog Istoka. Oni su mnogo ta li no posmatrali, o mnogo emu bili obave teni zahvaljuju i dobrim, danas izgubljenim izvorima. Autenti ni spomenici staroisto ne pismenosti u mnogome potvr uju svedo anstva anti kih pisaca. Najzad, anti ki su pisci stajali na vi em stupnju kulturnog razvitka od pretstavnika staroisto nog sveta. Ali moderni istori ar mora prou avanju podataka anti kih pisaca prilaziti sa velikom kriti kom oprezno u. Svedo anstva anti kih pisaca treba uvek porediti sa odgovaraju im iskazima staroisto nih dokumenata i spomenika. Moderni ispitiva du an je da vodi ra una o tendenciji ovog ili onog pisca, a naro ito istori ara antike, on mora voditi ra una o karakteru njegovog pogleda na svet. Najzad, treba uzeti u obzir i stepen modernizacije koji dati anti ki pisac unosi u svoju povest. Me u gr kim istori arima koji su pisali o starom Istoku isti e se Herodot, koji se s pravom naziva ocem istorije. Svoje op irno delo Herodot (oko 480-425 g. pre n. e.) je posvetio istoriji gr ko-persiskih ratova (500-449 g. pre n. e.). Te e i da to je mogu e podrobnije okarakteri e stra nog neprijatelja Helena Persisku dr avu, Herodot bri ljivo opisuje prirodu, obi aje, verovanja, kulturu i istoriju zemalja i naroda koji su ulazili u sastav persiske despotije. U svome delu Herodot je iskoristio uglavnom kazivanja sve tenika i putovo a, kao god i sopstvena zapa anja, koja je stekao za vreme svojih putovanja po Istoku. Iako Herodot nije znao staroisto ne jezike i nije mogao da strogo kriti ki pri e svojim izvorima, ipak mi u njegovom delu nalazimo prve za etke nau ne kritike. Podrobno opisav i Persiju i Egipat, pisac je Mesopotamiji dodelio relativno malo mesta, nose i se mi lju da Asiriji posveti posebno delo, koje me utim nije napisao. Nastoje i da uvek daje raznovrstan istorisko-kulturni pregled, Herodot opisuje prirodne uslove Me ure ja, obra aju i posebnu pa nju na ve ta ko navodnjavanje, na kori enje i gajenje korisnih biljaka, kao god i na plodnost tla, iji zna ajon jako preuveli ava. Govore i o ivotu i obi ajima naroda Mesopotamije, Herodot pri a o gra enju brodova, vodnom saobra aju i trgovini, opisuje odelo, hranu, na ine le enja, pogrebne i svadbene obi aje. Osobito detaljno opisuje Herodot glavni grad Mesopotamije Vavilon, koji on smatra najznamenitijim i najutvr enijim gradom u zemlji. Pregled politi ke istorije Mesopotamije koji je Herodot dao obele en je krajnjom kratko om i sastoji se od opisa slu ajnih i delom legendarnih epizoda. Osobito

detaljno opisuje Herodot gra evinsku delatnost Semiramide i Nitokride, Kirovo zauze e Vavilona, ustanak Vavilonjana za vlade persiskog kralja Darija, pohod asirskog cara Senaheriba na Egipat. iroko koriste i u svom kazivanju starinske mitove i narodne pri e, Herodot ih esto izdaje za istoriske injenice. Tako je Herodot osniva em asirskog carstva smatrao Nina, sina Belovog, koji je vodio poreklo od roda Heraklida. Ali pri pa ljivoj kriti kojanalizi Herodotovih svedo anstava, moderni istori ar mo e da iskoristi mnoge od injenica koje je on opisao. Herodot se s velikim po tovanjem odnosi prema kulturi staroisto nih naroda i isti e uticajstarog Istoka na anti ki svet. Spominju i sun ane asovnike (gnomon i polos) i podelu dana na 12 delova, Herodot veli da su sve to Heleni preuzeli od Vavilonjana. Daleko manji nau ni zna ajimaju svedo anstva Ktesije sa Knida, koji se rodio u drugojpolovini V veka pre n. e. Ktesija je uneo u svojpregled asirske istorije mno tvo narodnih legendi, kao to su, na primer, legenda o mudrom Ahikaru, veziru Senaheriba i Asarhadona, o Ninu i Semiramidi, osniva ima asirskog carstva itd. Sve te legende ine aroliku me avinu isto nih pri a sa docnijim gr kim verzijama. Ali u nekim slu ajevima Ktesija se mogao oslanjati i na verodostojnije izvore, naro ito na carske rolne pergamenata, koje je on imao mogu nosti da prou ava u carskim arhivima u Suzi, kuda je imao pristupa kao dvorski lekar persiskog kralja Artakserksa. Ktesijino delo nije nam se sa uvalo. Pojedini odlomci iz Ktesije sa uvali su se kod Diodora, koji ih je uzeo iz nekog helenisti kog pisca, mo da Agatarhida. Diodor, koji je iveo u I veku pre n. e., iroko je iskoristio u svojojIstoriskoj biblioteci razna dela svojih prethodnika, pored ostalih, Herodota i Ktesije. Osobito podrobno opisuje Diodor legendarni ivot i delatnost osniva a Asirskog carstva Nina i Semiramide. Izvestan interes u Diodorovom delu pretstavlja opis Vavilona, napose onih umetni kih pretstava koje su pokrivale zidove vavilonskih dvoraca i koje su otkrivene prilikom iskopavanja u Vavilonu. Najzad, zaslu uje pa nju i opis haldejske astrologije i astronomije koji se sa uvao u Diodorovom delu. Podaci iz istorije starog Me ure ja sa uvali su se u Geografiji Strabona, koji je iveo u I veku pre i I veku n. e. U svome delu Strabon je dao opis prirodnih uslova Mesopotamije, obrativ i pa nju na periodi ne izlive Tigra i Eufrata i na nu nost organizovanja mre e ve ta kog navodnjavanja. Mnoga Strabonova zapa anja pretstavljaju znatan interes, ali u nekim slu ajevima ona pate od velikih preuveli avanja. Tako Strabon preuveli ava plodnost tla Mesopotamije i iroku privrednu upotrebu urmine palme. Strabon detaljno opisuje obi aje i ode u Vavilonjana, svadbene i pogrebne obi aje i sakralnu prostituciju, u mnogo emu se povode i u tim kazivanjima za Herodotom. U Strabonovom delu sa uvani su iriteresantan opis Vavilona, opservatorije haldejskih astroioga u Vavilonu, kao i istoriske legende, kakve su, na primer, legende o Ninu i Semiramidi, ina e iroko rasprostranjene u anti kojistoriografiji. Zato nije udo to su te legende prelazile s kolena na koleno i sa uvale se i u docnija vremena. Srednjovekovni istori ari predali su ih, zajedno sa ostalim oskudnim svedo anstvima anti kih istori ara, onim nau nicima koji su u osvit novog veka ponovo o iveli interesovanje za davno zaboravljene narode i kulture staroisto nog sveta. Posebno mesto me u anti kim piscima koji su pisali o starim narodima Prednje Azije zauzima Vavilonjanin Berosos, koji je iveo u IV-III veku pre n. e. Kao sve tenik Mardukovog hrama u Vavilonu, Berosos je imao pristupa u arhive uvane po hramovima, to mu je olak alo rad. Kao savremenik Aleksandra Makedonskog i persiskih Seleukida, on je bio upoznat sa gr kom kulturom i mogao je da vavilonsku istoriju i kulturu okarakteri e sa gledi ta obrazovanog Grka svoga vremena. Sve mu je to

omogu ilo da sastavi jedno veliko istorisko delo, koje je obuhvatalo pregled vavilonske istorije i mitologije, na gr kom jeziku. Berososovo delo sastojalo se od tri knjige. U prvojknjizi, koja je nosila naslov Mudrost, izlo eni su vavilonski mitovi. U drugoj knjizi izlo ena je istorija Mesopotamije od legendarnog potopa do vlade cara Pula (tj asirskog cara Tiglatpalasara III). U tre ojknjizi opisana je istorija Mesopotamije do smrti Aleksandra Makedonskog. Na alost, Berososovo nam delo nije sa uvano u celini. Sa uvani su samo fragmenti i citati u delima Josifa Flavija, Julija Afrikanca, Eusebija i Aleksandra Polihistora. Ti odlomci sadr e legende o prvobitnim vremenima, o potopu, o patrijarsima, o Senaheribu i Navukodonosoru. ISTORIJA ARHEOLO KIH OTKRI A Pravo prou avanje istorije i kulture starih naroda Mesopotamije po elo je tek onda kada su nau nici stekli mogu nost da podvrgnu nau nom ispitivanju natpise i arheolo ke spomenike, na ene na teritoriji Me ure ja. Prva iskopavanja po eo je sredinom XIX veka Bota, koji je imao sre e da u Horsabadu na e ru evine dvora asirskog cara Sargona. Osobito uspe na iskopavanja izvr io je Lejard, u vremenu od 1845 do 1851 g. On je otkrio ostatke asirskih prestonica Kalaha i Ninive. Lejard je u ru evinama Kalaha iskopao ostatke pet dvorova, koje su sagradili asirski carevi od IX do VII veka pre n. e. Tu je on na ao sjajna vajarska dela, naro ito pretstave xinovskih krilatih bikova, uvara carskog dvora. Na bareljefima, koji su pokrivali zidove tih dvorova, sa uvale su se scene iz rata i lova, opsade tvr ava, odvo enja zarobljenika i iz dvorskog ivota. U ru evinama Ninive Lejard je otkrio ostatke ogromnog dvora, koji se sastojao od velikog broja sala, odaja i hodnika. Pored brojnih dela asirske umetnosti, Lejard je otkrio i veliku koli inu raznih predmeta materijalne kulture (oru je, posu e, ukrase, predmete iz svakodnevnog ivota). Osobitu istorisku vrednost imaju natpisi, koje je Lejard otkrio u ru evinama asirskih dvorova. Lejardov rad nastavili su Rasam i mit; njihova iskopavanja dala su ogroman materijal za prou avanje istorije i kulture Asirije. Podjednako va na iskopavanja izvr ena su i u drugojpolovini XIX veka, u ju noj Mesopotamiji, gde su arheolozi otkrili razvaline najstarijih sumerskih gradova, koji vode poreklo s kraja IV milenija pre n. e. De Sarzek i Heze otkrili su na mestu dana njeg Teloha ostatke starosumerskog grada Laga a ( irpurla), u ijim su ru evinama na li mnogobrojna dela sumerske umetnosti i mno tvo glinenih tablica sa sumerskim klinastim natpisima, naro ito dragocene dokumente koji pretstavljaju privredne izve taje. Neki od tih dokumenata uvaju se u muzejima Moskve i Lenjingrada. Mnogobrojni ostaci zgrada, me u kojima hramova i njihovih kula (zikurata) otkriveni su u glavnom verskom centru starog Sumera, gradu Nipuru. Dragocen materijal za prou avanje Novovavilonskog carstva dala su iskopavanja u Vavilonu, koja je izvr io nema ki nau nik Koldevej pred sam krajXIX veka. Ta iskopavanja omogu ila su nam da rekonstrui emo topografiju starog Vavilona, najve eg grada staroisto nog sveta. Koldevejje otkrio razvaline vi e dvoraca vavilonskog cara Navukodonosora, sa uvenim vise im vrtovima, iji su nam opis sa uvali gr ki, istori ari. Tu su na eni i ostaci hramova, kanala i procesioni put sa razvalinama Vrata boginje I tar, bogato ukra enih mnogobrojnim pretstavama od fajansa (kalja). U ru evinama Vavilona prona eni su dragoceni istoriski dokumenti, napose tekst manifesta persiskog kralja Kira, koji saop tava o zauze u Vavilona od strane persiske vojske. Najve a i najsistematskija iskopavanja preduzeta su u prvim decenijama XX veka, na raznim mestima Mesopotamije. U Farahu, Uruku, El-Obeidu i Xemdet-Nasri otkrivena su vrlo stara naselja, koja su delom pripadala jo presumerskom stanovni tvu i vodila

poreklo iz neolita. Osobito krupna iskopavanja izvr ena su na teritoriji triju velikih gradova Mesopotamije: Ura, koji je le ao u ju nom delu Me ure ja, u zemlji Sumer, dalje, E nune, koji je le ao u srednjem delu Mesopotamije, u zemlji Akad, i najzad Mari velikog grada koji je le ao zapadno od srednjeg toka Eufrata. Iskopavanja u Uru otkrila su ogromnu koli inu spomenika iz raznih epoha. U grobnicama cara Meskalam-duga i carice Subad, koji padaju na po etak III milenija pre n. e., otkrivena je velika koli ina luksuznih juvelirskih izra evina visoke umetni ke vrednosti, izme u ostalog bogata harfa od drveta, ukra ena zlatom, srebrom, lazuritom i zlatnom glavom bika; bogato ornamentisana tabla za takozvanu igru na tabli (mica), srebrni model barke s veslima, brojni nakit, posu e, oru je i itav niz drugih predmeta, na injenih od zlata i srebra i bogato ukra enih. Dalje je bri ljivo iskopan i u potpunosti ispitan veliki deo grada koji pada u vreme vlade Rimsina (XVIII vek pre n. e.). Tu je otkrivena mre a ulica, uli ica i trgova, sa ostacima brojnih zgrada, koje su nam dale jasnu pretstavu o ivotu jednog starosumerskog grada. U jugoisto nom delu grada na ena je velika koli ina klinopisnih dokumenata, koji spadaju uglavnom u doba Rimsina. Veoma dragocene rezultate dala su iskopavanja staroakadskog grada E nune, u ijim su razvalinama otkriveni ostaci starih hramova i ogromnog rasko nog dvora, koji je gra en i preina avan tokom dvaju stole a (XX-XVIII vek pre n. e.). Natpisi i spomenici materijalne kulture na eni u razvalinama E nune, kao i jednog drugog staroakadskog grada, iskopanog na mestu dana njeg Hafaxeha, omogu uju nam da tvrdimo da je najstarija sumerska kultura vr ila sna an uticajna semitske centre Akada na po etku III milenija pre n. e. Najzad, neki spomenici iz oblasti umetnosti i svakodnevnog ivota, koji su na eni u ru evinama tih gradova, bacili su novu svetlost na uzajamne odnose izme u Akada, Elama i amoritskih piemeria, koja su u to doba upadala u Mesopotamiju. Sude i po itavom nizu dokumenata, E nuna je stajao u prisnim vezama sa Elamom, pretstavljaju i isturen polo ajza elamski uticajna Mesopotamiju. Najzad, u vremenu od 1933 do 1936 g. iskopane su razvaline prestonice dr ave Mari, koja se esto pominje na natpisima iz vremena vavilonskog cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). U ru evinama toga grada otkriveni su ostaci jednog velikog hrama, ogromnog dvorca i dobro o uvane kole. Najve i interes me u nalascima pretstavlja veoma bogati arhiv, sastavljen od dragocenih dokumenata. Me u mnogobrojnim dokumentima koji odra avaju privredni ivot dr ave Mari i istoriskim tekstovima isti u se diplomatski dokumenti, koji bacaju jasnu svetlost na me unarodne odnose koji su u to vreme vladali izme u dr ava Prednje Azije. Neki dobro sa uvani klinopisni dokumenti omogu uju nam da konstatujemo da je izme u Zimrilima, cara dr ave Mari, i vavilonskog cara Hamurabija postojao vojni savez. Najzad, dokumenti nam omogu uju da govorimo o ekonomskim vezama dr ave Mari sa severnom Sirijom i ak sa ostrvom Kiprom. SPOMENICI MATERIJALNE KULTURE Velika iskopavanja, koja su uporno vr ena itavo jedno stole e na svekolikoj teritoriji Mesopotamije, pru ila su ogromnu koli inu spomenika materijalne kulture, koji nam danas omogu uju da prili no podrobno prou imo razvitak materijalne kulture i tehnike starih naroda Me ure ja. Ti predmeti ukazuju na to koje su vrste sirovina bile najrasprostranjenije u starojMesopotamiji, koje su vrste sirovina dobavljane iz susednih zemalja i iz kojih upravo. Tako istori ar mo e da utvrdi da su postojali trgova ki uzajamni odnosi izme u Mesopotamije i susednih zemalja. Dalje, prou avanje spomenika materijalne kulture omogu uje nam da utvrdimo nivo razvitka tehnike. U tom

pogledu osobito su karakteristi ni: glinena opeka, keramika, metalurgija i gra evinarstvo. Prou avanje keramike pokazuje da je u najstarija vremena stanovni tvo ju nog dela Mesopotamije upotrebljavalo za svoje gra evine krupne pljosnato-ispup ene cigle, iji je oblik tokom vekova znatno usavr avan. ivo ilustruje proces razvitka tehnike na in izrade zemljanog posu a. Ali je osobito karakteristi na u tom pogledu metalurgija. Dok se u najstarija vremena stanovni tvo Mesopotamije slu ilo isklju ivo bakrom, docnije je bakar po ela da potiskuje bronza, a krajem II milenija pre n. e. gvo e. Najzad, veliki interes pretstavljaju i vrste proizvodnje specifi ne za Mesopotamiju: izrada asfalta i plo ica od fajansa, koje su slu ile za ornamentaciju fasada zgrada. DE IFROVANjE KLINOPISNIH NATPISA Daleko ve u nau nu va nost od svedo anstava anti kih pisaca i od spomenika materijalne kulture imaju dokumentarni izvori, natpisi, na injeni pomo u specijalnog sistema klinastog pisma, koje je u starom veku preovla ivalo po itavojPrednjojAziji. Natpisi pisani klinastim pismom, koji su na eni u ogromnim koli inama po dvorskim i hramovnim arhivama i koji su naj e e urezani na glinenim tablicama, fiksiraju najraznovrsnije injenice iz privrednog, dru tvenog, politi kog i kulturnog ivota naroda stare Mesopotamije i zato nam omogu uju da prou imo istoriju i kulturu tih naroda. Prve kopije klinopisnih natpisa doneo je u Evropu u XVII veku italijanski trgovac i putnik Pjetro dela Vala, koji je te natpise prekopirao sa zidova Darijevog dvorca u Persepolju. Ali evropski nau nici dugo vremena nisu mogli da pro itaju te natpise. Prve poku aje itanja klinastog pisma u inio je Danac Korsten Nibur, krajem XVIII veka. Objaviv i nekoliko manje-vi e vernih kopija klinopisnih natpisa, Nibur je pristupio njihovom de ifrovanju. Ali Niburu nije po lo za rukom da izvr i taj zadatak. On je mogao samo da utvrdi da su klinopisni natpisi pisani pomo u tri sistema pisma i da se najprostije me u njima sastoji od 42 azbu na znaka. Velike uspehe u de ifrovanju klinastog pisma postigao je profesor getingenske gimnazije Grotefend (1775-1853 g.). Polaze i od pretpostavki koje su u inili jo njegovi prethodnici da kosi klin pretstavlja znak za odvajanje i da u alfabetu persepoljskog natpisa jedna grupa znakova ozna uje carsku titulu, Grotefend je pretpostavio da itav natpis pretstavlja titulaturu dvojice persiskih careva. Zahvaljuju i itavom nizu o troumnih hipoteza, Grotefendu je po lo za rukom da na tom natpisu pro ita imena dvojice persiskih careva iz dinastije Ahajmenida, naime, Darija i Kserksa, kao i ime Histaspa, Darijevog oca. Na tajna in, Grotefend je uspeo da pravilno razabere devet azbu nih znakova staropersiskog klinastog pisma i da time udari temeljde ifrovanju klinopisnih natpisa. Ta nost njegovog de ifrovanja potvr ena je docnije analizom etvorojezi nog natpisa, na kome je Kserksovo ime bilo ispisano klinastim pismom i egipatskim hijeroglifima, pomo u kojih je Kserksovo ime transkribovano u obliku veoma bliskom klinopisnom (K ajar a). Rad Grotefenda, ije otkri e nau ni svet nije odmah primio, nastavili su Lasen i Burnuf, koji su odredili ostale znake staropersiskog alfabeta. U Burnufovom radu, koji je iza ao 1836 g., dato je ta no itanje 34 azbu na znaka staropersiskog pisma. Dragocen materijal za proveru ta nosti tog de ifrovanja persiskog klinastog pisma i za dalji razvitak nove nauke, koja je docnije dobila naziv asirologija, dali su radovi engleskog putnika H. Ravlinsona. Ravlinson je u Persiji prekopirao 1835 g. itav niz klinopisnih natpisa, me u kojima i uveni Behistunski natpis, urezan na visokoji nepristupa nojsteni. Bri ljivo prou iv i te natpise, Ravlinson je, jo ni ta ne

znaju i za Grotefendovo de ifrovanje, ta no odredio 18 azbu nih znakova persiskog klinastog pisma. Bogati materijal koji je Ravlinson sakupio, omogu io je da se pristupi analizi i dvaju ostalih sistema klinastog pisma. Ravlinson i Noris uspeli su da odrede oko 200 znakova drugog sistema, koji se pokazao silabi kim pismom i koji je slu io za sastavljanje novoelamskih natpisa. Jezik tih natpisa, kao to su to pokazali radovi akademika N. J Mara, pripada grupi jafetskih jezika. Tre i sistem klinastog pisma de ifrovali su Ravlinson, Hinks i Opert, koji su u njemu utvrdili postojanje preko 200 silabskih znakova i izvesnog broja ideograma, koji su upotrebljavani naporedo sa slogovnim znacima. Prou avanje tih natpisa pokazalo je da su napisani na jeziku koji pripada grupi semitskih jezika. Docnije je de ifrovan i pozniji sistem asirskog slogovnog klinastog pisma, bliskog vavilonskom, i, najzad, najstariji tip klinastog pisma, koji je ponikao kod najstarijeg stanovni tva ju ne Mesopotamije, kod takozvanih Sumeraca. O igledno je da se klinasto pismo najranije javilo ba kod Sumeraca; zatim su ga od njih primili Vavilonci, koji su ga dalje preneli Asircima, a ovi starim Persijancima. KLINOPISNI NATPISI De ifrovanje klinastog pisma dalo je nau nicima u ruke najdragocenije izvore za istoriju stare Mesopotamije. Klinopisni natpisi bacaju jasnu svetlost na privredno i dru tveno ure enje, na politi ku istoriju i na kulturu starih naroda Mesopotamije. Najve i zna ajza prou avanje ekonomike najstarije Mesopotamije imaju privredni dokumenti, na eni u arhivama raznih gradova starog Sumera, u arhivama Laga a, Ume, Ura, Larse itd. Me u tim dokumentima osobit interes pretstavljaju op irne evidencije o vr enju poslova pomo u radne snage, ugovori o prodaji robova, ugovori o prodaji zemlji nih parcela, kao i trgova ki dokumenti, na primer, spiskovi prihoda i rashoda, izve taji o trgova kim operacijama i cenovnici. Svi ti dokumenti omogu uju nam da detaljno prou imo privrednu strukturu starog Sumera, kao i to da utvrdimo specifi ne crte tamo nje eksploatacije robovskog rada. ivu sliku socijalne borbe i poku aja sprovo enja socijalnih reformi pru a nam uveni natpis Urukagine, upravlja a Laga a, koji je iveo u XXIV veku pre n. e. Bogat materijal za karakteristiku relikata poretka prvobitne zajednice i za prou avanje oblika zemlji nog poseda daju nam tekstovi carskih povelja na zemlju, koje su se sa uvale na kamenima-me a ima (XIV-XII veka pre n. e.). Administrativna prepiska vavilonskog cara Hamurabija sa svojim inovnicima u Larsi pru a nam pretstavu o sistemu ve ta kog navodnjavanja i administrativne uprave u Vaviloniji u prvojpolovini II milenija pre n. e. Radi karakterisanja raznih oblika zemlji nog zakupa u to doba, mi raspola emo velikim brojem ugovora o zakupu. Veliki zna ajza prou avanje privrednog i dru tvenog ure enja Sumera, Akada i Vavilonije, kao i za prou avanje razvitka prava i sudstva, imaju odlomci starosumerskih zakona, koji spadaju u vreme od XX do XVIII veka pre n. e., i gotovo u celini sa uvani Hamurabijev zakonik, najva niji izvor za prou avanje starovavilonskog prava. Mnogobrojni ugovori i kontrakti iz toga doba pokazuju kako su u praksi primenjivani pojedini lanovi tog zakonika i u znatnojga meri dopunjuju. Zasebnu grupu izvora ine istoriski natpisi koji opisuju mirnodopsku i ratnu delatnost careva Sumera, Akada i Vavilona. Me u njima isti u se natpisi u kojima se opisuju izgradnja hramova i kanala, pobedonosni pohodi i zaklju enje mira. Takav je natpis Eanatuma, upravlja a Laga a, koji je sa uvan na Steli jastreba i koji opisuje podelu nad Umom. Takav je natpis Entemene, koji pretstavlja veliki interes za prou avanje diplomatskih odnosa u starom Sumeru. Takav je natpis Gudee, upravlja a

Laga a, koji detaljno pri a o dizanju hrama bogu Ningirsu u Laga u. Takvi su, najzad, diplomatski dokumenti iz arhiva u Mari, koji karakteri u me unarodne odnose u PrednjojAziji u prvojpolovini II milenija pre n. e. i osvaja ku politiku vavilonskog cara Hamurabija. Kao neka vrsta dopune uz te istoriske natpise slu ile su istoriske legende, iji omiljen si e pretstavlja uzdizanje proslavljenog osniva a nove dinastije uz pomo bo anstva. Me u tim legendama isti e se legenda o Sargonu I, caru Akada, koga je vaspitao jedan ba tovan i koga je uzdigla na presto boginja I tar. Nedostatak dokumentarnih izvora primorava ispitiva e da se iroko slu e knji evnim, religiskim i nau nim tekstovima, koji su na eni u velikojkoli ini u ru evinama starih gradova Mesopotamije. Iz tih tekstova istori ar esto mo e da izvu e va ne istoriske podatke. Tako su se u magiskim tekstovima za gatanja, pretskazanja i znamenja (omina) sa uvale aluzije na razne doga aje iz politi ke istorije. uveni ep o starinskom junaku Gilgame u krije u sebi negda nje uspomene na borbu Elama sa Sumerom. A znameniti Dijalog izme u gospodara i roba ivo karakteri e klasnu borbu u starom Vavilonu za Hamurabijeve vlade. Svi ti tekstovi, skupa uzeti, daju potpunu pretstavu o verovanjima, o razvitku knji evnosti i nau nih znanja starih naroda Mesopotamije, ivo karakteri u i stupanjrazvitka kulture toga vremena. Najzad, gramati ki natpisi i re nici omogu uju nam da bri ljivo prou imo jezike i pismenost tih naroda. ISTORIOGRAFIJA Krupna arheolo ka otkri a i de ifrovanje klinopisnih natpisa omogu ili su nau nicima da pristupe prou avanju istorije i kulture stare Mesopotamije. Po to je pa nja ispitiva a u prvo vreme bila pre svega skoncentrisana na staru Asiriju, to je ova nova istorisko-filolo ka disciplina dobila ime asirologija. Tek docnije je prou avanje vavilonskih spomenika i sumerskih natpisa pro irilo okvire te discipline; ali je ona po tradiciji i dalje zadr ala svojraniji naziv. Jo u prvojpolovini XIX veka u injeni su poku aji da se pri e pitanjima prou avanja istorije stare Mesopotamije. Zna ajtih radova sastoji se u odabiranju i kori enju anti kih pisaca. Uzimanje u obzir arheolo kih spomenika i klinopisnih natpisa na inili su itav prevrat u nauci, postaviv i asirologiju na vrsto tle autenti ne dokumentacije, ali izazvav i u isto vreme i niz krajnosti. Obilje novog, nedovoljno prou enog materijala pobudilo je prve ispitiva e da ine odve iroke generalizacije i da grade neosnovane hipoteze. Veliku polemiku izazvao je poku ajnekih asirologa da preuveli aju zna ajVavilona kao najstarijeg ari ta svetske kulture i njegov uticajna razvitak ve ine civilizovanih naroda zemljine kugle. Jo krajem XIX veka rader i Gunkel su potpuno opravdano istakli itav niz analogija izme u kulture stare Vavilonije i starog Izraela. Nastavljaju i sa tim komparacijama, F. Deli i H. Vinkler su postavili takozvanu teoriju panvavilonizma, po kojojnajstarije pretstave u oblasti mitoiogije, religije, magije, najstariji likovi i si ei u knji evnosti, kao god i prve tekovine u oblasti nauke vode poreklo iz stare Vavilonije, koja je tako progla ena za najstariju i osnovnu kolevku ove anstva. U svojojosnovi ta na misao o sna nom uticaju Vavilonaca na kulturni razvitak docnijih naroda Prednje Azije dovedena je do apsurdne krajnosti; pritom su se razni tipovi ideologije, razni oblici pogleda na svet najraznovrsnijih naroda zemljine kugle tuma ili kao docnije modifikacije starovavilonske mitologije i astralnih kultova. Mitovi o stvorenju sveta, o svetskom potopu, o grehu prvih ljudi, koji su bili iroko rasprostranjeni u starom veku, fantasti ne pretstave o paklu i raju,

prvi elementi etike, pretstave o grehu, ideja o jednome bo anstvu ponikli su, po mi ljenju pristalica panvavilonske teorije, najpre u Vaviloniji, pa se odatle docnije ra irili me u drugim narodima. Krajnosti i preterivanja panvavilonista izazvali su potpuno osnovanu kritiku od strane mnogih, ak i bur oaskih stru njaka, naro ito Ed. Majera i Kuglera. Iskopavanja izvr ena u Egiptu, Siriji, Indiji i Kini svedo e o tome da su razni narodi u raznim zemljama potpuno samostalno stvarali i razvijali svoju kulturu. Ali ta injenica ne isklju uje postojanje mnogih crta sli nosti, koje omogu uju da se kulture raznih naroda starog veka dovedu u me usobnu vezu, to se obja njava istim putem razvitka i uzajamnim uticajima. Razume se, ne treba zaboravljati ni to da je Vavilon izvr io znatan uticajna kulturu starih naroda Prednje Azije. Duboko prou avanje izvora u znatnojje meri doprinelo daljem razvitku nau ne asirologije. Tome je doprinelo izdavanje klinopi nih tekstova i bri ljivo prou avanje jezika i pismenosti Sumeraca, Vavilonjana i Asiraca. Izdate su specijalne gramatike, re nici i priru nici. To je pru ilo mogu nost da se dublje pristupi prou avanju raznih pitanja istorije i kulture, naro ito umetnosti, knji evnosti, religije i nauke. Kako u usko specijalnim radovima, tako i u velikim sintezama osobito su podvrgnuta pretresu pitanja o poreklu sumerskog naroda, o uzajamnom delovanju izme u sumerske i vavilonske kulture, najzad, pitanje socijalnih odnosa u starom Vavilonu. Engleski arheolog Frankfort smatrao je mogu im da se tvrdi da je sumerski narod inio autohtono stanovni tvo Me ure ja i bio najstariji stvaralac kulture Mesopotamije. Ali su izvesne razlike izme u najstarijih arheolo kih spomenika i docnijih, kao i o tra specifi nost sumerskog jezika primorali ispitiva e da postave pitanje o postojanju u Mesopotamiji jo starijeg stanovni tva od Sumeraca. Engleski arheolog Gordon ajld veoma oprezno naziva najstarije autohtono stanovni tvo Me ure ja Proto-sumercima, ukazuju i na to da su oni stvorili plodno tle Mesopotamije, organizovav i tu prve elemente ve ta kog navodnjavanja, ali da su tvorci sumerske civilizacije bili Sumerci, koji su u osvit istorije prodrli u Mesopotamiju. pajzer, koji je specijalno prou avao etnogenezu prednjeaziskih naroda, dr i da su najstarije autohtono stanovni tvo ne samo Mesopotamije nego i itave Prednje Azije bili preci Elamita, Hurita, Subarejaca i svih njima srodnih plemena, koja pajzer obuhvata zajedni kim terminom Jafetidi, zajme i tajtermin od akademika N. J Mara. Po pajzerovom mi ljenju, Sumerci su doneli sobom u Mesopotamiju pismenost i upotrebu cilindri nog pe ata. U to doba zapa a se o tra promena u arhitekturi i skulpturi. Na pitanje otkuda su se pojavili Sumerci, savremeni ispitiva i daju razli it odgovor. Neki od njih, kao na primer ajld, dr e da su oni do li sa Istoka, mo da iz Elama. Drugi smatraju njihovom pradomovinom severne zemlje (B. Hrozni). Dragoceni rezultati iskopavanja starosumerskih gradova istakli su problem uzajamnog delovanja izme u kulture Sumeraca i Semita u Akadu. itav niz ispitiva a koji su prou avali istoriju i kulturu Sumera, do ao je do ube enja da je Sumer bio osnovica i izvor vavilonske kulture. To gledi te izrekao je i podrobno obrazlo io engleski nau nik King. O tre prigovore teoriji o sumerskom poreklu vavilonske kulture izneo je francuski semitolog Alevi, koji je u aru polemike po eo da, potpuno neosnovano, pori e i samo postojanje sumerskog naroda, jezika i kulture, dr e i da je sumerski jezik samo ve ta ki tajni jezik, stvoren od vavilonskih sve tenika. Srednji stav u tojdiskusiji zauzeo je E. Majer, koji je, s jedne strane, priznavao postojanje sumerskog naroda i veliki uticajsumerske kulture na Semite, ali s druge strane isticao da Semiti nikako nisu ropski kopirali tekovine sumerske civilizacije, ve da su mnogo ta u tom pogledu samostalno stvorili i dodali kulturnom nasle u Sumera. Krupnu tekovinu sovjetske nauke u tom pitanju pretstavlja to to je akademik N. J Mar utvrdio

srodstvo izme u sumerskog jezika i jezika jafetske grupe. Izvesna pa nja posve ena je u istoriografiji i pitanju socijalnih odnosa i tipa dr avne vlasti u starom Vavilonu. idealizuju i staroisto no dru tvo, i izopa uju i proces istoriskog razvitka, bur oaski nau nici nastojali su da u privrednom i dru tvenom poretku, kao god i u tipu dr ave starog Vavilona, na u pojave karakteristi ne za poznije epohe. Tako je, na primer, francuski nau nik Kik, krajnji modernizator, preuveli ao privredni zna ajVavilona, istakav i u njemu razvijenu nov anu privredu, postojanje tr i ta i vanredno razvijene spoljne trgovine. Konteno je u svojim radovima tako isto preuveli ao pozitivni zna ajvavilonske despotije. TiroDan en je smatrao mogu im da vavilonske arendatore upore uje sa rimskim kolonima. Volkov je nastojao da prona e feudalne odnose u starom Vavilonu. Fa isti ki istori ari, u svojojte nji da istoriski obrazlo e ratni korazbojni ku politiku hitlerovske Nema ke, prikazivali su robovlasni ki poredak i despotsku dr avu stare Mesopotamije u veoma idealizovanom obliku. Tako je, na primer, nema ki istori ar Teger, koji je u svojim bro urama i knjigama sprovodio jasno izra enu fa isti ku ideologiju, preuveli avao neke pozitivne strane staroisto nog despotizma. Teger je u tom despotizmu video pojavu od vanvremenskog i neprolaznog zna aja. Izvr u i istoriske injenice, ne ustru avaju i se ni od toga da ih o ito falsifikuje, prikazivao je on krvave i svirepe osvaja ke ratove, najstarijih sumerskih careva kao pravedne ratove. Dr avno ure enje koje je otprilike 1800 g. pre n. e. zaveo vavilonski car Hamurabi Teger je prikazivao kao poredak koristan po narod. Neograni enu vlast jednog despota Teger je smatrao za najbolji na in uprave. Ovi poku aji fa isti kog istori ara da zauvek idealizuje robovlasni ki poredak stare Mesopotamije nemaju nikakvog nau nog zna aja, jer se zasnivaju na tendencioznom izvrtanju istoriskih injenica. Savremeni ameri ki istori ari, pot injavaju i svoje istoriske studije jasno izra enojreakcionarnojideologiji, nastoje da Ameriku prika u kao naslednicu velikih civilizacija pro losti, pa dakle i staroisto nog sveta. S druge strane, oni podvla e politi ki i strate ki zna ajkoji Bliski Istok ima za imperijalisti ku ekspanziju Amerike. U vezi sa tim oni sa osobitom o trinom postavljaju pitanje o svestranom prou avanju istorije i kulture starog Istoka. Ruski nau nici dali su velik i dragocen doprinos nau nojasirologiji. Prvi ruski krupni ispitiva istorije stare Mesopotamije bio je M. V. Nikoljski, iji su neki radovi sa uvali svojzna ajsve do danas. Sjajno shvataju i ogroman zna ajkoji ima prou avanje materijalnih spomenika i klinopisnih natpisa na enih na teritoriji Rusije, M. V. Nikoljski je zajedno sa A. A. Ivanovskim jo 1893 g. izvr io u Jermeniji veliki rad na prikupljanju i prou avanju spomenika vanske kulture, uglavnom natpisa. Rezultati te ekspedicije, koji su omogu ili da se otpo ne sa izdavanjem korpusa vanskih natpisa na enih na teritoriji stare zemlje Urartu, objavljeni su u Gradivu za arheologiju Kavkaza (sveska V).7 Druge svoje radove posvetio je M. V. Nikoljski prou avanju istorije i kulture Urartu, prvi put je unev i u okvire svetske istorije. Osim toga, M. V. Nikoljski je mnogo radio na prou avanju i opisivanju vavilonskoasirskih starina koje su se nalazile po ruskim zbirkama. Osobitu vrednost me u radovima M. V. Nikoljskog ima njegovo sjajno izdanje tekstova iz Liha ovljeve zbirke, pod naslovom Dokumenti o vo enju gazdinstva.8 U tome velikom delu M. V. Nikoljski je odli no izdao, preveo i snabdeo komentarima niz dragocenih dokumenata iz kolekcije Liha ova, koji bacaju jasnu svetlost na socijalnoekonomsko ure enje starog Sumera i Akada. Bri ljive autografske transkripcije i prevodi natpisa, koji stoje na nivou najvi ih dostignu a asirologije onoga vremena, uvodni lanak, koji pretstavlja prvi poku ajsinteze toga bogatog materijala, ine to delo klasi nim u punom smislu te

re i. Me u pretstavnicima narednog pokolenja ruskih asirologa treba ista i I. M. Volkova, koji je izi ao iz kole akademika B. A. Turajeva, kao i profesora V. K. ilejka. I. M. Volkov dao je dobre prevode aramejskih dokumenata judejske kolonije na ostrvu Elefantini u Egiptu (V vek pre n. e.) i uvenih zakona vavilonskog cara Hamurabija, snabdev i ih prili no detaljnim komentarima. Znatno ve i doprinos asirologiji dao je profesor V. K. ilejko. Nastavljaju i rad M. V. Nikoljskog, V. K. ilejko je izdao tekstove i prevode raznih klinopisnih natpisa koji se uvaju po ruskim zbirkama. 1917 g. V. K, ilejko je objavio veliki rad Votivni natpisi sumerskih vladara, u kome veliku vrednost pretstavljaju izdanje i prevod klinopisnih tekstova iz zbirke Liha ova i iscrpan uvod. V. K. ilejko je izdao i preveo itav niz astrolo kih, astronomskih, knji evnih i religiskih tekstova, prvi upoznav i ruske itaoce sa eminentnim delima vavilonske knji evnosti. Sovjetski nau nici dali su znatan doprinos prou avanju istorije stare Mesopotamije. Naoru ani marksisti kim dijalekti kim metodom, sovjetski istori ari mnogo su u inili za utvr ivanje injenice da je osnovni oblik klasne eksploatacije u starojMesopotamiji bilo robovlasni tvo. Veliki zna ajza prou avanje problema socijalnih odnosa u starojMesopotamiji imali su radovi akademika V. V. Struvea, koji je na osnovu prou avanja izvora utvrdio injenicu postojanja robovlasni kih odnosa u starojMesopotamiji u III mileniju pre n. e. Osobito detaljnom prou avanju podvrgao je V. V. Struve dokumente o vo enju gazdinstva koji spadaju u doba III dinastije u Uru i koji 7 Izd. Moskovskog arheolo kog dru tva, Moskva 1896. 8 Isto ne starine, t. III, sv. 2, 5. Moskva 1908, 1915. karakteri u organizaciju i eksploataciju rada neposrednih proizvo a a po krupnim carskim gazdinstvima u Uru. Akademik N. M. Nikoljski posvetio je posebne radove prou avanju uloge op tine i zna aja rada lanova op tine za ekonomiku starih dr ava Mesopotamije, kao i prou avanju specifi nih crta staroisto nog ropstva. Pored toga, sovjetski su nau nici nastavili sa izdavanjem i prou avanjem klinopisnih tekstova koji se uvaju po sovjetskim muzejima. A. P. Riftin izdao je tekstove i dao prevod dokumenata iz doba I vavilonske dinastije, koji imaju veliki zna ajza prou avanje ekonomike i prava u starovavilonsko doba. Velika pa nja posve ena je prou avanju kulture naroda stare Mesopotamije. N. J Mar, V. V. Struve i A. P. Riftin posvetili su itav niz radova prou avanju sumerskog i akadskog jezika. V. V. Struve je preveo i snabdeo komentarima veoma interesantni vavilonski dijalog izme u gospodara i roba; osim toga, on je ispitao mitolo ki lik boginje I tar. Umetnost, materijalnu kulturu i religiju, napose agrarne kultove naroda Mesopotamije, posebno je prou avala u nizu radova N. D. Flitner. To je onajdragoceni doprinos koji su istoriji i istoriji kulture stare Mesopotamije dali sovjetski nau nici. HRONOLOGIJA Prou avanje hronologije stare Mesopotamjie pretstavlja veliku te ko u zbog otsustva odre ene ere, tj takvog datuma od kojeg su u ta vremena ra unate godine. U to doba bilo je uobi ajeno da se godine ozna uju prema va nijim doga ajima i da se po ev od njih za neko vreme broje godine. Tako, na primer, na natpisima na enim u E nuni postoje ovakva neodre ena datovanja: godine koje su sagra eni Babar i Ka-Ibaum, ili godine koje su pokoreni Amuru. Izvesnu pomo kod utvr ivanja hronologije pru aju nam indicije u dokumentima koje omogu uju da se ustanovi sinhronija, tj istovremenost raznih doga aja ili ivota raznih politi kih delatnika. Tako, na primer, dokumenti na eni u E nuni i u Mari omogu uju da se utvrdi injenica da su car E nune Ibalpel, car zemlje Mari

Zimrilim, vavilonski car Hamurabi, car Larse Rimsin, i asirski car am iadad I bili savremenici. Diplomatski dokumenti iz el-Amarnskog arhiva omogu uju da se utvrdi injenica da je egipatski faraon Ehnaton bio savremenik mitanskog cara Tu rate, hetskog cara upiluliume, vavilonskog cara Burnaburia a i asirskog cara Asurubahta. Isti zna aj ima i ugovor sklopljen izme u egipatskog faraona Ramzesa II i hetskog cara Hatu ili a III. Po to znamo datume vlade Ehnatona i Ramzesa II, mi smo u mogu nosti da utvrdimo odgovaraju e datume u istoriji stare Mesopotamije. Preciznije podatke za utvr ivanje hronologije mo emo na i na asirskim natpisima. Iz njih doznajemo da je asirski car Tukulti-Ninurta I vladao na 600 godina pre Senaheriba i da je asirski car Asurbanipal, pokoriv i Elam 650 g. pre n. e., na ao tamo statuu boginje Nane, koju je odneo elamski car Kudurnahundi pre 1635 godina. Ali nam najpreciznije podatke za fiksiranje doga aja pru aju takvi tekstovi u kojima se spominju astronomske pojave, koje se mogu datovati sa matemati kom ta no u. Jo su astronomi helenisti kog doba, upotrebiv i vavilonske astronomske tekstove, utvrdili da je vavilonski car Nabonasar po eo da vlada 747 g. pre n. e. Ali osobit zna aj ima ta okolnost to se u spisku asirskih inovnika (eponima), po ijim su imenima nazivane godine, spominje sun evo pomra enje koje pada na dan 15 juna 763 g. pre n. e. Ta injenica omogu uje nam da ta no datujemo itav tajspisak inovnika-eponima i da konstatujemo da je prvi inovnik, sa ijim imenom spisak po inje, upravljao 911 g. pre n. e. Prema tome, asirska se hronologija po ev od 911 g. pre n. e. mo e potpuno ta no utvrditi. Da bi se ta no utvrdila potpuna hronologija svih zemalja Me ure ja, potrebno je ne samo da se utvrde pojedini datumi i istovremenost raznih doga aja, nego i da se odredi red kojim su vladali svi carevi svake pojedine dr ave i po mogu stvu ta an brojgodina vlade svakog od njih. Izvesnu pomo pri tome pru aju nam carski natpisi i zvani ni dokumenti, sa datumima vlade ovog ili onog cara, spiskovi careva i inovnika, kao i podaci koje mo emo crpsti iz anti kih pisaca i iz fragmenata Berososovog dela. Ali ipak ne treba zaboravljati da su mnoge od tih hronolo kih konstrukcija, naro ito one koje se odnose na najstariji period, i dalje hipoteti ne. II. NAJSTARIJEDR AVEUMESOPOTAMIJI (SUMER I AKAD) PRIRODNI USLOVI MESOPOTAMIJE Me u zemljama Prednje Azije najpovoljnija za iroki razvitak zemljoradni ke privrede bila je zemlja to le i izme u Tigra i Eufrata. koju su stari Grci nazivali Mesopotamijom (Me ure jem). Ta se zemlja prote e od jermenskih planina na severu do Persiskog Zaliva na jugu. Na zapadu ona se grani i sa sirisko-mesopotamskom stepom, a na istoku sa planinskim gudurama zapadnog Irana. Srednji i ju ni deo Mesopotamije pretstavljaju ravnicu stvorenu nanosnim talozima (aluvijem) Tigra i Eufrata, koji se periodi no razlivaju i tako ubre i navodnjavaju zemlju. Tigar izvire iz jermenskih planina, ju no od jezera Van. Izvori Eufrata le e isto no od Erzeruma, na visini od 2000 metara nad morem. Tok Tigra odlikuje se velikom brzinom. Uprkos tome to je Tigar kra i od Eufrata za nekih 750 km, on nosi dvaput vi e vode od Eufrata, koji sporo te e i ija du ina dosti e 2600 km. Obale Eufrata ni e su od obala Tigra. Zato Eufrat plavi znatno ve u teritoriju i njegovo izlivanje traje znatno du e od izlivanja Tigra, obuhvataju i vreme od sredine marta do septembra. Korita obeju reka pomerila su se u toku zadnjih pet milenija. Stari gradovi Sumera i Akada, kao to su, na primer, Sipar, Ki , Nipur, urupak, Uruk i Larsa, le ali su na obalama Eufrata, kako to pokazuju sa uvani natpisi. Sada pak razvaline tih gradova le e isto no od dana njeg korita

Eufrata. Tigar je tako e pomerio svoje korito. Njegov tok skrenuo je na istok od ranijeg korita. Prema tome, obe su reke bile bli e jedna drugojnego danas. Samim tim je i teritorija plavne ravnice bila ne to manja. Tigar i Eufrat bili su ne samo glavne navodnjavaju e, nego i glavne saobra ajne reke u zemlji. Obe reke vezivale su Mesopotamiju sa susednim zemljama, sa starom Jermenijom (Urartu), Iranom, Malom Azijom, Sirijom. Periodi ni izlivi Tigra i Eufrata, uslovljeni topljenjem snega na jermenskim planinama, bili su od ogromnog zna aja za razvitak zemljoradni ke privrede, zasnovane na ve ta kom navodnjavanju. Sumer, koji je le ao na jugu Me ure ja, i Akad, koji je zauzimao srednji deo zemlje, donekle su se razlikovali izme u sebe u klimatskom pogledu. U Sumeru je zima bila relativno blaga, tu je mogla da raste, u divljem obliku, urmina palma. Po klimatskim uslovima Akad je bli i Asiriji, gde zimi pada sneg i divlja urmina palma ne mo e rasti. Prirodna bogatstva Sumera i Akada nisu velika. Masna i lepljiva glina aluvijalnog tla bila je sjajna sirovina u rukama primitivnog grn ara. Me aju i glinu sa asfaltom, stanovnici stare Mesopotamije pravili su osobito vrst materijal; on im je zamenjivao kamen, koji se retko susre e u ju nom delu Me ure ja. Samo na malo mesta mogli su se ovde nalaziti kre njak, keratin i vrste kamena lo eg kvaliteta, koje su se te ko mogle upotrebiti u gra evinarstvu. Isto je tako karakteristi no za Mesopotamiju i otsustvo metala, to je stavljalo mesno stanovni tvo u zavisnost od severnih i isto nih metalurgiskih podru ja. Oskudan je i biljni svet Sumera i Akada. Najstarije stanovni tvo tih zemalja aklimatizovalo je itarice, je am i p enicu, koje su evropski putnici na po etku XIX veka na li tu kako divlje rastu. Ogroman zna ajza privredni ivot zemlje imale su 'urmina palma i trska, koje su u velikojkoli ini rasle u ju nom delu Me ure ja, u divljem obliku. O igledno, me u lokalne biljke spadali su sezam, koji je slu io za pravljenje ulja, kao i tamarisk, od kojeg je pravljena slatka smola. Najstariji natpisi i pretstave pokazuju da su stanovnici Mesopotamije znali za razne vrste divljih i doma ih ivotinja. Po isto nim planinama gajene su ovce i koze, a po mo varnim umarcima juga ivele su divlje svinje, koje su bile pripitomljene jo u dubokoj starini. Reke su bile bogate ribom i svakovrsnim pticama. Razne vrste ivine bile su poznate kako u Sumeru tako i u Akadu. Prirodni uslovi ju ne i srednje Mesopotamije bili su povoljni za razvitak sto arstva i zemljoradnje, ali su zahtevali organizaciju privrednog ivota i primenu znatnog rada u toku du e vremena. ARHAJSKO DOBA Najstarija naselja na teritoriji srednjeg dela Mesopotamije pojavila su se u doba poznog neolita. Plemena koja su u najdubljojstarini nastanjivala Mesopotamiju ivela su na ostrvima to su se uzdizala iznad mo vara. Svoja naselja gradila su na ve ta kim zemljanim nasipima. Isu uju i okolne baru tine, ona su stvorila najstariji sistem ve ta kog navodnjavanja. Kako to pokazuju nalasci u Ki u, ona su se slu ila mikrolitskim oru ima. Mogu e je da su ta plemena pripadala najstarijem etni kom sloju Prednje Azije, onojjafetskojgrupi plemena kojojsu pripadali Subarejci severne Mesopotamije i Huriti severozapadnog Me ure ja i severne Sirije. Ali su pravi tvorci sumersko-akadske kulture i dr ave bili Sumerci, koji su u Mesopotamiju do li, po svojprilici, iz isto nih planinskih oblasti, i osim njih semitska plemena Akada, srodna sa semitskim plemenima sirisko-mesopotamske stepe. Iskopavanja poslednjih dvadeset godina na teritoriji Mesopotamije omogu uju nam da

rekonstrui emo najstariji, preistoriski stadijnjihovog kulturnog ivota. Uobi ajeno je da se arhajski spomenici na eni na teritoriji srednje i ju ne Mesopotamije dele po mestima najtipi nijih nalaza, i to na tri kulturna perioda: na kulture El-Obeida i Uruka u Sumeru i kulturu Xemet-Nasre (blizu Ki a) u Akadu. Ova tri perioda koja su smenila jedan drugi obuhvataju gotovo itav IV milenijpre n. e. Oni su prethodili obrazovanju najstarijih dr ava u ju nom i srednjem Me ure ju. Najstarije naselje koje je otkriveno u ju nojMesopotamiji nalazilo se u blizini ElObeida (blizu Ura), na jednom re nom ostrvu koje se uzdizalo iznad mo varne aluvijalne ravnice. Stanovni tvo koje je u njemu ivelo, bavilo se lovom i ribolovom, ali je ve po elo prelaziti na progresivnije vrste privrede: na sto arstvo i zemljoradnju, koji su zahvaljuju i prirodnim uslovima morali ste i naro itu va nost. U to doba pripitomljene su ovce, koze i svinje i aklimatizovan je emer najstarija vrsta cerealija u PrednjojAziji. Zemljoradnici su se jo slu ili vrlo primitivnim oru ima: motikama od keratina i glinenim srpovima sa zupcima od kremena. Izvestan razvitak postigli su keramika, tka ka radinost i obrada kamena. Zemljano posu e, na injeno od fine gline u kasto-zelene boje, ukra avano je bojenim arama i pretstavama divljih ivotinja, ptica i ljudi. Od kamena su izra ivane razne vrste oru a i oru ja: sekire sa otvorom za dr ku, motike, no evi, vrhovi bode a i strela. U to doba pojavljuje se i prvo metalno oru e, na primer, pljosnate sekire. Sa razvitkom metalurgije prave se od bakra pored oru a i drugi predmeti, na primer, ogledala i igle. Tako je izvr en najve i preokret u oblasti tehnike, prelaz od kamena na metal, u ovom slu aju na bakar. Najstarije stalno naseljeno stanovni tvo El-Obeida ivelo je po omanjim kolibama, iji su zidovi gra eni od pletene trske, oblepljene glinom. Ali se u gra evinarstvu ve po inje upotrebljavati cigla. Tako su u kolibama na ena ognji ta sagra ena od krupnih cigala pljosnato-ispup enog oblika. Tu su otkriveni i kameni klinovi, koji su slu ili :za drvena vrata. U to vreme pada i formiranje raznih verovanja. O veri u zagrobni ivot i vrlo staroj pojavi sepulkralnog kulta svedo e skeleti u zgr enom polo aju, na eni u jamama, i naknadno sahranjene kosti u specijalnim posudama. U grob su zajedno s pokojnikom obi no stavljane posude sa hranom, ogrlice, koljke, kao i glinene statuete ena, koje pokazuju tragove tetoviranja. Kultura El-Obeida trajala je vrlo dugo. Njene korene treba tra iti u starim lokalnim kulturama gornje Mesopotamije. Ali se ve pojavljuju i prvi elementi sumerske kulture. Stoga se stanovni tvo Mesopotamije iz doba Obeida mo e nazvati protosumerskim. Slede i period sumerskog arhajskog doba nosi naziv period Uruka, po mestu najva nijih iskopavanja. Za to doba karakteristi na je nova vrsta keramike. Mogu e je da glinene posude, sa visokim u icama i dugim kljunom, reprodukuju stari metalni prototip. Posu e je izra eno na vitlu, ali je po svojojornamentici daleko skromnije od bojene keramike iz doba Obeida. To je mahom prosta crvena i crna keramika, sa oskudnim urezanim ornamentom. Ali uzet u celini, period Uruka okarakterisan je znatnim progresom, koji se naro ito izra ava u pojavi najstarije monumentalne arhitekture. U tom pogledu karakteristi ni su ostaci najstarije stepenaste hramovne kule (zikurata), kameni fundament jednog hrama i jedna monumentalna gra evina, podignuta od velikih cigala, sa stubovima i arenim mozaicima. Privredni ivot i kultura dalje se razvijaju u ovom periodu. Javlja se potreba za sastavljanjem najstarijih dokumenata. U vezi sa tim nastaje jo primitivna slikovna (piktografska) pismenost, iji su tragovi sa uvani na cilindri nim pe atima iz toga vremena. Na natpisima nailazi se ukupno na 1500 slikovnih znakova, iz kojih se po tepeno razvilo starosumersko pismo. Tre i period sumer ko-akadske starine obi no nosi naziv Xemdet-Nasra (u blizini Ki a), po mestu glavnih nalaza. Iskopavanja, koja su tu vr ena po ev od 1926 g., otkrila

su mno tvo spomenika, koji svedo e o izvesnom progresu u svim granama. kulture. U to doba bila je uglavnom zavr ena kolonizacija mo varnih oblasti ju nog i srednjeg dela Mesopotamije od strane plemena isto nih i severnih naroda. Zemljoradni ka privreda bila je dalje razvijena. Pored je ma stanovni tvo je gajilo i p enicu. Veliki privredni zna ajdobilo je pripitomljavanje bika i magarca. Podela rada i porast tehnike imali su za posledicu znatan razvitak zanata. Sada se zemljano posu e izra uje na vitlu, ono ima u ice, reljefne ukrase i geometriske ornamente. Raznolikost ara i boja, kao i zrelost oblika, ukazuju na znatan razvitak keramike. I metalurgija se dalje razvija. Bakarno posu e sve vi e potiskuje oru e i oru je od kamena i kosti. Razvitak poljoprivrede i zanatstva dovodi do pojave trgovine, iji su za eci uostalom postojali jo i ranije. Najstarije trgova ke komunikacije sve te nje povezuju srednju Mesopotamiju sa severnim Me ure jem, sa Elamom, zapadnim Iranom i severnom Sirijom, o emu svedo e nalasci predmeta tipa Xemdet-Nasra-kulture u svim tim zemljama. Pojava trgovine povla i za sobom razvitak saobra aja. U to vreme pada pojava kola raznih vrsta, kao i irenje posebne vrste amaca, sa visokim kljunom i uzdignutom krmom. Porast materijalnog bogatstva dovodi do socijalnog raslojavanja; kao posredna potvrda za to mogu da poslu e razvaline jednog starog dvorca, velikog monumentalnog kompleksa prostorij, dimenzija 92X48 m. Pogrebni obi aji i umetni ke pretstave svedo e o daljem razvitku zemljoradni kih kultova, me u kojima je vidno mesto zauzimao kult boginje-majke. Iskopavanja najstarijih naselja u Mesopotamiji dala su bogat arheolo ki materijal, koji je nau nicima omogu io da postave niz bitnih pitanja o tome kojim je plemenima pripadalo najstarije stanovni tvo, Me ure ja i otkuda su i u koje doba do la u Mesopotamiju najstarija plemena Sumeraca i Semita Akada. Postoje najraznovrsnije hipoteze za obja njenje tih problema, ali se nijedna od njih ne mo e u potpunosti dokazati, jer je u najstarijim arheolo kim slojevima na eno jo isuvi e malo arhajskih natpisa koji bi mogli baciti svetlost na to pitanje. Danas se sa izvesnom pouzdano u mo e tvrditi samo to da su se Semiti Akada i Sumerci ju ne Mesopotamije o tro razlikovali jedni od drugih, kako po svom spolja njem izgledu, tako i po jeziku. Stari sumerski jezik nalazio se na nivou razvitka jafetskih jezika. Menjanje oblika re i nije postizano pomo u nastavaka, ve pomo u prefikasa, koji su dodavani korenu. Stoga je sumerski jezik aglutinativan jezik, blizak turanskim jezicima. Akadski jezik, koji upotrebljava nastavke, spada ve u grupu razvijenijih (flektivnih) semitskih jezika. Semiti Akada, koji su po svom spolja njem izgledu i jeziku srodni sa semitskim plemenima sirisko-mesopotamske stepe, Sirije i Arabije, do li su u Me ure je o igledno sa zapada. Postoje sve osnove za pretpostavku da su Sumerci do li u Mesopotamiju iz planinskih oblasti. Na to ukazuje veoma stari na in izrade krupnih cigala, koje potse aju na kamene blokove, gra enje stepenastih hramova (zikurata), koji po svojprilici reprodukuju oblik ve ta ke planine, najzad, verovanje u bogove koji stanuju po planinama. Mogu e je da su Sumerci, koji su po tipu svoje materijalne kulture bliski plemenima Elama, do li u Mesopotamiju sa istoka. Mo e se pretpostavljati da je sumersko pleme ivelo u donjojMesopotamiji jo u doba kulture Uruka, iako neki elementi sumerske kulture vode svoje poreklo iz starije epohe El-Obeida. FORMIRANjE NAJSTARIJEG ROBOVLASNI KOG DRU TVA (III MILENIJPRE N. E.) Znatan razvitak poljoprivrede, pojava metalurgije i irenje trampe imali su za posledicu porast proizvodnih snaga i potrebu za pove anjem radne snage. Rezultat toga bilo je raspadanje staroga poretka prvobitne zajednice i nicanje, na njegovim ru evinama, najstarijih robovlasni kih dr ava. Tajproces mo e se pratiti

zahvaljuju i velikom broju dokumenata i spomenika materijalne kulture, na enih u ru evinama sumerskih i akadskih gradova iz III milenija pre n. e. Prvobitni oblici privrede, lov i ribolov, u vidu relikata i dalje su zadr ali va nost u ekonomici zemlje. Ali je vode u i progresivnu ulogu igrala poljoprivreda, koja je ponikla, zahvaljuju i prirodnim uslovima, jo u najstarije doba i bila dalje razvijena u III mileniju pre n. e. U nekim delovima donje Mesopotamije plodno aluvijalno tle bilo je ve u znatnojmeri obra eno i dare ljivo je hranilo brojno i trudoljubivo stanovni tvo. Na veliku gustinu stanovni tva ukazuje ta injenica to se razvaline krupnih gradova kao to su, na primer, Larsa i Uruk nalaze na rastojanju od svega 24 km jedan od drugog. Prostrane livade i stepe koje se ire zapadno od Eufrata, pru ale su stanovni tvu mogu nost da se bavi sto arstvom. Kratkorogi i dugorogi volovi izvo eni su na pa u i osim toga hranjeni itaricama. Tegle a stoka upotrebljavana je kod navodnjavanja tla, oranja i vr idbe, kao i za prevoz tereta. Gajena je i stoka radi mesa i mleka, koja je davala veliku koli inu mesnatih i mle nih proizvoda. Veoma je iroko bila rasprostranjena sitna rogata stoka, naro ito stepske i merinosovce, kao i koze raznih vrsta. Dugoroge antilope ponekad su ak uprezane i u plug. Za potrebe saobra aja upotrebljavani su volovi i magarci. Konji se pojavljuje znatno docnije, svakako tek u II mileniju pre n. e. Razvitku zemljoradnje osobito su doprinosili plodnost tla, obilje vode i prirodnog ubriva, koje su sobom donosile reke. Ali je stanovni tvo moralo ulo iti mnogo truda da mo varne oblasti pretvori u zemljoradni ka kulturna podru ja. Najpre je trebalo isu iti prostrane baru tine, a zatim regulisati razlive reka i stvoriti sistem ve ta kog navodnjavanja koji bi omogu avao da se re na voda ravnomerno raspodeljuje, za vreme nadolaska vode, po celojzemlji. Zato je zadatak prvih zajednica obrazovanih na teritoriji ju nog dela Mesopotamije bio u tome da izgrade itavu mre u ve ta kog navodnjavanja. Kako ka e Engels: Tu zemljoradnja po iva uglavnom na ve ta kom navodnjavanju, a to je navodnjavanje stvar op tine, oblasti ili centralne vlasti.9 I pored toga to je u Mesopotamiji ve u dubokojstarini bila stvorena gusta mre a kanala za navodnjavanje, tehnika izrade poljoprivrednih alatki i dalje je bila veoma primitivna i slabo napredovala. Hiljadama godina ljudi su se za obradu zemlje slu ili najprostijom motikom, jednom naro itom vrstom drlja e za sitnjenje zemlje i primitivnim plugom, koji je bio isto toliko primitivan kao i plugovi staro-kineske konstrukcije, koji su po Marksovim re ima, ..rili zemlju kao svinja ili krtica...10 Prilikom etve upotrebljavan je mahom obi an srp, koji je u najstarije vreme pravljen najpre od gline, a zatim od drveta, i snabdevan o trim zupcima od kremena. Vr ilo se 9 K. Marks i Fr. Engels, Dela, t. XXI, str. 494 (na ruskom). 10 K. Marks, Kapital, t. I, 1935, str. 135 (na ruskom). jednostavno, pomo u stoke, koja je gazila klasje svojim kopitama na gumnu. ito je otresano lopatama i uvano u obi nim ambarima. Vanredna plodnost navodnjenog tla nije zahtevala od oveka naro itih napora za obradu zemlje i samim tim je objektivno ko ila razvitak poljoprivrede. Privredni dokumenti ukazuju na to da je prinos je ma bio tu obi no 36-tostruk. U nekim slu ajevima on je dostizao maksimalnu cifru od 104,5. S druge strane, nizak nivo primitivne i stagnativne poljoprivredne tehnike obja njava se u znatnojmeri specifi nim uslovima robovskog rada. Sa raspadanjem starih seoskih op tina pove avao se brojrobova u zemlji. U isto vreme, pretvarani su ratni zarobljenici u robove. Stoga se u poljoprivredi po eo upotrebljavati rad robova. Sa razvitkom ropstva postalo je mogu e da se postepeno pove ava brojrobova u privredi. Prema tome, nije se ose ala potreba za staranjem oko razvitka tehnike poljoprivrednih alatki. Uz to robovi, usled svog polo aja, nisu bili zainteresovani za to da uvaju alatke. Zato su

robovlasnici davali robovima mahom najgrublja oru a. U Mesopotamiji su jo od najstarijih vremena bile poznate razne vrste itarica, me u kojima je prvo mesto zauzimao je am. Pored je ma bio je poznat i pir, koji je slu io uglavnom za spravljanje hleba i piva. Kultura p enice manje je bila ra irena u Mesopotamiji; njena cena bila je dvaput vi a od cene pira i je ma. Najzad, gajena je i dura,11 koja se na Istoku sa uvala sve do danas. Jo u sumersko doba postepeno se razvijaju relativno intenzivne zemljoradni ke kulture, povrtarstvo i vo arstvo. Na to ukazuje to to u jeziku starih Sumeraca postoje posebne re i za oznaku njive, povrtnjaka, livade i vinograda, ora a i ba tovana. Velika va nost koja je pridavana vo arstvu na la je svog odraza u mitolo kim i istoriskim legendama. Pored raznih vrsta zeleni a i vo ki, krupan privredni zna ajimala je u staroj Mesopotamiji i urmina palma, ija kultura vodi poreklo iz duboke starine. Postojali su posebni vo njaci urminih palmi; neki njihovi sojevi ve ta ki su oplemenjivani. Da bi se pove ao prinos palmi, primenjivan je specijalan na in ve ta kog opra ivanja, na ta ukazuju verske pretstave, iji se strogo utvr eni tip sa uvao sve do asirskog doba. Va an privredni zna ajurmine palme na ao je svog odraza u knji evnosti, u likovnoj umetnosti i religiji. Urmina palma je odvajkad smatrana za sveto drvo. Tako je upravlja Larse Gun-Gunum u drugojgodini svoje vlade rtvovao bogu sunca ama u dve palme od bronze. U vezi sa kultom urmine palme stoji i legenda o svetom drvetu ivota; sli ne pretstave dugo su se odr ale na pe atima iz sumersko-akadskog doba. Pored poljoprivrede, u najstarijojMesopotamiji razvili su se i zanati. Ali je razvitak zanatstva u znatnojmeri ko ilo otsustvo najva nijih vrsta sirovina. U ju nom delu Mesopotamije nije bilo ni metala, ni dovoljne koli ine kamena i drveta. Zato se tu jo u starini po ela upotrebljavati glina i trska, kao zamena za te nedostaju e vrste sirovina. Glina je esto upotrebljavana kao zamena za drvo, kamen i metal. Od gline su pravljeni burad, sanduci, cevi, pe i, ognji ta, pe ati, vretena, svetiljke, mrtva ki sanduci. U najstarija vremena od gline je pravljeno posu e obi no rukom, a docnije se po elo izra ivati na specijalnom vitlu. Najzad, od gline je izra ivan u velikim koli inama najva niji gra evinski materijal cigla, koja je pravljena me anjem s trskom i slamom. Ta je cigla ponekad su ena na suncu, a ponekad pe ena u specijalnim pe ima. Na po etak III milenija pre n. e. padaju najstarije gra evine, podignute od naro itih krupnih cigala, ija jedna strana obrazuje ravnu povr inu, dok je druga ispup ena. Najva nija zamena za drvo u starojMesopotamiji bila je trska, ije razne vrste rastu u Me ure ju u velikim koli inama. Trska je upotrebljavana za izradu raznih pletenih stvari, kao gra evinski materijal, kao i kod gra enja brodovlja. Na drvo se u Mesopotamiji retko nailazi, i ono je vanredno visoko cenjeno. Na visoku cenu drveta 11 Jedna od vrsta zrnaste biljke sorgo, poznate u Aziji i u Africi. ukazuje obi ajda se izdaje u najam ku a bez drvenih delova. Zakupac je obi no dovozio sve drvene delove ku e, i kad bi napustio ku u, odnosio ih je zajedno sa svojom imovinom. Sumerci su od drveta izra ivali oru je (lukove i strele), alatke (plugove), kola i la e. iroka rasprostranjenost sto arstva doprinela je razvitku ko arske proizvodnje. Od ko e su pravljene zaprege, obu a, lemovi, oklopi, toboci, u docnije vreme ak specijalan materijal za pisanje, koji potse a na pergamenu. U tekstilnojproizvodnji upotrebljavan je lan i vuna. Znatan razvitak sto arstva doprineo je irokoj rasprostranjenosti vunenih tkanina. Krupan preokret u tehnici izvr ilo je otkri e metala. Jedan od prvih metala koji su bili poznati narodima ju nog dela Mesopotamije bio je bakar, na iji se naziv nailazi kako u sumerskom, tako i u akadskom jeziku. Specifi na bakarna industrija

sa uvala se gotovo do prve polovine II milenija pre n. e. Od bakra su izra ivani najrazli itiji predmeti, naro ito oru je, alatke (sekire i srpovi), posu e. Velika koli ina raznih bakarnih izra evina na ena je prilikom iskopavanja Ura. Bakarne statuete i reljefi, izra eni sa velikom umetni kom ve tinom, svedo e o relativnom razvitku metalurgije jo sredinom III milenija pre n. e. Na natpisima iz Larse pominje se 19 bakarnih statua, izra enih po carskim nare enjima. Ne to docnije pojavila se bronza, koja je pravljena od legure bakra sa olovom, a docnije sa kalajem. Poslednja arheolo ka otkri a ukazuju na to da je u Mesopotamiji jo sredinom III milenija pre n. e. bilo poznato gvo e, o evidno meteoritskog porekla. Tako je u jednojod grobnica u Uru na ena mala sekira, na injena od meteoritskog gvo a, a u razvalinama E nune otkrivena je bronzana dr ka jednog hanxara, u ijem su unutra njem, upljem delu sa uvani mikroskopski tragovi gvo a, o igledno ostaci gvozdenog se iva. Pa ipak su gvozdene izra evine iz ovoga vremena otkrivene u vrlo malojkoli ini. O igledno da je gvo e u Mesopotamiji bilo u to vreme malo ra ireno. Ono se moralo uvoziti iz dalekih oblasti Zakavkazja, mo da iz Male Azije, gde su se nalazili stari centri metalurgiske, napose gvo arske, tehnike. U najstarijim op tinama ju nog dela Mesopotamije u III mileniju pre n. e. gotovo svi proizvedeni produkti upotrebljavani su na licu mesta. Na naturalni karakter privrede ukazuje obi ajda se danak i porez pla aju u naturi. Jo u doba Urukagine (oko 2400 g. pre n. e.) inovnici su morali da uzimaju porez u ovcama, jagnjadi i ribi. Tek u slu aju otsustva bele ovce, pastiri vunom bogatih ovaca donosili su novac. Karakteristi an je obi ajvr enja procene zemlji ta, vune, ulja, robova i bakarnih predmeta pomo u ita. Ali se staro naturalnoprivredno ure enje tih primitivnih op tina po elo postepeno menjati posle pojave vi kova proizvoda. Kada su se ti vi kovi zemljoradni kih ili zanatskih proizvoda po eli pojavljivati na tr i tu, nastala je najstarija trgovinska razmena, kako u granicama zemlje, tako i sa susednim zemljama. Na postojanje trgovine na po etku III milenija pre n. e. ukazuju sa uvani tekstovi ugovora o prodaji robova, ku a, njiva, doma ih ivotinja i plemenitih metala. Potreba za dobijanjem raznih vrsta sirovina iz susednih zemalja doprinela je razvitku prili no zna ajne spoljne trgovine. Tako mi znamo da su Sumerci uvozili potrebni bakar iz Elama, Irana i Asirije, a drvo iz planinskih predela to le e severno i isto no od Sumera. Uprkos prili no irokih teritorijalnih okvira, ta je trgovina bila jo veoma primitivna. To je bila najstarija trampa, jedna vrsta robe samo je razmenjivana za drugu vrstu robe. Tek postepeno javljaju se najstarije robne ekvivalentne vrednosti, koje je Marks nazivao najstarijim vrstama novca. U najdubljoj starini, kod zemljoradni kih naroda Mesopotamije to su obi no bili stoka i ito. Docnije pak, sa irenjem metala, sti u zna ajnovca komadi metala. Ali ti komadi jo ne nose na sebi nikakav otisak koji bi garantovao ta nost te ine i istotu liva. Zato je prilikom svake trgovinske operacije bilo potrebno proveravati te inu datog komada bakra ili srebra. Tajnajstariji novac jo zadr ava svojprimitivni robni karakter. Razvitak trgovine u starojMesopotamiji imao je za posledicu i razvitak saobra aja. Tu je, kao i u Egiptu, o igledno jo u dubokojstarini veliki zna ajimao vodeni saobra aj Velike reke Mesopotamije, prirodni trgova ki putevi, Tigar i Eufrat, i itava mre a kanala i li su na ruku razvitku vodenog saobra aja. 'Pored vodenog postojao je i suvozemni saobra aj Jo u dubokojstarini bila su poznata kola na veoma primitivnim to kovima u obliku diska. Primerci tih primitivnih kola i njihove pretstave na eni su prilikom iskopavanja grada Ura. Sa razvitkom proizvodnih snaga u sumerskom i akadskom dru tvu, sa porastom produktivnosti rada pojavljuje se vi ak proizvoda, a zajedno sa njim i eksploatacija jednog oveka od strane drugog u obliku ropstva.

Na jedan od najstarijih oblika ropstva nailazimo jo u patrijarhalnojporodici, kao to su na to ukazivali Marks i Engels u Nema kojideologiji: Ropstvo, koje u porodici postoji u latentnom obliku, razvija se tek postepeno sa porastom stanovni tva i potreba i sa irenjem spoljnih odnosa u vidu rata i trgovine-trampe.12 Na postojanje tih latentnih oblika ropstva, koji najpre ni u u porodici, ukazuje itav niz sumerskih i akadskih dokumenata. Najstarije porodi no pravo koje je fiksirano u sumerskom kodeksu, dozvoljavalo je ocu da prodaje u ropstvo svoju decu. I to nije bilo samo mrtvo slovo zakona, ve potpuno realno pravo, koje je stalno kori eno u porodi nom ivotu. Roditelji su esto prodavali svoju decu u ropstvo; pritom su uslovi te prodaje zapisivani u specijalne dokumente, koji su se sa uvali sve do na eg vremena. Neka vrsta maskiranja te prodaje bio je obi ajusinovljenja tu eg deteta, to je esto fiksirano u posebnom dokumentu. Onajkoji usinovljuje pla ao bi ocu usinovljenog izvesnu sumu kao nagradu za usinovljenje. Prema tome, to usinovljenje je bilo skriveni oblik prodaje deteta. Karakteristi nu crtu patrijarhalne porodice u starojMesopotamiji pretstavlja nepunopravni polo aj ene, koji je poja an obi ajem mnogo enstva. K eri su esto prodavane u ropstvo, o emu svedo i termin cena ene, na koji se nailazi u dokumentima. Razvitku ropstva u velikojje meri doprinelo ropstvo za dug. U mnogim dokumentima fiksiraju se zajmovi, naro ito u itu, koje su siromasi bili prinu eni da uzimaju od bogata a. Samo se po sebi razume da siromasi esto nisu imali sredstava da pravovremeno vrate zajam zajedno sa naraslim kamatama. Zaplev i se u dugove, siromah je esto postajao rtva zelena a. Njemu je pretilo neminovno ropstvo. Ali su najstariji i najva niji izvor ropstva bili uporni ratovi, koje su stalno izme u sebe vodili najpre rodovsko-plemenski savezi, a zatim i pojedine dr ave Sumera i Akada, kao god i krupnije dr avne tvorevine sa susednim narodima. Ti su ratovi u prvom redu dovodili do osvajanja velikog broja zarobljenika, koji su mahom pretvarani u robove. Ta injenica na la je svog odraza u sumerskom pismu. Re rob pisana je pomo u slo enog znaka koji je imao da ozna ava pojam ovek iz planinske zemlje. O igledno, zarobljenici iz ratova sa isto nim planinskim plemenima pretvarani su mahom u robove. Robove su u Sumeru zvali sag, to zna i komad, a u Akadu ardu, to zna i oboreni, ili re u glava. To ukazuje na to da u Mesopotamiji u III mileniju pre n. e. ve postaju dovoljno jasne forme robovlasni ke eksploatacije i da se na slobodne ljude pretvorene u roblje ve u punojmeri gleda kao na robove izjedna ene sa robom ili stokom, jer se ra unaju na komade ili glave. Sude i po sa uvanim dokumentima, robovi su prili no esto prodavani. Cena roba kretala se od 14 do 20 ekela u srebru (112-160 grama srebra). Imovinsko raslojavanje koje je vr eno u seoskim op tinama dovodilo je do postepenog raspadanja op tinskog poretka. Porast proizvodnih snaga, razvitak trgovine i ropstva, najzad, plja ka ki ratovi doprinosili su izdvajanju iz itave mase lanova op tine manje grupe robovlasni ke aristokratije. Naporedo sa tim, najneobezbe eniji 12 K. Marks i Fr. Engels, Nema ka Ideologija, Partizdat, 1934, str. 12 (na ruskom). slojevi op tine postepeno su propadali, pretvarali se u sirotinju i ak u robove. Ovaj proces. raslojavanja op tina na ao je svog odraza i u jeziku. Pojavljuju se najstariji socijalni termini koji slu e za oznaku kako bogata a, tako i siromaha. Aristokrati koji poseduju robove i delom zemlju nazivaju se velikim ljudima (lugal), kojima nasuprot stoje sitni ljudi, tj slobodni maloimu ni lanovi seoskih op tina. Ovo najstarije klasno dru tvo ni e na razvalinama rodovskog poretka. Njemu je svojstveno primitivno, jo nerazvijeno ropstvo. Robovlasnici eksploati u rad robova, kao god i slobodnih siromaha. Nepomirljive klasne protivre nosti dovode do

formiranja dr ave. Robovlasnici po inju ose ati potrebu za aparatom vladavine, da bi dr ali u pokornosti znatne mase siromaha i robova. I ona se pojavila robovlasni ka dr ava aparat koji je robovlasnicima davao u ruke vlast, mogu nost da upravljaju svim robovima.13 Najstarije indicije o postojanju robovlasni kih dr ava na teritoriji Mesopotamije padaju na po etak III milenija pre n. e. Sude i po dokumentima iz toga doba, to su bile vrlo sitne dr ave, ta nije re eno, primitivne dr avne tvorevine, na ijem su elu stajali kraljevi. U kne evinama koje su izgubile svoju nezavisnost vladali su najvi i pretstavnici robovlasni ke aristokratije, koji su nosili starinsku polusve teni ku titulu patesi (ensi). Ekonomsku osnovicu tih najstarijih robovlasni kih dr ava inio je zemlji ni fond zemlje, centralizovan u rukama dr ave. Op tinska zemlji ta, koja su obra ivali slobodni seljaci, smatrana su svojinom dr ave, i njihovo stanovni tvo bilo je du no da snosi u korist dr ave razne obaveze, mahom prili no te ke. Ali pored toga kraljje neposredno raspolagao i posebnim, prili no krupnim, zemlji nim posedima. Proces klasnog raslojavanja na ao je svog odraza i u oblicima zemlji nog poseda. Dr avna vlast esto je pribegavala prisvajanjima op tinskih zemlji ta; jedan njihov deo i ranije je pretvaran u svojinu najbogatijih pretstavnika op tine. Tako je malo pomalo, pored krupnog centralizovanog kraljevskog zemljoposeda i op tinskog kori enja zemlje od strane seljaka, nastala i privatna zemlji na svojina. Obezemljeni siromasi, koji su se postepeno pretvarali u robove, kao god i ratni zarobljenici ba eni u roblje obra ivali su zemlju koja je pripadala kralju, hramovima. i robovlasnicimaaristokratama. Osnovni oblik privrede u to doba bila je zemljoradnja, zasnovana na ve ta kom navodnjavanju. Zato je jedna od najva nijih funkcija najstarije robovlasni ke dr ave bila funkcija organizacije i odr avanja irigacione mre e. Vladari i carevi najstarijih, kao god i docnijih dr ava Sumera i Akada, svuda na svojim natpisima s gordo u govore o svome staranju oko irenja i odr avanja mre e ve ta kog navodnjavanja. Te zasluge oni nabrajaju naporedo sa vojnim pobedama, priznaju i samim tim onajogromni zna ajkoji je irigacija imala za ivot zemlje. Tako Rimsin, kraljLarse (XVIII vek pre n. e.) saop tava na jednom natpisu da je iskopao kanal koji je snabdeo pitkom vodom brojno stanovni tvo... koji je dao obilje ita... sve do obale morske. On ga je iskopao i pretvorio svoju oblast u zemljoradni ki kraj U dokumentima iz vremena sumerskih i akadskih dr ava spominju se najraznovrsniji radovi oko navodnjavanja, kao to su, na primer, regulisanje razliva reka i kanala, ispravljanje tete nastale usled poplava, u vr ivanje obala, punjenje vodoja a, regulisanje navodnjavanja polja i razni zemljani radovi u vezi sa irigacijom. Ostaci starih kanala iz sumerskog doba sa uvali su se sve do danas u nekim krajevima ju ne Mesopotamije, na primer u oblasti stare Ume (dana nja Xoha). Sude i po natpisima, ti su kanali bili toliko veliki da su njima mogle da plove prili no velike la e, natovarene itom. Sve te krupne radove organizovala je dr avna vlast. Organizacija krupnih irigacionih radova, razvitak najstarije trampe sa susednim zemljama i stalni ratovi zahtevali su centralizaciju administrativne vlasti. Na prve 13 V. I. Lenjin, Dela, t. XXIV, str. 389 (na ruskom). tendencije ka centralizaciji administrativne vlasti u starom Sumeru ukazuju funkcije vrhovnog inovnika, koji je nosio titulu nubanda. Taj inovnik, na iju se titulu nailazi na natpisima poreklom iz Laga a i koji padaju u XXIV vek pre n. e., koncentrisao je u svojim rukama upravu nad itavim privrednim ivotom zemlje. Du nosti i ovla enja nubande bili su veoma iroki. Sude i po natpisima iz ovog vremena, tj iz XXIV veka pre n. e., nubanda je vodio nadzor nad zemljoradni kim

poslovima, naro ito nad onim koji su stajali u vezi sa sistemom ve ta kog navodnjavanja. Dalje, u kompetenciju nubande spadala je podela zemlji ta, izdavanje poljoprivrednih alatki i njihova opravka, uprava nad skladi tima namirnica i nad carskom blagajnom. Najzad, nubanda je stajao na elu dr avnog arhiva i civilne slu be, koja se starala o zaklju enju ugovora. U to doba formiraju se najstarija nadle tva, u iji sastav ulaze razni inovnici. Tako u sastav privrednog resora ulaze damkari, specijalni agenti koji su vodili nadzor nad trgova kim operacijama; me u njima isti e se veliki damkar patesi, o igledno, njihov stare ina. Nad pojedinim ambarima ili skladi tima namirnica vodili su nadzor posebni inovnici, koji su nosili naziv dugur. U sastav finansisko-poreskog resora spadali su ubira i da bina, koji su se zvali ma kim. Najzad, ve se pojavljuju du nosti vojnih komandanata (gal-uku), to ukazuje na razvitak vojne ve tine. Jo u IV mileniju pre n. e. ni u na teritoriji Sumera i Akada najstariji gradovi, koji pretstavljaju privredne, politi ke i kulturne centre pojedinih sitnih dr ava. U najju nijem delu zemlje nalazio se grad Eridu, koji je le ao na obali Persiskog Zaliva. Veliki politi ki zna ajimao je grad Ur, koji je, sude i po rezultatima nedavnih ameri kih iskopavanja, bio centar jedne jake dr ave. Verski i samim tim kulturni centar itavog Sumera bio je grad Nipur, sa svojim op tesumerskim svetili tem, hramom boga Enlila. Me u drugim gradovima Sumera krupan politi ki zna ajimali su Laga ( irpurla), koji je vodio stalnu borbu sa susednom Umom, i grad Uruk, u kome je, po predanjima, nekada vladao starosumerski herojGilgame . Istorija nekih od tih najstarijih dr ava poznata nam je, u ve ojili manjojmeri, zahvaljuju i tome to je u razvalinama jednih gradova (Ur) na eno mno tvo spomenika materijalne kulture i umetnosti, a u razvalinama drugih (Laga ) mno tvo dokumenata (od kojih se jedan deo uva u Moskovskom muzeju likovnih umetnosti Pu kin). Raznovrsni luksuzni predmeti, na eni u ru evinama Ura, ukazuju na znatan porast tehnike, uglavnom metalurgije, na po etku III milenija pre n. e. U to doba ljudi su ve umeli da izra uju bronzu, me aju i bakar sa kalajem, nau ili su se da upotrebljavaju meteoritsko gvo e i postigli su vidne rezultate u juvelirskojve tini. Ur se postepeno pretvara u veliki trgova ki grad, koji vodi bogatu trgovinu sa itavim nizom susednih zemalja, Tako u Ur sti u nakit od jaspisa, pe ati, kamen za izradu posu a, pamuk i majmuni iz doline Inda, kalaj lazurit i opsidijan iz Irana i Jermenije, kedar iz Sirije itd. Na elu dr ave stajali su vladari koji su gradili hramove i dvorove i koji su sahranjivani u grobnice zajedno sa svojim riznicama i dragocenostima. Rasko no, skupoceno oru je, srebrna posuda i muzi ki instrumenti, bogato inkrustirani, ukazuju na koncentrisanje bogatstva u rukama aristokratije i samim tim na klasno raslojavanje. Sasvim je prirodno da Ur nije bio jedina bogata i mo na dr ava donje Mesopotamije. Pored njega postojale su i druge dr ave, koje su izme u sebe vodile upornu borbu za prevlast i dominaciju u ju noj a delom i srednjojMesopotamiji. Me u tim dr avama isti e se Laga , ija nam je istorija relativno dobro poznata. Sredinom III milenija pre n. e. (2540-2370 g. pre n. e.) na elu Laga a stajali su mo ni vladari, koji su umeli da pod svojom vla u ujedine niz susednih oblasti. Borba Laga a sa susednim gradovima imala je za ciljmaksimalno ujedinjene oblasti oko jednog centra. Temelji ekonomske i politi ke mo i Laga a polo eni su za vlade Ur-nan e, koji se mo e smatrati osniva em prve istoriske dinastije Laga a. Spolja nji izraz procvata Laga a bila je iroka gra evinska delatnost koju je zapo eo Ur-nan e. Na jednom reljefu koji nam se sa uvao iz toga vremena pretstavljen je sam car, koji svojim u e em kao da osve tava radove na sve anom polaganju temelja za hram. Car sam nosi na glavi korpu sa ciglama. U sve anojceremoniji za njim idu njegova deca, inovnici i sluge. Na svojim natpisima Ur-nan e opisuje gra enje hrama, pravljenje kanala i darove

svetili tima. Laga je dostigao najvi u mo za vlade cara Eanatuma, koji je vodio uporne ratove sa susednim gradovima i koji je pot inio svojojvlasti prostrane teritorije. Eanatum ne samo da je oslobodio Laga vladavine Ki a, nego je ak i prisajedinio Laga u tu akadsku dr avu. Zatim on pokorava Ur, u iniv i time krajnezavisnojvladavini careva I dinastije Ura. Najzad, on pot injava Laga u i Uruk, Larsu i Eridu, pokoriv i time itav ju ni deo Mesopotamije. Osobito upornu borbu vodio je Eanatum sa susednim gradom Umom. U , vladar Ume, napao je na Laga , oslanjaju i se na podr ku careva Opisa i Ki a. Ali se rat zavr io nesre no po Umu. Eanatum je potukao trupe U a i njegovih saveznika i upao na teritoriju Ume. Svoju pobedu nad Umom on je ovekove io na jednom spomeniku, koji se u fragmentima sa uvao sve do danas i koji je dobio naziv Stela jastreba. Drevni umetnik prikazao je na tom pobednom spomeniku boji te, posejano le evima ubijenih neprijatelja, nad kojim kru e jastrebi. Dalje su prikazane scene sahranjivanja ubijenih, prino enja rtve i klanja zarobljenika, najzad, sam pobednik Eanatum, koji se vozi na kolima, na elu odreda te konaoru anih vojnika. Natpis ua spomeniku opisuje pobedu laga ke vojske i ukazuje na realne rezultate tog rata. Stanovnici Ume, potu eni do nogu, polo ili su zakletvu da ne e upadati na teritoriju Laga a i da e pla ati bogovima Laga a danak u itu. Drugi natpisi iz toga vremena potvr uju znatan zamah osvaja ke politike Eanatuma, koji je odneo pobedu nad carevima akadskih gradova Ki a i Opisa, kao i nad elamskim kne evima. S gordo u pri a Eanatum o tome kako je ..pokorio Elam, planine koje izazivaju divljenje, kako je zasuo (grobne humke)... potukao Elam do nogu; Elam je bio oteran u svoju zemlju. Prema tome, u to doba sumerski uticajprodire u oblasti srednje Mesopotamije i ak u nepristupa ni planinski Elam. ENTEMENA Vojnu politiku Eanatuma nastavio je Entemena, koji je umeo da u vrsti vlast Laga a nad Umom, Urom, Eridu i Nipurom, a tako e i da odbije najezdu Elamita. Me u istoriskim dokumentima iz ovog vremena osobit interes pretstavlja natpis Entemene, vrlo stari diplomatski dokument, u kome se slikovito opisuju prethodni diplomatski uzajamni odnosi i ratovi izme u Laga a i Ume. Dokument fiksira uslove mira i teritorijalne granice, ustanovljene posle Entemenine pobede nad Umom. Entemena preti pobe enima da e u slu aju da naru e ugovor pribe i svirepim kaznama. DELATNOST URUKAGINE Dugi ratovi koje su vodili mo ni vladari Laga a doveli su do daljeg razvitka primitivne robovlasni ke privrede. U privrednim dokumentima iz ovog vremena pominju se drveni plugovi, koji kona no potiskuju prvobitnu motiku. Znatno se usavr avaju zanati. U mnogobrojnim radionicama radile su najraznovrsnije zanatlije. Metalurgija sti e iroku rasprostranjenost. U dokumentima iz ovog vremena nabrajaju se komadi bakra u listovima i metalni predmeti. Vi ak poljoprivrednih i zanatskih produkata prodaje se na tr i tima u zemlji i ak izvozi u susedne zemlje, u zamenu za potrebne i dragocene vrste robe, na primer, za srebro, koje se uvozi iz Elama. Poja an je priliv u zemlju zarobljenika, koji su pretvarani u robove. Dokumenti o prodaji robova svedo e o porastu robovlasni ke eksploatacije. Ali je razvitak privrednog ivota dovodio do boga enja samo vladaju e klase

robovlasni ke aristokratije, u iji su sastav ulazili uticajni inovnici i bogati sve tenici; oni su posedovali ogromna bogatstva, koncentrisana u hramovima. Radno stanovni tvo, sirotinja i robovi bili su rtve sve e e eksploatacije od strane bogata a. Tako je ja alo klasno raslojavanje, koje je dovelo do zao travanja klasnih protivre nosti i do o trih eksplozija klasne borbe, na ta ukazuju dokumenti iz vremena Urukagine (oko 2400 g. pre n. e.). Poslednji pretstavnici dinastije Ur-nan e sve vi e i vi e gube svojuticaj ustupaju i ga prvosve tenicima, koji su vanredno oja ali. Poslednji car iz te dinastije, Lugalanda, bio je prinu en da svoje mesto ustupi Urukagini, koji prisvaja vrhovnu dr avnu vlast posle jednog nasilnog prevrata, o evidno oslanjaju i se na podr ku irokih narodnih masa, naro ito, slobodnih ianova seoskih op tina. Na svojim natpisima Urukagina ne govori o svom carskom poreklu. Naprotiv, on govori o tome da je bog Ningirsu, vojnik Enlila, darovao Urukagini carstvo nad Laga em i dao mu vlast nad deset sara ljudi (10 sara 36 hiljada). Do av i na vlast, po svojprilici zahvaljuju i narodnom pokretu, Urukagina sprovodi itav niz reformi, koje imaju za ciljda unekoliko pobolj aju polo ajsrednjih slobodnih slojeva stanovni tva. Da bi o trije podvukao socijalni karakter svojih reformi, Urukagina na svojim natpisima protivstavlja svirepim reformama eksploatacije sirotinje, koje su vladale u Laga u pre njegovog dolaska na vlast, ono stanje koje je nastalo posle njegovih reformi. Sude i po Urukaginim natpisima, pre njegovog osvajanja vlasti u Laga u je neograni eno vladao gornji slojrobovlasni ke aristokratije sa upravlja em patesi na elu. Svuda na la ama, pri stadima i po ribarskim lovi tima nalazili su se nadzornici. Upravlja je ubirao visoke da bine na sve prihode stanovni tva i stavljao svoju te ku ruku ak i na posede hramova. Sa svoje strane, sve tenici su tako e izrabljivali stanovni tvo, zahtevaju i za sebe visoku platu za vr enje verskih obreda. U zemlji je vladala samovolja. Bogata i i inovnici mogli su da neka njeno plja kaju i tla e sirotinju. Urukagina stavlja sebi u posebnu zaslugu to to je prekinuo sa tim zloupotrebama i ponovo vratio stari poredak i staru pravdu. On je uklonio nadzornike i birove, pustiv i ljude da se slobodno bave svojim poslom. Vratio je prava i privilegije hramova. Ali je u isto vreme smanjio platu koju su sve tenici ranije uzimali od stanovni tva za vr enje verskih obreda. Zabranio je vojnim stare inama da zlostavljaju vojnike, nasilno im oduzimaju i pod vidom prodaje njihovu imovinu, i naredio im da za kupljenog magarca ili ku u plate pravednu cenu, ili, kako slikovito stoji na natpisu, dobrim srebrom. Urukagina je izdao zakone koji su imali za ciljda oslobode gra ane Laga a od opasnosti obmane, kra e ita i riznica, od ubistva i provale. On je zaveo kaznu, kako silni ne bi vre ao siro e i udovicu. Prema tome, socijalne reforme Urukagine zaodevene su u oblik zakona, koji su imali za zadatak da tite interese srednjih slobodnih slojeva stanovni tva; ti su slojevi dobili tim reformama itav niz prava. Urukagina je vladao est godina i za to kratko vreme njegov grad je dostigao veliki procvat. Sa gordo u javlja reformator o hramovima i dvorovima koje je podigao i o kanalima koje je napravio. Ali Urukagina nije uspeo da u vrsti svoje delo. Robovlasni ka aristokratija susednih gradova sa uznemireno u je pratila ja anje lanova seoskih op tina i srednjih slobodnih slojeva Laga a. S druge strane, reforme koje je Urukagina sproveo u interesu o uvanja klasnog robovlasni kog dru tva nisu mogle doneti presudnih rezultata. One nisu mogle da u ine dr avu stabilnijom, jer su zadr ale klasnu nejednakost i klasnu eksploataciju, samo u neznatnojmeri izmeniv i polo ajsrednjih slojeva stanovni tva i samo unekoliko i privremeno u vrstiv i njihov polo aj

OBRAZOVANjE SUMERSKOG CARSTVA POD LUGAL-ZAGIZIJEM (2373-2349 G. PRE N. E.) U sedmojgodini Urukaginine vlade Lugal-zagizi, vladar Ume, upao je na elu svojih trupa u Laga , svirepo opusto io grad, spalio njegove hramove i dvorce, oplja kao njihova bogatstva i, po svojprilici, zbacio s prestola cara-reformatora. Na jednom sa uvanom natpisu podrobno se opisuje svirepo opusto enje Laga a. Pisac, koji se sa simpatijama odnosi prema Urukagini, nastoji da opravda reformatora: Ljudi Ume, opusto iv i Laga , po inili su greh prema bogu Nin-girsi. Mo koja im je data bi e im oduzeta. Nije po inio greh Urukagina, car Laga a. Ali neka na Lugalzagizija, patesija Ume, stavi breme toga greha njegova boginja Nisaba. Lugal-zagizi se nije ograni io na poraz i osvajanje Laga a. Ovajmo ni vladar Ume postavio je sebi iri zadatak da pod svojom vla u ujedini itav Sumer i itav Akad. Potreba za centralizacijom mre e ve ta kog navodnjavanja, za odbranom zemlje od inostranih osvaja a planinskih i nomadskih plemena, koja su stalno upadala u Mesopotamiju, kategori ki je zahtevala ujedinjenje itavog Sumera u jedinstvenu krupnu dr avu tipa staroisto ne despotije. I tajzadatak prvi je izvr io Lugal-zagizi. Kao to se vidi sa njegovog natpisa, on je pokorio Uruk, Ur, Larsu i Adab. Pod njegovom vla u nalazio se i verski centar sveg Sumera stari grad Nipur. Nazivaju i sebe carem Uruka i carem Ura, on je samim tim proglasio za prestonice ujedinjenog Sumerskog carstva ta dva najstarija sumerska grada, nosioca isto sumerskih politi kih i kulturnih tradicija. Te e i za tim da u vrsti svoju vlast nad itavim Sumerom, on se oslanjao na sve tenstvo sumerskih gradova, pozivaju i za svoje za titnike njihove glavne bogove. ta vi e, na svome velikom natpisu Lugal-zagizi prvi put u istoriji Me ure ja jasno formuli e svoju osvaja ku politiku. Tako on isti e da je vrhovni bog Enlil, car zemalja, predao Lugal-zagiziju carstvo nad zemljom... da je njegovojvlasti pot inio zemlje, te tako, kada ih je on osvajao od istoka do zapada; on mu je prokr io put od Donjeg mora preko Tigra i Eufrata do Gornjeg mora. Ova iroka ujediniteljska i osvaja ka politika Lugal-zagizija doprinela je procvatu krupnih sumerskih gradova. S gordo u govori Lugal-zagizi o tome da je on dao Uruku da zablista u radosti, uzdigav i glavu Ura kao glavu bika do samog neba, nagradio Larsu, omiljeni grad Babara, vodom radosti. Umu, omiljeni grad boga... uzdigao do visoke mo i. Ali tajprocvat Sumera nije bio dugog veka. On je trajao samo za vreme dvadesetpetogodi nje vlade Lugal-zagizija. Uskoro je nastalo jako Akadsko carstvo, koje je postalo realna opasnost po samostalni opstanak nezavisnog i ujedinjenog Sumerskog carstva. Borba izme u tih dveju dr ava morala se rasplamsati, pre ili posle. Iz te borbe izi ao je kao pobednik semitski Akad, koji je pot inio svojojvlasti sumerski jug i stvorio jedinstveno i mo no Sumersko-akadsko carstvo, koje je s novom snagom i novim zamahom obnovilo osvaja ku i ujediniteljsku politiku ranijih sumerskih careva UZDIZANjE AKADA. SARGON I (2369-2314 G. PRE N. E.) Izme u semitskih plemena koja su od vremena duboke starine nastanjivala srednju Mesopotamiju, takozvani Akad, i sumerskih plemena s juga vo ena je vekovima duga i uporna borba za prevlast i vladavinu nad itavom zemljom. Na to ukazuju dokumenti koji padaju jo na po etak III milenija pre n. e. Tako mi znamo da sumerski car pobe uje EnbiI tar, cara Ki a i cara Opisa. Sumerci su opusto ili oba semitska grada; statue, plemeniti metali i kamenje bili su odvu eni i posve eni Enlilu, bogu Nipura. Na drugom natpisu govori se o tome da je vladar Sumera i car zemlje En ag-Ku ana posvetio u Nipuru plen r avog Ki a. Semitski grad Ki , jedan od najstarijih centara

semitske vladavine u Mesopotamiji, dostigao je visok procvat i neko vreme ak vladao nad gradovima Sumera, napose nad Laga om. Tako Mesilim, car Ki a, pominje Laga kao njemu pot injenu teritoriju i ak se pojavljuje kao posrednik izme u Laga a i Ume prilikom zaklju enja ugovora izme u tih sumerskih gradova, utvr uju i izme u njih granicu po ukazanju boginje pravde i istine. Ali za vlade Utuga Ki privremeno gubi svoju hegemoniju i ak se pot injava jednom od sumerskih gradova. Ta stalna borba izme u sumerskog juga i semitskog severa dovodi najzad do pobede semitskog severa. Sargon I, osniva semitske dr ave Akada, pot injava sebi Sumer i ujedinjuje pod svojom vla u znatan deo Mesopotamije. Sargon I bio je o igledno krupan politi ar; uspomena na njega dugo se sa uvala i na la svog odraza u ciklusu pesni kih legendi. U jednojtakvojlegendi pri a se da je Sargon bio nahot e. Njegova mati bila je siroma na ena i nije imala sredstava da ga vaspita. Zato je ona stavila dete u kotaricu od trske i sakrila je na obali Eufrata. Vodono a Aki na ao je odoj e, vaspitao ga i u inio ba tovanom. Boginja I tar zavolela je Sargona i u inila ga carem Akada, Prema tome, sude i po tojlegendi, Sargon je nasilno osvojio dr avnu vlast, osnovao novu dinastiju, i zato, nemaju i mogu nosti da zakonitim putem zasnuje svoja prava na carski presto, proglasio sebe ti enikom vrhovne boginje I tar. Na istu tu te nju da ozakoni svoju vlast ukazuje i ime koje je uzurpator uzeo Sargon ( aru-kin), koje zna i pravi car. Vlada Sargona bila je vreme ne samo formiranja nego i unutra njeg i spoljnjeg ja anja Akadskog carstva. Pod Sargonom znatno je pro irena i usavr ena irigaciona mre a, sprovedeni su novi kanali. Ujedinjenje Sumera i Akada omogu ilo je da se u op tedr avnim razmerama reguli e itav re ni i irigacioni sistem. U cilju u vr enja trgovine zaveden je jedinstven sistem mera i te ina, zasnovan jednim delom na dekadnom sistemu, koji se pojavio kod Semita. U vezi sa razvitkom vojne politike Sargon je organizovao staja u vojsku, koja se sastojala od 5.400 vojnika koji se svakodnevno pred njim hrane. Ta staja a vojska bila je jezgro onih velikih vojsaka koje su Sargonu stajale na raspolo enju i koje su mu omogu ile da ostvari niz krupnih osvajanja. Prvi Sargonov zadatak bio je da u vrsti svoju vlast u Akadu. U tu svrhu on pokorava vrlo mo ni grad Akada Ki , ali mu ostavlja nezavisnost. O igledno u cilju u vr enja svoga autoriteta kao gospodara itavog Akada, naziva Sargon sebe carem Ki a i carem Akada. Trajno se u vrstiv i u Akadu, Sargon okre e svu svoju pa nju na jug, sa ciljem da kona no pokori itav Sumer. Krenuv i sa svojom vojskom na jug, Sargon je potukao trupe Lugal-zagizija i 50 patesi koji su ga podr avali. Samog Lugal-zagizija doveo je kao zarobljenika u Nipur i mo da prineo na rtvu bogu Enlilu. Osvojiv i i opusto iv i najva nije gradove Sumera Uruk, Ur, Laga i Umu, Sargon postaje gospodar itavog Sumera, sti e do mora (Persiski Zaliv) i u znak pobede kupa oru je u moru. Pokoriv i Sumer, Sargon uzima titulu car zemlje kome Enlil nije davao neprijatelja. Da bi u vrstio svojpolo aju Sumeru, Sargon je bio prinu en da obezbedi svoje jugoisto ne granice i da u tu svrhu preduzme pohod u Elam. On je upao u Elam s juga, odneo pobede nad elamskim trupama, osvojio niz elamskih gradova, vratio se na obalu mora i zatim presekao more u isto nom njegovom delu. Tako je Sargon trajno u vrstio svoju vlast nad obalama Persiskog Zaliva, to mu je omogu ilo da vlada pomorskim trgova kim putevima koji su i li iz Mesopotamije na jug, u Indiju i Arabiju. Zatim Sargon okre e svoje oru je protiv severnih zemalja, osvaja severoisto ni deo Mesopotamije, oblasti koje su le ale na gornjem toku Tigra i koje su se u to vreme nazivale zemljom Subartu, pokoriv i i ujediniv i time itavu Mesopotamiju. Ali se Sargon nije ograni io na osvajanja u granicama Me ure ja. Te e i za tim da se probije ka obalama Sredozemnog Mora i da uzme u svoje ruke bogate gradove siriskog

primorja, Sargon preduzima smele pohode na zapad, koji se tada zvao Amuru. Kao rezultat tih pohoda, Enlil mu je dao Gornju Zemlju, Maer (ili Mari), Jarmuti i Iblu, sve do Kedrovih uma i Srebrnih planina. Zemlja Mari nalazila se zapadno od srednjeg toka Eufrata, Jarmuti u severnojPalestini. Kedrovom umom zvale su se planine Livana, a Srebrnim planinama, po svojprilici, planine Taura u blizini Kilikiskih vrata. Prema tome, Sargonovi pohodi na zapad imali su za ciljprodiranje u Palestinu i Siriju, sve do granica Male Azije, sa ciljem da se osvoje njena prirodna bogatstva, uglavnom kedrova gra a i srebrne rude. Drugi natpisi re ito govore o Sargonovojte nji da u vrsti svoju vlast nad siriskim primorjem. Tako se u njima govori da je Sargon pro ao more zapada, bio tri godine na zapadu, pokorio i ujedinio zemlju, postaviv i na zapadu svoje statue, i preveo preko mora i kopna zarobljenike. Najzad, postoje sve osnove za pretpostavku da je Sargon inio poku aje da, oslanjaju i se na snagu svoga pobedni kog oru ja, probije sebi put ak u daleku Malu Aziju. Tako se u jednom docnijem tekstu pri a legenda o tome da su Sargonu do li poslanici asirske trgova ke kolonije Gani , koja je le ala u Maloi Aziji, sa molbom da im pru i pomo u njihovojborbi protiv cara grada Buru handa. Posle bri ljivog razmatranja tog pitanja u vojnom savetu, u kome su odmerene te ko e dalekog puta i anse za pobedu, Sargon je otpravio svoju vojsku u daleku Malu Aziju, pru io podr ku Gani u i izvr io velika osvajanja na severozapadu. Prema tome, Sargon je osnovao jaku vojnu dr avu, koja je pretendovala na potpunu hegemoniju u itavojPrednjojAziji. Svoje pretenzije na vo enje iroke vojnotrgova ke politike Sargon jasno izra ava u svojojtituli car etiri strane sveta. Ali je ta osvaja ka politika imala i svojih negativnih strana. Osvojene zemlje i pokoreni narodi nisu se stopili sa Akadom u jedinstven, dr avni organizam i grcali su pod jarmom koji im je nametnuo osvaja . S druge strane, stalni ratovi, koje je Sargon vodio u toku svoje vladavine od 55 godina, istro ili su ive snage akadskog naroda. Pred krajSargonove vlade u itavojnjegovojprostranojdr avi otpo eli su ustanci, koje je centralna vlast s te kom mukom ugu ivala. RIMU (2313-2305 G. PRE N. E.) Zato je glavni zadatak Rimu a, naslednika i sina Sargonovog, bio ugu ivanje ustanaka, koji su se sa osobitom snagom razbuktali u Sumeru i Elamu, gde su jo bile sve e uspomene na nekada nju slobodu i nezavisnost. Preduzev i niz pohoda u pobunjene zemlje, Rimu je potukao trupe pobunjenika, ugu io ustanke po sumerskim gradovima, upao u Elam i uni tio elamsku vojsku izme u Suze i Avana. Stigav i do obala Persiskog Zaliva. Rimu je ponovo pot inio Akadu oblasti Sumera i Elama, kroz koje su prolazili najva niji trgova ki putevi koji su vodili na jug i istok. Uzev i sebi veli anstvenu titulu pobednika Barahsi i Elama i cara Ki a, gospodara Elama, Rimu s gordo u govori o tome da je vladao svim zemljama od Persiskog Zaliva do Sredozemnog Mora, kao god i susednim planinskim oblastima. U toku svoje vlade Rimu je, nastavljaju i Sargonovu delatnost, udario temelje daljem procvatu Akadskog carstva. Pa ipak njemu nije po lo za rukom da u potpunosti umiri itavu zemlju. Protiv njega digle su ustanak sluge njegove ku e, po svojprilici dvorski velikodostojnici, koji su ga ubili svojim pe atima. To je bio tipi ni dvorski prevrat, koji je imao za posledicu zbacivanje starog despota i dovo enje na njegovo mesto novog vladara, po svojprilici njegovog brata. MANI TUSU (2305-2291 G. PRE N. E.) Tre i akadski car iz Sargonove dinastije, po imenu Mani tusu, nastavio je spoljnu

politiku svojih prethodnika. Tako je on preduzeo pohod na Elam, da ugu i ustanak koji je tamo izbio, i pokorio je oblasti Elama An an i irihum. Ne zadovoljavaju i se tom pobedom, on je uputio svoje trupe preko Persiskog Zaliva i upao u jugozapadnu oblast Irana, gde je potukao koaliciju vladara 32 grada i osvojio bogate rudnike srebra i kamenolome. Unutra nja politika Mani tusua uslovljena je uglavnom nu no u da se iznutra u vrsti veliko Akadsko carstvo, stvoreno zama nim osvajanjima za vlade trojice careva. Tako se Mani tusu stara da tedrim darovima privu e sebi uticajnu sve teni ku aristokratiju Sumera. Da bi sebi obezbedio podr ku sumerskog sve tenstva, Mani tusu posebnim ukazom utvr uje razmere poseda i prihoda hrama boga ama a, rtvuju i mu u isto vreme zlatne i srebrne komade liva te ke po 30 talenata. Da bi u vrstio svoju vlast u Elamu, Mani tusu se stara da privu e na svoju stranu elamsko sve tenstvo. Tako on posve uje svoju statuu elamskom bogu Naruti. Karakteristi na je agrarna politika Mani tusua. Na jednom od njegovih natpisa detaljno se opisuje careva kupovina krupnih zemlji nih poseda blizu Ki a i drugih gradova u oblasti Tigra. Na tim zemlji tima car je naselio pretstavnike akadskog inovni tva i sve tenstva, kao i sumerske aristokrate, i me u njima patesija Ume i sina patesija Laga a. Ova mera imala je za cilj da pomo u bogatih darova privu e caru uticajnu aristokratiju Sumera i Akada, kao god i da je pribli i carskom dvoru, staviv i je pod izvesnu kontrolu centralne vlasti. NARAMSIN (2290-2254 G. PRE N. E.) Kulminaciju svog procvata dostiglo je Akadsko carstvo pod Naramsinom, koji je znatno pro irio dotada nje granice Akada. Kao drugi carevi Akada, i Naramsin je na po etku svoje vlade bio prinu en da ugu i niz ustanaka. Sa gordo u govori Naramsin o tome kako je pobedio devet vojsaka i tri cara, po svojprilici vladare Uruka, Ume i Nipura, koji su se digli protiv akadskog cara. Posle toga Naramsin je morao da ugu i ustanak i u samom Akadu. Nastavljaju i pohode svojih prethodnika, on je upao u Siriju i stigao do Sredozemnog Mora. Te e i za tim da u vrsti vlast nad Elamom, Naramsin je preduzeo pohod u tu planinsku zemlju i prinudio vladara Avana da zaklju i sa njim, ugovor, iji nam se tekst, sastavljen na elamskom jeziku, sa uvao. Ali se Naramsin nije time zadovoljio. On je u inio poku ajda pro iri granice Akadskog carstva na sever i jug. Tako mi znamo da je Naramsin stupio u borbu sa carem Arama i Ama u planinskoj zemlji Tibar, koja le i na severu od Akada. Nalazak stele od bazalta sa pretstavom Naramsina severoisto no od Diarbekira ukazuje na to da je akadska vojska bila daleko prodrla u oblasti gornjeg Tibra. Ali je osobit zna ajimao Naramsinov pohod u daleku zemlju Magan (o igledno u Arabiji), odakle je dobavljan crni diorit za izradu statua i posu a. Tajpohod na jug imao je za ciljda prokr i put u Arabiju, radi uspostavljanja novih trgova kih veza sa dalekim ju nim zemljama. Tako mi znamo da se pod Naramsinom iz zemlje Meluha uvoze purpur, zlatni pesak i razne skupocene vrste drveta, tj onaj materijal koji nije postojao u Me ure ju. Sjajna osvaja ka delatnost Naramsinova u znatnojje meri u vrstila jako Akadsko carstvo i pove ala njegov autofitet, kako u samojzemlji, tako i u susednim zemljama, pru iv i mogu nost za ja anje i pro irenje spoljnotrgova kih veza. Vidno svedo anstvo porasta mo i Akadskog carstva pretstavlja pompezna titulatura Naramsina, koji se ve naziva bo anstvenim Naramsinom, mo nim bogom Akada. Caru Akada odaju se sada isto bo anske po asti. Na spomeniku na enom u Suzi Naramsin je pretstavljen kao obogotvoreni heroj koji na elu svoje vojske kre e u planinsku zemlju i baca pred svoje noge pobe enog neprijatelja. Na odlomku jedne njegove statue sa uvan je karakteristi an natpis: Sve etiri strane sveta poklonile su se pred njim.

Naramsinova osvaja ka politika morala je ranije ili docnije izazvati organizovan otpor od strane susednih dr ava. I doista, pred krajvlade ovog mo nog akadskog osvaja a obrazovana je protiv njega jedna stra na koalicija. U njen sastav u li su car Heta, car Gani a, car Kursaure, car Amurua, carevi Para ija i car zemlje kedrova (Aman i Sirija). Tojkoaliciji pridru ili su se buntovni ki elementi u samojzemlji, kao to su, na primer, semitski gradovi Akada, koji su te ili za povratkom svoje samostalnosti. Ali je Naramsinu po lo za rukom da potu e svoje neprijatelje i posle uporne borbe sa njima ak da sa uva jedan deo svojih ranijih prostranih osvojenih teritorija. Poslednji car iz Sargonove dinastije bio je Sargani ari (2253-2230 g. pre n. e.). koji je morao da vodi upornu borbu protiv neprijatelja Akada, da bi o uvao osvojene oblasti svojih prethodnika. Malobrojni natpisi iz toga vremena govore o ugu ivanju ustanka u Sumeru, o pobedi nad Amoritima na zapadu i nad Elamitima, koji su upali u Mesopotamiju sa istoka. Do lo je vreme ru enja nekada mo nog Akadskog carstva. Planinsko pleme Guti, koje je nastanjavalo planine Zagra, upalo je sa istoka u Mesopotamiju, opusto ilo svu zemlju i pot inilo je svojojvlasti. GUTI OSVAJAJU MESOPOTAMIJU (2228-2104 G. PRE N. E.) Carevi Akada vodili su s Gutima stalnu borbu, brane i isto ne granice svoje dr ave od njihovih napada. Ni ta nije moglo da odoli borbenojnavali divljih hordi Guta. Oni su brzo osvojili itavu Mesopotamiju, predaju i ognju i ma u pokorenu zemlju. Na sumerskim i semitskim natpisima iz toga vremena re ito se opisuju nevolje koje je imala da pretrpi nesre na i opusto ena zemlja. Tako je na jednom natpisu dat dug popis gradova ije k eri pla u zbog Guta. A u sumerskojhimni bogu Ninibu opisuju se svireposti Guta: Zemlja je u rukama svirepih neprijatelja. Bogovi su odvu eni u zarobljeni tvo. Na stanovni tvo su udareni nameti i porezi. Kanali i jarkovi su zapu teni. Tigar je prestao da bude plovan. Polja se ne navodnjavaju. Njive ne daju letine. Ali nije itava Mesopotamija u podjednakojmeri stradala od jarma osvaja a. U ju nom delu Sumera mogu e je da je upravlja ima gradova po lo za rukom da se otkupe od Guta, i tu je vladao mir. GUDEA (XXIII VEK PRE N. E.) Stari sumerski gradovi iskoristili su slabljenje Akada da obnove i ak pro ire svoju spoljnu trgovinu. To je dovelo do novog procvata nekih starih centara sumerske kulture, naro ito Laga a. U to vreme u Laga u je vladao patesi Gudea, koji je po svoj prilici stajao u zavisnosti od cara Guta. Otkupljuju i se od njega te kim dankom i alju i mu skupocene darove, komade zlata, izra evine od dragocenih metala, prestole, skupoceno oru je, Gudea je umeo da osigura svojgrad od inostrane najezde. U ivaju i dobra mira, Gudea se stara o irenju spoljne trgovine i o ukra avanju svoga rodnog grada bogatim gra evinama. Natpisi iz toga vremena podrobno govore o irokojgra evinskoj delatnosti Gudee. Materijal za gra enje hramova nabavljan je iz raznih, ponekad dalekih zemalja. Na jednom od natpisa stoji: Da bi se podigao hram Ningirsu, Elamit je dolazio

iz Elama, stanovnik Suze iz Suze, Magan i Meluha dostavljali su umsku gra u iz planina. Najskupocenije vrste kedrovine dolazile su sa Livanskih planina i sa Amana. Mramor je dovo en iz Tidana, planine u Amuru, bakar, zlatni pesak i razno drvo iz planina Meluhe, diorit za statue iz zemlje Magan, tj zapadne Arabije. Sve to svedo i da je spoljna trgovina Sumera dostigla u to vreme znatan procvat. Gra enje hramova pod Gudeom vr eno je u velikim razmerama. Preko itave godine specijalni karavani donosili su u Laga kamenje. Hramovi su gra eni po preciznim, unapred izra enim planovima i crte ima. Sam Gudea u ao je u istoriju kao vladar koji je osobito forsirao arhitekturu. Mnogobrojne sa uvane statue pretstavljaju Gudeu ne u gordojpozi gospodara ili vojskovo e, nego u skromnom liku oveka koji pa ljivo razgleda arhitektonski plan to mu le i na krilu. Na velikim gra evinarskim natpisima, sa uvanim na glinenim valjcima, detaljna je opisana izgradnja tih hramova. Na jednom od njih pri a se o tome kako Gudea, povinjavaju i se proro anstvu dobijenom u snu, preduzima rekonstrukciju hrama Eninu u Laga u. Po nare enju patesija, pred po etak radova itav grad je o i en od sme a, svi stanovnici bili su du ni da se spremaju za izgradnju kao za svenarodni praznik, za vreme kojeg su obustavljane sudske parnice, isterivani vol ebnici i preduzimane svenarodne molepstvije. Sam upravnik grada rukovodio je gradnjom, li no pola u i. prvi kamen. Primitivni stil natpisa ovako opisuje Gudein neimarski entuzijazam: Kao god krava, koja upire pogled na svoje telence, tako je on svu svoju ljubav usretsredio na hram. Hram je bio bogato ukra en bareljefima i statuama. U njemu je ure en specijalni bazen za svetu vodu. Blizu hrama podignuti su vrt sa golubovima, ribnjak i park sa divljim ivotinjama. U riznici hrama koncentrisana su ogromna bogatstva. Na dan sve anog otvaranja hrama u hram su unesene statue bogova. O op tem procvatu sumerske kulture toga vremena svedo e i natpisi iz Gudeinog vremena, koji pretstavljaju klasi ne obrasce knji evnog stila starih Sumeraca. Guti su pokorenom Mesopotamijom vladali 125 godina. Pred krajtog perioda kulturno zaostala plemena Guta do izvesne mere su se asimilirala sa kulturno razvijenim plemenima Akada i Sumera. Gutiski kraljevi primili su vi u i stariju sumersku kulturu i po eli u svojim natpisima da se slu e akadskim jezikom. Ali je stanovni tvo Me ure ja mrzelo tu ince. Po svojprilici, esto su izbijali ustanci protiv gutiske vlasti. Najzad, Sumer, koji je malo-pomalo oja ao, otvoreno je ustao protiv tu inskih vladara. Utukegal, kraljUruka, na elu svojih trupa ustao je protiv gutiskog kralja Tirikana (Terikhan-a), koga natpisi iz tog vremena nazivaju zmajem planina, neprijateljem bogova, koji je odneo u planine Sumersko carstvo. Posle krvave bitke Utukegal je odneo presudnu pobedu nad Gutima, nagnao Tirikana u bekstvo, potukao njegove trupe, a njega samog zarobio. Tako se zavr ila viadavina Guta u Mesopotamiji. III DINASTIJA IZ URA (2118-2007 G. PRE N. E.) Posle isterivanja Guta vlast u Mesopotamiji prelazi na mo ne kraljeve III dinastije iz Ura, jednog od najstarijih sumerskih gradova. Ogroman brojnatpisa sa uvanih iz ovog vremena daje nam jasnu pret-stavu o privrednom, dru tvenom i dr avnom ure enju toga vremena, kao i o spoljnojpolitici careva Ura. Ujedinjenje itave Mesopotamije u jedinstvenu i centralizovanu dr avu dalo je nov potstrek razvitku poljoprivrede. Centralna uprava osobito se stara o odr avanju i pro irenju irigacione mre e. Kopaju se novi kanali, iji su se ostaci u blizini Ume sa uvali sve do na eg vremena. Osobit procvat dosti e krupno dr avno i hramovno gazdinstvo, koje u znatnojmeri koristi rad robova. Privreda je sa uvala svojstarinski naturalni karakter. Blizu Nipura podignuto

je ogromno skladi te, u kome su se uvali ito, povr e, vo e i drugi proizvodi koji su stizali u Nipurski hram kao naturalne da bine stanovni tva. Ali u isto vreme, sve se vi e i vi e razvija spoljna trgovina i u vezi sa tim sve se e e upotrebljava te inski metalni novac, uglavnom u obliku srebrnih poluga. Dr ava je strogo centralizovana i nalazi se pod vla u jednog jedinog deifikovanog kralja. Patesi, koji su ranije bili samostalni upravlja i sitnih, gotovo nezavisnih dr ava, sada se pretvaraju u kraljevske namesnike, u obi ne inovnike koji slepo slu aju naredbe vrhovnog vladara. Natpisi iz ovog vremena svedo e o tome da su patesi bili slabo povezani sa svojim. gradom i da ih je kralj esto preme tao iz jednog grada u drugi. Patesi je imao u svojim rukama administrativne, sudske i finansisko-poreske funkcije, i u svojojdelatnosti bio tesno povezan sa hramovima, imaju i mogu nosti da se koristi njihovim privrednim sredstvima, O ja anju centralne vlasti svedo i i pojava najstarijeg sudskog kodeksa, iji su nam fragmenti sa uvani. Tajzakonik utvr uje norme porodi nog prava, nasledstva i usinovljenja. Zakonodavca osobito interesuju pitanja zakupa, uvanja vo njaka, odgovornosti pastira za poverenu mu stoku, kao i kazne za sakrivanje begunaca i za neposlu nost prkosnih robova. Koriste i se krupnim privrednim izvorima itave ujedinjene Mesopotamije, kraljevi III urske dinastije vode energi nu osvaja ku politiku, koja ima za ciljzavo enje hegemonije mo nog Sumersko-akadskog carstva nad itavom Prednjom Azijom.. Svoju kulminaciju ta je politika dostigla za vlade kralja ulgi (2100-2042 g. pre n. e.), koji preduzima devet pohoda protiv isto nih br ana, plemena Sumuru i Lulubejaca, upada u Elam, pusto i An an i ostavlja tamo kao svog namesnika sumerskog patesija. Po to je u vrstio svoju vlast na istoku, ulgi okre e svoje oru je na sever, osvaja zemlju Subartu i oblasti koje le e u gornjem toku Tigra. Najzad, ulgi prodire daleko na severozapad, osvaja Siriju i ak prodire u isto ni deo Male Azije, koja se u to doba nalazila pod sna nim uticajem Sumera i sumerske kulture. Tako je obrazovano ogromno i mo no Sumersko-akadsko carstvo, koje je obnovilo raniju mo Akada. Spolja nji izraz snage urskih kraljeva pretstavlja kult kralja; tajkult sada postaje zvani na religija. Kraljevi Ura progla uju sebe za bogove. ulgi nateruje svoje podanike da mu ukazuju bo anske po asti. U njegovu ast podi u se hramovi, njegovim statuama prinose se rtve. U ast Gimil-sina, deifikovanog kralja Ura, slu ene su sve ane liturgije ak u dalekoj E nuni, koja le i na severu, u Akadu, nedaleko od Diale. . Ali vladavina Ura nije bila dugog veka. Crni oblaci skupili su se na zapadu. Stepska i nomadska plemena Amorita sve e e su preduzimala napade na plodne oblasti i bogate gradove Me ure ja. Gimil-sin vodi sa njima upornu borbu i ak zida za odbranu od njihovih napada amoritski zid. Ali vi e ni ta nije moglo da zadr i njihovu strelovitu navalu. U borbi protiv najezde Amorita, koji su se kretali sa zapada, kao i Elamita, koji su nadirali sa istoka, postepeno sve vi e slabi Ursko carstvo. Najzad, poslednji urski kralj po imenu Ibi-sin, bio je potu en od trupa dr ava Mari i Elama, koje su se ujedinile protiv Ura. Sam Ibi-sin odveden je kao zarobljenik u Mari. Tako se sru ila mo na dr ava III urske dinastije (2007 g.), na ijim su se ru evinama obrazovale male kraljevine I in i Larsa. Ali je vladavina Ura ostavila traga kod mnogobrojnih naroda koji su nastanjivali zemlje Prednje Azije. Visoka i stara sumerska kultura izvr ila je sna an uticajna kulturni razvitak tih naroda. Sumerski jezik veoma je uticao na semitske jezike. Sumerski ep o Gilgame u preveden je na hetski i huritski jezik. Sumersko-akadski bogovi tovani su u zemljama naseljenim Huritima i Hetima. Spomenici sumerske umetnosti na eni su u ru evinama A ura, najstarije prestonice Asirije. Najzad, sumersko pravo sna no je uticalo na razvitak prava u Vavilonu, Asiriji, MalojAziji i Palestini. Sumerska kultura bila je temeljza razvitak svih docnijih kultura Prednje

Azije. III. STARIVAVILON Vavilon, koji le i u samom srcu Mesopotamije, tamo gde se pribli avaju jedno drugom korita Tigra i Eufrata, nalazio se na raskrsnici va nih trgova kih puteva koji su i li iz Male Azije i Zakavkazja prema Persiskom Zalivu i sa sirske obale ka IranskojVisoravni. Vavilon je postao prestonica mo ne dr ave i pretvorio se u krupni trgova ki, politi ki i kulturni centar Prednje Azije, sa uvav i svoju va nost tokom gotovo dva milenija, emu je doprineo njegov pogodan geografski polo aj Prve vesti p Vavilonu poti u iz III milenija pre n. e., dok je jo tajgrad ulazio u sastav velikog Sumersko-akadskog carstva i nosio starosumerski naziv Kadingir (Vrata bogova). Krajem III milenija pre n. e. mnogobrojna semitska nomadska plemena Amorita prodiru u Mesopotamiju, osvajaju prostrane oblasti u zemlji Akad i stvaraju jaku dr avu sa centrom u Vavilonu. Otprilike u isto vreme planinska plemena Elamita, iskoristiv i slabljenje Sumersko-akadskog carstva, upadaju u Mesopotamiju sa istoka i nastanjuju se u Sumeru, pretvoriv i Larsu u jedno od svojih glavnih upori ta. Inostrani osvaja i nisu mogli da mirno podele izme u sebe pokorenu zemlju. Izme u njih otpo elo je suparni tvo i razvila se neizbe na borba za prevlast i vladavinu nad itavom Mesopotamijom. Kao pobednik iz te borbe iza lo je Vavilonsko carstvo, u kome se u vrstila amoritska dinastija (1894-1595 g. pre n. e.). Kulminaciju svoga procvata dostiglo je Vavilonskoamoritsko carstvo za vlade Hamurabija (Hammurabi) (1792-1750 g. pre n. e.), koji je ujedinio pod svojom vla u itavo Me ure je i obrazovao krupnu i mo nu dr avu. Istorija ovog vremena dobro nam je poznata zahvaljuju i velikojkoli ini sa uvanih dokumenata, me u kojima osobito mesto zauzimaju iscrpan zbornik zakona, kraljeva administrativna prepiska sa lokalnim inovnicima i, najzad, nedavno na eni dragoceni diplomatski dokumenti. Sude i po tim dokumentima, spoljna politika Hamurabija, elamitskih vladara koji su se u vrstili u Larsi, kraljeva velike dr ave Mari, koja le i zapadno od Eufrata i gradova srednje i severne Mesopotamije prepli e se u jedan slo en i zapleten vor. Najaktivniju spoljnu politiku vodio je Hamurabi, koji je sebi stavio za ciljda ujedini itavu Mesopotamiju pod svojom vla u. Te e i postignu u tog cilja, Hamurabi je iroko koristio ne samo svoju vojnu silu, nego i razna diplomatska sredstva. Po to je zaklju io vojni savez sa Zimrilimom, kraljem dr ave Mari, Hamurabi je potukao jednog po jednog svog protivnika. Na po etku svoje vlade on osvaja sumerske gradove Isin, Uruk i Ur. Zatim utvr uje svoju vlast u srednjojMesopotamiji, po to je na to dobio saglasnost svoga saveznika Zimrilima, koji mu u jednojod svojih diplomatskih poslanica ovim re ima prepu ta slobodu akcije u Akadu: Ako te kne evi E nune priznaju, onda ti ima pravo da bude kraljnad zemljom E nune. A ako te ne priznaju, onda postavi... koji se nalazi kod tebe, da on bude kraljnad njima. Upornu i dugotrajnu borbu vodi Hamurabi sa svojim davna njim suparnikom, elamskim vladarem Rimsinom, koji se u vrstio u Larsi. U 31 godini svoje vlade on je uz pomo bogova Anu i Enlila sru io zemlju Emutbal i kralja Rimsina, naterav i Rimsina u bekstvo i priklju iv i Sumer svome carstvu. Oslanjaju i se na vojnu pomo kralja zemlje Mari, Hamurabi pot injava svojojvlasti oblasti severne Mesopotamije. Zatim, po to se u vrstio u Mesopotamiji, okre e oru je protiv svog nedavnog saveznika dr ave Mari, i posle dva pusto e a napada, u 33 i 35 godini svoje vlade, ru i i osvaja prestonicu toga nekada mo nog i bogatog carstva. Neki dokumenti iz toga vremena ukazuju na postojanje diplomatskih odnosa izme u Vavilona i severnosirske dr ave

Ugarit, ija je prestonica nedavno detaljno iskopana. Tako u jednom dokumentu iz tog vremena stoji: Zimrilimu (kralju dr ave Mari) reci ovo: Tako veli Hamurabi, tvojbrat: ovek Ugarit nedavno mi je napisao slede e: Poka i mi rezidenciju Zimrilima. Ho u da je vidim. Sada sa istim ovim kurirom aljem ti njegovog sina. HAMURABIJEV KODEKS Najva niji izvor za prou avanje privrednog i dru tvenog ure enja Vavilonskog carstva pretstavlja uveni zbornik zakona kralja Hamurabija, urezan arhai nim klinastim pismom na jednom stubu od bazalta. Ovajsjajni spomenik starovavilonske pismenosti na ao je francuski nau nik de Morgan u Suzi, 1901 g. Na gornjem delu stuba pretstavljen je kraljHamurabi, kako stoji u sve anojpozi pred bogom sunca ama em, koji sedi na prestolu. Sav ostali deo stuba prekriven je klinopisnim tekstom, koji sadr i 247 lanova zakonika. Pet stubaca, koji sadr e 35 lanova, izbrisao je, o evidno, elamski osvaja , koji je tajspomenik odvukao u Suzu kao ratni trofej Ta praznina u tekstu mo e se rekonstruisati zahvaljuju i na enim kopijama kodeksa, kojima su se starovavilonski pisari i sudije slu ili u cilju obuke, kao i u sudskojpraksi. Hamurabijev kodeks pretstavlja dalji razvitak i kodifikaciju starosumerskih zakona, koji su izvr ili sna an uticajna vavilonsko zakonodavstvo. Hamurabijev zakonik unekoliko je sistemati niji od zbornika sumerskih sudskih odluka, i u njemu se ve jasno ose a zakonodav ev poku ajda lanove zakonika, srodne po sadr aju, ujedini u grupe, premda se zakonik jo ne mo e priznati za kodeks u punom smislu te re i, ve pre pretstavlja zbirku pojedinih pravnih odluka (kazualno pravo). Zakonik se sastoji iz tri dela: 1. Uvod; 2. Zakonik u u em smislu; 3. Zavr etak. U uvodu ukazuje se na to da izdavanje kodeksa ima za ciljzavo enje pravde u zemlji. Dalje kraljnabraja svoje titule, slavi svoju veli inu i isti e dobro instva koja je u inio zemlji. Srednji, glavni deo zakonika sadr i popis lanova koji se ti u krivi nog prava, sudskog postupka, prava svojine (kra a i plja ka), vojni kih prava. Pojedini lanovi govore o pravima posedovanja nekretnine, o trgovini, jemstvenom pravu, porodi nom pravu, namernom saka enju, radu neimara i brodograditelja, naimanju radne snage i ropstvu. U zavr nom delu kraljnabraja svoje zasluge za narod, priziva blagoslov za one kraljeve koji budu izvr avali njegove zakone i obasipa stra nim prokletstvima one koji ih se ne budu pridr avali ili koji se re e da ih ukinu. EKONOMIKA I SOCIJALNI ODNOSI Dokumenti iz Hamurabijevog vremena i u prvom redu njegov zbornik zakona omogu uju nam da u op tim crtama rekonstrui emo sliku privrednog ivota zemlje. U tojkrupnoj i centralizovanojdr avi dr avna vlast, oslanjaju i se na ogromni, u njenim rukama koncentrisani, zemlji ni fond, me a se u privredni ivot zemlje, nastoje i da usmerava njen razvitak. Stalno ose aju i potrebu za gra evinskim materijalom, kralj preduzima niz mera za uvanje uma, koje su bile podeljene na pojedine umske komplekse i stajale pod nadzorom naro itih umara, pot injenih glavnom umaru. Sa uvan je dokument u kome kraljnare uje da se izvr i istraga o se enju drveta na umskim kompleksima poverenim na upravu glavnim umarima Ablianumu i Sinmagiru, kao i to da se dozna, ko je sasekao drve e: umari ili tu a ruka (tj zlonamerno lice). umari su snosili odgovornost za nepovredivost uma. Za prestupe na du nosti oni su ka njavani smrtnom kaznom. Velikog zna aja u ekonomici Vavilonskog carstva i dalje je imalo sto arstvo.

Prostrane livade, stepe i planinske kose pretstavljale su izvrsne pa njake, na kojima su pasla ogromna stada. Reguli u i prava svojine na stoku, zakonodavac osobito bri ljivo titi interese bogatih sopstvenika stada. Po Hamurabijevom zakoniku, lice koje uzme pod najam stoku snosilo je pred vlasnikom punu odgovornost za najmljenu stoku i bilo du no da sopstveniku naknadi tetu u slu aju da stoka pretrpi ma kakav gubitak (smrt, povreda oka, rogova, repa ili nozdrva). To potvr uje injenicu da je veliki brojstada bio koncentrisan u rukama pojedinih bogata a, koji su davali stoku pod najam, o evidno, siromasima. Drugi lanovi zakonika utvr uju odgovornost pastira za poverenu mu stoku i propisuju za njega strogu kaznu u slu aju izmene iga i prodaje ukradene stoke. Bez sumnje da zakonodavac u tim lanovima odra ava inte-rese robovlasnika, koji su posedovali velika stada stoke. Aluvijalno tle Mesopotamije, dobro ubreno i navodnjavano izlivima reka Tigra i Eufrata, bilo je osobito povoljno za razvitak zemljoradnje, koja je i u vavilonsko doba sa uvala svojprvorazredni zna aj Na to reljefno ukazuju slede e re i iz jednog dokumenta iz tog vremena: Zar ne zna pi e autor jednog pisma da su polja ivot zemlje? U to vreme oranje je obi no vr eno pomo u te kog grubog pluga, u koji su upregnuta dva vola. Ponekad su u plug uprezani i ljudi, to ukazuje na iroku rasprostranjenost robovskog rada. Razvitak zemljoradnje, usled prirodnih uslova, u znatnojje meri bio uslovljen ve ta kim navodnjavanjem. Zato Hamurabi obra a veliku pa nju na razvitak irigacije. On se di i time to je u inio zemlju pogodnom za obra ivanje, nalik na itnicu prepunu ita... sakupio u zemlju Sumer i Akad rasuto stanovni tvo, napojio ga i nahranio, naselio u izobilju i dovoljnosti. Po Hamurabijevom nare enju iskopan je kanal NarHamurabi bogatstvo naroda, koji sobom donosi obilje vode Sumeru i Akadu, pretvara svoje obale u kulturnu oblast, gomila rpe ita i snabdeva stalnom vodom stanovni tvo Sumera i Akada. Dr avna vlast, zastupljena kraljevom li no u, ne stara se samo o irenju mre e kanala za navodnjavanje, nego i o njenom odr avanju u ispravnosti. Kraljstalno izdaje nare enja lokalnim inovnicima o i enju kanala i preduzimanju raznih radova u vezi sa irigacijom. Dok je odr avanje irigacione mre e bila funkcija dr ave, dotle je odr avanje svakog pojedinog njenog sektora bio u prvom redu zadatak seoske op tine. Na to ukazuju lanovi 53-56 Hamurabijevog kodeksa. Ti lanovi utvr uju odgovornost svakog lana op tine za odr avanje datog sektora irigacionog sistema; pri tome, ako ijom krivicom nastane u nasipu rupa i bude poplavljena susedna parcela, krivac je du an da naknadi time uni teno ito. A ako nije u stanju da ga naknadi, onda po 54 treba njega samog i njegovu imovinu prodati i dobijeni novac upotrebiti na podmirivanje pri injene tete. itav niz drugih dokumenata iz toga vremena svedo i o poja anoj kontroli koju je centralna vlast sprovodila nad odr avanjem irigacione mre e u ispravnosti. Ako bi u kraljevski dvor stigla vest o tome da na ovom ili onom lokalitetu nema dovoljno vode za navodnjavanje, odmah bi iz dvora bila izdata odgovaraju a zapovest mesnom inovniku o preduzimanju potrebnih mera za snabdevanje tih polja vodom. Zakupci kompleksa kraljevske zemlje morali su da budu snadbeveni vodom za navodnjavanje zemlji ta. Ako ne bi bilo dovoljno vode za navodnjavanje tih pod zakup uzetih njiva, lokalni inovnici bili su du ni ili da preduzmu mere za navodnjavanje tih njiva, ili da nenavodnjeno zemlji te zamene navodnjenim. O tome svedo e mnogobrojna kraljeva pisma, koja na lokalne inovnike stavljaju materijalnu odgovornost za normalno navodnjavanje svih pod zakup uzetih zemlji ta. U slu aju nerodice nastale zbog slabog navodnjavanja, lokalni inovnik morao je da umesto arendatora plati manjak njegove zakupnine. Pored itarstva i sto arstva veliku rasprostranjenost sti e i vo arstvo. Nije

slu ajnost to je stara Mesopotamija li ila na cvatu i vrt, i upravo tu ponikla je legenda o rajskom vrtu, u kome rastu prekrasne vo ke. Dr ava, koja je titila interese zemlji nih sopstvenika, uzima na sebe i za titu interesa sopstvenika vo njaka. Po jednom lanu Hamurabijevog kodeksa, za nezakonito se enje vo ki u tu em vo njaku propisivana je prili no visoka globa: pola mine u srebru (oko 240 grama). TRGOVINA Pogodan geografski polo ajVavilona doprineo je prili no znatnom razvitku trgovine. Na alost, u Hamurabijevom kodeksu sa uvano je malo pomena o predmetima koji su bili glavni trgova ki artikli. Ali se mo e pretpostavljati da su iz Vavilonskog carstva, kao iz agrarne zemlje, osobito iroko izvo eni zemljoradni ki proizvodi. Tako se u 104 lanu nabrajaju kao roba ito, vuna i ulje, a u 237 lanu ovim poljoprivrednim produktima dodate su jo i urme. Trgovina je u Vaviloniji uzimala razli ne oblike. Pored krupne trgovine, en gros, postojala je i sitna trgovina, na detalj Dobijaju i od krupnih bogata a ili hrama zajmove ili robu, sitni trgovci vodili su trgova ke operacije na svojrizik. Zakonodavac, koji je titio interese sopstvenika-bogata a, i u ovom slu aju preduzeo je niz mera za to da krupnom trgovcu zagarantuje visok, zakonom utvr en profit. Po lanu 101, onajko od krupnog trgovca uzme novac na zajam, bio je du an da mu ga vrati u dvostruko ve em iznosu, ak i u slu aju da nije stekao dobit. Jedini uzrok koji je du nika osloba ao vra anja zajma bio je rat ( 103). Trgova ke pogodbe o poljoprivrednim proizvodima vr ene su na specijalnim trgovima, na kojima su utvr ivane cene robi, kad to se to vidi iz dokumenata koji predvi aju vra anje vrednosti na zajam uzetog ita po teku em kursu. I doista se iz dokumenata vidi da je cena raznih proizvoda esto varirala, u zavisnosti od op tih privrednih uslova, kao i od godi njeg doba. Tako je za vlade Singa ida iz Uruka gure ita, ili 12 mina vune, ili 10 mina bakra, ili 30 ka biljnog ulja prodavano po ceni koja vlada u zemlji za 1 ekel srebra. Prema tome, srebro je cenjeno 600 puta skuplje od bakra, 720 puta skuplje od vune, a vrednost 2 litra ulja iznosila je koliko vrednost 1 kilograma vune. Ova relativno niska vrednost poljoprivrednih produkata u doba Singa ida obja njava se, o evidno, time to je Uruk u doba II vavilonske dinastije, u vezi sa izvesnim opadanjem Vavilona, pre ivljavao doba znatnog privrednog procvata. Za vlade pak Hamurabija poljoprivredni proizvodi ko tali su znatno skuplje nego pod Singa idom. Tako je, na primer, vuna bila dvaput skuplja, biljno ulje triput, ito dvaput. Ova skupo a ivota pod Hamurabijem mo da se obja njava onim neprekidnim ratovima koje je Vavilon u to doba vodio i koji su se morali odraziti na privrednom ivotu zemlje, izazvav i znatno povi enje cena poljoprivrednih produkata. U vezi sa porastom i ja anjem Vavilonske dr ave irila se i ona spoljna trgovina koju su vodili vavilonski trgovci. Tako mi znamo da su oni kretali na inostrana tr i ta da kupuju i prodaju robove. U nekim dokumentima vrednost ove ili one vrste robe utvr uje se prema kursu koji je u to vreme vladao na ovom ili onom inostranom tr i tu, na primer, u Tuplia u. Pod Prvom vavilonskom dinastijom Vavilon se postepeno pretvara u najkrupniji trgova ki centar itave Prednje Azije. Ali privredno ure enje Vavilonije uglavnom i dalje ostaje naturalno. ito u ra unima igra istu ulogu koju i srebro. U itu se pla a rad poljoprivrednih radnika, goni a volova, pastira, najam kola, volova i magaraca, kao god i plata kraljevskim inovnicima i sudijama. Dr ava koja je posedovala ogromnu koli inu zemlji ta i skupljala u svoja skladi ta mno tvo najrazli itijih produkata, bila je, sasvim prirodno, zainteresovana za to da sve ra une likvidira u naturi. S druge strane, vladavina naturalne privrede u znatnojse meri obja njava trajnim o uvanjem relikata

poretka seoskih zajednica. Sitne i zatvorene seoske op tine jo dugo vremena su ivele u uslovima primitivne naturalne privrede. Razvitak trgovine i zelena tva, koji je osobito primetan u periodu procvata Vavilonskog carstva, doprineo je daljem socijalnom raslojavanju unutar starih seoskih op tina. Ali su se i dalje zadr ali relikti starog rodovskog ure enja, na ta ukazuju neki lanovi u Hamurabijevom zakoniku. Tako je za rodoskrnavljenje propisivana specijalna kazna izgnanje iz mesta ro enja ili roditeljske ku e ( lanovi 154-158). Nesumnjivo je da su u ta vremena ljudi bili vrlo vrsto vezani za svoje seoske i porodi ne zajednice. ovek je bio vezan za kolektiv op tine ..isto onako tesno kao i pojedina na p ela za svojp elinjak.14 Zato je nasilno odvajanje ljudi od one sredine u kojojsu dotle iveli i od koje su ekonomski zavisili smatrano u ta vremena veoma strogom kaznom. Drugi relikat rodovskog ure enja pretstavljao je obi ajda se prilikom pla anja zakupnine doda jedna polovina ekela srebra, pri emu ta doplata nosi udno ime ovan s njive. Mogu e je da je ta doplata pla ana u korist pokrovitelja roda duhova predaka onda kada je imovina davana van granica roda. Sam naziv ovan s njive ukazuje na starinu tog obi aja, koji vodi poreklo jo od onog vremena kada je stoka vr ila ulogu novca. Veliki zna aji dalje je imala patrijarhalna porodica, u kojojsu se uobli avali najstariji vidovi skrivenog ropstva, i u vezi sa tim nicali najstariji oblici ugnjetavanja i vladavine. Gospodarem je u patrijarhalnojporodici uvek smatran otac i mu , i njemu su bili du ni da se neograni eno pokoravaju svi lanovi porodice. Otac i mu imao je prava ro enog robovlasnika, nad svim lanovima svoje porodice. Obi aj mnogo enstva stavljao je enu u poni en polo aj Po Hamurabijevom kodeksu, za naru enje supru anske vernosti ena i mu snosili su razli ne kazne. U slu aju neverstva mu a ena je mogla da uzme svojmiraz i da se vrati ocu, ali u slu aju neverstva ene, ona je morala biti ba ena u vodu. U bra nim ugovorima isti e se, ako se ena odrekne svoga mu a, mu ima pravo da na nju stavi pe at roba i da je proda. ena je imala ograni eno pravo svojine. Udova nije mogla u punojmeri da slobodno raspola e svojom imovinom. Zakonodavac je svim sredstvima te io tome da do maksimuma sa uva svojinu u rukama jedne porodice. itav niz lanova Hamurabijevog kodeksa svedo i o tome da udova nije imala prava da otu uje svoju imovinu posle mu evljeve smrti, jer je ta imovina smatrana nasledstvom dece, me u kojom je najstariji sin imao pravo na dobijanje najve eg dela nasledstva. Mnogobrojni dokumenti iz vavilonskog doba ukazuju na niz slu ajeva prodaje dece u roblje. Sude i po nekim dokumentima, postojala je utvr ena cena takvog doma eg roba. Niz dokumenata re ito govori o tome da je otac i mu imao neograni ena prava nad svojom porodicom i da je mogao da proda u roblje sve lanove porodice. Tako se u jednom dokumentu govori o tome kako je neki ama -Dajan prodao na ime duga svome poveriocu sve lanove svoje porodice i robove i robinje koji su jojpripadali. Jedino po tu cenu sa uvao je on svoju li nu slobodu. Dete je smatrano o evom svojinom. Po lanu 14 Hamurabijevog kodeksa, kra a maloletnog sina slobodnog oveka ka njavana je smrtnom kaznom. To su karakteristi ne crte onoga ku nog ropstva koje je postojalo na starom Istoku, koje je na lo svog odraza u dokumentima vavilonske istorije i koje se, kao primitivno nerazvijeno ropstvo, razlikovalo od docnijih oblika ropstva. Protivstavljaju i to ku no isto no ropstvo razvijenome ropstvu koje je postojalo u anti kom svetu, Engels je pisao: Druga je stvar ku no ropstvo na Istoku; ovde ono ne ini na direktan na in bazu proizvodnje, nego je na indirektan na in sastavni deo porodice, neprimetno prelaze i u nju.15 Drugi izvor ropstva u to doba bilo je ropstvo za dug. Zemljoradnicima je bila potrebna zemlja, seme i stoka, zanatlijama sirovina, a sitnim trgovcima roba. Uzimaju i

zajam, ti ljudi su uzimali na sebe obavezu da e pla ati prili no visoke kamate, mahom od 20 do 33%. Kod zajmova u itu obi no se pla alo 30/o godi nje kamate, a kod zajmova u novcu 20%. Poverioci su bili kako privatna lica tako i hramovi, koji su koncentrisali u svojim rukama krupna bogatstva. Du nici su esto morali da svojevremenu isplatu kako zajma tako i kamate garantuju specijalnim zalogom (ponekad u vidu nekretnine, na primer, ku e), ili jemstvom tre eg lica. Ako se zajam dat pod garanciju ne bi vratio o roku, odgovornost je padala na jemca, koji je imao pravo da pretvori u roba insolventnog du nika i ak da prisvoji sebi njegovu porodicu i 14 K. Marks, Kapital, t. I, str. 251 (na ruskom, izd. 1935 g.). 15 K. Marks i F. Engels, Dela, t. XIV, str. 451 (na ruskom). imovinu, kako to pokazuju neki dokumenti. Sve je to i lo na ruku brzom propadanju i padanju u ropstvo du nika koji nisu mogli platiti dug. Zao travale su se klasne protivre nosti izme u siromaha, koji gube svoju poslednju imovinu i stoje na granici ropstva, i bogata a, koji su inili jaku i zdru enu klasu robovlasnika. O igledno radi toga da unekoliko ubla i o tre forme sazrele klasne borbe, nastoji Hamurabi u svom kodeksu da donekle za titi li nost i imovinu du nika-roba od preteranog iznu avanja i tlake poverioca. Tako, po lanu 117, ako bi du nik dao u ropstvo za dug svoju enu, svoga sina ili svoju k er, poverilac je imao pravo da ih dr i u svojojku i i da se koristi njihovim radom najvi e tri godine: etvrte godine on je bio du an da ih pusti na slobodu. Prema tome, poverilac nije mogao da du nikove ro ake dr i kao robove dugo vremena, i ak i u slu aju da dug ne bude vra en, nije ih mogao pretvoriti u fakti ko roblje. U isto vreme, zakonodavac je titio od samovolje i svirepog postupanja du nikovog sina uzetog od strane poverioca u zalog. Po lanu 116 Hamurabijevog zakonika, ako sin slobodnog oveka, uzet u zalog od strane kreditora i o evidno du an da odrobuje dug svoga oca, umre u zajmodav evojku i od batina ili r avog postupanja, imao se pogubiti poverio ev sin. Prema tome, poverilac je imao da pretrpi istu tetu koju je pri inio svome du niku, u slu aju da se ogre i o ovajzakon. Najzad, zbornik zakona zabranjivao je poveriocu da samovoljno uzima iz ambara ili ostave svoga du nika ito, u cilju naknade zajma. O evidno, zakonodavac je, te e i za tim da likvidira starinske forme samovla a i obi ajnog prava, nastojao da ograni i samovolju bogata a, koji su esto tla ili bespravnu sirotinju. Ne zahtevaju uzalud paragrafi ovog zakonika sastavljanje pravnih dokumenata (koji e fiksirati ove ili one pogodbe), sudski pretres najrazli itijih slu ajeva, i ak utvr uje forme sudske procedure. U tome se ispoljava progresivni karakter Hamurabijevog zakonodavstva. Nastoje i da ograni i samovolju bogatih i mo nih poverilaca, Hamurabijev zakonik ipak, lanom 115, stavlja ogradu, koja u izvesnom pogledu ostavlja odre ene ruke zajmodavcu koji koristi robovski rad du nika. U tom lanu stoji: ako ovek uzet u zalog umre u ku i oveka koji ga je uzeo u zalog prirodnom smr u, onda ta stvar ne mo e dovesti do istrage. Ne treba naime zaboravljati da je Hamurabijev zakonik odra avao interese robovlasnika. Materijalno propadanje sirotinje, ropstvo za dug i ratovi pove avali su brojrobova u zemlji. Sude i po zakonima i poslovnim dokumentima iz toga vremena, rad robova u Vaviloniji imao je iroku primenu. Poznato je da je cena roba bila niska. Ona je iznosila koliko i najamnina za vola, tj 160 grama srebra. Robovi su tretirani kao predmeti, oni su prodavani, razmenjivani, davani u dar, predavani u nasle e. U slu aju pri injavanja fizi ke tete robu i njegovog ubistva, krivac je bio du an da da kompenzaciju vlasniku toga roba. itav niz lanova Hamurabijevog zakonika imao je pred sobom samo jedan ciljza titu interesa robovlasnika. Zakon i vlasti ka njavali su smrtnom kaznom onog oveka koji izvede iz ku e roba koji mu ne pripada ili koji

sakrije u svojojku i odbeglog roba. Robovlasnik kome je odbegao rob, mogao je uvek da se obrati dr avnojvlasti s molbom da uhvati i da mu vrati odbeglog roba. Prilikom uzimanja roba u najam od nekog robovlasnika morao je korisnik najma da uzme na sebe materijalnu odgovornost za slu ajbekstva roba. Isto je to va ilo i kod predaje roba u zalog. Svirepi oblici eksploatacije robovskog rada esto su dovodili do toga da su robovi be ali od svojih gospodara. Na to ukazuje itav niz lanova iz vavilonskog zakonodavstva i neki obi aji iz tog vremena. Prilikom prodaje roba ustanovljivan je trodnevni rok za utvr ivanje nije li rob koji se prodaje begunac. Naro ito je karakteristi an lan 282, koji propisuje kaznu za roba koji se ne pokorava svome gospodaru. Po tom lanu, neposlu nom robu imalo se otse i uvo. Kao to se vidi iz Hamurabijevog zakonika, u Vavilonu je postojao obi aj igosanja robova, pri emu je promena iga zakonom strogo ka njavana. Ali u Vavilonu robovlasni ki na in proizvodnje nije dostigao svojpuni procvat. Dugo vremena zadr ali su se relikatski oblici seoske op tine, kao i ostaci rodovskog poretka, to je u znatnojmeri uslovljavalo relativno stagnantni karakter i spor razvitak dru tvenih odnosa i dr ave u starojMesopotamiji. Neki lanovi Hamurabijevog zakonika ukazuju na to da su se u Vavilonu o uvali ti stari relikti. Tako, po 23 lanu, u slu aju da se po inilac plja ke ne uhvati, svu tetu imalo je da naknadi mesto u kome je plja ka iveo. Dakle mesto, ili ta nije seoska op tina, vezivala je kolektivnim jemstvom sve svoje lanove. Poslovni dokumenti iz ovog vremena ukazuju na to da su se neka zemlji ta nalazila u porodi nom posedu, a pre toga bila su izdvojena iz op tinskog zemlji nog fonda. Pored toga op tinskog zemlji nog poseda, koji se postepeno raspadao, postojao je u Vaviloniji i krupni carski zemljoposed. Car je na sva zemlji ta u zemlji gledao kao na zemlju koja njemu pripada i smatrao da ima pravo da otu uje zemlji ne parcele od op tina i da ih predaje kao carske poklone ovom ili onom dostojanstveniku. Ratovi su pove avali zemlji ni fond centralizovan u rukama dr ave. Tako je Hamurabi, posle pobede nad Larsom, prisajedinio Vavilonskom carstvu svu oblast Larse, a zemlji ta vladara Larse priklju io carskom zemlji nom fondu, postaviv i radi uprave nad njima specijalnog inovnika. Carevo pravo na zemlji ta ostala bez naslednika tako e je doprinelo uve avanju carskog zemlji nog fonda. O tome se jasno govori u jednom dokumentu iz tog vremena: Taj ovek je umro. Njegovo polje dajte ama hasiru (upravitelju carskih zemlji ta u Larsi). Krupni carski zemlji ni kompleksi nisu eksploatisani samo od strane uprave carskog dvora, uglavnom pomo u robovskog rada, nego i od arendatora, koji su jedan deo tih zemlji ta uzimali pod zakup. Na iroku rasprostranjenost zakupa ukazuje postojanje specijalnih termina koji su slu ili za oznaku pojmova arendator, dokumenat o zakupu, arendovano polje, zakupnina. Zakup je fiksiran u posebnom ugovoru o zakupu, koji je sastavljen u odre enom obliku. U tom ugovoru ozna avan je objekat zakupa, visina zakupnine ili dela od letine, mesto i vreme pla anja, imena svedoka i datum. Davanje zemlje pod zakup pra eno je vr enjem specijalnih obreda, koji su ukazivali na to da dati kompleks postaje posed zakupca, da se nalazi u njegovim rukama, ali da ipak nije njegova svojina. Dakle, dr avna vlast preduzimala je mere za to da arendator ne mo e da prisvoji sebi zakupljenu zemlju. Zakupnina, ili ito zakupa, kako se ona nazivala u to vreme, u skladu sa naturalnim karakterom privrede, pla ana je obi no u naturi; pritom je ponekad navo ena odre ena koli ina produkata koje je arendator bio du an da plati na ime zakupnine. Ponekad je u ugovorima nazna avana sumarna visina zakupnine u vidu odre ene koli ine ita, ponekad je zakupnina uzimana sa jedinice obradive povr ine, a ponekad pak kao kod susednih polja, ili kao sleva i sdesna, tj u skladu sa obi nom visinom zakupnine u datom mestu. U nekim slu ajevima zakupnina je pla ana u vidu dela etve, i zato je

pla ana u momentu etve. Kod zakupa itnog kompleksa zakupnina je pla ana u veli ini jedne tre ine letine. Kod zakupa vo njaka ona je dostizala dve tre ine prinosa. Mo emo pretpostavljati da se pri pove anju prinosa pove avala i zakupnina. Me utim u slu aju smanjenja prinosa vo njaka zakupnina se nije smela sni avati, kao to se to vidi iz 65 lana Hamurabijevog zakonika; po njemu, u slu aju smanjenja prinosa usled r ave obrade zemlje, zakupnina je pla ana prema prinosu vo njaka suseda, tj u slu aju smanjenja prinosa vo njaka zakupnina je pla ana prema srednjem prinosu analognog zemlji nog kompleksa u datome mestu. Dakle, vlasniku vo njaka garantovana je vrsta norma zakupnine, koja se mogla pove avati, ali nikad ne i sni avati. Kod zakupa ledine arendator je obi no pla ao veoma nisku zakupninu, koju je polagao tek druge godine zakupa. Ponekad je vi e arendatora zajedni ki uzimalo pod zakup neko polje, zajedni ki ga obra ivalo i posle pla anja zakupnine i ostalih rashoda delilo na ravne delove letinu. Ovo postojanje svojevrsnog kolektivnog zakupa svedo i o ekonomskom propadanju lanova seoske op tine, o pojavi velikog broja sirotinje i o o trom socijalnom raslojavanju. U vezi sa tim pojavljuje se i podzakup, tj takav oblik zakupa kod koga krupni zakupac deli zemlji te koje je uzeo pod zakup na sitne parcele i dalje ih daje pod zakup tre im licima. Sve to postepeno dovodi do koncentrisanja krupnih bogatstava u rukama a ice bogata a. Sasvim je prirodno da ti bogata i nisu posedovali samo stada i robove nego tako e i zemlju, koju su dobijali u vidu carskih poklona i koju su kupovali, kao to o tome svedo e neki dokumenti. Tako se u 26 dokumenata iz Larse pominju kao kupci pustih zemlji ta jedna te ista lica. U jeziku se pojavljuje termin koji ozna uje privatnu zemlji nu svojinu o inski dom (bit abia), tj zemlja dobijena nasle em od oca. tite i interese vladaju e klase robovlasnika, dr ava svim sredstvima nastoji da sa uva privatnu svojinu na zemlju. Zemlji ni sopstvenik kome je carski inovnik nezakonito oduzeo zemlju, mogao je da se ali caru na to prekora enje vlasti od strane inovnika. I u nekim dokumentima iz toga vremena car je u takvim slu ajevima ukazivao inovniku: Zar polje koje se nalazi u ve nojsvojini mo e ma ko prisvojiti? Ispitajtu stvar. Pa onda, ako to polje pripada njegovom o inskom domu, vrati mu to polje. Dakle. nezakonito prisvajanje o inskog doma smatrano je u to vreme deliktom. Osobito revnosno titi dr avna vlast imovinske interese krupnih zemlji nih sopstvenika. U nekim lanovima Hamurabijevog zakonika pominju se specijalni vojnicikolonisti, koji su dobijali od cara zemlji ne parcele, ali su bili du ni da za to vr e vojnu slu bu. Njihova obaveza bila je da krenu u rat na prvi carev poziv. U slu aju da ne izvr e tu obavezu ka njavani sa smrtnom kaznom, a zemlji te im je oduzimano. Ali, s druge strane, oni su imali i posebna prava. Vojnici dospeli u zarobljeni tvo imali su se otkupiti, a zemlji nu parcelu i imovinu vojnika koji se nalazi u zarobljeni tvu dobijao je njegov sin. Svako prisvajanje tog imanja smatrano je krivi nim delom i strogo ka njavano zakonom. Prisvajanje svojine vojnika, pri injavanje njemu kakve tete, davanje njega pod najam ili predaja kakvom mo nom oveku na sudu, najzad, oduzimanje vojniku carevog poklona ka njavani su smr u. Stoka, polje, vrt i ku a koje car pokloni tom vojniku nisu se mogli prodati. tite i na tajna in imovinske interese tih vojnikakolonista, dr avna vlast je u njihovojli nosti stvarala prili no znatnu grupu sitnih seljaka-zemljoposednika, obaveznih na vr enje vojne du nosti, to je bilo potrebno s obzirom na stalne ratove i znatno tro enje ljudskih rezervi. Analiza Hamurabijevog zakonika i javnih dokumenata iz toga vremena ukazuje na jasno izra en klasni karakter zakonodavstva i dr avne uprave toga vremena. Zakonodavac i dr avna vlast stoje na stra i interesa vladaju e klase robovlasnika. uvanje svojine stavljeno je u kamen-temeljac. To se vidi iz onih lanova Zakonika koji propisuju osobito podrobnu istragu po delima kra e i ka njavaju smrtnom kaznom lopova uhva enog

na delu, kao i prodavca i kupca ukradene imovine. Zakon strogo ka njava oveka koji uvredi slobodnoga, naro ito oveka na visokom polo aju. Tako po 202 lanu, ako ko o amari lice na visokom polo aju, da javno dobije ezdeset batina bi em. A po lanu 205, ako ne iji rob o amari slobodnog oveka, da mu se odre e uvo. Osobit interes kod prou avanja Hamurabijevog zakonika pretstavlja spajanje normi. staroga obi ajnog prava, koje svoje poreklo vodi iz doba rodovskog poretka, sa novim normama robovlasni kog prava. Refleks starog vremena pretstavlja lin ovanje, koje je delimi no ozakonjeno od strane dr avne vlasti. Tako, po lanu 21, za kra u sa provalom imao se krivac ubiti i zakopati pred samom rupom (u zidu), a za kra u prilikom ga enja po ara imao se krivac baciti u vatru tog po ara, shodno 25 lanu. Samo se po sebi razume, po to se ovde nije mogao odr ati sudski pretres i doneti sudska presuda, zakon je u tom slu aju dopu tao lin ovanje, koje pretstavlja relikat starinskog obi ajnog prava. Isti takav ostatak starinskog prava iz vremena rodovskog poretka pretstavlja i zakon ekvivalentnosti odmazde, ili takozvano pravo taliona, iji su se elementi sa uvali u Hamurabijevom zakoniku. Tako, oveku koji je drugome ozledio oko imalo se tako e ozlediti oko. Ako neko polomi drugome kost, imala se i njemu polomiti kost. Ti su lanovi Hamurabijevog zakonika analogni odgovaraju em lanu starojevrejskog zakona: prelom za prelom, oko za oko, zub za zub. Ali se u drugim lanovima Hamurabijevog zakonika relikti starinskog obi ajnog prava ukr taju sa. normama prava robovlasni ke epohe. Tako u lanovima koji reguli u nov anu nagradu i odgovornost graditelja za sagra enu ku u, govori se o tome da graditeljima pravo na dobijanje zakonom strogo utvr ene nagrade za jedinicu izgra ene povr ine. Ali je naporedo sa tim graditelj snosio i odgovornost za kvalitet sagra ene ku e. Ako bi se ku a koju je on podigao sru ila i pod njenim ru evinama poginuo doma in, imao se graditeljpogubiti. A ako bi pod ru evinama poginuo doma inov sin, imao se pogubiti ne sam graditeljve njegov sin, to je nesumnjiv relikat starinskog zakona ekvivalentnosti odmazde, koja je zahtevala krv za krv. Ali u slu aju da sru ena ku a ubije doma inovog roba, graditeljje bio du an da samo naknadi doma inu roba za roba, to ve utvr uje potpuno nov element robovlasni kog prava, po kome se na roba gledalo kao na imovinu, i teta pri injena robu nakna ivala se njegovom gospodaru. Tako se formiralo novo pravo robovlasni ke epohe, koje se u znatnojmeri razlikuje od starog obi ajnog prava iz vremena rodovskog poretka. Progresivan zna ajtoga novog prava i napose Hamurabijevog zakonika sastoji se u tome to su novi elementi toga robovlasni kog prava u izvesnojmeri doprineli daljem ru enju ostataka rodovskog poretka i ja anju svekolikog robovlasni kog dru tva kao celine. Novo pravo robovlasni kog doba formuli e se u nizu lanova zapisanih u zborniku zakona, kodificira se i dobija spolja nji izgled kodeksa, iako mu otsustvo sistema i haoti ni izbor pojedinih slu ajeva, kazusa, tj sudskih re enja po pojedinim pitanjima, pridaje vrlo primitivan karakter. Ovajnajstariji nama poznati zbornik zakona vavilonskog cara Hamurabija izvr io je sna an uticajna potonje zakonodavstvo drugih naroda starog Istoka, naro ito na starojevrejsko zakonodavstvo, sa uvano u bibliji. U Vavilonu se u doba Hamurabija uobli ila despotija tipi na za stari Istok. Uprava zemljom bila je strogo centralizovana, i sva vrhovna vlast, zakonodavna, izvr na, sudska i verska, bila je u krajnjojliniji koncentrisana u carevim rukama. Kao to se vidi iz Hamurabijeve prepiske sa svojim inovnicima, sam car rukovodi raznim granama uprave, napose organizacijom ve ta kog navodnjavanja. Car li no razmatra razne sporove i albe koje sti u na njegovo ime. Po tim delima car sam donosi odluke i daje odgovaraju e naloge svojim inovnicima. Najzad, specijalnim carevim ukazima unose se nu ne ispravke u kalendar. U upravljanju zemljom car se oslanjao na slo eni i centralizovani birokratski

aparat. Jedni inovnici imali su u svojojnadle nosti pojedine grane centralne uprave, drugi su upravljali gradovima ili oblastima, pretstavljaju i neku vrstu carevih namesnika. Vavilonom i drugim veli-kim gradovima, na primer, Siparom, upravljali su inovnici koji su nosili visoku titulu akanaku. Manje krupnim gradovima i oblastima upravljali su inovnici koji su nazivani rabianum. Stanovni tvo je bilo du no da pla a razne poreze: na etvu ita ili priplod stoke, na vrtove urmine palme, na polja sezama i na ribarske op tine. Pored tih poreza ubirani su posebni nameti u srebru i specijalno carske da bine u naturi. Svi ti dohoci priticali su u carsku riznicu i obrazovali dvorsku imovinu, koja se naporedo sa imovinom hramova nalazila pod specijalnom za titom zakona. Sudska vlast nalazila se u rukama posebnih inovnika. Sudske funkcije imali su akanaku, rabianum, sudije okruga i specijalni sudovi najstarijih i uglednih gra ana. Hramovne sudije sve vi e gube svojzna aji ograni avaju se samo na to da primaju iskaze pod zakletvom pred statuom bo anstva u hramu. Postepeno se pojavljuju prve norme procesualnog prava, po kojima se sudijama stavlja u du nost ne da prosto primaju iskaze svedoka, snabdevene zakletvom, nego da li no isle uju stvar. Specijalni paragrafi zakona ka njavaju za la no svedo enje, najzad, lan 5 strogo ka njava sudiju za izmenu sudske presude, name u i mu globu dvanaest puta ve u od visine vrednosti parnice i zabranjuju i mu ubudu e da vr i sudske du nosti. Na elu itavog sistema birokratske uprave zemljom stoji car, koji po u enju sve tenika dobija vrhovnu vlast takore i neposredno iz ruku bogova. Sa gordo u govori Hamurabi u svom zakoniku o samom sebi: bogovi Anu i Enlil pozvali su mene, Hamurabija, slavnog, bogoboja ljivog vojnika... Ja, Hamurabi, jesam pastir izabran od boga Enlila... carski-izdanak, ro en od boga Sina... punovlasni car careva, brat boga Zamame... bo anski car careva... Marduk me je pozvao da upravljam narodom i darujem zemlji blagostanje. KASITI OSVAJAJU VAVILON Posle Hamurabijeve smrti Vavilonsko carstvo po elo je postepeno da se kloni padu. Hamurabijevi naslednici nastoje u prvo vreme da nastave njegovu delatnost. Tako Samsuiluna (1749-1712 g. pre -n. e.) Hamurabijev sin nare uje da se prokopaju dva nova kanala i prinosi bogate darove hramovima. Ali su se uskoro novi crni oblaci nadneli nad politi kim horizontom. Rim-Sin, koriste i se slabljenjem Vavilona, upada u Mesopotamiju i ponovo osvaja jedan deo Sumera. Ta godina dobija naziv: godina koje je boginja Ninmah u hramu Opisa - uzdigla cara Rim-Sina na carstvo nad celom zemljom. Ali je vavilonski car jo dovoljno jak. Samsu-iluna pobe uje Rim-Sina, koji gine za vreme po ara svoga dvorca. On ru i zidove Ura i Uruka i ponovo pot injava svojoj vlasti Sumer. Me utim u to se vreme novi neprijatelji ustremljuju na Vavilon. Ilumailu, car Isina, osniva novo nezavisno carstvo na krajnjem jugu Sumera i vodi upornu borbu sa Vavilonom, udariv i temeljnovoj Primorskojdinastiji sumerskih careva. Sa istoka preti Vavilonu planinsko pleme Kasita. Kasiti, koji su nastanjivali planine isto no od Tigra, prodirali su jo i ranije u Mesopotamiju kao doseljenici, arendatori i najamnici. 1750 g. kasitske trupe, sa svojim vo om Ganda em (Gadda ) na elu, upadaju u Mesopotamiju i tu obrazuju svoju kasitsku dr avu. Hamurabijevi naslednici, carevi prve vavilonske dinastije, itavih 155 godina osporavaju Kasitima vlast nad Mesopotamijom, koja se raspada na niz sitnih kne evina. Tako, na primer, u Uruku vladaju Sin-ga id i njegovi naslednici. Zemlja, oslabljena invazijom Kasita i raspav i se na pojedine delove, privla i na sebe strane osvaja e. Za vlade poslednjeg cara prve vavilonske dinastije Samsu-ditane (1625-1595 g. pre n. e.)

u Vavilon upadaju Heti. Ali se sre a sve vi e kloni na stranu Kasita. Njima polazi za rukom da osvoje Vavilon i posle uporne borbe, vo ene s promenljivim uspehom, da pot ine sebi ak i Primorsku zemlju, pobediv i careve Primorske dinastije. Kasitski car Agum II (1593-1574 g. pre n. e.) uzima naziv cara Kasita i Akada i ak cara etiri strane sveta. Kasiti, koji su u kulturnom pogledu stajali znatno ni e od Vavilonjana, preuzeli su vavilonsku kulturu, i njihovi carevi ak ine poku ajda obnove osvaja ku politiku vavilonskih careva. Kasitski carevi u potpunosti pokoravaju sav Sumer i ine krajvladavini Primorske dinastije. Iako Kasiti nisu mogli da ak ni u izvesnojmeri obnove mo Vavilonskog carstva, ipak se pod kasitskim carem Agumom II zapa a izvesno ja anje Vavilona. Tako Agum II pro iruje svoju vlast na zemlje gornjeg Eufrata i pokorava jedan deo mesopotamske stepe. U svome natpisu on gordo govori o tom da je iz zemlje Hana dovezao statue Marduka i Sarpanit, ukrasio ih zlatnim ode dama, dragocenostima i rasko nim krunama i ponovo ih smestio u hram E-sagila u Vavilonu. Agum II naziva sebe carem Ka u i Akada, carem prostrane zemlje Vavilona, koji je naselio mno tvo ljudi u A nunaku, carem Padana i Almana, carem zemlje Guti, to ukazuje na to da se vlast kasitskog cara protezala tako e i na oblasti isto no od Tigra. Slika dru tvenog ure enja Vavilonije u kasitskom periodu mo e se donekle rekonstruisati zahvaljuju i sa uvanim poslovnim dokumentima, a naro ito natpisima na kuduru, tj na kamenima-me a ima, na kojima je isklesan tekst carskog ukaza o darovanju zemlji ta datome licu. Sude i po tim natpisima, u to vreme jo je vrsto postojala seoska op tina i op tinski zemljoposed. Na elu op tine, koja je nosila naziv bitu, stajao je stare ina op tine bel biti, krajkoga su se nalazili savetnik, nadzornik i sve tenik-zaklinja . lanovi tih seoskih op tina, koji su se zvali susedi, kao god i stranci-doseljenici koji pripadaju tojop tini, bili su du ni da snose razne obaveze u korist cara i javnih funkcionera op tine. Ali se u to vreme zapa a postepeno raspadanje starinskog op tinskog zemljoposeda, koji biva sve vi e potiskivan od privatnog, uglavnom aristokratskog, zemljoposeda. Tako carevi kasitske dinastije poklanjaju mnogobrojna zemlji ta svojim inovnicima, velmo ama i poverljivim licima, pri emu se te od cara poklonjene zemlji ne parcele naj e e uzimaju iz kolektivnog poseda seoskih op tina, kao to se to vidi iz tekstova carskih ukaza urezanim na kamenima-me a ima kuduru. Obi no se u tim carskim ukazima govori o tome da se data zemlji na parcela predaje u punu svojinu datom licu; pritom se stare ini i lanovima seoske op tine, kako sada njim tako i budu im, zabranjuje da pokre u sudske parnice o pravu posedovanja date parcele i da zahtevaju vr enje ovih ili onih obaveza u korist op tine od strane vlasnika datog zemlji ta. Naru iocu kuduru carski ukaz preti prokletstvima i strogim kaznama bogova. Sta vi e, kasitski carevi, po to su prisvojili mnogobrojna zemlji ta seoskih op tina i razdelili ih svojim velmo ama, inovnicima i vojnim komandantima, preduzimaju ak mere za to da oja aju i u vrste tajaristokratski zemljoposed. U natpisima kuduru ponekad se ukazuje na to da se data zemlji na parcela, podarena od cara, osloba a svih obaveza, naturalnih da bina i prinudnih radova u korist cara. Tako se uobli uju posebne privilegije, koje po carskim ukazima dobijaju novi zemljoposednici. Isto takvo oslobo enje od carskih da bina i obaveza dobijala su i hramovna zemlji ta, na primer zemlji ta Mardukovog hrama, kao to se to vidi iz jednog dokumenta iz doba Aguma II. Ja anju aristokratije i ao je na ruku i dalji razvitak robovlasni tva. Sa uvani su dokumenti koji fiksiraju prodaju robova i robinja; pritom su robovi, napose Elamiti, stajali 10 ekela u zlatu, a robinje 7 ekela. U jednom dokumentu pominje se ak prodaja deteta iz zemlje Kardunia , to ukazuje na rasprostranjenost ropstva ak i u sredini samih Kasita. Kasiti, koji su u Vaviloniji vladali preko 500 godina, primili su u znatnojmeri

staru sumersko-vavilonsku kulturu, religiju, pismenost i ak jezik pokorenog naroda. Tako kasitski carevi nazivaju sebe ljubimcima Mardukovim, preduzimaju niz mera za ja anje vavilonskog i sumerskog sve tehstva, u vr uju i autoritet boga Marduka gospodara zemlje i nala u i Nipurskom hramu da ubira poreze u itu, ulju, urmama, bra nu i stoci. Tokom vremena kasitski carevi sve vi e potpadaju pod uticaj vavilonske kulture. Tako car Karainda jo naziva sebe mo ni car, car Vavildna, car Sumera i Akada, car Ka u (Kasita), car Kardunia (Vavilonskog carstva). Ali njegovi naslednici u svojim titulama ve ispu taju naziv Ka u, sasvim potpav i pod uticaj stare vavilonske kulture. Vladavina Kasita obele ena je ne samo politi kim nego i kulturnim opadanjem Vavilona. To opadanje osobito je primetno u umetnosti, u kojojvladaju podra avanje starih uzora i mrtvi ematizam. Jedine kulturne tekovine pretstavljaju upotreba konja, uglavnom u vojsci, i novi, podesniji, na in datovanja, koji se sastojao u brojanju godina po godinama carevanja vladaju eg cara. To opadanje Vavilona trajalo je do VII veka pre n. e., kada je obrazovano mo no Novovavilonsko carstvo. IV. VAVILONSKAKULTURA Vavilonska kultura stekla je u starom veku iroku rasprostranjenost me u svim narodima Prednje Azije i izvr ila sna an uticajna kulturni razvitak anti kog sveta. Vavilonska kultura, iji koreni odlaze u duboku sumersko-akadsku starinu, na po etak IV milenija pre n. e., kontinuelno se razvijala tokom etiri milenija i dostigla visok procvat. Najstarija ari ta te kulture bili su gradovi Sumera i Akada i oblasti Elama, susedne sa Mesopotamijom, koje su odavno stajale u prisnim kulturnoistoriskim vezama sa Me ure jem. PISMENOST Jedna od najkrupnijih kulturnih tekovina sumerskog naroda bio je pronalazak pisma, koje se pojavljuje u doba Uruka, ve po etkom IV milenija pre n. e. Kao i svi drugi sistemi pisama, koji su se samostalno pojavili kod drugih starih naroda, i sumersko pismo prvobitno je poniklo od crte a; pritom su pojedini slikovni znaci slu ili za oznaku o igledno prikazanih re i. Tako je starosumerski pisar, ako je hteo da napi e re ptica, crtao upro enu pretstavu ptice ; re voda, kao i mnogi drugi stari narodi, prikazivao je on pomo u ematskog crte a vode re zvezda pretstavljao je uslovnim crte om , na koji emo nai i u mnogim starim sistemima slikovnog pisma i koji je to uslovno zna enje sa uvao do potonjeg vremena. Ali to primitivno slikovno pismo nije pru alo mogu nost da se pomo u najstarijih znakova crte a vidljivih predmeta i pojava prikazuju slo ene pretstave i apstraktni pojmovi. Zato, ako je hteo da napi e takve re i, pisar je morao da spaja nekoliko razli nih znakova. Tako, na primer, da bi napisao re plakati, morao je da spoji znakove oko i voda. Re ki a mogla se napisati kombinovanjem znakova zvezda (nebo) i voda. Re ra ati obi no je pisana spajanjem znakova ptica i jaje. Samo se po sebi razume da je takvo pismo bilo slo eno, glomazno i nepodesno. Komplikovanje jezika i pojava velikog broja raznovrsnih re i i gramati kih oblika zahtevali su upro enje sistema pisma. U vezi sa tim likovni princip, koji le i u osnovi starog slikovnog pisma (piktografije), postepeno se zamenjuje principom preno enja pomo u pismenih znakova glasovne strane re i (fonema). Tako se ve u sumerskom pismu pojavljuje veliki brojslogovnih znakova i nekoliko alfabetskih znakova, koji slu e za oznaku glasova. Iako u sumerskom i u poznijem vavilonsko-asirskom pismu na prvom

mestu stoje slogovni znaci, ipak su se pored njih sa uvali u vidu relikata i stari likovni ideogrami, to jasno ilustruje stagnantnost kulture starog Istoka. Tako se ispred naziva planine, napisanog obi nim slogovnim znacima, stavljao slikovni znak (determinativ) planina, to je imalo da ukazuje na to da je dati naziv naziv za planinu. Uslovi ivota, potreba za brzim pisanjem dokumenata doveli su jo u dubokoj starini do upro enja toga najstarijeg slikovnog pisma Sumeraca. Tako, umesto itavog predmeta, po eli su oni crtati samo njegov najkarakteristi niji deo, postepeno pretvaraju i crte u linearnu emu. Tako se, na primer, re bik obi no pisala pomo u linearno upro enog crte a koji pretstavlja glavu bika Tokom vremena, potreba za primenom brzog pisma, u vezi sa posebnim na inom crtanja znakova na glinenim tablicama, dovodi do jo ve e ematizacije znakova pisma i do formiranja sistema klinastog pisma. Znaci koji se utiskuju na mekojglini gube svojraniji slikovni lik i tokom vremena dobijaju oblik raznih kombinacija vertikalnih, horizontalnih i kosih klinova. Sumersko klinasto pismo, zajedno sa osnovnim elementima sumerske kulture, preuzeli su Vavilonjani, a zatim se to pismo, zahvaljuju i irokom razvitku vavilonske trgovine i kulture, rasprostrlo po itavojPrednjojAziji. Klinastim pismom slu ili su se u starom Akadu, u Asiriji, u hetskojdr avi, u Urartu, u Siriji i starojPersiji. Sredinom II milenija pre n. e. klinasto pismo je postalo me unarodni diplomatski sistem pisma. Njim su se slu ili ak i egipatski faraoni, koji su vodili veliku prepisku sa carevima Prednje Azije i s kne evima Sirije i Fenikije. Sumersko pismo preuzela su semitska plemena koja su nastanjivala srednji i severni deo Me ure ja, tj zemlju Akad, Vavilonsku dr avu i Asiriju. Sasvim je prirodno da su Semiti prilagodili sumersko klinasto pismo osobinama svoga jezika; pritom su pojedini znaci klinastog pisma dobili novo glasovno zna enje. To je dovelo do toga da je klinasto pismo postalo polifonski sistem pisma, tj da su pojedine grupe klinova imale istovremeno razli ito glasovno zna enje, slu e i za oznaku niza raznih slogova. Tek u znatno docnija vremena, u vezi sa razvitkom trgovine, najpre u severnojFenikiji, sredinom II milenija pre n. e., a zatim u Persiji, sredinom I milenija pre n. e., steklo je klinasto pismo prostiji fonetski oblik, postepeno se pretvoriv i u jedan od najstarijih nama poznatih alfabeta. RELIGIJA U ona stara vremena kada su se na teritoriji Mesopotamije pojavila prva naselja stalno nastanjenih zemljoradni kih plemena, religija najstarijih plemena Sumera i Akada svodila se uglavnom na primitivni feti izam. Dalji razvitak religije doveo je do pojave kulta prirode. Niski nivo materijalne kulture i tehnike stavljao je oveka u jaku zavisnost od okolne prirode i njenih stihija. Ose aju i svoju nemo u borbi s prirodom, stari stanovnici Mesopotamije gledali su sa strahom na u asnu stihiju razbesnele vode, koja je plavila svu niziju u periodu izlivanja Tigra i Eufrata. Divlje zveri iz pustinje ulivale su strah u ovekovu du u. Vide i u stra nim pojavama prirode delovanje, a ponekad i inkarnaciju nekih vi ih, mo nih i natprirodnih bi a, stari stanovnici Mesopotamije obo avali su prirodu u raznim njenim formama i manifestacijama. Nemaju i mogu nost da racionalno objasne zakone koji vladaju u prirodi i koji dovode do smenjivanja godi njih doba, nemaju i mogu nost da na u smisao tajni ivota i smrti oveka i prirode, primitivni ljudi stvarali su fantasti ne legende, u kojima se ivot prirode odra avao kao ivot natprirodnih i mo nih duhova i bogova, iji su likovi i radnje prikazivani prema liku i obli ju smrtnih ljudi, Jo u

dubokojstarini u ju nojMesopotamiji pojavila se isto religiska pretstava o iskonskim bo anstvima prvorodne stra ne stihije, stra nog vodenog haosa Apsu i Tiamat. Ali kada se sa razvitkom zemljoradni ke privrede javlja potreba za organizacijom velike mre e ve ta kog navodnjavanja, kada porast proizvodnih snaga dozvoljava da se stvore prvi krupni irigacioni ure aji, ljudi ve po inju da sti u svest o blagodatnojsnazi vodene stihije, koja navodnjava polja i stvara osnovicu ljudskog blagostanja. U vezi sa tim javlja se pretstava o dobrom i blagodatnom bo anstvu vode, bogu mudrosti Ea, koji je nau io ljude svim zanatima, ve tinama i znanju. U vodi stari su Sumerci videli prvorodnu bo ansku stihiju, u kojojsu se, po njihovojpretstavi, krili koreni po etka ivota. U mitu o stvaranju sveta pri a se: kada gore nebo jo nije bilo dobilo svoje ime, ni dole zemlja jo nije bila dobila svoje ime, kada su samo Apsu, prvobitni, koji je nju stvorio, i Mumu Tiamat, koja je zemlju i nebo u njihovojukupnosti stvorila, svoje vode ujedno me ali... Otuda je i stari bog proizvodnih snaga prirode, Tamuz, smatran bogom vode i nazivan istinskim sinom vodene dubine; pritom je njegov kult kao sina i lika boga Ea bio tesno vezan sa kultom velikog boga vode. Te verske pretstave na le su svog odraza i u umetnosti. Na jednom sumerskom pe atu pretstavljen je Bog Ea kako sedi na prestolu i dr i u rukama posudu. Iz posude teku dva mlaza vode, iz kojih izlazi mala figura boga Tamuza. Tajstari kult vode ra irio se i u Akadu. U E nuni su kao bo anstva vode po tovani bog Ninazu (koji poznaje vodu) i bog ritualnog pranja po imenu Ti pak. Daleku reminiscenciju na staru domovinu Sumeraca, isto nu planinsku zemlju, pretstavlja obo avanje planina, od ega su se ostaci sa uvali u mnogim religioznim verovanjima. Tako se vrhovni bog zemlje Enlil naziva velikom planinom. Tajbog ivi na visokojplanini, koja dose e do neba i spaja nebo sa zemljom. Hram Enlila u Nipuru nosi naziv dom Planine (E-kur). Plemena stare Mesopotamije nisu obo avala samo osnovne stihije, sile i pojave u prirodi, nego tako e i biljke i ivotinje kojima su bila okru ena. U mitologiji i religioznojumetnosti figuriraju sveto drvo ivota i drvo istine, koje tite bogovi Tamuz i Ningi zida. Tamuza su nazivali gospodarem vegetacije zemalja. Boginja I tar esto je prikazivana u vidu ene iz ijeg tela izrastaju grane. Predmet osobitog po tovanja bile su urmine palme, koje su imale ogroman zna aju privrednom ivotu stare Mesopotamije. U religiji Sumera i Akada sa uvalo se i mnogo relikata starog obo avanja zveri. Tako je starosumerski bog Nanar, koga su po tovali u Uru, nazivan mo nim bikom Anu; isto je tako i bog Nergal, car po zemnog sveta, pretstavljan u vidu stra ne ivotinje: On ima bi ji rog; na le ima nosi itav bun kose; on ima lice oveka, obraze... i krila;.. .on ima telo lava, koje stoji na etiri noge. Bog pu ine Ea pretstavljan je sa ribljim repom ili ribom na le ima, a Marduk bog oluje i vrhovni dr avni bog Vavilona prikazivan u vidu fantasti nog grifona, pola zmije, pola ptice grabljivice. O postojanju obo avanja zveri u dubokojstarini, u vezi sa totemizmom, svedo e imena starih careva Ki a, kao to su Jagnje i Skorpija. Ali je osobito iroku rasprostranjenost steklo u starojMesopotamiji obo avanje neba i nebeskih tela. Upravo zato smatran je za vrhovnog boga starosumerski bog neba Anu, koji je kao otac i car bogova iveo na tre em, najvi em delu neba, odakle je vladao svetom sede i na svome nebeskom prestolu. Njemu se, kao najmo nijeg bogu, obra aju za pomo svi bogovi, prepla eni pobesnelim vodama svetskog potopa. Vidno mesto me u svim ostalim bogovima zauzimali su bog meseca Sin i njegov sin bog sunca Babar (vavilonski bog ama ). Babar- ama je u isto vreme personifikovao stra nu i su nu silu sun eve ege i blagodatnu ivotvornu snagu sun evih zrakova, koji o ivljuju smrtno bolesnog i

osloba aju vezanog. Za tajlik ivotvornog solarnog boga vezan je i lik boga vaskrsle prirode i njenih produktivnih snaga Tamuza, koji se ponekad uvodi u ciklus solarnih bogova. Istom ciklusu pripadala je i boginja prirode, ivota i ra anja I tar, koja je personifikovana u vidu zvezde Venere, sjajne zublje neba i zemlje. Obo avanje nebeskih tela (takozvani astralni kult) dovelo je do pojave slo enog astrolo kog sistema proricanja budu nosti na osnovu polo aja planeta i zvezda na nebu. Sumerski i vavilonski sve tenici sa visine kula svojih hramova budno su pratili kretanje nebeskih tela. itav tajstari i slo eni kult prirode u doba rodovskog poretka i postanka patrijarhalne porodice stajao je u tesnojvezi sa kultom predaka. Vrhovni bog Anu obi no je nazivan ocem bogova. Ime starosumerske boginje Ninmah zna ilo je boginjamajka, a ime boga Tamuza istinski sin. ivi ostaci toga starinskog kulta predaka bili su bo anstvo ku e (il-biti), duh- uvar ku e i kult doma eg ognji ta. Taj starinski kult predaka stajao je u tesnojvezi sa verovanjem u zagrobni ivot, koje je na lo svojspolja nji izraz u zagrobnom kultu. Jo u doba I dinastije Ura obi ni ljudi sahranjivani su ili u zgr enom polo aju u prostim jamama, ili je pak pokojnikovo telo uvijano u rogozinu i sahranjivano u glinenom sarkofagu. Carevi i carice sahranjivani su u velikim grobnicama, i zajedno sa njima zakopavana je velika koli ina dragocenih i luksuznih predmeta i prilikom pogreba prino ene su ljudske rtve. Obo avanje prirode, astralni kult i po tovanje predaka obrazovali su slo en sistem religiskih verovanja u doba pojave u Mesopotamiji najstarijih zemljoradni kih op tina. Upravo stoga stekli su u starojMesopotamiji tako veliki zna aj isto agrarni kultovi, vezani za obo avanje zemlje, vode i sunca, kao i kult boga prirode Tamuza, koji umire i ponovo vaskrsava i koji se ovaplo uje u ivotvornojsnazi vode i itu to klija. DR AVNI KULT I OBO AVANjE CARA Ali sa pojavom najstarijeg robovlasni kog dru tva i despotske dr ave starinski kult prirode pretrpljuje modifikaciju, fantasti no odra avaju i postojanje dr ave i careve despotske vlasti. U skladu sa tim stari se bogovi prirode postepeno pretvaraju u bogove vlasti i gospodarenja, pokrovitelje dr ave i carske vlasti. Bogovi koji su ranije bili personifikacija prirodnih sila, postaju sad ovaplo enje apstraktnih pojmova pravde i sile, nebeske sudije, stra ni ratnici i mo ni carevi. Tako stari bog prirode Tamuz dobija epitete gospodar, predvodnik, mo ni heroj gospodar snage zemlje. Bog sunca ama postaje bog pravde i pravosu a. nebeski pokroviteljzemaljskog cara; njega priziva u svome zakoniku Hamurabi, da bi njegovo pravo zasijalo u zemlji, jer je sam bog ama darovao zakone vavilonskom caru. Marduk, stari zemljoradni ki bog, koji se uvek stara o brazdama, uva u ispravnosti njivu i livadu, branu i kanale... gospodar izobilja, bogatstva i bogate letine, pretvara se tokom vremena u velikog vladara, gospodara neba i zemlje, mo nog ratnika, vrhovnog dr avnog boga Vavilona. U skladu sa tim njegovi simboli nisu vi e samo ratareva motika nego i strela i luk, oru je ratnika. Najzad, i stara boginja produktivnih snaga prirode I tar, koja je ranije pretstavljana u vidu boginje-majke, pretvara se u stra nu boginju-ratnika, nebesku caricu i za titnicu carske vlasti. U epskojhimni Uzdizanje I tar pri a se o tome kako bogovi imenuju boginju I tar suprugom vrhovnog boga neba, Anu: Neka ona, Antu, bude supruga tebi ravna. Uzvisi je imenom tvojim... Neka ona sama dr i brazde zemlje i neba, Neka bude najmo nija me u nama.

Boginja I tar dobija simvole carske vlasti: Dao jojje u ruke carski skiptar stra no, bespo tedno oru je, Rasko ni venac, kao u meseca, stavio jojje na glavu. Dok se vrhovni bogovi prikazuju u vidu careva, dotle se i carevi na zemlji prikazuju u religioznojliteraturi i umetnosti kao zemaljski bogovi. Tako se Mes-kiag-ga er, prvi car I dinastije Ura, nazivao sinom boga sunca, gospodarem koji je pronikao u dubinu mora i digao se na planine. Carevi III dinastije Ura tako e su deifikovani jo za ivota, a posle smrti klanjali su im se kao bogovima. U ru evinama Tel-Asmara prona en je dvor vladara E nune sa hramom podignutim u ast Gimil-Sina, deifikovanog cara Ura. Natpis koji je tu na en glasi: Bo anskome Gimil-Sinu, koji je dobio ime od Anu, ljubimcu Enlila, caru kome je Enlil dao dobro srce, da bi se starao o zemlji i etiri dela sveta, mo nome caru, caru Ura, caru etiri strane sveta, svome bogu, Ituriju, vladar E nune, njegov sluga, sagradio je ku u. Drugi car te dinastije, po imenu ulgi, tako e je zahtevao da mu se odaju bo anske po asti. Njemu u ast dizani su hramovi, njegovojstatui prinosile su se rtve u dane novog i punog meseca. U carevu ast sastavljane su himne. Ime deifikovanog cara ulazilo je u sastav imena njegovih podanika, na primer: ulgi je mojbog. Car Bur-Sin nazivao je sebe bogom koji daje ivot svojojzemlji i bogom-suncem svoje zemlje. Njemu su kao bogu prino ene rtve po hramovima, koji su bili njemu posve eni. Ime cara Bur-Sina sa uvalo se u panteonu bogova sve do VII veka pre n. e. Isto je tako i vavilonski car Hamurabi izjedna avao sebe sa bogom sunca ama em i nazivao se bo anskim carem careva, kome po pravu pripadaju skiptar i kruna. Tokom vremena, pojedina na religiska verovanja, koja su ponikla iz starinskog kulta prirode i kulta predaka i koja su se u doba pojave robovlasni ke despotije uobli ila u svojevrsnu ideologiju deifikovanja cara i carske vlasti pretvaraju se u slo en teolo ki sistem. Poznavanje te teologije i vr enje slo enog verskog kulta postaju sada du nosti specijalnih sve tenika. Vrhovno trojstvo bogova ine nedosti ni i daleki bog neba Anu, mo ni i veli anstveni bog zemlje Enlil i mudri bog vode i znanja Ea, Slede u grupu bogova ine Sin bog meseca, ama bog sunca, Adad bog oluje i I tar boginja produktivnih snaga prirode. Izme u bogova uspostavljaju se rodbinske veze: bog Marduk smatran je sinom boga Ea; bog ama sinom boga meseca Sina, jer se dan, po pretstavi Sumeraca, ra a iz no i; boginju I tar nazivali su enom boga Tamuza. Istovremeno sa komplikovanjem religije i razvitkom rituala formira se sve tenstvo, koje se u znatnoj meri specijalizuje. Pojavljuju se posebni sve tenici za vr enje molitvi, prino enje rtava, proricanja, najzad, posebni sve tenici-muzikanti. Komplikuje se obredna strana verskog kulta, koji sve vi e sti e dr avni karakter. Sve tenici progla uju versko i svetovno znanje za svojmonopol, defini u i znanje religije za tajno poznavanje svega to se de ava na nebu i zemlji, kao god i svega to se ti e velikih bogova. Najvi e sve teni ke du nosti koncentri u se u rukama upravlja a (patesi) i careva (lugal), koji pretenduju na prvenstveno poznavanje religiskih tajni. Tako se stari car Uruka po imenu Gilgame smatra uvarem tajnog znanja. KNjI EVNOST Knji evno stvaranje poniklo je u starojMesopotamiji u dubokojstarini, u IV mileniju pre n. e., o emu svedo e fragmenti knji evnih dela na enih u arhivima najstarijih sumerskih gradova. Sumerska knji evnost, sumersko klinasto pismo i itava sumerska kultura u celini izvr ili su sna an uticajna potonju asirsko-vavilonsku knji evnost. Mnogobrojna knji evna dela ponikla u sumersko doba prevedena su docnije

na vavilonski i asirski jezik i u malo izmenjenom obliku sa uvala se do poznog vremena. Religisko-magiski nazori vladali su sve u ljudi toga vremena. Zato je sasvim prirodno to je religija kao osnovni oblik ideologije morala sobom skroz naskroz pro imati itavu knji evnost. Ve ina knji evnih dela samo je umetni ko uobli enje religiskih mitova, legendi, dogmi i ideja. Ta knji evna dela slu ila su ciljevima verske pouke, obja njavaju i ljudima zakone i pojave u prirodi, tajne bi a, smrti, kozmosa i ljudskog ivota. Himne, molitve, psalmi i basme, zaodeveni u umetni ku formu, slu ili su ciljevima verskog kulta, pevani su ili izgovarani po hramovima prilikom vr enja religiskih ili magiskih obreda. Verski karakter sumersko-vavilonske knji evnosti u znatnojje meri unapred odredio njen tradicionalni karakter. Religija je pridavala osobit autoritet delima koja svoje poreklo vode iz duboke starine; ona su mahom pripisivana starim mudracima ili ak otkrovenju samih bogova. Zato se gotovo svekoliko docnije knji evno stvaranje posle sumerske epohe svodilo uglavnom na ponavljanje ili novo izdavanje starih tradicionalnih ideja, na prepeve starih iskonskih motiva i samo na izvesno njihovo prilago avanje potrebama datog momenta. Najdublja vrela sumersko-vavilonske knji evnosti vode svoje poreklo od usmenog narodnog stvaranja, iji su se obrasci sa uvali na alost samo u neznatnom broju. Me u njih spadaju aforizmi ivotne mudrosti, zaodeveni u oblik poslovica, na primer aforizam: Ti po ao i prisvojio polje svoga neprijatelja, a za to vreme tvojneprijatelj do ao i prisvojio tvoje polje (Ko drugome jamu kopa, sam u nju pada). Takve su i narodne radne pesme, koje su slu ile za ritmi ku pratnju raznih. procesa rada, na primer pesma mlinara: Zvezda zemljoradnika (koja se pojavila na nebu) upregla je na njivi plug da se seje ito. U poznijim tekstovima sa uvali su se odlomci iz pesama pekara i kuvara. Oni tako e vode poreklo od starih obrazaca narodnog stvaranja. Od usmenog narodnog stvaranja vode poreklo i ep o zverima, i. svojevrsne basne, u kojima su se sa uvale stare pretstave vezane za totemizam. Takav je dijalog izme u konja i bika, koji se prepiru izme u sebe oko odlika svoga soja, basna o lisici, koju optu uju na sudu pred vrhovnim bogom ama em, pri a o orlu i zmiji i dr. Va no mesto u vavilonskojknji evnosti zauzimao je ep, iji su se obrasci u velikojkoli ini sa uvali sve do na ih dana. Veliki epski spevovi koji pri aju o ivotu i podvizima bogova i heroja sastavljeni su jo u dubokojstarini iz pojedinih delova, uglavnom iz himni u ast pojedinih bogova, koje su imale za ciljda veli aju datog boga, njegov hram i njegovo sve tenstvo, na primer boga Marduka, pokrovitelja Vavilona i vavilonskog cara. MIT O STVARANjU SVETA Ta misao o veli anju lokalnog boga uzeta je za osnovu u Vaviloniji iroko rasprostranjenog epskog dela, koje je po re ima kojima po inje nosilo naslov Enuma eli (Kada je gore). Pojedini delovi tog epskog speva, koji opisuje stvaranje sveta i ve nu borbu boga stvaranja sa principom haosa, ponikli su jo u sumersko doba, ali je itav spev kao celina sastavljen mo da u doba Hamurabija, kada je Vavilon postao prestonica ogromnog Vavilonskog carstva i kada je vavilonsko sve tenstvo po elo da prikazuje vavilonskog boga Marduka kao vrhovnog boga, tvorca i neimara itave vaseljene. U osnovi tog speva le i kozmogoniska misao o tome kako bog prole nog sunca i njegove stvarala ke svetske snage Marduk, princip reda, svetlosti i dobra, pobe uje mra ne sile zlog haosa udovi te Timat, i iz njenog tela stvara ceo svet. Gospodar se zaustavi, posmatraju i njen le ,

On rase e trup, zamisliv i premudru stvar: Kao koljku, podeli je on na dve polovine. Jednu polovinu uzdigao je da bude nebeski krov. On stavi reze, i postavi stra e pred njima, I zapovedi im da uvaju planinske vode. U legendi pri a se dalje o tome kako je bog-tvorac rasporedio na nebu sazve a i utvrdio njihov tok, i najzad, kako je stvorio oveka, iji je poziv staranje o bogovima. Poslednji deo speva sadr i himnu Marduku vrhovnom bogu Vavilona, kome su svi bogovi predali vrhovnu nebesku vlast. Ovajstari mit o stvaranju sveta bio je veoma rasprostranjen po itavojVaviloniji. Pojedine varijante i epizode tog mita sa uvale su se u raznim fragmentima, na koje se ponekad nailazi ak i u astrolo kim delima i basmama protiv zubobolje. itav mit u potpunosti je preuzet u asirsko doba. Njegovi odjeci sa uvali su se u bibliskoji anti kojknji evnosti. SPEV O AGU AJI I stojeposi procvata vavilonske kulture pod Hamurabijem pripada po svojprilici i spev o boginji Agu aji; u njemu se opisuje suparni tvo izme u stra ne boginje rata I tar i boginje Saltu. Na molbu Agu aje bog mudrosti Ea miri zava ene boginje, ali jedino pod tim uslovom da ljudi doznadu za novu boginju Saltu, da u njenu ast podignu hramove i prinose joj rtve, i da ubudu e ljudi uvaju se anje na nju. Spev se zavr ava pohvalom triju ratni kih boginja, izme u kojih ne treba da se naru ava postignuti sporazum. U tom spevu na la je odraza borba izme u sve tenstva i kultova triju boginja i poku ajcentralizacije kultova, koji se izrazio u izmirenju i ak gotovo identifikaciji triju boginja istog tipa. SPEV O GILGAME U Jedno od najboljih dela vavilonske knji evnosti jeste uveni Spev o Gilgame u, u kome se sa velikom umetni kom snagom postavlja ve ito pitanje o smislu ivota i neizbe nosti ove ije smrti, pa makar to bio i proslavljeni heroj U spevu se pri a o tome kako Gilgame , dve tre ine bog, a jednu tre inu ovek, vlada u starom gradu Uruku. Giigame svirepo ugnjetava narod, nateruju i ga da zida gradske bedeme i hramove bogovima. Stanovnici Uruka ale se na svoju te ku sudbinu bogovima, i bogovi, usli iv i njihove albe, stvaraju div-junaka Enkidu, koji raspola e natprirodnom snagom. Enkidu ivi me u divljim zverima, zajedno sa njima ide u lov i na pojilo. Jedan od lovaca, koga Enkidu spre ava da lovi divlje zveri, moli za pomo Gilgame a. Te e i da primami sebi toga primitivnog heroja, Gilgame mu alje hramovnu bludnicu. Bludnica sabla njava Enkidu, ukro uje ljubavlju njegovu divlju ud i dovodi ga u Uruk. Tu oba junaka zapodevaju dvoboj ali, raspola u i podjednakom snagom, oni ne mogu da savladaju jedan drugog. Sprijateljiv i se, oba div-junaka, Gilgame i Enkidu, zajedno vr e svoje podvige. Oni zajedno kre u u kedrovu umu, gde obitava mo ni Humbaba, uvar kedrove ume. Gilgame i Enkidu stupaju u bojsa Humbabom i ubijaju ga: I zaljulja e se kedrovi, i iza e Humbaba, Stra an, iza e ispod kedrova. Jurnu e oba junaka, nadme u i se u odva nosti, I oba se uhvati e u ko tac sa gospodarem kedrova. Dvaput je sudba pomogla Enkidu, I Gilgame dr i u ruci Humbabinu glavu.

Pobedni ki junak Gilgame budi ludu strast u srcu boginje I tar, koja heroju nudi svoju ljubav. Ali mudri i oprezni Gilgame odbacuje njenu ljubav, potse aju i boginju na to koliko je patnji i alosti zadala ona svojim ranijim ljubavnicima. Uvre ena Gilgame evim odbijanjem, boginja I tar ali se na njega svome ocu, vrhovnom bogu neba, Anu. Usli iv i uporne molbe svoje k eri, bog Anu baca na zemlju udovi nog bika, koji svojim padom i dahom ubija 800 ljudi. Ali junaci ubijaju to stra no udovi te, i Enkidu veli Gilgame u: Prijatelju moj pobedili smo nebesku zver. Zar ne smemo sad re i da nam je osigurana slava u potomstvu! Enkidu usni san, u kome mu se prori e propast. I zaista Enkidu se smrtno razboli. Dirljivim re ima opra ta se on sa svojim prijateljem Gilgame om i prori e i njemu neizbe nu smrt. Gilgame oplakuje smrt prijatelja i prvi put ose a nad svojom glavom lepr anje krila smrti. Njegovo naricanje zaodeveno je u umetni ki oblik. est dana i no i plakao sam ja nad njim Sve do dana kad su ga spustili u raku, Sada se ja bojim smrti i be im u pusto polje. Nada mnom lebdi prijateljeva re to mi je kaza pred smrt. Kako, o kako da se ute im? Kako, o kako da zapla em? Voljeni prijateljsada je nalik na pra inu. I ne u li i ja le i, kao i on, da nikad vi e ne ustanem? Moren strahom od smrti, Gilgame kre e na daleki put. On se upu uje svome pretku Utnapi timu, koji je jedini od smrtnika dobio besmrtnost. Njega ne pla e te ko e dalekog puta. Njega ne mogu zadr ati ni ljudi-skorpije, ni rajski vrt sa drve em na kome cveta drago kamenje, ni boginja Siduri, koja ga poziva da zaboravi na smrt i da se preda svim radostima ivota. Gilgame prebro uje amcem vodu smrti i sti e u kraju kome ivi besmrtni Utnapi tim. Gilgame nastoji da od njega dozna tajnu ve nog ivota. Odgovaraju i na Gilgame eva pitanja, Utnapi tim mu pri a o svetskom potopu i o tome kako ga je bog Ea nau io da sagradi kov eg i da se u njemu spase od potopa, posle ega su Utnapi tim i njegova ena dobili od bogova besmrtnost. Sa aliv i se na Gilgame a, Utnapi tim mu otkriva tajnu re i savetuje ga da si e na dno okeana, da tamo ubere travu besmrtnosti, koja nosi ime starac postaje mladi em. Na svom povratku Gilgame sti e do te udesne trave, ali ljuta zmija dopu e do njega i ugrabi tu travu. O alo eni heroj vrativ i se u svojgrad Uruk, moli bogove za poslednju milost. On eli da vidi sen svoga preminulog prijatelja Enkidu. Bog podzemnog sveta Nergal alje, po nare enju bogova, na zemlju Enkidovu sen. Spev se zavr ava zaklju nim dijalogom izme u prijatelj. U odgovor na Gilgame evu strasnu molbu da mu ispri a zakon zemlje, Enkidu mu najmra nijim bojama opisuje zagrobni ivot umrlih ljudi. Pa ni ta. Pusti me da sednem i zapla em. Reci mi zakon zemlje, koji ti poznaje . Glava, koje si se ti doticao i zbog koje si ose ao radost u srcu, Kao staru ode du, crv nju pro dire. Prsa, kojih si se ti doticao i zbog kojih si ose ao radost u srcu, Kao stari xak, puna su pra ine. itavo je telo moje nalik na prah. To je prvi put da je krajnje jasno i u isto vreme sa takvom snagom i izrazito u izre ena misao o neizbe nosti smrti, kojojsu podlo ni svi ljudi, ak i oni koji su spremni na svaki podvig da bi savladali neminovnu smrt. Epska legenda o Gilgame evim podvizima vodi svoje poreklo iz duboke sumerske starine. Imena glavnih junaka Gilgame a i njegovog prijatelja Enkidu sumerskog su porekla. Na Gilgame evo ime nailazi se u sumerskim natpisima iz XXV veka, a na

pretstavu Gilgame a na cilindri nim pe atima iz istog vremena. Pri a o podvizima Gilgame a i Enkidu, o tragi nojsmrti Enkidu i o Gilgame evim lutanjima u potrazi za besmrtno u prepli e se sa itavim nizom starih religiskih mitova, koji su u vidu pojedinih epizoda umetnuti u op ti tekst speva. Takav je kratak odlomak legende o stvaranju oveka (Enkidu) od gline, natopljene bo jom pljuva kom; takav je uveni mit o svetskom potopu, u kome se podrobno pri a kako je stari heroj Utnapi tim na savet boga mudrosti Ea sagradio kov eg, spasav i se u njemu od vode potopa, i time zaslu io ve ni ivot. Spev o Gilgame u zauzima posebno mesto u vavilonskojknji evnosti, kako po svojim umetni kim odlikama, tako i po specifi nosti misli izra enih u njemu. U visoko umetni ki oblik zaodevena je misao starovavilonskog pesnika o ve noj ovekovojte nji da savlada smrt i stekne li nu besmrtnost. U zadnjim re ima speva ose a se mu na elja ovekova da sazna zakon zemlje, tajnu ivota i smrti. Dubokim pesimizmom pro ete su re i starog pesnika. Budu i ivot on slika kao obiteljstradanja i bola. ak ni uveni Gilgame divni, sna ni, mudri, bo anstvo svojim dvema tre inama, ovek samo jednom, svetlog tela kao velika zvezda i pored svog bo anskog porekla ne mo e da zaslu i i stekne besmrtnost. Bla enstvo u zagrobnom ivotu daje se samo onome ko izvr uje zapovesti religije, zahteve sve tenika, obrede verskog kulta. U tome je osnovna misao itavog speva. SPEV O ADAPI Ista misao o ve nom ivotu, ista ovekova te nja ka besmrtnosti pro ima sobom i spev o Adapi, u kome se pri a o tome kako je idealni, premudri ovek, sve tenik i vladar Adapa, sin boga mudrosti Ea, jednom slomio krila ju nome vetru i zato bio pozvan na sud od vrhovnog boga Anu. Slu aju i savet svoga oca, Adapa pobu uje sa aljenje bogova prema sebi i izaziva kod vrhovnog boga raspolo enje u svoju korist, ali u isto vreme odbija da primi hranu ve nog ivota i napitak besmrtnosti. Tako Adapa iz sopstvene preterane opreznosti ne dobija besmrtnost, koju su mu bogovi unapred bili pripremili.

SPEV O ETANI Iste takve moralne i delom religisko-filozofske tendencije pro imaju sobom i legendu o Etani, u kojojse pri a o prijateljstvu orla sa zmijom, o verolomstvu orla, svirepojosveti zmije i poku aju Etane da se na orlovim krilima vine na nebo, da tamo pribavi travu ro enja i znake vrhovne carske vlasti. Ovajse spev, kao i spev o Gilgame u, sastoji iz nekoliko samostalnih delova. Pou na basna iz ciklusa ivotinjskog epa, koja vodi poreklo od starinskih oblika narodnog stvaranja, prepli e se sa religiskom legendom o tome kako su znaci vlasti obogotvo-enoga cara, skiptar i tiara, diadema i ezlo vlasti, sme teni ispred Anu na nebu. i da ak ni junak Etana ne mo e da ih stekne, jer se carska vlast ne mo e zadobiti pomo u verolomnog i nerazumnog orla. Dakle, u tome spevu sprovodi se misao kako carska vlast vodi svoje poreklo sa neba i osve ena je od bogova. U tome je jasno vidljiva sve teni ka propaganda, koja nastoji da pomo u religiske literature i likovne umetnosti obrazlo i i opravda carsku vlast i samim tim u vrsti klasni robovlasni ki poredak.

KATABAZA (SILAZAK) BOGINjE I TAR Istom ve itom mi lju o ivotu i smrti pro et je i spev o silasku boginje I tar u zagrobni svet. Nastoje i da na e smisao smenjivanju godi njih doba, da shvati uzrok smrti i vaskrsenja prirode svake godine, stanovnici stare Mesopotamije stvorili su verski mit o smrti i vaskrsenju boga prirode Tamuza, koga vaskrsava za nov ivot njegova drugarica boginja I tar. U pesni kojlegendi pri a se o tome kako I tar posle Tamuzove smrti silazi u podzemni svet, ostavljaju i kod svakog od stra ara sedmorih vrata po jedan od svojih ukrasa. Zato enje u zagrobnom svetu bogova produktivnih snaga prirode Tamuza i I tar zaustavlja itav proces ivota na zemlji, to nagoni bogove da oslobode iz pod-zemnog sveta bogove prirode Tamuza i I tar. Spev se zavr ava opisom praznika vaskrsenja boga prirode koji umire i ponovo vaskrsava. U dane Tamuza svirajte na azurnojfruli, Udarajte o kolute od kornalina. Svirajte i vi s njima, narika e, Da bi mrtvi ustali, opijeni prijatnim kadovima. Ovajspev stajao je u tesnojvezi sa religiskom dramom, koja je prikazivala smrt i vaskrsenje boga Tamuza i koja je izvo ena po hramovima o praznicima toga boga vaskrsle prirode. DRAMSKO PESNI TVO Glavni ciklus vavilonske religiske drame vezan je za kult boga prirode koji umire i vaskrsava. Jo u sumersko doba pojavljuju se prvi obrasci te religiske drame. U vreme dinastije Isina postao je pateti ni dijalog izme u boginje Egi-me i njenog brata boga Lil. Boginja Egi-me oplakuje smrt Lila i zaklinje ga boginjom-majkom da ustane sa mesta na kome le i, tj da vaskrsne. Odgovaraju i joj bog Lil je moli da ga oslobodi. On upore uje sebe sa pokojnikom zakopanim u zemlju, koji vi e ne mo e da se vrati u ivot i iji san uznemiruju zli demoni. I u sumersko, i u akadsko-vavilonsko doba bile su iroko rasprostranjene tu balice, koje su u le u zbornik obrednih pesama Iza e ona na irinu. Ta stara tu balica o umrlome bogu prirode Tamuzu o igledno je sastavni deo religiske drame koja je prikazivana uo i praznika vaskrsenja tog boga. Mit o smrti i vaskrsenju boga prirode, koji je pode en za prikazivanje u obliku verske drame, trajao je u Mesopotamiji sve do poznog vremena. Jo u VIII veku pre n. e. nalazimo mi u jednom vavilonskom tekstu prili no potpuno izlaganje tog mita, pri emu su u ovom slu aju crte boga prirode Tamuza prenesene na Marduka vrhovnog boga Vavilona. U tom mitu podrobno se opisuju Mardukova stradanja: Kada su ga bogovi zatvorili, on je i ezao iz broja ivih. Oni su ga zatvorili u tamnicu, sakrili ga od sunca i svetlosti, Bio je izmrcvaren mnogim ranama, kupaju i se u sopstvenojkrvi. Zato enje velikog boga izaziva nemire u narodu. I tar, Mardukova supruga, vr i nad umrlim bogom obrednu tu balicu. Najzad, bogovi vaskrsavaju umrlog boga, osloba aju i ga iz mra ne Planine. Mo e se pretpostavljati da se u tom tekstu opisuju verski obredi koji su vr eni na dan Nove godine, kada je proslavljan glavni praznik boga Marduka, u mesecu Nisanu (u vreme prole ne ravnodnevice). U tim sve anim. obredima morao je u estvovati i sam car, koji je, preru avaju i se u Marduka, morao da pretstavlja svetu rtvu. U skladu sa tim, za vreme specijalne ceremonije caru su oduzimani spolja nji znaci njegove vlasti, a vrhovni sve tenik udarao je bi em cara, koji je kle ao na kolenima. Tek posle toga car je dobijao od vrhovnog boga pravo na carsku vlast. Tako je nastajala u senci hrama najstarija religiska drama, koja .je pomo u vidljivih

simboli nih likova poku avala da objasni tajne prirode, ivota i smrti. RELIGIOZNO-FILOZOFSKO PESNI TVO Vavilonsko pesni tvo dosti e svojvrhunac u dvama delima: Spevu o stradaju em pravedniku i Razgovoru gospodara s robom. U prvom spevu autor se ali na svoju te ku sudbinu, na to to ga uvek progoni nesre a, i opet nesre a. Poku avaju i da shvati uzroke tih nesre a, ovek analizira svoje postupke. Ali on ne mo e da prizna da je kriv za bilo kakav prestup prema bogovima ili caru. On je uveren u svoju pravednost i u to da je izvr avao sve svoje du nosti. to se mene ti e, usrdno sam slao molbe i molitve. Molitva je bila moja briga, a prino enje rtve zakon... Carevu veli inu uznosio sam iznad svega na svetu, Nau io sam narod strahu pred dvorom. Ja znam da je to bogu ugodno. Ali uprkos svoje vrline, ovek svirepo strada, i ose aju i svoju potpunu nevinost, po inje da sumnja u pravednost bogova, koji nisu usli ili njegove molitve: Prizivao sam moga boga, ali mi on nije pokazao svoje lice. Molio sam se svojojboginji, ali ona nije ak ni glave digla. Tako u vavilonsku knji evnost, koja je stajala pod uticajem religiskog pogleda na svet, postepeno prodiru prve sumnje u pravednost bogova i samim tim u istinitost verskih dogmi, koje obe avaju nagradu pravednicima. Jo ve im pesimizmom pro eto je delo koje se obi no naziva Razgovor gospodara robom. Na sve beskona ne i protivre ne elje svoga gospodara rob odgovara servilnom frazom: Da, gospodaru moj da, nalaze i svaki put opravdanje i obrazlo enje za elje svoga gospodara. Ali je glavna i osnovna misao autorova izra ena u poslednjim i sna nim re ima dijaloga. Razo aran u ivot, gospodar najzad uzvikuje: I sad, ta je dobro? Odva no i podrugljivo zvu i odgovor roba: Slomiti mojvrat i tvojvrat i baciti u reku, to je dobro. Ko je toliko visok da se popne na nebo, i ko toliko veliki da ispuni zemlju. Rasr eni gospodar prete i veli robu: O robe, ja u te ubiti i tako naterati da ide ispred mene. Ali u odgovor na to uje se robova opomena: Uistinu, samo tri dana ive e mojgospodar posle mene. LIKOVNE UMETNOSTI Narodi stare Mesopotamije nisu stvorili onakva sjajna umetni ka dela kao stari Egip ani. Ta relativna zaostalost staromesopotamske umetnosti obja njava se u izvesnoj meri time to su na teritoriji Me ure ja ivela razna plemena, koja su izme u sebe vodila stalnu borbu za prevlast i gospodarenje nad itavom zemljom. Jedne dr avne tvorevine smenjivale su druge. Nomadska, kulturno zaostala plemena Guta, Amorita i Kasita u vi e mahova su preplavljivala zemlje Me ure ja, to je uvek dovodilo do opadanja kulture i umetnosti. Osim toga, na teritoriji Mesopotamije nije bilo dovoljne koli ine kamena, drveta i metala, preko potrebnih za razvitak arhitekture 4 ostalih vrsta umetnosti. Osnovne karakteristi ne crte arhitekture u starojMesopotamiji bile su masivna monumentalnost, upotreba cigle kao osnovnog gra evinskog materijala, asimetri an i popre an razme tajunutra njih prostorija. Na iroku primenu nai lo je ornamentisanje zidova. Najstariji sumerski hramovi, sagra eni po etkom III milenija pre n. e., otkopani su u Uruku i El-Obeidu. Oni su bili podignuti na ve ta kim nasipima, koji su ih titili od razlivanja voda, i u umetni kom pogledu stvarali specifi an kontrast prema glatkoj

povr ini ravnice. Zidovi hrama u El-Obeidu ve su ukra eni vertikalnim izbo inama i plitkim ni ama, kao i umetni kim frizovima, izra enim pomo u tehnike svojevrsnih mozaika. Najstariji spomenici sumerske arhitekture svedo e o primeni drvenih, ponekad tu om oblo enih stubova, veoma primitivnih svodova i posebne cementiraju e materije, na injene od bitumena (asfalt). Svojprocvat do ivljuje sumersko-akadska arhitektura u doba III dinastije Ura. Iz tog vremena poti u hramovi, dvorovi i druge zgrade otkopane u ru evinama Ura, E nune (A nunaka) i Opisa (Hafaxe). Tu su otkriveni itavi arhitektonski kompleksi, koji su se pored dvorova, grobnica i hramova sastojali i od specijalnih, za staru Mesopotamiju tipi nih, hramovnih stepenastih kula (zikurati); te kule donekle potse aju na staroegipatske stepenaste piramide. O igledno, uspomena na te hramovne kule sa uvala se u bibliskojlegendi o vavilonskojkuli. Sumersko-akadska arhitektura izvr ila je uticajna razvitak arhitektonskih oblika u Vaviloniiji Asiriji. O tome svedo i kompozicija staroasirskog hrama boginje I tar u A uru, ornamentacija zidova u velikom dvoru u Mari, kao i dugo trajanje starog arhitektonskog oblika stepenaste hramovne kule (zikurata). Najstariji primerci sumerskog vajarstva obele eni su priprosto u i primitivno u. Vajar jo nije kadar da kamenom bloku da oblik ljudskog tela. Zato najstarije sumerske statue mahom pretstavljaju oveka u nepokretnoj takore i okamenjenojpozi. Jedino se na ove ijem licu ose a umetnikova te nja da ne to slobodnije reprodukuje prirodu svoga modela; pri emu je najve a pa nja obra ena na pretstavu o iju, koje se uvek odlikuju velikom izra ajno u. Isto su tako primitivne i nepomi ne pretstave ljudi i ivotinja na reljefima, na primer, na uvenojSteli jastrebova Eanatuma. Te su pretstave esto ematizovane, na primer, na vazi Entemene. Skulpture i reljefi akadske epohe, naro ito statue i drugi umetni ki predmeti na eni u ru evinama E nune i Opisa, otkrivaju nam prili no znatne tragove sumerskog umetni kog uticaja. Ali su umetnici akadske epohe u inili veliki korak napred u razvitku likovne umetnosti. Naro ito na reljefu oni ve umeju da znatno slobodnije i bli e prirodi pretstavljaju ljudsko telo. Jedno od najboljih dela akadske umetnosti iz doba Sargonida jeste poznata Naramsinova stela, na kojojje pretstavljen akadski car Naramsin kako se penje na brdo na elu jednog odreda vojnika. Umetnik je sa velikom slobodom i smelo u za ono vreme pretstavio kora aju u figuru mo noga cara, pred kojim pada na zemlju kopljem pogo eni neprijateljski vojnik. Naro ito je interesantan na tom refelju raspored figura, koji se odlikuje ne samo strogom simetri no u nego i velikom unutra njom harmoni no u. Umetnik je vanredno ve to spojio ujedno masovnu scenu, koja pretstavlja vojsku kako se penje uz brdo, sa glavnim si eom trijumfom obogotvorenog cara nad neprijateljem. Podjednako veliki interes pretstavljaju i skulpture i reljefi iz vremena Vavilonskog carstva, naro ito oni koji padaju u Hamurabijevo vreme. Me u njima isti e se reljef koji pretstavlja Hamurabija pred bogom sunca ama em; reljef je bio sme ten na najvi em delu stuba sa kodeksom zakona. Isto tako, izra ajna je i fino obra ena reljefna pret-stava Hamurabija, koja pokazuje crte portretne sli nosti. Za ovo doba karakteristi ne su i umetni ke pretstave na ene prilikom iskopavanja u Mari. Kod svih tih spomenika, koji padaju u vreme I vavilonske dinastije, jo se ose aju jasni tragovi umetni kih uticaja sa uvanih iz sumerske epohe. Tako na primer reljef na Hamurabijevom stubu zakona pretstavlja samo docniju varijantu uobi ajene sumerske scene pretstav-ljanja cara bo anstvu. Ali je akadska i vavilonska umetnost, iskoristiv i kulturno nasle e starog Sumera, umela da ga stvarala ki preradi, uzdigav i ga na vi i stupanj

POSTANAK NAU NIH ZNANjA I pored toga to je religisko-magiski pogled na svet duboko sobom pro imao svest ljudi toga vremena, potrebe svakodnevnog ivota ipak su oveka nagonile da budno motri prirodne pojave, da bi objektivno shvatao njihov unutra nji smisao. To je postepeno dovodilo do pojave prvih, jo veoma primitivnih, oblika apstraktnog mi ljenja. Zapa aju i sli ne pojave u prirodi, ovek je. jo skru eno, poku avao da ih sistemati e, sastavljaju i, uglavnom u prakti ne svrhe, spiskove zveri, biljaka i kamenja. Iz eisto privrednih potreba postepeno ni u najstariji zameci nauke, naro ito matematike i astronomije. Potreba da se izra unava koli ina i te ina produkata i robe, brojradne snage, da se odre uje obim zgrada, sra unava povr ina polja dovela je do pojave najstarijih matemati kih prora una, do zametanja aritmetike i geometrije. Iz duboke starine vode svoje poreklo oni sistemi ra unanja u ijojosnovi le e brojevi 5, 6, 10 i njihovi proizvodi 30 i 60. O osobito dubokojstarini sistema ra unanja 5 i 6 svedo e sumerski nazivi za pet prvih brojeva, kao i za 10. Nazivi brojeva 6, 7, 8 i 9 sastavljeni su spajanjem imena petice i odgovaraju eg broja (6 = 1 + 5; 7 = 2 + 5; 8 = 3 + 5; 9 = 4 + 5). Svojevrsna koegzistencija i kombinacija tih sistema ra unanja na le su svog odraza u podeli godine na 360 dana i kruga na 360 delova. O prili no znatnom razvitku matematike jo u sumersko doba svedo e matemati ki tekstovi, u kojima se spominju stepenovanje, izvla enje kvadratnih i kubnih korenova po specijalnim obrascima i ak izra unavanje zapremina. O izrazito prakti nom karakteru te stare matematike svedo e tablice mno enja, sabiranja i oduzimanja za cifre do 180.000 (kod mno enja), koje su imale za ciljda pomognu pisaru da brzo vr i aritmeti ke radnje sa krupnim ciframa. Sa uvani planovi njiva sa prora unom njihove povr ine, koji vode poreklo iz doba Akada, svedo e o tome da su prva znanja u oblasti geometrije ponikla u vezi sa razvitkom zemljoradnje i sa potrebom da se esto vr i premeravanje zemlji nih parcela. Da bi izra unali povr inu polja koje ima oblik nepravilne geometriske slike, oni su povr inu tog polja delili na vi e pravougaonika, trouglova i trapeza, pojedina no izra unavali povr inu svake pojedine geometriske slike, pa zatim sabirali dobijene brojeve. Potreba za ra unanjem vremena dovodila je do utvr ivanja kalendarskih sistema, koji su iziskivali odre ena znanja u oblasti astronomije. itav niz astronomskih znanja ste en je ve u sumersko-akadsko doba, iz kojeg se sa uvao veliki astronomski rad, koji sadr i u sebi mno tvo astronomskih zapa anja, naro ito pretstavu o etiri strane sveta. Ta su astronomska znanja bila prili no iroko rasprostranjenja. Tako su, na primer, u sastav nekih imena ulazili nazivi planeta. Sumerski i vavilonski sve tenici-astronomi posmatrali su kretanje nebeskih tela sa vrha svojih opservatorija, koje su obi no bile sme tane na najvi im povr inama hramovnih kula, sastavljenih od sedam stupnjeva (zikurata). Ru evine tih kula na ene su u svim starim gradovima Me ure ja: u Uru, Uruku, Nipuru, Akadu, Vavilonu i drugde. Mnogovekovna astronomska posmatranja dovela su do sticanja mnogobrojnih znanja. Vavilonski sve tenici umeli su da razlikuju zvezde od pet planeta, kojima su dali zasebna imena. Poznavali su putanje planeta. itavo zvezdano nebo bilo je podeljeno na 15 delova, po ev od prole ne ta ke zodijaka. Zvezde su raspore ene po sazve ima. Utvr ena je ekliptika, koja je podeljena na 12 delova i analogno tome na 12 zodija kih sazve a, ija su se imena sa uvala do poznog vremena. U zvani nim dokumentima registrovana su zapa anja na planetama, zvezdama, kometama i meteorima, sun evim i mese evim pomra enjima. O visokom stupnju razvitka astronomije svedo i posmatranje i registracija momenata kulminacije raznih zvezda, kao i ve tina izra unavanja razmaka vremena koji ih dele.

Najvi e tekovine vavilonske astronomije vode poreklo iz VIII-VI veka pre n. e., kada su vavilonski astronomi-sve tenici stekli veliku koli inu astronomskih znanja, imali pretstavu o procesiji (pomeranju ravnodnevica) i ak pretskazivali pomra enja. Elementarna znanja u oblasti astronomije omogu ila su vavilonskim sve tenicima da izgrade specifi an sistem kalendara, delom zasnovanog na stalnim posmatranjima mese evih faza. Osnovne kalendarske jedinice ra unanja vremena bili su: dan od dvadeset etiri sata, mese ev mesec i godina od 354 dana. Dan od dvadeset etiri asa delio se na tri no ne stra e i tri dnevne stra e, pri emu se za po etak dana obi no uzimao momenat zalaska sunca. Istovremeno sa tim, dan se delio na 12 asova, a svaki as na 30 minuta. Prema tome, dan od dvadeset etiri sata delio se na 12 velikih i 360 malih jedinica, to odgovara sistemu ra unanja est, koji le i u osnovi vavilonske matematike, astronomije i kalendarskog sistema. O igledno, i u kalendaru je na ao svog odraza poku ajpodele kruga, dana i godine na 12 velikih i 360 malih delova. Po etak svakog mese evog meseca i u skladu sa tim njegovo trajanje odre ivani su svaki put empiriski, specijalnim astronomskim posmatranjima, jer je svaki mesec morao da po inje na dan mladog meseca. Razlika izme u gra anske kalendarske godine i tropske iznosila je ne to preko 11 dana (ta no: 11 dana, 5 asova, 48 minuta i 46 sekundi). Ova gre ka ispravljala se s vremena na vreme na tajna in to je umetan jedan naknadni mesec, to je u Hamurabijevo vreme vr eno na specijalnu zapovest centralne dr avne vlasti. MEDICINA Postepeno su sticana znanja i u oblasti medicine i veterine. Jo u Hamurabijevo doba vavilonska se medicina delila na specijalne grane na hirurgiju, le enje bolesti o iju i na veterinu. Anatomija je bila veoma slabo razvijena; lekari su kod odre ivanja simptoma i postavljanja dijagnoza razlikovali samo glavne organe, na primer, srce, jetru, bubrege. Ali je o potrebi postavljanja ta ne dijagnoze pomo u utvr ivanja svih simptoma bila ste ena jasna svest, ta vi e, ta je potreba dovela do prvih poku aja objektivnog prou avanja bolesti i realne borbe protiv njih. Tako su vavilonski sve tenici smatrali da se bolest ne mo e umiriti zavojima, niti se aoka smrti mo e i upati... dogod lekar ne dozna njenu su tinu. Medicinski tekstovi, koji vode poreklo uglavnom iz docnijeg vremena, sadr e opise simptoma raznih bolesti eluda no-crevnoga traktusa, organa za disanje (kijavica, sluzavljenje, te enje krvi iz nosa), reumatizma (kostobolje). esto se opisuju simptomi grozni avog stanja: vatra, hla enje, drhtavica, hladni znoj slikovito se opisuju simptomi loga, koji dovodi do paralize: ..usne logiranog su stisnute, oko zatvoreno... usta uko ena. te ne mo e da govori. Vavilonski lekari poku avali su da le e i druge bolesti: bolesti o iju, u iju, otoke, ko ne bolesti (guba), bolesti srca, bubrega, mokra nih i polnih organa i enske bolesti, ak nervne i du evne bolesti, iji simptom pretstavlja klonulost duha usled nesre e. Za le enje svih tih bolesti primenjivana su najrazli itija sredstva, me u kojima se na prvom mestu nalaze najraznolikiji, ponekad veoma slo eni, lekovi. Pored lekova upotrebljavani su: trljanja, pritiskivanja, masa a i ispiranja. Na iroku primenu vode i ulja u medicini ukazuje to to je re lekar, u doslovnom prevodu zna ila onajkoji poznaje vodu ili onajkoji poznaje ulje, to je jednim delom tako e vezano za iroku primenu vode i ulja u religiozno-magiskom kultu. ISTORIJA I FILOLOGIJA Izvesna veoma neznatna znanja ste ena su u oblasti istorije i filologije. Prakti ne

potrebe diplomatije zahtevale su zapisivanje najva nijih doga aja spoljne politike, uglavnom uzajamnih odnosa me u pojedinim dr avama. Tako jo u starosumersko doba Entemena, vladar Laga a, na jednom natpisu saop tava o svim uzajamnim odnosima izme u Laga a i susedne Ume, o ratovima vo enim izme u njih, kao i o granicama utvr enim po tom i tom mirovnom ugovoru. Ali su stara predanja esto zaodevana u formu gotovo mitskih legendi, koje su imale za ciljda u vrste carevu vlast. U onim slu ajevima kada je car dolazio na vlast posle nasilnog prevrata ili kada se smatralo da je potekao iz narodnih masa, te stare legende imale su za ciljda teoretski zasnuju carsku vlast uzurpatora ili narodnog vo e. Takva je, na primer, legenda o detinjstvu uvenog osniva a Akadske dr ave, cara Sargona I; u njojse pri a o tome kako je Sargon bio nahot e, koje je na ao i odgajio jedan vrtar. Autor legende nastoji da zasnuje Sargonova prava na carski presto re ima kako je Sargona zavolela sama velika boginja I tar, koja ga je uzdigla i dovela na carski presto. Podjednako prakti an zna ajimali su i prvi poku aji da se steknu izvesna znanja u oblasti filologije. Postojanje u starojMesopotamiji dvaju plemena, Sumeraca i Semita Akada, koji su govorili potpuno razli nim jezicima i koji su izme u sebe bili u stalnom dodiru, zahtevalo je sastavljanje raznih kolskih priru nika za u enje tih jezika. Takvi su silabari, tj spiskovi klinastih slogovnih znakova, uz naznaku kako se itaju na sumerskom i akadskom jeziku. Takvi su i spiskovi klinastih ideograma (semanti kih znakova koji ozna avaju itave pojmove), sa odgovaraju im njihovim obja njenjima na sumerskom i akadskom jeziku. Mnogobrojni popisi li nih imena, planina i zemalja, bogova i hramova, stenja, biljaka, predmeta od drveta, ko e itd. svedo e istovremeno o te nji za sticanjem znanj u najrazli itijim oblastima, o najstarijim prvobitnim poku ajima njihove primitivne, esto prakti ne, sistematizacije, kao i o upotrebi tih spiskova i popisa u svrhu u enja sumerskog ili akadskog jezika. Pored tih isto informativnih priru nika pisara, sa uvana su i kolska gramati ka ve banja, na ena u hramovnojbiblioteci starosumerskog grada Nipura. KOLE Rasadnici svih tih znanja bile su kole, koje su se mahom nalazile pri hramovima. U tim kolama vaspitavani su i spremani za svojbudu i poziv pisari, koji su u isto vreme bili i sve tenici. Te su kole pru ale kako op te, tako i ne to vi e, specijalno obrazovanje. Op te obrazovanje obuhvatalo je u enje pismenosti i jezika Sumeraca i Semita Akada, elementarna znanja iz oblasti aritmetike, geometrije i astronomije, kao i ve tinu proricanja budu nosti po zvezdama (astrologija) i ve tinu gatanja po jetri. Najzad, u sistem specijalnog obrazovanja spadalo je prou avanje raznih grana teologije, prava, medicine i muzike. Sistem predavanja nosio je veoma primitivan karakter. On se ograni avao na nastavnikova pitanja, u enikove odgovore, prevode sa jednog jezika na drugi, pismene zadatke i u enje napamet. Prilikom iskopavanja u Mari na ena je kolska prostorija sa tipi nim skamlijama za u enike. Starovavilonska kultura, kao i kultura svih naroda starog Istoka, bila je skroz naskroz pro eta religisko-magiskim pogledom na svet. Zato su i prvi poku aji sticanja objektivnih znanja bili jo tesno vezani za starinske verske pretstave. Sve tenikapisara koji bi ulo io mnogo truda kod izu avanja raznih grana stare nauke nagonili su da izu ava specijalnu tajnu nauku tajnu vi enja. Ako bi u eni sve tenik savladao te tajne nauke, mogao je on da posmatra uzvi enu ve tinu vizionarstva i da stekne veliku slavu svom imenu, tj da se pro uje kao mudrac. U tom slu aju stariji sve tenici uvodiil su ga u bo je svetili te, tj posve ivali ga u najvi i sve teni ki stepen znanja. Zato su se prva objektivna znanja vavilonskih pisara esto me ala i tesno

preplitala sa starinskim religiskim verovanjima. Time se obja njava tesna povezanost koja je postojala izme u astrologije i astronomije, kao i izme u medicine i vra arstva. Nebeska tela smatrana su za bo anstva, njima se klanjalo po hramovima. Sve tenici su poku avali da posmatranjem rasporeda nebeskih tela odgonetnu volju bogova i budu u sudbinu naroda, dr ava, vladara i ljudi. Primetiv i da planete stalno menjaju svoj polo ajme u nepokretnim zvezdama, oni su dr ali da se po polo aju planeta me u zvezdama mo e proricati budu nost. Zato su planete nazivali prevodiocima. Tom re ju hteli su da ka u da planete, stalno menjaju i svojpolo ajme u zvezdama, prevode takore i volju bogova na jezik pristupa an ljudima. Tako je ve tina proricanja budu nosti na osnovu rasporeda zvezda i planeta, koja je ponikla u starojMesopotamiji, docnije dobila naziv astrologija. Starovavilonska medicina tako e se najte nje preplitala sa starinskim religiskim verovanjima. Pokroviteljkom medicine smatrana je boginja Ninhursag, koja je stvorila osam ni ih bogova, koji su smatrani le iocima raznih bolesti usta, zuba, rebara itd. Uzrocima bolesti smatran je zli uticajposebnih r avih demona. Radi borbe protiv njih pribegavalo se pomo i boga Ninurte i njegove ene, boginje Guli, koja je o ivljavala mrtvog. Pokroviteljem medicine smatran je, dalje, gospodar lekara, bog Ninazu, i njegov sin, bog Ningi zida, iji se simbol zmija koja obavija ezlo sa uvao kao medicinski amblem sve do na ih dana. Zato se u mnogim starovavilonskim medicinskim tekstovima pored poku aja objektivnog le enja mo e nai i i na primenu najraznovrsnijih magiskih na ina delovanja na zle duhove bolesti, na primer, na primenu magiskih basmi. Vavilonska kultura, koja je dostigla visok razvitak, izvr ila je sna an uticajna kulturni razvitak drugih naroda starog Istoka, uglavnom u PrednjojAziji, emu je naro ito doprinelo sve ve e irenje vavilonske trgovine. Vavilonsko-sumersko klinasto pismo preuzeli u Asirci, Heti, Mitani, plemena Sirije, Urartu. Klinasto pismo prodrlo je ak u Elam i me u iranske narode. Vavilonski sistem mera, tegova i te inskih nov anih jedinica ra irio se na znatnu teritoriju Prednje Azije. Religiska verovanja. knji evna dela i nau na znanja Sumeraca i Vavilonjana izvr ila su sna an uticajna razvitak kulture mnogih naroda starog Istoka. Vavilonska kultura izvr ila je znatan uticajna potonju kulturu anti kog sveta. Lik starogr kog heroja Herakla u mnogome potse a na likove legendarnih starovavilonskih junaka. Gr ki istori ar Herodot saop tava nam da su Grci preuzeli od Vavilonjana sun ani asovnik, podelu dana na 12 delova. Haldejski astrolozi u ivali su veliku slavu jo u pozno rimsko doba. V. IZVORI I ISTORIOGRAFIJA STAROG EGIPTA Od najve eg zna aja za prou avanje istorije starog Egipta jesu spomenici staroegipatske pismenosti, koji su u velikojkoli ini sa uvani do na eg vremena. Vesti pisanih izvora u mnogome se dopunjavaju spomenicima materijalne kulture, koji bacaju jaku svetlost na na in ivota, razvitak tehnike, umetnosti i religiskog kulta. Znatno manje podataka mo e se izvu i iz svedo anstava anti kih pisaca, koji su u svojim delima pisali o starom Egiptu, ili ga samo spominjali. Iako gr ki i rimski pisci saop tavaju niz ponekad dragocenih podataka iz istorije i kulture starog Egipta, ipak njihove vesti zahtevaju strogo kriti ko proveravanje. ANTI KI PISCI Gr ki kolonisti, trgovci i najamnici jo u VII veku pre n. e. u velikom broju prodiru u Egipat. Egipatski faraoni XXVI dinastije, po ev od Psametika I, forsirano

vrbuju za egipatsku vojsku gr ke, uglavnom jonske najamnike, podupiru trgovinu Grka sa Egip anima i idu na ruku gr kojkolonizaciji u Egiptu. U Delti ni u gr ke kolonije, na primer, Naukratis. Gr ki filozofi i politi ari Tales, Anaksimandar, Pitagora i Solon putovali su po Egiptu, te e i da steknu znanja i hiljadugodi nju mudrost egipatskog naroda. Zato emo u delima gr kih pisaca istori ara i geografa na i mnogo interesantnih vesti o starom Egiptu. Najpotpuniji pregled istorije i kulture starog Egipta sa uvan je kod gr kog istori ara Herodota, koji je drugu knjigu svoga op irnog istoriskog dela posvetio starom Egiptu. Herodot nije znao staroegipatski jezik i ponekad je bio prinu en da svoja obave tenja crpe od malo obave tenih lica. Ali ivi Herodotov interes za kulturu stare zemlje piramida, njegov ogromni istorisko-knji evni talenat i izvesni njegovi poku aji da se kriti ki odnosi prema ovim ili onim istoriskim vestima ine njegovo ivopisno i reljefno kazivanje interesantnim ak i za dana njeg istori ara. Mnoge Herodotove vesti nalaze potvrde u staroegipatskim izvorima, a one legende i pri e kojih je prepuna njegova istoriska povest, pretstavljaju dragocene fragmente gr koegipatskog foiklora i istoriskih legendi, koje zauzimaju tako va no mesto u umetni koj knji evnosti Egipta I milenija pre n. e. Te e i za tim da po mogu stvu da potpun pregled istorije i kulture starog Egipta, Herodot opisuje prirodne uslove doline i delte Nila, obi aje i religiska verovanja, starih Egip ana, saop tava dragocene podatke o privredi i dru tvenom ure enju zemlje. Govore i o prirodi starog Egipta, Herodot isti e ogroman zna ajNilovih izlivanja za razvitak zemljoradni ke privrede u starom Egiptu. Po njegovim re ima, reka plavi i natapa polja, a navodniv i ih, vra a se u svoje korito: onda svak zasejava svoju njivu i pu ta na nju svinje, koje guraju semenje u zemlju. Opisuju i obi aje starih Egip ana, Herodot ukazuje na njihovu specifi nost. To se mo e objasniti u znatnojmeri time to se staroegipatska kultura, ponikav i u dubokoj starini, tokom niza milenija samostalno razvijala. Herodot se podrobno zaustavlja na opisu egipatske religije i visoko ceni egipatsku kulturu. On pravilno isti e uticajstarog Egipta na gr ku kulturu. Herodot je dao mnogo dragocenih podataka o religiji starih Egip ana. On je ta no opisao obredni karakter egipatske religije, istakav i ogromna bogatstva i veliki uticajegipatskog sve tenstva. Herodotovu pa nju morao je na sebe privu i svojevrsni, do ekstremnosti dovedeni, kult svetih ivotinja, naro ito pasa, ma aka i ak krokodila. Herodot podrobno opisuje praznike i misterije starih Egip ana, a napose one vezane za kult Ozirisa, koji je stekao iroku rasprostranjenost u itavom anti kom svetu. Veliku pa nju posvetio je Herodot i politi kojistoriji starog Egipta. On je u svome delu sa uvao verodostojno predanje o najstarijem osniva u egipatske dr ave, Menesu, ije se ime sa uvalo u genealogijama egipatskih faraona. Njegovo kazivanje o zidanju piramida od strane faraona IV dinastije, koji su u tu svrhu koristili mno tvo ljudi, odlikuje se ivom reljefno u. Znatno je verodostojniji. i detaljniji njegov opis doga aja egipatske istorije najdocnijeg vremena saiske i persiske epohe (VII-VI vek pre n. e.). Diodor, koji je iveo u I veku pre n. e., posetio je Egipat otprilike 400 godina docnije od Herodota, i zato nije mogao da li no sakupi onoliko dragocenih opa anja o kulturi starog Egipta, kao Herodot. S druge strane, Diodor je kod sastavljanja svoga op irnog dela iz svetske istorije mogao da upotrebi mno tvo dela raznih gr kih istori ara, na primer, Hekateja iz Abdere i Agatarhida, odnose i se prema njima na alost nedovoljno kriti ki. Ipak dana nji istori ar mo e da izvu e iz Diodorove knjige masu dragocenih vesti, koje je Diodor, sa svoje strane, preuzeo iz knjiga ranijih istori ara, ija nam se dela u znatnojmeri nisu sa uvala. Tako Diodor daje detaljan opis prirodnih uslova Egipta i pri a o poku aju faraona Neho da jednim kanalom spoji

isto ni rukavac Nila sa Crvenim Morem. On idealizuje dr avni poredak staroegipatske despotije, opisuju i specifi nosti staroegipatskog zakonodavstva i administrativne uprave. Tako Diodor veli da se svaka molba upu ena sudu morala podnositi u pismenom obliku i da je pet careva pre persiskog doba uvodilo nove zakone. Diodor veoma pohvalno govori o staroegipatskim zakonima. Uop te, Diodor ima visoko mi ljenje o staroegipatskojkulturi, isti u i onajuticajkoji je stari Egipat izvr io na anti ki svet. Naro ito velik interes u Diodorovom delu pretstavlja opis egipatske istorije u periodu vladavine Persijanaca i onih doga aja koji padaju u najpozniji period egipatske istorije. Veoma podrobno i u mnogome ta no opisuje Diodor eksploataciju zlatnih rudnika u Nubiji od strane Egip ana; tamo, po njegovim re ima, osu eni zlo inci, ba eni u okove, rade bez umora, danono no, li eni ak i mogu nosti da se nadaju bekstvu, jer se nalaze pod nadzorom inostranih vojnika. U velikom geografskom i delom istorisko-geografskom delu Strabona mo e se na i mno tvo podataka o starom Egiptu. Ti se podaci ti u uglavnom prirode i stanovni tva Egipta i susednih zemalja. iroko iskoristiv i dela svojih prethodnika, Strabon veoma podrobno opisuje Nil, njegove izlive, sistem prirodnog i ve ta kog navodnjavanja, biljni i ivotinjski svet Egipta. Govore i o prirodnim uslovima, Strabon prelazi na opis privrednog ivota starih Egip ana. Naro ito isti e Strabon sistem kanala i ustava, pomo u kojih se reguli e snabdevanje vodom Fajumske oaze, jednog od najbogatijih agrarnih podru ja Egipta. Dalje Strabon opisuje gajenje maslina, na ine spravljanja biljnog ulja i vinogradarstvonaro ito isti u i u privrednom pogledu veoma bogati okrug Arsinoe. Dragocene podatke saop tava nam Strabon o plemenima koja su ivela u suredstvu Egipta, naro ito o plemenima Etiopije, isti u i niski kulturni nivo tih plemena. Kao Herodot i Diodor, i Strabon je smatrao za potrebno da uka e na uticajkoji je kultura starog Egipta izvr ila na Gr ku. Po Strabonovim re ima, poznati gr ki nau nici i filozofi, kao Eudoksos i Platon, dugo su iveli u Egiptu i mnogo ta nau ili od egipatskih sve tenika. Ogroman zna ajza prou avanje egipatske religije ima knjiga Plutarha iz Heroneje (50-125 g. n. e.) O Izidi i Ozirisu, koja sadr i jedini sa uvani potpun opis mita i kulta bogova prirode Izide i Ozirisa, iroko rasprostranjenih u Egiptu i itavome anti kom svetu. Iako Plutarh opisuje egipatsku religiju u njenome poznom obliku, jako izmenjenom stranim uticajima, i posmatra je kroz prizmu svoga sopstvenog pogleda na svet, pro etog gr ko-isto nom verskom filozofijom, ipak je njegov opis istoriski dragocen, jer se bazira na kori enju velikog broja izvora, od kojih nam jedan deo nije sa uvan. Plutarhove vesti u mnogome nalaze potvrde u egipatskim izvorima. Tako Plutarh u punom skladu sa egipatskim izvorima naziva Ozirisa bogom prvorodne vlage i personifikacijom Nila. Po njegovim re ima, mudri sve tenici ne samo to Nil nazivaju Ozirisom, a more Tifonom, nego Ozirisom smatraju svu vla nu prastihiju; nju oni smatraju uzrokom postanka i su tinom semena. Posebno mesto me u anti kim autorima koji su pisali o Egiptu zauzima istori ar Maneton (IV-III vek pre n. e.). Maneton je bio egipatski sve tenik (prvosve tenik) za vlade Ptolemeja I Sotera i Ptolemeja II Filadelfa, kada se Egipat nalazio pod sna nim kulturnim uticajem Grka. Zahvaljuju i svome visokom sve teni kom polo aju Maneton je imao pristupa u egipatske hramovne arhive i biblioteke i mogao da u potpunosti prou i sve staroegipatske izvore. Kao ovek kome nije bila tu a visoka gr ka obrazovanost njegovog vremena, on je imao mogu nost da pisanju egipatske istorije pristupi naoru an punom opremom znanja i kriti kih metoda koje je stekla gr ka nauka. Na alost, Manetonovo delo nije nam sa uvano u potpunom obliku. Sa uvali su se samo kratki izvaci kod nekih poznih pisaca, naro ito kod Josifa Flavija (I vek n. e.) i Eusebija (IV vek n. e.). Sa uvan je kratak konspekat Manetonovog dela, koji su nam preneli docniji

istori ari; on sadr i popis faraona, grupisanih u trideset dinastija, sa kratkim obave tenjima istoriskog karaktera i hronolo kim datumima. Ali ovi oskudni fragmenti Manetonovog istoriskog dela pretstavljaju veliku nau nu vrednost kod rekonstruisanja politi ke istorije i hronologije Egipta. Neki izvaci iz Manetona, kao na primer opis invazije Hiksa, pretstavljaju veliki istoriski interes, jer dopunjavaju oskudne izvore iz toga doba. Manetonovo delo u ivalo je veliki ugled me u anti kim i ranohri anskim piscima. Na Manetona pozivali su se razni pisci. Sinkel navodi da se Maneton slu io kao izvorima egipatskim natpisima. Eusebije saop tava da je Egip anin Maneton zaodenuo u gr ko ruho ne samo itavu egipatsku istoriju, nego i sav teolo ki sistem Egip ana. Ali moderni istori er mora kriti ki prilaziti izvacima iz Manetonovog dela, vode i u prvom redu ra una o injenici da su docnije prera ivani, kao i o specifi nosti pogleda samog Manetona. ISTORIJA ARHEOLO KIH OTKRI A Staroegipatska kultura, koja je izvr ila sna an uticajna razvitak anti ke civilizacije, esto je privla ila na sebe pa nju evropskih putnika i nau nika. Taj interes osobito je porastao u doba Renesansa, kada su u Evropi po eli forsirano da prou avaju istoriju i kulturu stare Gr ke i Rima, toliko tesno povezanih sa kulturom starog Istoka. Sredinom XVIII veka Pokok, Norden i Bris, koji su posetili Egipat, ostavili su za sobom interesantne opise sa uvanih spomenika drevne zemlje piramida, naro ito carskih grobnica u skrivenojdolini blizu Tebe. Ali su obrazovani krugovi zapadne Evrope prvi put stekli mogu nost da se manje-vi e iroko upoznaju sa kulturom starog Egipta zahvaljuju i ekspediciji Napoleona Bonaparte u Egipat, 1798 g., u iji su sastav u li razni nau nici, napose arheolozi. Nau ni rezultat te ekspedicije bilo je izdavanje veoma dragocenog dela, posve enog Opisu Egipta, koje se sastojalo iz 24 toma teksta i 24 toma tabela; ove su reproduktovale crte e ru evina staroegipatskih hramova, kopije natpisa i mnogobrojne starine koje su u esnici ekspedicije bili sakupili. Ta luksuzna publikacija i kolekcije staroegipatskih spomenika dovezene u Evropu izazvale su ne samo me u nau nicima nego i u irokim slojevima obrazovanog dru tva veliko interesovanje za istoriju i kulturu starog Egipta. Neki nau nici prionuli su sa velikim arom na to da de ifruju staroegipatske natpise. Me u njima, po zaslugama prvo mesto pripada genijalnom francuskom filologu Fransoa ampolionu (1790-1832), koji je prona ao klju za itanje egipatskih hijeroglifa. Tim otkri em i itavim nizom nau nih radova on je udario temelje doista nau nojegiptologiji. Tajprvi period u istoriji egiptologije bio je vreme svesrdnog sakupljanja injeni kog materijala u vidu starina, natpisa, crte a i kopija. Nastavljaju i rad u ene Napoleonove ekspedicije, ampolion je 1828 g. organizovao arheolo ku ekspediciju u Egipat, gde je proveo nekih godinu i po dana vr e i iskopavanja, prikupljaju i starine, prave i crte e i kopiraju i natpise. Veoma dragoceni rezultati tih napornih radova genijalnog nau nika izdani su u seriji albuma Spomenici Egipta i Nubije, koji su izi li posle njegove smrti. Sredinom XIX. veka krupne arheolo ko-istra iva ke ekspedicije u Egipat preduzeli su nema ki egiptolozi Lepsius i Brug , koji su ispitali ne samo itav Egipat nego i susedne oblasti Siriju, Palestinu, Sinajsko Poluostrvo, Nubiju i Sudan. Te ekspedicije sakupile su mno tvo dragocenih starina, koje su obrazovale jezgro docnijeg Egipatskog muzeja u Berlinu. Rezultate svojih iskopavanja i arheolo kih istra ivanja, crte e starina i kopije mnogobrojnih natpisa Lepsius je izdao u monumentalnim i rasko nim albumima Spomenici iz Egipta i Etiopije. Krupna i planska iskopavanja u Egiptu zapo eo je talentovani samouk i samopregorni entuzijast

nauke Mariet, koji je sav svoj ivot posvetio arheolo kim istra ivanjima u Egiptu. Ne ograni avaju i se, kao ampolion i Lepsius, na op te upoznavanje starina Egipta, na sakupljanje pojedina nih, slu ajno na enih stvari, na crtanje pojedinih spomenika i razbacana iskopavanja, Mariet je prvi u inio smeo poku ajda, u granicama mogu nosti, u potpunosti raskopa pojedine arheolo ke komplekse na teritoriji Egipta. On je izvr io iskopavanje groblja svetih bikova-apisa blizu Memfisa, grobnica Starog carstva u Sakari, hramova XIX dinastije u Abidosu, i pristupio iskopavanjima u podru ju prestonice starog Egipta, Tebe, gde se sa uvala ogromna koli ina monumentalnih ru evina. Mariet je doprineo tome da se u Egiptu osnuje specijalna Uprava za iskopavanja i starine, kao i da se otvori Egiptolo ki muzeju Kairu. Arheolo ki rad ampoliona i Marieta dostojno je nastavio veliki francuski egiptolog Gaston Maspero (1846-1916), koji je znao da neumornu energiju arheologa spoji sa dubokim znanjima filologa i irokim vidikom istori ara. Bri ljivo ispitav i sakarske piramide V-VI dinastije, on je umeo da prodre u njih, i u unutra njim sepulkralnim sobama tih piramida on je otkrio veoma interesantne religiske tekstove, koje je izdao pod naslovom Natpisi sakarskih piramida. U Dejr-el-Bahri, blizu Tebe, Maspero je imao sre e da u skrovi tu prona e oko trideset mumija naj uvenijih faraona Novog carstva. Vr e i mno tvo iskopavanja u raznim delovima Egipta, Maspero je organizovao i podigao na zavidnu visinu stvar uvanja, izu avanja i izdavanja starina u Egiptu. Krajem XIX veka osnovan je specijalni Fond za ispitivanje Egipta, to je doprinelo irokom razvitku arheolo kih iskopavanja u Egiptu. Najkrupnija iskopavanja u to vreme vr ili su de Morgan, koji je prvi otkrio spomenike arhajske epohe, zatim Navil, koji je bri ljivo ispitao hram u pe ini carice Hat epsut, i najzad engleski arheolog Flinders Petri, koji je sav svojdugi ivot (1853-1942) posvetio arheolo kom prou avanju egipatskih spomenika. Petri je vr io krupna i plodonosna iskopavanja na raznim mestima Egipta. Njemu je po lo za rukom da bri ljivo raskopa carske grobnice predinastiske epohe u Abidosu, da otkrije ru evine grada Srednjeg carstva u blizini Fajumske oaze, najzad, ostatke gr kih kolonija u Dafni i Naukratisu. Petrijeva iskopavanja dala su nauci ogromnu koli inu najdragocenijih spomenika materijalne kulture i mno tvo natpisa, koje su bri ljivo izdali kako sam Petri, tako i niz drugih nau nika. U XX veku arheolo ka iskopavanja po ela su se vr iti sistemati nije i na osnovu dublje nau ne spreme i bri ljivije arheolo ke metodike. Me u arheolozima koji su vr ili krupna iskopavanja u raznim podru jima Egipta i koji su dali dragocene rezultate, istakli su se pretstavnici itavog niza muzeja, kao i mladi egipatski nau nici, Kopti i Arabljani, koji su u Kairu osnovali novu lokalnu egiptolo ku kolu. Arheolo ki radovi XX veka obuhvataju znatno krupnije komplekse nego ranije, pri emu arheolozi te e za tim da svestrano arheolo ki ispitaju itav dati kompleks starina. Tako je ameri ki egiptolog Rejsner veoma pa ljivo ispitao podru je grobova oko piramida Hufu, a naro ito Menkaura u Gizehu, gde mu je po lo za rukom da otkrije grobnice carica iz vremena Starog carstva. Ova iskopavanja dala su Rejsneru obilan istoriski materijal, koji je omogu io da se rekonstrui e evolucija egipatske grobnice Starog carstva. A. Rou izvr io je krupna iskopavanja oko piramide u Medumu. Vrlo krupni arheolo ki radovi izvr eni su u Sakari od strane engleskih i francuskih arheologa Ferta, Gena, Lauera i ekijea. Veoma bri ljivo raskopan je ogromni arhitektonski kompleks oko piramide Xosera (Zosera), grobnice i hramovi VI dinastije. U Li ti, blizu piramide iz vremena Srednjeg carstva, iskopane su ru evine naselja sirotinje. U Dejr-el-Bahri iskopane su ru evine svojevrsnog pogrebnog hrama iz istog doba. U Tel-el-Jehudiji Petri je otkrio ostatke logora iz doba Hiksa. Iskopavanja u ElAmarni otkrila su grobnice i ru evine prestonice faraona Ehnatona, rasko nog grada

Horizont Atona, koji, sa svojim bogatim dvorcima, hramovima, imanjima velmo a, parkovima, ulicama i mnogobrojnim zgradama, ivo potse a na udesnu fatamorganu to se odjednom pojavila u arkom vazduhu pustinje. Senzaciju je izazvalo otkri e grobnice faraona XVIII dinastije Tutanhamona, koja je sa uvana u svojojcelini i neoplja kana sve do na ih dana. Karter i Karnarvon na li su u etiri odaje te skrivene grobnice itav, veoma bogati, ure ajkakvog malog egipatskog dvorca i nedirnutu mumiju egipatskog faraona, ukra enu diademom, zlatnom maskom, mno tvom skupocenih dragulja i amuleta i svim znacima carske vlasti. Krupna iskopavanja i radovi na rekonstrukciji izvr eni su na prostranojteritoriji stare prestonice Egipta Tebe, gde su se sve do danas sa uvale veli anstvene ru evine grandioznih hramova, podignutih u ast boga Amona. Osobito pa ljivo raskopali su ameri ki arheolozi ru evine hrama i dvora Ramzesa III u Medinet-Abu, koji pru aju prebogat arhitektonski i epigrafski materijal za prou avanje toga doba po etka opadanja Egipta. Poslednjih godina pred rat A. Rou je iskopao spomenike iz poznog vremena u Atribi, a Fejrmen otkrio ru evine itavog jednog utvr enog grada iz vremena XVIII-XIX dinastije u Sesebi (u Sudanu). Veliki nau ni zna ajimaju iskopavanja u Nubiji i u Meroji, iji su rezultati pru ili mogu nost za prou avanje malo poznate istorije tih ju nih zemalja i za utvr ivanje njihovih uzajamnih odnosa sa Egiptom u toku vi e stole a. Prema tome, iskopavanja vr ena u Egiptu ve vi e od jednog veka dala su ogroman brojspomenika materijalne kulture, najraznovrsnijih natpisa, umetni kih dela i predmeta verskog kulta. Prou avanje na enih starina bacilo je jaku svetlost na istoriju starog Egipta i dalo sna nog potstreka daljem razvitku nau ne egiptologije. Najva nija tekovina u tom pogledu bilo je duboko prou avanje jezika i pisma starih Egip ana, to je omogu eno zahvaljuju i de ifrovanju egipatskih hijeroglifa od strane Fransoa ampoliona. DE IFROVANjE EGIPATSKOG PISMA Anti ki pisci, koji su saop tili niz podataka o staroegipatskom pismu, uvek su preuveli avali njegov simboli ni karakter. Po njihovim re ima, pojedini egipatski hijeroglifi ozna avali su itave re i i ak pojedine religisko-filozofske pojmove. Docniji interpretatori egipatskog pisma, oslanjaju i se na neta ne i nejasne vesti anti kih pisaca, ponavljali su njihove gre ke i stoga nisu mogli da pravilno pri u zadatku de ifrovanja egipatskih natpisa. Tako je u XVII veku Kirher napisao seriju nau nih radova, u kojima je bez uspeha poku avao da de ifruje egipatske hijeroglife, proizvoljno tuma e i svaki znak kao itavu re ili pojam. Njegovu zaslugu pretstavljalo je samo to to je s pravom smatrao koptski jezik za potomak staroegipatskog. Krajem XVIII veka nau nici Zega i de-Gin pravilno su odredili da su egipatski hijeroglifi delom ozna avali glasove i da su u ovalnim okvirima sadr ana imena egipatskih careva. Dalje je Tomas Jung utvrdio postojanje fonetskih znakova u egipatskom pismu i ak razabrao nekoliko imena. Me utim ast za kona no de ifrovanje egipatskih hijeroglifa pripada francuskom nau niku Fransoa ampolionu. Iskoristiv i u svojim radovima tekovine svojih prethodnika, ampolion je pa ljivo prou io mnogobrojne natpise, koji su pribavljeni za vreme Napoleonove ekspedicije i izdati u Opisu Egipta. Osobito pa ljivo ispitao je on dvojezi ni natpis ispisan na gr kom jeziku gr kim slovima i na egipatskom jeziku hijeroglifima i tahigrafskim znacima, takozvani natpis na kamenu Rozeta. 1882 g. ampolion je uspeo da pravilno pro ita itav niz re i i imena, ta no pretpostaviv i da egipatski hijeroglifi nisu ozna avali samo itave re i ve tako e i pojedine slogove i ak glasove. ampolion je gr ka imena Ptolemeji Kleopatra, koja je na ao u gr kom delu kamena Rozeta, uporedio sa odgovaraju im egipatskim hijeroglifskim znacima istih imena u egipatskom delu istog natpisa. Tako je

ampolionu po lo za rukom da utvrdi da itav niz egipatskih hijeroglifa ima isto glasovno zna enje i da ak pretstavlja znake posebnog alfabeta. Ali se ampolion nije zaustavio na tom prvom stadiju de ifrovanja. Uporno rade i na prou avanju mnogih njemu poznatih egipatskih natpisa, on je u inio poku ajrekonstrukcije gramatike i re nika staroegipatskog jezika. Pre vremena istro iv i svoje snage preteranim radom, ampolion je umro ubrzo posle svog povratka iz Egipta, gde je sakupio ogromnu koli inu starina, crte a i natpisa. Njegovi veliki nau ni radovi, napose njegova gramatika i re nik staroegipatskog jezika, o tampani su posle njegove smrti, omogu iv i njegovim sledbenicima da sad ve strogo nau no prou avaju jezik i pismo starih Egip ana. U tom pogledu veliki doprinos egiptologiji u inili su De-Ru e, aba, Maspero, Lepsius, Brug , Erman, Zete, Gardiner i ruski nau nik V. S. Goleni ev. Sa osobitim uspehom radili su na de ifrovanju demoti kih natpisa, pisanih najupro enijom tahigrafijom, koja je kod Grka dobila naziv demotika, Brug , Reviju, pigelberg i Grifiz. Danas su u celini nede ifrovani ostali samo malobrojni rebusni ili enigmati ni natpisi, koji su napisani u pozno doba egipatske istorije, i to specijalnom tajnom ifrom, sa ciljem da se od neposve enih sakriju razne religisko-magi ke tajne. SPOMENICI EGIPATSKE PISMENOSTI Krupna iskopavanja koja su vr ena na teritoriji Egipta tokom gotovo 150 godina, dala su ogroman brojspomenika, me u kojima prvo mesto zauzimaju pisani spomenici, jer pretstavljaju najva nije izvore za prou avanje istorije starog Egipta. Najstariji od tih natpisa, koji poti u iz arhajske epohe, sa uvani su na tablicama od slanca, na plo icama od slonove kosti, na tablicama od crnog drveta i na cilindri nim pe atima. Me u njima osobito je interesantan pobedni natpis faraona Narmera, koji je sa uvan na njegovoj velikojtabli od slanca, pokrajpretstava koje slikaju carski trijumf, pobedu nad neprijateljima, juri na tvr avu i smotru boji ta od strane cara. Kratki natpisi sa uvani na otiscima pe ata i na nadgrobnim kamenima sa uvali su nam titule inovnika, koje omogu uju da do izvesne mere rekonstrui emo sistem birokratske uprave toga najstarijeg doba egipatske istorije. U vreme Starog carstva spada jedan deo starog letopisa, iji je tekst sa uvan na takozvanom Palermskom kamenu. U tom letopisu (analima) navedena su imena egipatskih careva do V dinastije, zavr no sa imenom Neusera, kao i kratki spomeni najva nijih doga aja, koji su datovani godinama vlade ovog ili onog cara. Za utvr ivanje egipatske hronologije velikog zna aja ima takozvani Torinski carski papirus, koji sadr i spisak egipatskih faraona do XVIII dinastije, sa datumima njihovog vladanja u godinama, mesecima i danima. Na alost, ovajva ni papirus veoma je r avo sa uvan. On je slepljen iz 164 komadi a i ima mnogo praznina i o te enih mesta u tekstu. Iz doba Novog carstva sa uvani su znatno detaljniji anali i istoriski tekstovi, u ve ini slu ajeva urezani na zidovima hramova. Takvi su Anali Tutmesa III, od kojih je jedan deo sa uvan na zidovima tebanskog hrama boga Amona u Karnaku. Ti anali sadr e popis pohoda toga egipatskog osvaja a, sa navedenim godinama vlade i ste enim plenom. Analist bri ljivo opisuje mar eve egipatske vojske, bitke, poraz neprijateljskog logora, opsadu i zauze e sirskih gradova. Podjednako veliki interes pretstavlja i fragmenat anala Ramzesa II; tekst tih anala sa uvan je na zidovima hramova u Abu-Simbelu, Luksoru i Rameseju. U tim analima prili no se detaljno opisuje pohod Ramzesa II u Siriju, koji je on preduzeo u petojgodini svoje vlade, kao i uvena bitka kod Kade a. Kod prou avanja tih natpisa treba se prema njima odnositi strogo kriti ki i u potpunosti voditi ra una o te nji njihovog autora, dvorskog pisara-istoriografa, te nji da preterano uveli a i ulep a careve pobede i podvige, koji su u nekim slu ajevima bili u stvari znatno skromniji. Od velikog zna aja za rekonstrukciju podru ja egipatskih

osvajanja u Nubiji i Siriji, kao i za prou avanje istoriske geografije i toponimike tih zemalja, jesu spiskovi pokorenih zemalja i gradova, sa uvani iz vremena Novog carstva. Me utim, kod prou avanja tih natpisa treba imati na umu da im se ni izdaleka uvek ne sme verovati, jer su faraoni poznog vremena, u te nji da veli aju svoje podvige, esto kopirali analogne spiskove svojih prethodnika, pripisuju i sebi tako njihova osvajanja i podvige. ivu sliku spoljne politike egipatske vlade u doba XVIII dinastije daju nam dokumenti na klinastom pismu, na eni u dr avnom arhivu u egipatskojprestonici Ahetaton, koju je sagradio faraon Ehnaton (Tel-el-Amarnski arhiv). Ti dokumenti sadr e tekstove diplomatskih nota, koje pretstavljaju prepisku egipatskih faraona sa carevima prednjeaziskih dr ava, upravlja ima i namesnicima pojedinih oblasti i gradova Sirije i Palestine. Od ogromnog je zna aja za diplomatsku istoriju Egipta u doba XIX dinastije sjajno sa uvani tekst mirovnog ugovora koji je Ramzes II sklopio sa hetskim carem Hatu ili em III posle dugog i upornog rata Egipta sa Hetskom dr avom. Natpisi otkriveni na ju nim granicama Egipta, kao i u Nubiji, daju dragocene podatke o prodiranju Egip ana u Nubiju i o njihovom osvajanju te bogate zemlje. Najzad, u klancu Vadi-Hamamat i na stenama Sinajskog Poluostrva sa uvali su se kratki natpisi, koji govore o vojnim pohodima egipatskih faraona u te oblasti, kao i o ekspedicijama poslatim tu radi kamena i metalne rude. Iz vremena Starog carstva sa uvani su carski ukazi faraona V i VI dinastije, koji odre uju prava i privilegije hramova i hramovnih naselja. ivu pretstavu o gra evinarskojdelatnosti faraona pru aju nam mnogobrojni natpisi iz vremena Novog carstva, u kojima se detaljno opisuje gra enje raznih hramova i uz to nabrajaju bogati darovi koje su carevi prilo ili tim hramovima. Takav je natpis Tutanhamona, u kome se opisuje obnova tebanskog hrama boga Amona posle likvidacije neuspele reforme religije uvo enja solarnog monoteizma. Takav je veoma dragoceni istoriski tekst Velikog papirusa Haris, sastavljen pod Ramzesom IV, u kome se detaljno nabrajaju svi darovi koje je Ramzes III poklonio hramovima, kao i sva imovina najkrupnijih egipatskih hramova. Manifeste svoje vrste pretstavljaju kratki natpisi sa uvani na velikim istoriskim skarabejima.16 U tim natpisima obi no se govori o doga ajima kojima je u ta vremena pridavan veliki zna aj na primer, o sve anom carevom sklapanju braka, o izgradnji kakvog novog grada itd. Me u pravnim dokumentima starog Egipta treba ista i sudski protokol koji sadr i pretres dela o nasledstvu iz doba Starog carstva; knjigu prihoda i rashoda tebanskog dvora iz vremena Srednjeg carstva; akta sudskih procesa o zaveri protiv Ramzesa III i o plja kanju carskih grobnica; tekstove zave tanja, ugovora; fragmente statisti kih spiskova. U ne to ve ojkoli ini sa uvali su se tekstovi poslovnih dokumenata, napisanih na glinenim crepi ima i komadima kamena. Veliki interes pretstavljaju privatna pisma, na primer, pisma sve tenika Hekanahta, koja datuju iz vremena Srednjeg carstva, kao i svojevrsna pisma mrtvima. Ta dokumenta bacaju jasnu svetlost na svakodnevni ivot starih Egip ana. Najzad, ogroman zna ajimaju autobiografije velmo a, iji su nam tekstovi u velikom broju sa uvani na zidovima njihovih grobnica. Na primer, autobiografije krupnih inovnika Starog carstva Metena. Hirhufa i Une pru aju nam ivu pretstavu o birokratskom sistemu uprave, o organizaciji vojske i sudstva, o vojnim pohodima na Sinajsko Poluostrvo i o ekspediciji u Nubiju, o carskim poklonima zemlji nih poseda pojedinim aristokratama. Autobiografije beni-hasanskih i siutskih nomarha ivo slikaju proces ja anja zemljoposedni ke aristokratije u doba izme u Srednjeg i Novog carstva, kao i upornu borbu herakleopoljskih careva sa 16 Skarabejje pretstava boga sunca Heper u obliku bube kotrljana. Na ravnojstrani kamenog skarabeja obi no su urezivani hijeroglifski natpisi.

tebanskim upravlja ima. Autobiografija vezira Rehmira, koji je iveo u doba Novog carstva, sadr i dragocene vesti o privrednom ivotu i administrativnom sistemu egipatske uprave. Na tom natpisu sa uvano je veoma interesantno uputstvo, dato tom veziru od strane cara, u kome se nabrajaju osnovne du nosti toga visokog inovnika, koji je bio prvi carev pomo nik u upravljanju zemljom. Pomanjkanje dokumentarnih izvora nagoni modernog istra iva a da u punojmeri koristi knji evne i religisko-magiske tekstove, za prou avanje ne samo kulture nego i istorije starog Egipta. U tom pogledu pru aju bogat istoriski materijal razne pouke (didakti ka dela). U Pouci Herakleopoljskog cara (tekst Ermita nog papirusa u Lenjingradu) data je iva slika socijalnih odnosa u doba prelaza iz Starog carstva u Srednje i niz prakti nih instrukcija u pogledu dr avne uprave. U Pouci Duaufa, sina Ahtoa prikazan je u nizu ivih slika te ak radni ivot sirotinje, zanatlija i zemljoradnika. Naro it interes pretstavljaju dve pouke, zaodevene u oblik svojevrsnog proro tva: Pouka Ipuvera i Pouka Noferrehu, iji je tekst sa uvan na Ermita nom papirusu u Lenjingradu. U tim poukama prikazan je u izrazito umetni kom obliku krupni socijalni prevrat, veliki ustanak sirotinje i robova koji se u Egiptu desio krajem Srednjeg carstva, istovremeno sa upadom u Egipat inozemnih azijatskih plemena. Od velikog su istoriskog zna aja i opisi putovanja Egip ana u susedne zemlje, koji imaju umetni ko-knji evni oblik. Takva je poznata Povest Sinuheta, u kojojse opisuje bekstvo egipatskog velikodostojnika u Siriju i gde je data iva slika uzajamnih odnosa Egipta sa Sirijom u doba Srednjeg carstva. Takvo je i Putovanje Unu-Amona u Siriju (papirus Moskovskog muzeja likovnih umetnosti), u kome se u gotovo dokumentarnom obliku opisuju nevolje egipatskog poslanika koji je dospeo u Siriju u doba opadanja egipatskog uticaja u PrednjojAziji. ivu sliku na ina ivota egipatskog stanovni tva, pretstavnika raznih socijalnih grupa: seljaka, sve tenika, robovlasnika-aristokrata i ak ljudi sa carskog dvora, mo e se na i u nekoliko pri a koje su dobro sa uvane sve do na ih dana. Najzad, od velikog su zna aja za istori ara religisko-magiski tekstovi. Tekstovi piramida iz Starog carstva slikaju razra enu ideologiju deifikovanja cara i carske vlasti. Vredna je pomena himna bogu sun evog diska Atonu, sastavljena u doba zavo enja solarnog monoteizma; ona pru a potreban materijal za karakteristiku te verske reforme, koja je u ta vremena imala veliki politi ki zna aj Krupni religiski zbornici, naro ito Knjiga mrtvih, himne bogovima i carevima, rituali, mitovi, zaupokojni tekstovi i magiske basme omogu uju nam da u detaljima prou imo religiju i magiju starih Egip ana i njihov razvitak tokom vekova. SPOMENICI MATERIJALNE KULTURE Spomenici materijalne kulture, umetni ka dela i predmeti verskog kulta u mnogome dopunjavaju svedo anstva pisanih izvora. Obi ajda se zajedno sa pokojnikovom mumijom sahranjuje itav niz predmeta iz svakodnevnog ivota (razne statue, statuete, amuleti, ukrasi, oru je), kao i obi ajda se zidovi grobnice ukra avaju scenama iz pokojnikovog ivota doprineo je o uvanju ogromnog broja spomenika materijalne kulture i umetnosti starih Egip ana. Ti spomenici dobro su se sa uvali do na ih dana zahvaljuju i suvome vazduhu pustinjskih perifernih oblasti, gde su obi no stvarana groblja, koja su Grci zvali nekropolama (gradovi mrtvih). Blizu carskih piramida Starog carstva, u Gizehu i Sakari, na ene su ogromne nekropole sa mnogobrojnim grobnicama carskih ro aka, visokih dostojanstvenika i inovnika. Mnogobrojni predmeti iz svakodnevnog ivota i umetni ka dela na eni su i u ru evinama gradova. Na primer, u ru evinama Kahuna na eno je mno tvo oru a i oru ja iz vremena Srednjeg carstva, a u

Ahetatonu otkriveni su name taji stvari iz zgrada za stanovanje, jedna staklarskokerami ka radionica i atelje vajara, ostaci skladi ta i trgova kih prostorija i velika koli ina umetni kih dela i predmeta iz svakida njeg ivota (posu e, britve, pe ati, de je igra ke itd.). Prona ena brojna oru a, oru ja i drugi predmeti od bakra i bronze omogu uju nam da detaljno prou imo egipatsku metalurgiju, koja se u znatnojmeri bazirala na uvezenojrudi i koja se krajnje sporo razvijala. Rudnici bakra na Sinajskom Poluostrvu i kamenolomi na raznim mestima Egipta omogu uju nam da prou imo rudarsku tehniku u starom Egiptu. Luksuzni i visoko umetni ki skupoceni nakit, zlatne i srebrne ogrlice, prstenje, brazletne i diademe, bogato ornamentisani name taj najzad, razne vrste sjajno izra enih tkanina, od veoma vrstih do najtanjih, dozvoljavaju da se govori o visokom razvitku i specijalizaciji zanata. Velika koli ina oru ja i razvaline tvr ava, koje su se naro ito lepo sa uvale na ju nim granicama Egipta, daju nam mogu nost da detaljno prou imo vojnu tehniku i tehniku gra enja tvr ava starih Egip ana. Hramovi, mnogobrojne grobnice, ostaci dvoraca i stanbenih zgrada omogu uju da se podrobno prou i izvrsna staroegipatska arhitektura. Sa uvani sun ani i vodeni asovnici, tabele polo aja zvezda i osmatra ki i drugi instrumenti ukazuju na visok stupanj razvitka nauke, naro ito astronomije, u starom Egiptu. RAZVITAK EGIPTOLOGIJE Prvi nastavlja i ampoliona, Brug i Lepsius u Nema koj Deveria, de-Ru e i aba u Francuskoj Rozelini u Italiji, Ber u Engleskoj usredsredili su svoje napore na prou avanje i izdavanje uglavnom spomenika staroegipatske pismenosti. Lepsiusu pripada zasluga za prvu periodizaciju egipatske istorije, zasnovanu na prou avanju egipatske hronologije, a Brug u ast za sastavljanje prvog op teg pregleda egipatske istorije i niza, za to vreme korisnih, priru nika i uxbenika iz egiptologije. Veliki doprinos egiptologiji dao je francuski nau nih G. Maspero, koji je umeo da spoji ujedno rad arheologa, filologa i istori ara. U svome velikom delu Stara istorija naroda klasi nog Istoka Maspero je prvi uneo istoriju i kulturu starog Egipta u iroki krug istoriskog razvitka niza naroda klasi nog istoka, tj Severoisto ne Afrike i Prednje Azije. Osobito podrobno prou avao je Maspero kulturu starog Egipta, jezik, umetnost i religiju, utvrdiv i osnovne etape u razvitku egipatske religije i umetnosti. Krajem XIX i po etkom XX veka Erman i Zete posvetili su itav niz krupnih radova problemima izu avanja egipatskog jezika. Ti radovi imali su veliku nau nu va nost, ali su njihovi autori unekoliko preuveli ali bliskost egipatskog jezika jezicima semitske grupe, odve uprostiv i, s druge strane, egipatsku sintaksu. Veliku tekovinu egipatske filologije pretstavlja danas monumentalni re nik egipatskog jezika u pet tomova, koji su sastavili Erman i Ranke, na osnovu zama nog leksi kog materijala, koji su im stavili na raspolo enje nau nici raznih zemalja, pored ostalih, i krupni ruski egiptolozi B. A. Turajev i V. S. Goleni ev. Pored Ermanove gramatike, od velikog je nau nog zna aja i poslednja velika gramatika egipatskog jezika, koju je napisao engleski egiptolog A. Gardiner za samouke. Ameri ki egiptolog D. G. Brested izdao je u velikom zborniku od pet tomova prevode gotovo svih na po etku XX veka poznatih istoriskih dokumenata i na osnovu tih izvora napisao pregled istorije starog Egipta. Kao tipi an pretstavnik bur oaske istoriske nauke, Brested je u svome delu odrazio sve njene osnovne mane. Detaljno prou iv i istoriju starog Egipta, on je naro itu pa nju posvetio politi kojistoriji, nastoje i da sve va nije istoriske promene objasni tokom politi kih doga aja, samim tim potcenjuju i uticajsocijalnoekonomskih odnosa. Tako on, na primer, razvitak vojne politike Egipta u doba Novog carstva ne obja njava potrebama robovlasni ke privrede, ve vojnom borbom sa

inostranim zavojeva ima Hiksima. Brestedov idealisti ki pogled na svet nagonio ga je da preuveli ava ulogu li nosti i idejnog faktora, uglavnom religije. Najzad, slikaju i razvitak egipatske dr ave, Brested svim sredstvima podvla i njene pozitivne strane, idealizuju i i delom modernizuju i dru tveno i dr avno ure enje starog Egipta. Povode i se za Eduardom Majerom, Brested grubo izopa uje proces istoriskog razvitka, nalaze i za mogu e da govori o postojanju feudalizma u starom Egiptu, iako u stvari u starom Egiptu ak ni robovlasni tvo jo nije bilo dostiglo svojpuni razvitak. Vanredno modernizuju i stvari, Brested upore uje egipatske zemljoradnike sa engleskim lend-lordovima. Stalno idealizuju i egipatsku despotiju, Brested podvla i ono duboko shvatanje upravnog zadatka koje su, po njegovom mi ljenju, pokazivali egipatski faraoni, faraoni koji su u stvari bili samo najvi i pretstavnici robovlasni ke aristokratije. Takva je, iz osnova nepravilna, koncepcija egipatske istorije koju je u svom delu dao Brested. Brested je napisao i druga krupna dela, na primer, studije posve ene sun evim himnama (faraona Ehnatona), bitki kod Kade a; izdanje i prevod Njujor kog medicinskog papirusa, izdanje tekstova sarkofaga iz Srednjeg carstva. Najzad, Brested je osnovao i stajao na elu ika kom orijentalisti kom institutu, iji su saradnici izveli itav niz krupnih arheolo kih radova i dali niz nau noistra iva kih radova. Osniva ruske egiptologije bio je krupni nau nik, koji je posedovao ogromna nau na znanja, akademik B. A. Turajev (1868-1920). Glavni plod njegove nau ne delatnosti bilo je sastavljanje op irne i sjajno dokumentovane Istorije starog Istoka, u kojojse itav svet starog Istoka posmatra kao jedna kulturno-istoriska celina. Originalni doprinos Turajeva egiptologiji pretstavlja prou avanje kulturnog nasle a starog Egipta u vezi sa docnijom kulturom Egipta i Abisinije. Zaslugu B. A. Turajeva pretstavlja osnivanje odeljenja za spomenike starog Istoka u Moskovskom muzeju lepih ve tina i bri ljivo prou avanje egipatskih zbirki po ruskim muzejima. Veliki nau ni zna ajima delo Turajeva Egipatska knji evnost, kome nema ravnog u svetskojegiptolo kojliteraturi. Ogromna znanja i prava ljubav prema nauci omogu ili su Turajevu da stvori itavu jednu kolu egiptologa (Volkov, Kocejovski, Vikentjev, Struve, Flitner, Frank-Kamenjecki, Ges). Pored Turajeva, krupni ruski specijalist u oblasti egiptologije jeste V. S. Goleni ev (1856-1947), koji je za vreme svojih estih putovanja po Egiptu preduzeo tamo itav niz iskopavanja, sakupio veliku i dragocenu zbirku egipatskih starina, koja je docnije postala jezgro odeljenja spomenika starog Istoka u Moskovskom muzeju likovnih umetnosti. Goleni ev je u Egiptu na licu mesta detaljno ispitao hamamatske natpise i otkrio u istoriskom pogledu va ne natpise carice Hat epsut u Stabl-el-Antaru o restauraciji hramova, kao i Darijeve natpise u Tel-el-Mashutu, blizu Sueckog kanala. Najvi e radova posvetio je Goleni ev izdavanju, prevo enju i komentarisanju raznih spomenika staroegipatske pismenosti, na primer, Meternihove stele, sa religiskomagiskim tekstom, Pri e o brodolomu (Ermita ni papirus br. 1115), Putovanja UnuAmona u Siriju (tekst Moskovskog papirusa). Zaslugu Goleni eva pretstavlja prvoklasno izdanje teksta i transkripcije vi e hijeratskih papirusa Lenjingradskog Ermita a i nekoliko hijeratskih papirusa Kairskog muzeja, sa religiskim tekstovima iz poznog perioda egipatske istorije. Osnovni zadatak sovjetske egiptologije u periodu od 1917 do 1934 g. bilo je prikupljanje, prou avanje i izdavanje egipatskih starina koje se uvaju kako u dr avnim muzejima Sovjetskog Saveza, tako i po privatnim zbirkama. Zahvaljuju i tom sakuplja kom radu, egipatske kolekcije Moskovskog muzeja likovnih umetnosti i Lenjingradskog Ermita a pretvorile su se ,u bogate zbirke spomenika egipatske kulture i pismenosti, od kojih su mnogi sada svestrano prou eni od sovjetskih egiptologa i izdani kako u SSSR tako i u inostranstvu. U tom pogledu najdragocenija publikacija jeste izdanje od

strane V. V. Struvea Moskovskog matemati kog papirusa, iji je tekst prvi prou io i transkribovao jo pokojni akademik Turajev. Osobito pa ljivom ispitivanju podvrgli su sovjetski egiptolozi dva va na dokumenta: Pouku Ipuvera i Pouku Noferrehu, u kojima se opisuje krupni ustanak sirotinje i robova u Egiptu, u XVIII veku pre n. e. Detaljno prou iv i socijalno-ekonomske korene klasne borbe koja je vo ena pred kraj Srednjeg carstva, sovjetski egiptolozi prvi su utvrdili da je ustanak, opisan u tim poukama, bio potpuno realna istoriska injenica, i ak su na li za mogu e da ga datuju. Tekovinu sovjetske nauke pretstavlja produbljeno prou avanje vojno-politi ke istorije starog Egipta i utvr ivanje plja ka kog karaktera osvaja kih ratova koje su milenijima vodili egipatski faraoni u Palestini, Siriji i Nubiji. Veliku pa nju posve ivali su sovjetski egiptolozi prou avanju kulture starog Egipta, naro ito knji evnosti, mitologije, religije i umetnosti. Dalji va an zadatak sovjetskih egiptologa bila je kritika starih koncepcija o razvitku dru tvenog ure enja, istoriji i kulturi starog Egipta u svetlosti u enja osniva a marksizma-lenjinizma o progresivnom razvitku socijalno-ekonomskih formacija. Zasluga za postavljanje tog problema i za smele poku aje da se on re i pripada sovjetskim egiptolozima, koji su u svojim nau nim radovima ne samo pokazali da je staroegipatsko dru tvo bilo jedno veoma staro robovlasni ko dru tvo, nego tako e i podvrgli detaljnojkritici i raskrinkali pseudonau ne poku aje bur oaskih falsifikatora istorije da idealizuju robovlasni ku despotiju starog Egipta. HRONOLOGIJA I PERIODIZACIJA Hronologiju staroegipatske istorije isto je tako te ko utvrditi kao i hronologiju istorije ostalih dr ava starog Istoka. To se obja njava otsustvom utvr enih sistema brojanja godina na starom Istoku. U Egiptu godine su brojane po godinama vlade svakog faraona. Natpisi datovani ovom ili onom godinom vlade datog faraona, kao i vesti o trajanju vlade egipatskih faraona, sa uvane kod Manetona i u egipatskim analima, omogu ili su da se utvrdi spisak egipatskih careva, s pribli nim. datumima njihove vlade. Najzad, prou avanje sistema egipatskog kalendara, zasnovanog na astronomskim posmatranjima, omogu ilo je da se utvrde izvesne vi e-manje precizne oslone ta ke egipatske hronologije. Egipatska gra anska kalendarska godina sastojala se iz 365 dana, i stoga su svake etiri godine zaostajale iza tropske godine za jedan dan. Ta gre ka iznosila je posle 1460 godina jednu godinu, i zato posle svakih 1460 godina razlika izme u gra anske kalendarske i tropske godine se izravnjavala, te se po etak gra anske godine ponovo poklapao sa po etkom tropske godine. Tajperiod od 1460 godina bio je poznat jo u helenisti ko doba. O igledno, on je stajao u vezi sa astronomskim zapa anjima starih Egip ana, naro ito sa opservacijama jutarnjeg izlaska Siriusa, koji se jednom u 1460 godina poklapa na geografskoj irini Memfisa sa solsticijem i sa po etkom dizanja vode u Nilu. U poznim izvorima stoji da je 139 godina n. e. bila po etak takvog Siriusovog perioda. Prema tome, po etne godine ranijih Siriusovih perioda moraju se poklapati sa godinama 1321, 2781 i 4241 pre n. e. Po to su se u egipatskim natpisima sa uvali podaci o tome kog dana u godini vlade datog faraona je praznovan izlazak Siriusa, to se mogao izra unati ta an datum toga dana. Tako je utvr eno da je egipatski faraon XII dinastije Senusert III vladao od 1883 do 1845 g. pre n. e. Neki datumi iz doba Novog carstva tako e su se mogli utvrditi pomo u takvih astronomskih prora una. Dokumenti iz diplomatskog arhiva El-Amarne omogu ili su da se utvrde izvesni sinhronizmi izme u vlade egipatskih faraona Novog carstva i nekih careva Vavilona, Asirije i Hetske dr ave, to tako e poma e rekonstrukciji hronologije egipatske istorije. Jo je Maneton podelio itavu istoriju starog Egipta na 30

dinastija ili 31 dinastiju, ako u tajspisak uklju imo tri poslednja persiska gospodara Egipta: Oha, Arsesa i Darija III Kodomana. Ujedinjenje ove ili one grupe faraona, koji su kontinuelno vladali jedan za drugim, u jednu dinastiju ne obja njava se srodstvenim odnosima izme u tih faraona, ve uglavnom time to su dati faraoni vodili poreklo iz istog mesta ili vladali iste godine. Po to je svoje istorisko delo podelio na tri dela, Maneton je samim tim itav spisak carskih dinastija podelio pribli no na tri dekade. U prvi deo on je uvrstio dinastije I-XI, u drugu XII-XIX, u tre u XX-XXXI. Ta periodizacija egipatske istorije, koju je prvi dao Maneton, sa uvala se s malim izmenama sve do danas. Podela na dekade navela je Lepsiusa na misao da itavu egipatsku istoriju podeli na tri velika perioda: na Staro, Srednje i Novo carstvo. U period Starog carstva obi no se stavljaju dinastije III-VI, u period Srednjeg carstva dinastije XI-XII, u period Novog carstva dinastije XVIII-XX. Iz perioda koji je prethodio III dinastiji sa uvalo se vrlo malo pisanih spomenika. Tajperiod, koji je bio vreme postanka najstarijeg robovlasni kog dru tva i despotske dr ave u starom Egiptu, mo e se nazvati arhajskim periodom. Period Starog carstva bio je vreme formiranja jake centralizovane despotije. Period Srednjeg carstva obele en je novim ja anjem Egipta, jer su tada faraoni XI-XII dinastije u inili smeo poku ajda prodru u Nubiju i u Siriju. To doba procvata egipatske kulture obele eno je zao trenjem klasne borbe. Period Novog carstva bio je poslednji period politi kog i kulturnog cvetanja Egipta, doba u kome je Egipat udario putem iroke osvaja ke politike i me unarodne borbe, te e i da zauzme vode i polo ajme u drugim dr avama staroisto nog sveta. Period od XXI-XXXI dinastije mo e se nazvati vremenom postepenog opadanja zemlje, dok na kraju krajeva Egipat nije postao plen inostranih osvaja a. VI. POSTANAK NAJSTARIJE EGIPATSKE DR AVE PRIRODNI USLOVI Jo su gr ki istori ari i geografi Herodot i Strabon istakli da je Egipat u znatnoj meri stvoren nanosima i talo enjima Nila. Plodno i Nilovim izlivima dobro navodnjavano egipatsko zemlji te obrazuje neku vrstu xinovske oaze, stisnute izme u ogromnih pustinja Severne i Isto ne Afrike. Otse en od susednih zemalja na zapadu i istoku stenovitim planinama i te ko prohodnim pustinjama, a na jugu nilskim kataraktama, Egipat je bio gotovo izolovan od itavoga ostalog sveta, ime se u mnogome obja njava spori tempo razvitka i velika svojevrsnost egipatske kulture. Egip ani su uvek stavljali nasuprot svoju plodnu i blagodatnu zemlju negostoljubivim i divljim susednim zemljama. Svoju zemlju Egip ani su pretstavljali slikovnim hijeroglifom kao ravnu povr inu, ponekad podeljenu kanalima za navodnjavanje na niz parcela, i slikovito je nazivali Crnom zemljom (Ta-Kemet). Za titnikom plodne nilske zemlje Egip ani su odvajkada smatrali dobrog boga zemlje, vode i biljnog carstva Ozirisa, s kojim vodi ve nu borbu njegov podmukli i svirepi brat, bog pustinje, smrti i inostranih zemalja Set. Tako se u pismu, jeziku i religiji Egip ana odrazila vekovna Nilova borba s pustinjom i borba stalno nastanjenih zemljoradnika iz Nilske doline sa nomadima susednih pustinja. Ta stalna borba komplikovana je i itavim nizom kulturnih i politi kih uzajamnih uticaja, koje lepo ilustruju Marksove re i: Kod svih isto nih naroda mo e se utvrditi, odonda otkada se tajproces de ava, op ti uzajamni odnos izme u stalne nastanjenosti jednog dela tih plemena i trajnog nomadstva drugog dela.17 U geografskom pogledu Egipat se deli na dva dela: na Gornji Egipat, usku duga ku dolinu, i na Donji Egipat, iroku deltu reke Nila, koja se u obliku velikog trougla naslanja na Sredozemno More. Dolina reke Nila prote e se od prve katarakte do vrha

Delte, u du ini od oko 700 kilometara, u obliku jednog uskog pojasa, ija irina varira izme u 20 i 50 km. Donji Egipat, koji su Grci nazvali Deltom zbog sli nosti spolja njeg oblika te zemlje sa trouglastim oblikom velikog slova D. pretstavljao je u starini nepreglednu mo varu. U severoisto nom kutu Delte otvarao se jedini izlaz iz Egipta, odakle je polazio put koji vodi preko Suecke prevlake i Sinajskog Poluostrva u Palestinu, Siriju i jo dalje zemlje Prednje Azije. To je bio gotovo jedini i u svakom slu aju glavni put kojim su se kretali u Aziju egipatski osvaja i, trgovci i kolonisti i kojim su, obratno, nadirale u dolinu Nila vojske aziskih osvaja a i trgova ki karavani, koji su u Egipat donosili razne robe. Nil jedna od najve ih reka na svetu (du ina 5589 km) ne samo da je stvorio aluvijalnu podlogu Egipta, nego svojim periodi nim izlivima obezbe uje plodnost tog tla i bogat doprinos, stvaraju i sve pri-rodne preduslove za ljudski opstanak i za razvitak poljoprivrede u dolini i delti. Zahvaljuju i topljenju snegova po abisinskim planinama i planinskim ki ama, koje periodi no padaju u Abisiniji, voda Nila u junu mesecu postepeno po inje da raste. Kulminaciju svoga izlivanja dosti e Nil u septembru, kada nilska voda preplavljuje itavu zemlju, pretvaraju i je u jedno veliko jezero. Beli Nil, koji izvire iz velikih jezera ekvatorijalne Afrike i koji prima vodu brojnih pritoka, obezbe uje neprestani priliv vode u Nil. Proti u i kroz predele sa bogatom tropskom vegetacijom, pun plove ih ostrva (sedova), Beli Nil nosi sobom veliku koli inu biljnog mulja. Plavi Nil, koji isti e iz jezera Tan, zahvaljuju i periodi nim tropskim ki ama u Abisiniji, izaziva periodi no povi enje nivoa vode i, oplakuju i planine, nosi u svojim vodama mineralni mulj Tajmulj koji se talo i za vreme poplave na egipatskom tlu, pretstavlja izvrsno prirodno ubrivo, koje obezbe uje sjajnu plodnost tla i visok etveni doprinos. Zna ajNilovih izliva za zemljoradni ku privredu Egipta naro ito je velik zbog arke i suve klime i krajnje neznatne koli ine vodenog taloga. U 17 K. Marks i F. Engels, Dela, t. XXI, 488 (na ruskom). leto ki e gotovo i nema, tako da se u Kairu u vremenu od juna do septembra ne mo e ak ni izmeriti koli ina vodenog taloga. Biljni pokriva bio je u antici bogatiji nego danas. U Egiptu su se mogle videti ume palmi, bagremova, tamariska i urminih palmi. Po Nilovim zalivima sretali su se u velikim koli inama papirus i lotos. U najdubljoj starini klima je u SevernojAfrici bila bla a i vla nija, i zato su se u zemljama koje se grani e sa Egiptom namesto sada njih pustinja irile stepe pokrivene travom. Znatno bogatiji nego danas bio je i ivotinjski svet. U Egiptu i susednim oblastima iveli su slonovi, irafe, nosorozi, divlji bikovi, divlji veprovi, gazele, antilope, u pustinji ula se rika lava i pantera. U Nilu iveli su krokodili, hipopotami i razne vrste ribe. Na mnogobrojnim pretstavama sa uvane su scene lova na najraznovrsniju divlja , ptice i ribe, kojih su bile prepune stepe, mo vare i nilski zalivi. Glavno prirodno bogatstvo Egipta bio je kamen. U pustinjskim visijama Egip ani su vadili kamen, potreban za izradu najstarijih oru a i raznih vrsta oru ja. U planinama koje sa zapada i istoka oivi uju dolinu Nila Egip ani su vadili kre njak, pe anik, granit, diorit, bazalt, porfir, serpentin, oniks i druge vrste karnena, koje su im slu ile kao gra evinski materijal, kao i za izradu statua, posu a i najrazli itijih predmeta, to je izazvalo visok razvitak kamenoreza kog zanata. Metale, naro ito bakar, Egip ani su morali da uvoze iz isto ne, takozvane Arabiske, pustinje, koja deli Nilovu dolinu od Crvenog Mora, kao i sa Sinajskog Poluostrva, a docnije i sa ostrva Kipra. Zlato su Egip ani donosili iz Nubije, ije je rudnike zlata opisao gr ki istori ar Diodor. Potreba za dovo enjem u Egipat raznih vrsta sirovina odredila je pravac najstarijih i najva nijih trgova kih puteva. Najva niji trgova ki put zemlje bio je sam Nil, koji je spajao razne delove zemlje, kao i itav Egipat sa Nubijom, koja se kod prve katarakte grani ila sa ju nim granicama Doline. Krupan trgova ki put vodio je iz

severoisto nog kuta Delte preko Sinaja i Palestine u Siriju. Iz Nilske doline na zapad vodili su razni putevi u zapadne oaze. Na istok su vodili podjednako va ni putevi ka obalama Crvenog Mora. Ti putevi i li su uglavnom koritima presahlih reka. Takav je uveni put koji je vodio iz Koptosa u dana nju luku Koseir, koritom presahle reke VadiHamamat. STANOVNI TVO Egip ani, kao i mnogi drugi narodi starog Istoka, postali su me anjem itavog niza raznih plemena. Ta plemena od kojih se postepeno formirao staroegipatski narod pripadaju uro eni kim plemenima Severne i Isto ne Afrike. Na srodnost najstarijih Egip ana sa plemenima tropske isto ne Afrike ukazuju svojevrsne egipatske statuete ljudi iz arhajskog perioda, dalje, kraniolo ka merenja nad lobanjama na enim u arhajskim grobovima u Negadahu, najzad, izvesna bliskost staroegipatskog jezika sa jezicima Gala, Somali i dr. Sude i po staroegipatskim pretstavama, najstarija plemena koja su nastanjivala Isto nu Afriku (egipatski zemlja Punt) po svom spolja njem izgledu veoma su potse ala na Egip ane. Stari kult egipatske boginje plodnosti, koja je pretstavljana u vidu ene sa rogovima nebeske krave, i kult bradatog kepeca-bo anstva Besa bez sumnje su tesno vezani za religiske kultove isto afri kih naroda. Na natpisu Hirhufa iz doba Starog carstva opisuje se dobavljanje iz Nubije u Egipat kepeca koji treba da izvodi specijalnu igru boga. S druge strane, najstarija egipatska plemena stajala su u prisnom srodstvu sa starim libiskim plemenima Severne Afrike. Staroegipatski jezik pokazuje crte srodnosti sa berberskim jezicima Severne Afrike. Iskopovanja koja su vr ena u Egiptu i na visokim visoravnima koje oivi uju dolinu Nila pokazuju da su plemena koja su obrazovala samo-bitnu egipatsku kulturu ivela u severoisto nojAfrici jo od vremena paleolita. U fajumskom naselju na eni su ostaci isto afri kog ita. Istra ivanja su otkrila postojanje divljih vrsta cerealija u Abisiniji, koje su, o igledno, bila aklimatizovala plemena severoisto ne Afrike, u dubokojstarini. Najzad, u Severnoji Isto nojAfrici Egip ani su mogli da dobijaju bakar, to je dalo potstreka razvitku samobitne staroegipatske metalurgije. Zato su nepravilni poku aji nekih istori ara da doka u azisko-semitsko poreklo egipatskog naroda, njegovog jezika i kulture. Jo nepravilniji su i injeni ki ni na em nezasnovani sudovi fa isti kih falsifikatora istorije, koji su poku avali da nasilno uklju e staroegipatsku kulturu u krug ariskonordiske rase, ukazuju i na srodnost egipatskih lobanja sa lobanjama arisko-aziskog porekla. Tu se mo e govoriti samo o izvesnim kulturnim uzajamnim odnosima izme u starih Egip ana i susednih semitskih plemena sa Sinajskog Poluostrva, iz Palestine i Arabije, odnosima koji su donekle ja ali onda kada su pojedina aziska plemena prodirala ili upadala u Egipat. Takve invazije esto su se de avale u istorisko vreme, ali u arhajsko doba nemamo nikakvih ta nih podataka o takvojjednojkrupnojinvaziji Azijata u Egipat. Bliskost staroegipatskog jezika jezicima semitske grupe (arapski, feni anski, vavilonsko-asirski i starojevrejski) obja njava se kako tim aziskim uticajima, tako i time to se staroegipatski jezik u svome razvitku pribli avao Stadiju razvitka semitskih jezika Azije. POJAVA STALNO NASTANjENIH ZEMLjORADNIKA Sa i ezavanjem vegetacije u SevernojAfrici i pretvaranjem toga prostranog podru ja u oblast gotovo neprekidnih pustinja, stanovni tvo je moralo da se okuplja u oaze i da se postepeno spu ta u doline reka. Nomadska lova ka plemena Severne Afrike po ela su se stalno nastanjivati u delti i dolini reke Nila, prelaze i tu na

zemljoradni ki na in ivota, u skladu sa op tim nivoom svoga privrednog razvitka. Povoljni geografski uslovi znatno su ubrzali tajprelaz na zemljoradni ku privredu. Postojanje divljih itarica, prethodnika je ma i p enice, na raznim podru jima Afrike koja se grani e sa Egiptom omogu avalo je tamo njim plemenima da pre u sa lova i sto arstva na zemljoradnju, aklimatizuju i lokalne sorte itarica. Na raznim mestima Egipta u Delti, u Fajumskojoazi i u ju nom delu zemlje otkrivena su naselja iz mla eg kamenog doba (neolita). Predmeti na eni u tim naseljima svedo e o tesnojvezi neolitske kulture Egipta sa najstarijom kulturom Severne Afrike. Zama an arheolo ki materijal dala su iskopavanja koja su izvr ili Junker i Mengin 1934-1935 g. u Merimdi Beni-Salami, u severozapadnojDelti, na 40 km od Kaira. Tu je na eno veliko naselje, koje se sastojalo od dveju ulica, udaljenih jedna od druge 5 metara. Ulice su bile podeljene na sekcije ili kvartove, koji su se sastojali pribli no od 13 koliba i protezali se u du inu 100 metara. Neke od tih koliba bile su sagra ene od trske pri vr ene na temelju od drveta, a druge od gline, ili sazidane od nepe ene cigle. U tim ovalnim kolibama, koje su se sastojale od nekoliko manjih soba, podovi su bili oblo eni pravougaonim i trouglastim ciglama, grubo izra enim rukom. Stanovnici sela bavili su se sto arstvom i zemljoradnjom, o emu svedo e kosti volova, ovaca i svinja, drveni srpovi sa zupcima od kremena, trenica za ito i ito na eno u grobovima. Obrada kamena dostigla je visinu karakteristi nu za doba neolita. Tu su na eni fino obra eni iljak koplja i vrhovi strela. Keramika je stekla prili no znatan razvitak. Pored grubog, prostog posu a, na eno je i dobro obra eno i ak gla ano posu e raznog oblika. Nekoliko sa uvanih grobova omogu uje da se govori o postanku u to vrlo staro vreme kulta mrtvih. Pokojnici su sahranjivani u izolovanim grobovima oko ku a, ili u grupama, na udaljenom mestu na kraju sela; pritom je telo postavljano na desnu stranu. Svi ti nalasci dozvoljavaju da se ta neolitska kultura dovede u vezu sa najstarijom protolibiskom kulturom, koja je sa svoje strane stajala u vezi sa kapsiskom kulturom Severne Afrike. O igledno, stalno nastanjeni sto ari i zemljoradnici Merimde BeniSalame iveli su jo u uslovima rodovskog poretka, obrazuju i vrstu op tinu. Iz ne to docnijeg vremena vodi poreklo naselje na eno u Fajumskojoazi. Povoljni uslovi bogate oazne prirode doprineli su ovde daljem razvitku sto arske i zemljoradni ke privrede. Jo razvijeniji oblici materijalne kulture otkriveni su prilikom iskopavanja u Badari, u Gornjem Egiptu. Tu je stanovni tvo bilo stalno nastanjeno, bavilo se lovom i ribolovom, gajilo stoku i je am i pir. Znatno ve i razvitak negoli u Merimdi i Fajumu dostigli su zanati. Stanovnici Badare umeli su da gla aju tvrde vrste kamena, pravili su od kamena sekire, tesla i vrhove strela. Znali su za tehniku pletenja korpi i izrade tkanina. Visok razvitak dostigla je keramika. U Badari na eno je brojno i raznoobli no glineno posu e, ukra eno geometriskim ornamentom koji postaje tipi an za arhajsku keramiku. Osobito je karakteristi na za to doba pojava metalurgije, o emu svedo e no evi, prstenje, iode i drugi predmeti na injeni od bakra. Religiska verovanja, naro ito kult mrtvih, dobijaju preciznije oblike. U Badari na eni su grobovi sa zgr enim kosturima, sa bogatim grobni kim inventarom, sa nadgrobnim konstrukcijama, sagra enim od cigala; uz to amuleti i kultne statuete, koji pretstavljaju ivotinje tipi ne za tu epohu totemizma. Velika koli ina najraznovrsnijih spomenika materijalne kulture na ena je u grobovima Gornjeg Egipta, naro ito u Balasu, Negadi, El-Amri i Abidosu; oni mahom spadaju u takozvani prvi ili rani predinasti ki period. Najkarakteristi niji su za te grobove kremeni vrhovi strela. granitni iljkovi bode a i bazaltne vaze, koje svedo e o visokojtehnici obrade kamena; uz to, romboidni bode , pravilnog geometriskog oblika, na injen od kamena. Podjednako visok razvitak dosti e u to doba i keramika. Grn ari

prvog predinasti kog perioda umeli su da prave glineno posu e raznog oblika, crvene i crne boje, dekori u i ga pomo u vatre na specijalan na in i snabdevaju i njegove povr ine raznovrsnim geometriskim arama i crte ima. Osobit interes pretstavlja glineno posu e pokriveno crte ima koji pretstavljaju ljude, ivotinje i specifi ne velike amce sa veslima, na kojima su Egip ani toga vremena plovili Nilom. O znatnom razvitku umetnosti i raznih religiskih verovanja ovoga doba svedo e tablice od slanca u obliku ivotinja, koje su slu ile za sitnjenje boja, dalje, razne luksuzno izra ene stvar ice od kosti, reljefne pretstave. koje ukra uju nekoliko posuda, glinene statuete ivotinja i ljudi, najzad, grobovi karakteristi ni za to doba. Veruju i u zagrobni ivot i nastoje i da bar donekle sa uvaju pokojnikovo telo, Egip ani su svoje pokojnike sahranjivali u okruglim ili ovalnim grobovima, pokrivaju i ih ko ama ili rogo inama. Pokojnika su mahom postavljali glavom prema jugu, a licem prema zapadu, to je mo da stajalo u vezi sa pretstavom da se donji svet nalazi zapadno od doline Nila, tamo gde zalazi ili umire solarno bo anstvo. Ima izvesnog osnova za pretpostavku da su pretstave na glinenom posu u takode imale religisko-magiski zna aj Mogu e je da je u to posu e stavljana rtvena hrana, koja je, po verovanju starih Egip ana, trebalo da pokojniku obezbedi ve ni zagrobni ivot. Upravo zato su na povr inama tih sudova obi no pretstavljane ivotinje, amci i drugi predmeti koji su imali za ciljda prate pokojnika u zagrobni svet i da zajedno sa njim vaskrsnu u budu em ivotu. O daljem razvitku materijalne kulture u to doba svedo i razvitak metalurgije. ak i sitni predmeti, kao na primer iode, igle, i kuke za ribolov, prave se od bakra. Ali tehnika i dalje uva svojprelazni karakter iz vremena preovla ivanja. kamene industrije na epohu sve ve e primene metala. Stoga se, i pored pojave metalurgije, mnogobrojni predmeti i dalje izra uju od kamena, a u tehnici obrade bakra zadr avaju se metodi pozajmljeni iz tehnike obrade kamena; pritom se najstariji metalurzi toga vremena kod izrade predmeta od bakra slu e takvim tehni kim metodima kod kojih se ne vodi ra una o topljivosti metala. U to doba ve postoji privatna svojina na itav niz predmeta. Posu e stavljeno u jednu grobnicu nosi na sebi poseban znak, o igledno, poseban znak svojine. Iz tog su vremena i razne statuete zarobljenika, sa rukama vezanim na le ima, kao i statuete slugu i robova, e e slu avki i robinja, koje ponekad nose posudu s vodom. Ali rodovski poredak nije jo ni izdaleka izumro. Imovinsko raslojavanje jo je neznatno. Ljudi toga vremena jo se malo razlikuju jedan od drugog po svom bogatstvu. Me u na enim grobovima ne mogu se izdvojiti takvi koji bi se razlikovali osobitom rasko no u od ostalih, te stoga mogli pripadati takvim plemenskim vo ama koji bi po svom polo aju makar donekle potse ali na najstarije kraljeve. Dalju etapu u razvitku materijalne kulture pokazuju grobovi drugog predinasti kog perioda, koji su otkriveni u Abusir-el-Meleku, Hara i i Gercu. U to doba jo je u punoj meri sa uvana tehnika izrade raznog kamenog oru a i oru ja, na primer, vrhova bode a i za ovo vreme tipi nih malih o trica no eva, ve to na injenih od tablica opsidijana (vulkanskog stakla). I dalje se od kamena izra uje luksuzno posu e, koje svedo i o vrlo visokojtehnici obrade kamena. Podjednako ve to izra uje se i razno posu e od gline, ponekad snabdeveno talasastim ru icama, a ponekad ukra eno pretstavama amaca, na kojima su vidni znaci op tinskih bo anstava. Iz tog vremena poti u perle od lazurita, sitno fajansno posu e i amuleti u obliku sokola, glave bika ili krave. O igledno, ve u to doba javljaju se kultovi svetog sokola, krave i bika, koji stoje u vezi sa drevnim totemizmom i sa kultom ivotinja, iroko rasprostranjenim i u docnija vremena. O znatnom razvitku materijalne kulture i komplikovanju religiskih verovanja, naro ito vere u zagrobni ivot i kulta mrtvih, svedo e grobovi iz toga vremena. Sad pokojnike po inju da sahranjuju u duboke i duga ke, ponekad pravougaone, grobove, oblo ene ciglom ili sagra ene od cigle. Telo pokojnika polagano je glavom prema jugu, licem okrenuto

prema zapadu. Ali se postepeno pojavljuje obi ajda se pokojnici sahranjuju glavom prema severu i licem okrenutim na istok, u pravcu sun evog izlaska. O igledno, i u ovom slu aju obi ajstoji u vezi sa starim kultom sunca. Mogu e je da je vera u vaskrsenje pokojnika vezivana za pretstavu da se sunce na istoku ra a za novi ivot. Postojanje u tim grobovima posu a sa talasastim ru icama, izra evina od opsidijana, koji je dovo en iz susednih zemalja, kao i cilindri nih pe ata, koji po svom obliku li e na najstarije cilindri ne pe ate iz Mesopotamije, svedo i o tome da se u to doba izme u Egipta i susednih zemalja ve uspostavljaju izvesne trgova ke i kulturne veze, iji se tragovi mogu otkriti jo i u starijim grobovima iz prvog predinasti kog perioda. POSTANAK NAJSTARIJEG KLASNOG DRU TVA Najstariji egipatski natpisi, anali Starog carstva, docnije genealogije egipatskih faraona i Manetonovi carski spiskovi sa uvali su u potpunosti istoriska imena egipatskih careva prvih dveju dinastija. Istori nost toga doba donekle je potvr ena iskopavanjima velikih carskih grobnica u podru ju Negada i Abidosa. Amelino, de Morgan i Flinders Petri na li su tu veliku koli inu najraznovrsnijih predmeta materijalne kulture i najstarije hijeroglifske natpise, sa imenima faraona prvih dveju dinastija. Spomenici materijalne kulture predinasti kog perioda, koji su napred ve opisani, kao i predmeti i natpisi koji spadaju u vreme prvih dveju dinastija omogu uju nam da u najop tijem obliku ocrtamo proces postanka najstarijeg klasnog dru tva u delti i Nilovojdolini krajem V i po etkom IV milenija pre n. e. U to doba stanovni tvo Egipta ivelo je po zasebnim manjim op tinama, na ijem su elu stajala op tinska ve a i stare ine. Pored starih grana privrede lova, sto arstva i ribolova sve ve i i ve i zna ajsti e postepeno zemljoradnja, koja usled prirodnih uslova dobija oblik irigacione zemljoradnje. Godi nji periodi ni Nilovi izlivi zahtevali su od stanovni tva preduzimanje niza mera za to da se vi ak vode ravnomerno raspodeli po itavojzemlji. Isto onako kao u ju nom delu Mesopotamije, to ve ta ko navodnjavanje bilo je apsolutno potrebno i u Egiptu. Stoga jo u najstarije doba postojanja egipatskog naroda, najpre op tine, a docnije dr avna vlast uzimaju na sebe funkciju stvaranja, odr avanja i stalnog irenja irigacione mre e. Tajogromni zna aj ve ta kog navodnjavanja za opstanak najstarijih zemljoradni kih op tina nalazi svog odraza u hijeroglifskim oblicima re i oblast, okrug i stare ina oblasti. Re oblast, okrug pisala se pomo u slikovnog znaka ravne teritorije, podeljene kanalima za navodnjavanje na niz podjednakih parcela. A re i stare ina oblasti, na koje se nailazi jo na najstarijim natpisima iz arhajskog doba, pisane su pomo u grupe slikovnih hijeroglifa u iji je sastav ulazio slikovni znak koji prtestavlja kanal, to je, o igledno, ukazivalo na to da je osnovna funkcija toga starog lokalnog inovnika, ija je vlast ponikla iz vlasti stare ine seoske op tine, bio nadzor nad ure ajima za navodnjavanje, napose, nad kanalima. Pred krajarhajskog doba pojavljuje se plug veoma primitivnog .oblika. Ali u toku milenija, za obradu zemlje upotrebljava se pored toga primitivnog pluga i primitivna motika. Na jednom fragmentu bode a iz arhajskog doba prikazana je scena ceremonije po etka poljoprivrednih radova. Car, ukra en krunom Gornjeg Egipta, dr i u rukama najstarije zemljoradni ko oru e motiku, spremaju i se da na ini prvu brazdu. Ispred cara, jedan sitan ovek, duboko preklonjen, dr i u rukama kotaricu, iz koje se sprema da prospe seme u prvu brazdu koju car na ini. Radnja se de ava na obali kanala. Ta slika ivo ilustruje staru pretstavu o tome da je najva nija obaveza careva staranje o razvitku zemljoradni ke privrede zemlje. Provode i prvu brazdu o prazniku po etka poljoprivrednih radova, car svojim autoritetom u neku ruku posve uje te akov trud. Ta

pretstava pokazuje da je u to doba najra irenije zemljoradni ko oru e bila primitivna motika najstarijeg vremena. I ta motika sa uvala je svojzna ajkao poljoprivredno oru e, naporedo sa ve poznatim plugom, usled stagnantnosti staroegipatske tehnike sve do poznog vremena. Podjednako primitivni bili su i ostali poljoprivredni radovi. U plitko izriljanu zemlju bacano je seme, a zatim je pu tana na pa u stoka, koja je svojim kopitama utapkivala seme u masnu zemlju, natopljenu Nilovim izlivanjem i na ubrenu plodnim nilskim muljem. Kod vr idbe tako e je upotrebljavana stoka, koja je na gumnu kopitama izbacivala zrno iz klasja. Tajprimitivni na in vo enja zemljo-radnje sa uvao se u Egiptu u vidu relikata sve do V veka pre n. e. Pored poljoprivrede, jo u arhajsko doba razvijaju se razni zanati. Jedna od najstarijih zanatskih grana, koja je jo od arhajskog vremena stekla veoma iroku rasprostranjenost i dostigla visoko tehni ko savr enstvo, bila je obrada kamena. Jo od arhajskog doba Egip ani su od kamena pravili oru e i oru je, napose zupce srpova, testere, no eve, sekire, struga e, iljke kopalja i strela, jatagane, kao. i posu e, koje su veoma pa ljivo izra ivali od tvrdih lepih vrsta kamena, na primer, od bazalta, porfira i serpentina. Jo od doba prvih dinastija kamenom su se slu ili kod gra enja krupnih zgrada, carskih grobnica i hramova. U tu svrhu upotrebljavali su velike komade i plo e sjajno otesanog, gotovo poliranog kamena. Tako je u grobnici cara iz I dinastije Usafais pod poplo an granitnim plo ama. Unutra nji svod u grobnici faraona II dinastije Hasehemui sagra en je od tesanih plo a kre njaka. Ta tehnika primenjivanja u gra evinarstvu krupnih kamenih blokova veoma je bliska tehnici megalitske arhitekture Severne Afrike. Najstariji metali poznati Egip anima bili su olovo, bakar, zlato, a docnije gvo e. Olovo je va eno na obali Crvenog Mora, blizu Koseira, i kod Asuana. U preistoriskim grobovima na eno je mno tvo izra evina od olova. Osobito iroku rasprostranjenost stekao je bakar, koji je va en na Sinajskom Poluostrvu i u Isto nojpustinji. Stari rudnici bakra, koji poti u iz vremena I dinastije, otkriveni su u jugozapadnom delu Sinajskog Poluostrva, u Vadi-Magari i Serabit-el-Hadimu. Tu su na eni: bakarna ruda, gomile ljake, ostaci vignja, razlupani lonci za topljenje rude, kalupi za livenje komada i o trica, najzad, komadi tigela za topljenje bakra. Zlato je dobijano u Isto nojpustinji i u Nubiji. U grobovima prvih dinastija na eni su rasko ni ukrasi od zlata, koji svedo e o visokom nivou razvitka zlatarstva. Gvo e je sve do I milenije pre n. e. krajnje retko upotrebljavano u starom Egiptu. Metalurgija je jo u arhajsko doba smatrana za va an zanat. Mogu e je da su se pri carskom dvoru nalazile posebne metalurgiske radionice, na ijem je elu stajao poseban inovnik, na iju se titulu na elnik livaca metala carskog dvora nailazi na otiscima pe ata iz arhajskog doba. Ali se metalurgija razvijala u Egiptu vanredno sporo. Pored savr enijih, metalnih oru a, Egip ani su se slu ili i kamenim oru ima. Izrada krupnih predmeta od bakra smatrana je za toliko va an doga ajda se o tome saop tava ak i u dr avnim analima, pored spomena najva nijih doga aja iz privrednog, politi kog i verskog ivota zemlje. Tako se u poznatim analima Starog carstva, sa uvanim na Palermskom kamenu, pored injenica od krupnog politi kog zna aja za vlade faraona II dinastije Hasehemui, spominje i izrada (od) bakra (carske statue) Visoki Hasehemui. Razvitak poljoprivrede i zanatstva izazvao je porast proizvodnje i pojavu vi kova proizvoda. Pojava tih vi kova proizvoda poljoprivrede i zanata, kao i potreba za raznim vrstama inostranih sirovina doveli su do pojave i razvitka trgovine. Na vrlo rani razvitak trampe kako u samojzemlji tako i sa susednim zemljama ukazuju razni nalasci iz egipatskih grobova arhajskog perioda. Tako nalasci iz grobova prvog predinasti kog perioda svedo e o nabavljanju malahita i bakra sa Sinajskog Poluostrva, lazurita iz Prednje Azije, etinara iz Sirije. O trgova kojrazmeni sa Palestinom i Sirijom

svedo e nalasci iz egipatskih grobova drugog predinasti kog perioda, zemljano posu e sa talasastim u icama, koje je tipi no za Palestinu. U tom posu u na eni su ostaci ulja, koje su Egip ani mo da tako e uvozili iz Palestine ili Sirije. Prilikom iskopavanja starofeni anskog grada Biblosa na eni su predmeti egipatskog porekla, no evi i struga i od kremena, tablice od slanca za sitnjenje boja, perle od oniksa, kristala, jaspisa i zlata, zemljane figurice ivotinja. U grobnicama careva prvih dinastija na eni su komadi zemljanog posu a egejskog porekla, a u ru evinama knososke palate na ostrvu Kritu otkriveno je porfirno posu e egipatskog tipa, to nam dozvoljava da pretpostavljamo postojanje trgova kih veza izme u Egipta i ostrva Egejskog Mora. Na sam naziv plemena koja su nastanjivala ostrva Egejskog Mora, hanebu, nailazi se u religiskim tekstovima piramida, koji, u nekim svojim delovima, vode poreklo iz duboke starine. Me utim u tom veoma starom periodu itava privreda i dalje vrsto uva svojdrevni naturalni karakter. Sve to se proizvodi u seoskim op tinama, tro i se odmah tu, na licu mesta. Sve da bine nose jasno izra eni naturalni karakter. Izvesnu pretstavu o ivotu tih arhajskih zemljoradni kih op tina pru aju nam iskopavanja u severozapadnom delu Delte, gde je otkriveno naselje koje se sastoji iz niza ovalnih koliba, raspore enih u redovima, koje obrazuju ne to nalik na seoske ulice. Hijeroglifsko pismo sa uvalo je do poznog vremena oznaku za re oblast, okrug, op tina (gr ki noma) u obliku slikovnog znaka koji grafi ki pretstavlja pravougaoni predeo, podeljen kanalima za navodnjavanje na pojedine sektore. Egipatske nome, koje su postojale jo u arhajsko doba, sa uvale su tokom milenija svoje stare nazive, svoje lokalne religiske kultove, svoju privrednu izolovanost i svoje lokalne separatisti ke tendencije, to u punojmeri odra ava trajno odr anje, u vidu relikata, seoskih op tina u starom Egiptu. Sve te injenice sjajno ilustruju Marksove re i: Jednostavan proizvodni organizam ovih zajednica koje su dovoljne same sebi, koje se stalno reprodukuju u istom obliku i koje se, kad slu ajno budu razorene, opet podi u na istom mestu i pod istim imenom, daju nam klju za re enje tajne nepromenljivosti azijskih dru tava, prema kojojstalno raspadanje i ponovno obrazovanje azijskih dr ava i neprekidno menjanje dinastija ine tako upadljivu suprotnost. Struktura osnovnih ekonomskih elemenata dru tva ostaje izvan uticaja politi kih oluja.18 Vr i se proces raspadanja rodovskog poretka i formiranje robovlasni kog poretka i despotske dr ave u starom Egiptu, to sobom obele ava jednu od najkrupnijih prekretnica u istoriji ove anstva. Pred krajtog perioda obrazuje se klasno dru tvo i najstarija dr ava, na ijem se elu nalazi robovlasni ka aristokratija. Natpisi sa uvani na nadgrobnim plo ama i na 18 K. Marks, Kapital, tom I, srpski prevod, Kultura, Beograd 1947, 287. drugim spomenicima iz tog vremena sadr e titule, zvanja i du nosti najstarije egipatske aristokratije: prvi posle cara, stare ina dvora, uvar pe ata svih carskih konvoluta itd. Pored tih inovnika pominju. se dvorani, koji se na natpisima zovu knezovima, ljudima pri dvoru i carevim prijateljima. Sude i po tim raznim titulama, u to doba ve su se formirali najstariji oblici dr avne uprave. Pored ostalih titula sre e se titula ati, inovnika koji je i ao neposredno iza cara za vreme sve ane procesije. Docnije taj inovnik koncentri e u svojim rukama najva nije niti uprave itavom zemljom, i zato se on obi no naziva titulom odgovaraju eg arapskog inovnika vezir. U vezi sa centralizacijom zemlji nog fonda u rukama dr ave, osobit zna ajimalo je finansisko-privredno nadle tvo, ili ku a srebra, kome su priticale naturalne da bine iz itave zemlje. itava dr ava delila se na pojedine oblasti (nome), na ijem su elu stajali mesni upravlja i, nomarsi, koji su pripadali starinskojrodovskoj

aristokratiji. U istu grupu vi e aristokratije spadali su i sve tenici, koji su, o igledno, tako e zauzimali razne polo aje u dr avi. Jedan od krupnih aristokrata iz doba I dinastije, po imenu Sabaf, koji je zauzimao visoke polo aje na dvoru, naziva sebe u svojojbogatojtitulaturi sve tenikom boga Anubisa, za titnika zagrobnog sveta i zaupokojenog kulta. U grobnici vezira Hemaka, istaknutog inovnika tog vremena, na ene su 1938-1939 g. mumije ljudi omotane u vrlo fine tkanine i postavljene u drvene sanduke. Ima osnova za pretpostavku da su sluge ili ku ni robovi vezira Hemaka sahranjeni istovremeno sa telom svoga gospodara, drugim re ima, da su ubijeni na dan sahrane. Krajem arhajskog doba ni e najstarija carska vlast. O igledno, u to doba obrazuju se na teritoriji Egipta najstarije dr ave, koje stalno vode izme u sebe borbu. Na vrlo starim spomenicima pretstavljene su tvr ave okru ene zup astim zidovima. Krajnjih vidimo zarobljenike: ponekad je pretstavljan i car, u vidu svetog bika koji svojim rogovima ru i zidove neprijateljskih utvr enja. Borba izme u tih pojedina nih dr ava ima za ciljujedinjenje tih dr ava pod vla u najja e. Daleki odjek iz onog doba kada je u Egiptu postojao niz sitnih nezavisnih dr ava pretstavlja administrativna podela docnije egipatske dr ave na oblasti (nome), koja postoji u toku itave istorije starog Egipta. U doba slabljenja i raspadanja jedinstvene Egipatske dr ave te nome uspostavljaju svoju nekada nju nezavisnost. Proces ujedinjavanja Egipta u jednu dr avu obja njava se u prvom redu potrebom za organizovanjem jedinstvenog sistema ve ta kog navodnjavanja u zemlji i irenjem spoljne trgovine, to se moglo posti i samo onda ako postoji jedinstvena centralizovana dr ava, koja poseduje jaku vojsku. Proces ujedinjavanja vr i se kako u Donjem tako i u Gornjem Egiptu. Obrazuju se dve dr ave, koje stupaju u suparni tvo izme u sebe. Centar Severne dr ave, koja se nalazila u Delti, bio je grad Behdet, a prestonica Ju ne dr ave, koja je obuhvatala svu dolinu, grad Nebut. O dugojborbi izme u tih dveju dr ava doznajemo iz starih religiskih mitova, koji pri aju o borbi izme u boga Horusa i boga Seta, koji su smatrani za titnicima Donjeg i Gornjeg Egipta. Borba izme u Juga i Severa bila je duga i uporna. Obe strane odnosile su pobede jedna nad drugom, vode i borbu za prevlast i vladavinu u zemlji. Pobedni ki faraon pridru ivao bi svojojtituli titulu pobe enoga, to je na lo svog odraza u titulaturi faraona docnijeg vremena. O dugom postojanju Gornjeg i Donjeg Egipta kao dveju samostalnih dr ava svedo e uobi ajene titule faraona, koje su se sa uvale tokom itave potonje egipatske istorije, gospodar dveju zemalja i car Gornjeg i Donjeg Egipta, kao i vrsto ukorenjena podela dr avnog aparata na dva dela, u skladu sa starom podelom Egipta na severnu i ju nu zemlju. Doba ujedinjavanja Egipta u jedinstvenu centralizovanu dr avu poznato nam je samo po malom broju spomenika. Tako je na jednojtablici od slanca sa uvana pretstava faraona Narmera, koji di e svoje ezlo iznad glave neprijatelja ba enog na tle. Natpis iznad pretstave glasi: Car je odveo iz zemlje jezera Garpuna est hiljada zarobljenika. Interesantno je da je car prikazan na tojtablici dvaput: jedanput pretstavljen je sa krunom Gornjeg Egipta, drugi put sa krunom Donjeg Egipta. O igledno, tu je ovekove ena pobeda koju je Narmer odneo i koja je dovela do ujedinjenja itavog Egipta pod njegovom vla u. Egipatska dr ava toga vremena u mnogome jo potse a na stari i prili no primitivni rodovsko-plemenski savez. vrste oblike dobile su stare seoske op tine, koje su ..milenijima inile bazu najgrubljeg dr avnog oblika, isto nja kog despotizma...19 Op tine su fakti ki posedovale zemlju na osnovu op tinskog zemljoposeda, ali je dr avna vlast smatrala sebe za vrhovnog sopstvenika svih zemlji ta i ubirala u svoju korist jedan deo prihoda slobodnog stanovni tva op tina. Jedan deo vi ka rada op tine pripada vi em kolektivu, koji u krajnjojliniji postoji u vidu jednog lica, a tajvi ak rada manifestuje se i u vidu danka itd., i u kolektivnim vrstama

rada koje slu e veli anju jedinstva, delom pravog despota, a delom imaginarnog plemenskog bi a boga.20 Dugo vremena odr avaju se i elementi plemenskog ure enja. U dolini i u delti Nila ive jedna krajdrugih razna plemena, koja ponekad govore raznim jezicima i nare jima. ak i znatno docnije, u doba Novog carstva, Egip ani koji su iveli blizu Asuana, nedaleko od ju nih granica zemlje, na ostrvu Elefantina, nisu razumevali stanovnike Delte. Gr ki pisci sa uvali su uspomenu na starog faraona Menesa, koji je smatran za prvog egipatskog cara i ujedinitelja Egipta. Ta legenda, o igledno, po iva na istoriskim injenicama. U genealogijama egipatskih faraona istoriskog doba na prvo mesto stavlja se ime faraona Menesa, Isto ime napisano je na jednojtablici na enoju velikojcarskoj grobnici u Negadahu. Vode i poreklo iz Tina, blizu Abidosa, Menes je osvojio Deltu i obrazovao jedinstvenu Egipatsku dr avu. Na mestu na kome se susti u delta i dolina, a koje je od velikog strate kog i ekonomskog, zna aja, podigao je on svoju utvr enu prestonicu, dav i jojime Beli zid. To je mesto bilo toliko sre no izabrano da je tokom svekolike egipatske istorije zadr alo prvostepenu va nost. Docnije je tu ponikla prestonica Starog carstva Memfis. Ujedinjenje itavog Egipta u jednu dr avu omogu ilo je Menesu da izgradi prve krupne ure aje za navodnjavanje. U carskim grobovima iz ovoga vremena na eni su zlatni ukrasi i drugi predmeti sa imenom ovoga prvog velikog faraona Egipta. Ima osnova za pretpostavku da je velika grobnica, iskopana u Negadahu, pripadala ba Menesu. Egipatski faraoni arhajskog doba, po to su zavr ili ujedinjenje zemlje, ine prve poku aje da pro ire njene granice. Faraon Usafais vodi borbu sa isto nim plemenima koja su nastanjivala Sinajsko Poluostrvo. Svoju pobedu nad njima ovekove io je on u sceni trijumfa, sve ano proglasiv i prvi slu ajporaza isto nih itelja. Nastavljaju i tajrat sa plemenima Sinajskog Poluostrva, faraon Semerhet je upao na teritoriju Sinaja i ostavio tamo na stenama blizu rudnika bakra u Vadi-Magara standardnu sliku sve ane pobede egipatskog cara nad aziskim neprijateljem, koji pred njim kle i na kolenima. Dakle, faraoni prvih dinastija s oru jem u rukama prodiru na Sinajsko Poluostrvo, sa ciljem da osvoje bogate rudnike bakra, koji su bili od bitne va nosti za razvitak ekonomike Egipta. 19 Fr. Engels, Anti-Diring, 170 (na ruskom). 20 K. Marks, Oblici koji prethode kapitalisti kojproizvodnji, 7 (na ruskom). VII. EGIPATUPERIODUSTAROGCARSTVA Period Starog carstva. koji obuhvata vreme vlade faraona od III do VI dinastije (3000-2400 g. pre n. e.), bio je doba formiranja prve centralizovane i jake robovlasni ke dr ave. U to doba materijalna kultura do ivela je znatan procvat. Oslanjaju i se na krupne privredne izvore i na znatne vojske, egipatski carevi po eli su da vode sistematsku borbu za osvajanje Sinajskog Poluostrva i severne Nubije. Ovajperiod bio je doba prvog zna ajnog procvata kulture i vojno-politi ke mo i egipatske dr ave. RAZVITAK PRIVREDE Ujedinjenje delte i doline Nila u jedinstvenu dr avu omogu ilo je da se usavr i i pro iri irigacioni sistem, koji je inio temeljzemljoradnje. Dr avna vlast preduzima mere za kopanje novih kanala, poveravaju i nadzor nad tim radovima pojedinim inovnicima. Aristokrata Nehebu, koji je iveo u doba V-VI dinastije, s gordo u pi e u svome autobiografskom natpisu o tome kako je po carevom nare enju, po unapred utvr enom planu, iskopao kanale u severnom i ju nom delu Egipta.

Ali i pored sve ve eg irenja zemljoradnje i dalje zadr avaju krupan privredni zna ajribolov i lov. U pustinjama koje se grani e sa Nilovom dolinom i mo varnim zalivima reka Egip ani su lovili najraznovrsnije zveri i ptice, a u Nilu lovili mno tvo riba. Scene lova i ribolova sjajno su pretstavljene na zidovima grobnica iz vremena Starog carstva. Organizovaniji karakter nego ranije dobija sto arstvo, koje gubi svojsamostalni zna aj u potpunosti se prilago avaju i potrebama zemljoradni ke privrede. Nedostatak obradive zemlje u dolini nagoni stanovni tvo da sva slobodna zemlji ta koristi za useve, gaje i stoku u ograni enojmeri, samo onoliko koliko je to potrebno. Izvestan vi ak zemlji ta postojao je samo u Delti, gde se na prostranim pa njacima mogla gajiti stoka u velikojkoli ini. Zato sto arstvo u Delti sti e ne to ve u va nost nego u dolini, o emu svedo i obo avanje bika u etiri nome Donjeg Egipta. U ovo doba postojale su razne vrste krupne i sitne stoke; pritom su odgajivani plemeniti sojevi, i stoka je ve ta ki hranjena u stajama. Stada su jedna od osnovnih vrsta bogatstva. Pusto e i susedne zemlje, carevi za vreme ratova sa susednim plemenima odvode sa sobom u vidu plena ogromnu koli inu stoke. Faraon V dinastije Sahura (Sephres) u ratu s Libijcima dognao je u Egipat mno tvo volova, magaraca, koza i ovaca. Na zidovima svojih grobnica faraonu bliski ljudi sa gordo u pretstavljaju stada koja su im pripadala i na natpisima saop tavaju ta an brojgrla svoje stoke. Pored sto arstva, izvestan privredni zna ajima i ivinarstvo, naro ito gajenje doma ih gusaka i pataka. Tako Ptahotep, krupni inovnik iz vremena VI dinastije, saop tava u autobiografskom natpisu na zidovima svoje grobnice da mu je pripadala ogromna koli ina gusaka, pataka, labudova i golubova, itava jedna ogromna ivinarska farma. Po carskim imanjima i pri hramovima tako e su postojala velika sto arska i ivinarska gazdinstva. U hramu sunca faraona Neusera (Neuserre) o izvesnim praznicima prino eno je na rtvu na hiljade gusaka. U istom tom hramu sunca cara Neusera sa uvala se pretstava scene dobijanja meda, to ukazuje na postojanje p elarstva. Ali je najve i zna aju privrednom ivotu zemlje imala zemljoradnja, koja se bazirala na iroko razvijenom ve ta kom navodnjavanju i pretstavljala osnovnu i vode u granu privrede. Iako su usled op te stagnantnosti egipatske ekonomike i tehnike poljoprivredne alatke dugo uvale svojprimitivni karakter, ipak se i u tom pogledu mo e zapaziti izvestan progres. I dalje se iroko upotrebljava kod obrade tla starinska primitivna motika. Ali se pored nje sve vi e iri primitivni plug, u koji su mahom uprezana dva vola. Srp arhajskog doba sa zupcima od kremena zamenjuje se savr enijim metalnim srpom. Pojavljuju se i posebne grabulje, za koje se u ranija vremena nije jo znalo. Na razvitak zemljoradni ke privrede ukazuje i postojanje itavog niza vrsta itarica. Tako se na natpisima iz ovog vremena spominju posebne vrste gornjoegipatskog i donjoegipatskog je ma. Pored itarstva sve ve i razvitak sticalo je povrtarstvo i vo arstvo. Sire se vinogradarstvo i gajenje lana. Najzad, izvestan zna ajimalo je i gajenje maslina, koje je omogu avalo da se pravi biljno ulje od plodova lokalne masline. Mnogobrojne pretstave sa uvane na zidovima grobnica svedo e o znatnom razvitku zanata, naro ito obrade drveta, kamena, metala, gline, papirusa, izrade tkanina i ko e. U arhajsko doba i u doba Starog carstva jo nisu bile sve ume prokr ene, i zato je obrada drveta imala u ta vremena ve i zna ajnego docnije. Za izradu name taja, brodovlja, pogrebnih sanduka i drugih predmeta upotrebljavane su kako lokalne vrste drveta sikomora, tamarisk, bagrem, palma tako i uvezene vrste drveta kedar, koji je uvo en iz Sirije, i listopadno drvo, koje je dovo eno iz Nubije, a mo da jo iz daljih ju nih zemalja. Razvitak zanata prerade drveta na ao je svog odraza u znatnom komplikovanju i usavr enju alata. Kameno oru e postepeno se zamenjuje metalnim. Drvo se se e pomo u sekire, testeri e testerom sa jednom ru icom, te e teslom ili sekiricom, otvori se probijaju dletom, povr ina drveta gla a se specijalnim ravnim kamenom za gla anje. U

zasebnim radionicama izra uju se lukovi i strele, za ta slu i itava garnitura alata. Pojedini komadi drveta, daske i delovi predmeta spajaju se jedan s drugim stavljanjem ipova u ljebove ili pomo u drvenih klinova i epova. Po to je drvo i u ta vremena bilo redak i dragocen materijal, esto se pribegavalo izradi velikih dasaka od pojedinih sitnih komada drveta, koji su pa ljivo sastavljani jedan s drugim. Velikog zna aja imala je obrada drveta za brodogradnju. Na natpisu velmo e Une (VI dinastija) opisuje se gra enje teretnog broda od drveta bagrema duga kog 60 lakata, irokog 30 lakata: brod je na injen za 17 dana. Na istom natpisu govori se o tome da je brod sagra en od bagremovog drveta dovezenog iz Nubije. Brodogradnji je pridavan veliki zna aj ak se u zvani nim analima saop tava o gradnji velikih teretnih la a od razne vrste drveta. Ogroman zna ajza privredni ivot zemlje imala je obrada kamena, koja je u to vreme dostigla visok procvat i tehni ko savr enstvo. Za va enje i obradu kamena slu ilo se raznim oru ima: drvenim maljem, pijukom, dletom, svrdlom, teslom, kamenim eki em, testerom. Za gla anje kamena upotrebljavani su tvrdi komadi kamena i kvarcni pesak. Kod gra enja ku a slu ilo se uglomerom i viskom. Lepu pretstavu o visokim tekovinama u tehnici obrade kamena pru a nam skupoceno posu e toga vremena, izra eno od tvrdih vrsta kamena, sa zadivljuju om precizno u i savr enstvom. Podjednako su pa nje vredne i veoma fine reljefne pretstave i hijeroglifski natpisi, urezani sa velikim majstorstvom na zidovima grobnica toga vremena. Ali su naro ite uspehe postigli egipatski kamenoresci u gra evinarstvu. Egipatske gra evine od krupnih kamenih blokova u nekim slu ajevima sjajno su se sa uvale do na ih dana i pretstavljaju udo gra evinske tehnike. Jedan od najstarijih kamenih hramova podignut je kod medumske piramide u doba III dinastije. Od tog vremena kamena arhitektura sti e iroku rasprostranjenost u itavom Egiptu. Ogromne carske piramide i hramovi blizu njih daju nam ivu pretstavu o procvatu gra evinske tehnike. Za njihovo gra enje upotrebljavani su ogromni kameni blokovi. Tako u konstrukciji koja le i na ulazu u zaupokojeni hram faraona Hafra (Khafre, IV dinastija), kamenje dosti e du inu od 5,45 metara i te inu do 42 tone. Ogromna carska grobnica, piramida cara Hufu (Khufu, IV dinastija), dosti e visinu od 146 metara. Ona je sastavljena od 2 300 000 kamenih plo a, pri emu te ina svake kamene plo e iznosi pribli no 2,5 tone. Piramide su oblagane luksuznim kamenom. Kamene plo e name tane su jedna uz drugu sa neverovatnom ta no u, koja zadivljuje ak i dana nje arhitekte. Najprogresivnija i privredno najva nija zanatska grana bila je metalurgija, koja je u periodu Starog carstva tako e dostigla znatan razvitak. Kameno oru e sve je ve ma potiskivano od metalnog; pritom je naj e e upotrebljavan bakar, koji se uvozio iz sinajskih rudnika ili iz Isto ne pustinje. Pored tehnike kovanja bila je poznata i tehnika livenja. Jo u grobnicama IV dinastije, na primer u grobnici carice HetepHeres, na eno je oru e od bakra, na primer, kamenoreza ki alat izra en od bakra. Gvo e i tehnika njegove obrade bili su poznati jo u arhajsko doba, ali je u doba Starog carstva ta vrsta metala u retkojupotrebi. Me utim u religiskim tekstovima piramida V-VI dinastije na i emo itav niz svojevrsnih pretstava o tome kako su nebeski svod i presto boga sunca na injeni od gvo a. O igledno, meteorsko gvo e smatrano je tada za dragocen metal osobito visokog kvaliteta, kome se mo da pripisivala ak posebna religisko-magi ka snaga. Arheolo ki nalasci u potpunosti potvr uju pretpostavku da je gvo e bilo poznato starim Egip anima u doba Starog carstva. Visok procvat dostigla je u to doba zlatarska umetnost. Od zlata, srebra i prirodne legure zlata sa srebrom (elektrum) egipatski su zlatari izra ivali rasko ne izra evine i nakit. O visini zlatarske umetnosti ovog doba ivu pretstavu pru aju nam masivne srebrne brazletne na ene u grobnici carice Hetep-Heres. Te su brazletne ukra ene vrlo finim inkrustacijama od malahita, lazurita i jaspisa, koji pretstavljaju viline konjice.

Najzad, znatan razvitak dostigli su u ovo doba i drugi zanati, naro ito obrada gline, papirusa, ko e i izrada lanenih tkanina. Razvitak proizvodnih snaga, specijalizacija i porast proizvodnje kako u oblasti poljoprivrede tako i u oblasti zanatstva doveli su do pojave vi kova. produkata. Ti vi kovi produkata, koji se nisu mogli potro iti na licu mesta, pretvarani su u robu i prodavani na trgovima. Unutra nja i spoljna trgovina postoje u ovo doba u starom Egiptu, kao i u drugim zemljama starog Istoka, u svome primitivnom obliku trampe. Na zidovima grobnica iz ovoga vremena sa uvane su pretstave scena sa trga; pritom je umetnik pa ljivo pretstavio razmenu jedne robe za drugu. Arheolo ki spomenici i natpisi ukazuju na irenje trgova kih veza izme u Egipta i susednih zemalja. U analima sa uvanim na Palermskom kamenu govori se o krupnim trgova kim ekspedicijama koje su opremane u prekomorske zemlje, u potrazi za skupocenim vrstama etinara, o dobavljanju iz ju ne zemlje Punt mirove smole, dasaka i elektruma. Iskopavanja u Biblosu dala su veliki brojspomenika koji svedo e o prodiranju egipatske trgovine u Siriju. Tako su u Biblosu na eni fragmenti posu a sa imenima egipatskih careva IV dinastije Hufu i Menkaura i sud od alabastra sa imenom Unisa, faraona V dinastije. O igledno, Biblos (na iji se egipatski naziv Keben nailazi u egipatskim natpisima) je bio jedan od centara egipatske trgovine u Siriji. Ekonomski uticajEgipta u Siriji bio je toliko znatan da su egipatski faraoni smatrali za mogu e da sebe nazivaju gospodarima Biblosa i bogovima Livanske oblasti. U doba V dinastije egipatski faraoni alju velike trgova ke ekspedicije u Siriju. Pretstave sa uvane na zidovima zaupokojenog hrama faraona Sahura slikaju scene opremanja jedne velike prekomorske ekspedicije, koja kre e u Aziju sa ciljem da odande donese raznu robu i robove. Tu mi vidimo Azijate mu karce i ene. Na natpisu spominje -se nabavka iz Azije nekih tamo njih artikala, na primer maslinovog ulja. Raznu robu dovozili su Egip ani i iz susednih oblasti Severne Afrike. Naro ito su iz Libije Egip ani izvozili specijalno ulje za mazanje. Pored ekonomskih veza ja ale su i kulturne veze Egipta sa Sirijom. Egip ani su u Siriji irili razne elemente svoje kulture, napose pismenost. U Biblosu je na en egipatski cilindri ni pe at sa egipatskim hijeroglifskim natpisom arhajskog porekla, to ukazuje na duboku starost egipatskog kulturnog uticaja u Siriji. itav niz egipatskih predmeta na enih u Biblosu nosi na sebi egipatske hijeroglifske natpise. Na jednom bareljefu pretstavljen je faraon VI dinastije Pepi kako prinosi rtvu bogu i boginji. Faraonova titula na natpisu pokrajte pretstave glasi: Ljubimac boginje Hathor, gospodarice Biblosa. O igledno, u Siriju je ve u to doba prodro kult egipatske boginje Hathor. Na prisne religiske uzajamne uticaje izme u Sirije i Egipta ukazuje i legenda o Ozirisovojsmrti, koja svoje poreklo vodi iz Starog carstva; u njojse pri a o tome kako je morski talas izbacio kov e i sa Ozirisovim telom upravo na obale Biblosa. U doba VI dinastije, u vezi sa razvitkom spoljne trgovine, Egip ani sve e e putuju u susedne zemlje. Na jednom natpisu inovnik Hnumhotep saop tava da je jedanaest puta putovao u zemlju Punt i u Keben (Biblos). inovnik e i pi e u svome natpisu kako je nabavljao caru stvari iz ju nih zemalja. Te ekspedicije u Punt kretale su se putem koji je iz Koptosa vodio prema obalama Crvenog Mora, klancem presahle reke VadiHamamat. Na zidovima toga klanca na eni su natpisi koji se ti u upravo ovog vremena i koji sadr e titule i ime visokog inovnika komandanta vojske... koji tu e zemlje ispunjava strahom od cara. O igledno, te trgova ke ekspedicije nosile su otvoreni vojno-plja ka ki karakter. Ose aju i potrebu za inostranim uvezenim sirovinama, Egip ani ih nisu dobijali samo putem trgova ke razmene, nego i oslanjaju i se na snagu svoga oru ja. Osnovna privredna i dru tvena elija u Egiptu bila je seoska op tina, koja je tokom

mnogih stole a uvala starinski stereotipni oblik. Na to ukazuju natpisi, na kojima se spominju stara op tinska ve a, koja su nosila karakteristi ne nazive xaxat i kenbet. Ta op tinska ve a bila su organi sudske, privredne i administrativne vlasti u svome mestu. Ona su registrovala akte prodaje, pazila da inovnici vr e svoje du nosti, vr ila nadzor nad stanjem mre e ve ta kog navodnjavanja i imala posebne sudske funkcije. U doba najstarijeg klasnog dru tva u ta su ve a ulazili najvi i slojevi seoske op tine, pretstavnici mesnoga imu nog stanovni tva, koji se tokom vremena pretvaraju u inovnike centralizovanog dr avnog aparata. Re i koje ozna uju ta op tinska ve a xa-xat i kenbet pisana su pomo u karakteristi nih hijeroglifa koji o igledno pretstavljaju kru i i ugao. Ovi slikovni hijeroglifi sa uvali su odjeke onoga starog vremena kada su funkcioneri op tina sedali radi re avanja svojih op tinskih stvari u po asni ugao ku e ili prosto u krug, kao to i dan-danas sedaju radi re avanja svojih stvari eisi beduinskih plemena. Op tinska ve a kenbet vodila su gra anske parnice i rasprave uglavnom u vezi sa porodi nim pravom, napose, sporove oko nasle a; pritom su u re avanju tih stvari mogli u estvovati kao saporotnici i ro aci kako tu ioca tako i tu enog. Prema tome, ta op tinska ve a vode poreklo od onog vremena kada starinska porodi na op tina postepeno ustupa svoje mesto seoskojop tini. Na veliki zna aj patrijarhalne porodice ukazuje obi ajjedinog nasledstva, koji je najstarijem sinu davao apsolutno pravo na itavo nasle e. Ovajobi aji ao je na ruku maksimalnom okupljanju imovine krupnih patrijarhalnih porodica u jednim rukama; uz to, on je i poja avao raslojavanje, koje je u velikim patrijarhalnim porodicama bivalo sve primetnije. Na egipatskim natpisima iz Starog carstva najstariji sin naziva se naslednikom svoga oca i gospodarem itave njegove imovine. Sasvim je prirodno da je u patrijarhalnim porodicama moralo dolaziti do estih sporova oko nasle a. Prava najstarijeg sina, jedinog krvnog i zakonitog naslednika, branili su obi ajno pravo i sud. Jedan sa uvani sudski protokol iz vremena VI dinastije sadr i sudski pretres po pitanju nasle a. Kao pretedenti na nasle e javljaju se: jedan ovek izvan porodice, koji, o igledno, nije imao pravo zakonitog krvnog nasledstva, Sebek-hotep, koji se oslanja na pismeno zave tanje, i pokojnikov sin, koji se oslanja na obi ajno pravo krvnog nasledstva. Sud, zahtevaju i od onog oveka sa strane da svoje pravo na posedovanje nasledstva potvrdi ne samo pismenim zave tanjem nego i zakletvom triju pouzdanih svedoka, samim tim staje na stranu krvnog naslednika, jer se od njega ne zahtevaju ni zave tanje, ni iskazi svedoka. Na imovinsku nejednakost koja je postojala u patrijarhalnojporodici, ukazuje i jedno pismo, u kome udovica moli pokojnog mu a da za titi svoga sina. Zale i se pokojnom mu u kao dobrom duhu-za titniku porodice na nezakonito prisvajanje njegove imovine od strane nepunopravnog naslednika, udovica moli pokojnog mu a da ne dozvoli da njihov sin i zakoniti naslednik dospe u zavisnost od uzurpatora. Prema tome, obi ajno pravo, podr avaju i princip jedinog nasle a, doprinosilo je maksimalnojkoncentraciji imovine u rukama efa patrijarhalne porodice. U krilu te patrijarhalne porodice, kao god ranije u krilu rodovskog poretka, stvaraju se socijalno-ekonomski preduslovi za pojavu najstarijih oblika ropstva. Re sluga, rob (egipatski sexu) pretstavlja se slikovnim hijeroglifom koji ozna uje dete, to ukazuje na postojanje ku nog ropstva u patrijarhalnim porodicama toga vremena. Razvitak tehnike i porast proizvodnje dovode do toga da se vr i podela rada, i u vezi sa tim postaje ne samo korisno nego ponekad ak i neophodno da se pribegava naknadnojradnojsnazi. lanovi velike i bogate patrijarhalne porodice, unutar koje ve postoje elementi vladavine i pot injavanja, ne mogu vi e da sami izi u na krajsa poraslim potrebama gazdinstva. Stihiski nastala podela rada unutar zemljoradni ke porodice pru ala je na izvesnom stupnju blagostanja mogu nost da se porodici pridru i jedna ili vi e radnih snaga sa strane.21 Tu naknadnu radnu snagu pribavljali su uglavnom ratovi. Ratni zarobljenici, koji su ranije ubijani, sada se

pretvaraju u robove. U autobiografijama velmo a Starog carstva spominju se robovi, koji se nabrajaju naporedo sa stokom. III I IV DINASTIJA Razvitak privrede, trgovine, razvitak ropstva i osvaja ki ratovi imaju za posledicu dalji razvitak imovinskog raslojavanja, koje postaje sve o trije. Razna bogatstva, stada, robovi, zemlja, plen zadobijen za vreme trgova kih ekspedicija i vojnih pohodakrajnje su neravnomerno raspodeljivani me u stanovni tvom. Najve a koli ina bogatstava okupljala se u rukama cara i robovlasni ke aristokratije, doprinose i boga enju i jo o trijem socijalnom raslojavanju. Robovlasni ka aristokratija ja a i zahvaljuju i mnogobrojnim carskim poklonima. U autobiografijama velmo a ovoga vremena esto se pri a kako je car poklonio zemlju ovom ili onom inovniku. Tako se u autobiografiji inovnika iz doba III dinastije Metena govori o tome kako mu je car podario zemlju u Severnoji Ju nojZemlji, pored ostalog i bogate vinograde. Grobnice velmo a iz ovog perioda i vremena V i VI dinastije jasno karakteri u sve ve i ekonomski zna aj robovlasni ke aristokratije. Na zidovima tih grobnica sa uvale su se veoma interesantne pretstave, koje ivo slikaju ivot i obi aje starih Egip ana ovoga doba. Tu mi vidimo gospodara grobnice, velmo u koji zauzima itav niz va nih polo aja na dvoru ili u mesnojupravi. On obi no vr i pregled svojih poseda, nadgleda poljoprivredne radove i zanatske radionice koje njemu pripadaju. Sude i po tim pretstavama, u to vreme krupni inovnici, faraonu bliski ljudi, poseduju velika imanja. Ugledni i ta ti bogata i ne zadovoljavaju se time to e na zidovima svojih grobnica pretstaviti zemlji ta koja im pripadaju i ljude zavisne od njih, nego se i staraju da tu ovekove e itav svojzemaljski ivot, naivno veruju i da e pretstave na zidovima njihovih grobnica, snabdevene odgovaraju im religiskim natpisima, takore i magi no preneti u zagrobni svet sve njihove zemaljske posede i bogatstva. Tu nailazimo i na neke statisti ke podatke, koji nam omogu uju da sudimo o razmerama tih poseda u vremenu Starog carstva. II nekim grobnicama sa uvane su cifre koje kazuju brojstoke koja pripada robovlasnicima-aristokratama. Tako su u grobnici jednog prijatelja faraona Hafra (Khafre, Chephren), stare ine sve tenika Hafraanh (IV dinastija), pretstavljena mnogobrojna stada koja su njemu pripadala, i tu stoji da je on imao 835 dugorogih volova, 220 kratkorogih, 760 magaraca, 2235 jaraca i 974 ovnova. U drugim grobnicama, koje su pripadale krupnim robovlasnicima ovoga doba, sa uvane su scene lova, ivinarstva, ribolova, brodogradnje, kao i pretstave velikih zanatskih radionica koje su pripadale tim aristokratama. Glavninu radnog stanovni tva Egipta ovog vremena inili su slobodni zemljoradnici, lanovi starih seoskih op tina. Ali se u granicama op tina vr i socijalno raslojavanje. Usled razvitka ekonomike, sve ve ma ja a ropstvo. Natpisi iz ovog vremena ukazuju na postojanje najstarijih oblika ropstva. Robovi i sirotinja morali su da rade na svim sektorima prostrane irigacione mre e, koja je obezbe ivala plodnost tla i nalazila se pod kontrolom centralnog aparata dr avne vlasti. Pomo u te kog rada 21 Fr. Engels, Anti-Diring, 169-9 (na ruskom). robova i sirotinje podizani su ogromni ure aji od op tedr avnog zna aja, ve ta ka jezera, rezervoari vode, kanali i nasipi, kao i grandiozni hramovi i carske grobnice, koji su imali za ciljda svedo e o nepokolebljivosti klasnog poretka i snazi carske vlasti, osve tane religijom i sve tenstvom. Istoriska tradicija, sa uvana kod gr kog istori ara Herodota, pripisivala je gra enje ogromnih carskih grobnica, piramida, narodu, samim tim podvla e i svenarodni, ili ta nije op tedr avni karakter tih radova.

Robovi su upotrebljavani na krupnim carskim i hramovnim imanjima, kao i gazdinstvima krupnih robovlasnika-aristokrata, uglavnom inovnika. Razvitak robovlasni ke privrede, sve ve a potreba za inostranim sirovinama i robovima, i irenje spoljne trgovine imali su za posledicu irenje osvaja ke politike. Egipatski faraoni III i IV dinastije alju odmah za trgova kim ekspedicijama svoje vojske, da ove oru jem u vrste vlast Egipta u susednim zemljama, u cilju eksploatacije prirodnih bogatstava i stanovni tva tih zemalja. Ali ti vojni pohodi imaju ponekad za ciljprosto plja ku, osvajanje bogatstava. stoke i robova. Osvaja ka politika koja se ocrtala pod faraonima prvih dveju dinastija kona no se formirala i dobila svoj dalji razvitak pod slede im faraonima Starog carstva, pod kojima se Egipat pretvorio u mo nu centralizovanu dr avu. Prvi faraon III dinastije, Xoser (Zoser), ratovao je u toku svoje vlade na severoisto nim i ju nim granicama Egipta. Blizu starih rudnika bakra na Sinajskom Poluostrvu sa uvali su se bareljefi koji pri aju o Xoserovim pobedama nad tamo njim plemenima. Car je pretstavljen u uobi ajenojsceni trijumfa. On uzdi e svoje ezlo nad glavom oborenog Azijca. Sude i po natpisu, na elu ekspedicionog odreda stajali su visoki inovnici, me u njima i stare ina vojnika carske ekspedicije, na elnik pustinjske oblasti Netanh i poslanik kod Azijaca Heni. Ova ekspedicija poslata je na Sinajsa ciljem da osvoji podru je rudnika bakra. U docnijem predanju pri a se kako je Xoser poklonio hramu boga Hnuma u Elefantini veliki kompleks zemlji ta iznad prve katarakte. O igledno, ovajdeo Nubije bio je ve u to doba osvojen od egipatskih trupa. Ali nubiska plemena nisu bila u potpunosti savladana. Zato je Xoser morao da podigne zid od Asuana do File, radi za tite ju nih oblasti Egipta. Podjednako energi nu vojnu politiku vodio je i faraon Snefru. Za njegove vlade Egipat je kona no osigurao sebi podru je rudnika bakra na Sinajskom Poluostrvu. Pobede faraona Snefru u tom podru ju ovekove ene su bareljefima sa uvanim na stenama u VadiMaghara. Car, pretstavljen u sve anojpozi pobednika, nazvan je na natpisu pokoriteljem inostranih zemalja. Pobede faraona Snefru i kona no priklju enje Egiptu va ne oblasti rudnika bakra na Sinajskom Poluostrvu, koje je on postigao, imali su toliko veliki politi ki i ekonomski zna ajza Egipat da se se anje na te doga aje sa uvalo hiljadama godina u egipatskom narodu. Snefru je docnije smatran osvaja em itave te oblasti i osniva em tamo njih rudnika bakra. Najvi a pohvala za inovnika bilo je priznanje da od vremena Snefrua ni ta takvo nije tu ura eno. Snefru je preduzimao vojne pohode i na jug. Ovi vojni pohodi faraona Snefru imali su toliko veliki zna ajda se spominju ak i u dr avnim analima Palermskog kamena. U njima se govori o opusto enju zemlje Nubijaca i o sticanju 7000 zarobljenika i 200.000 grla krupne i sitne rogate stoke. Da bi u vrstio osvojene teritorije na severu i jugu, Snefru je, kako stoji u istim analima, podigao zid ju ne i severne zemlje (pod imenom) Dom Snefrua. Ti ratovi za kona no ovla ivanje Sinajskim Poluostrvom trajali su i pod slede im faraonima. Na stenama kod Vadi-Maghare sa uvan je pobedni reljef faraona IV dinastije Hufu (Khufu). Kratki natpis obja njava njegov politi ki smisao: Hnum-Hufu, veliki bog, pobednik Iuntiu (uro eni ko sinajsko pleme. V. A.). Svaka za tita i ivot prate njega. Za vreme tih ratni kih pohoda na Sinaji u Nubiju egipatski su faraoni hvatali i odvodili u Egipat veliki brojzarobljenika. Na natpisu ti se zarobljenici ponekad nazivaju ivim zarobljenicima. O igledno, u vezi sa porastom proizvodnih snaga zemlje, zarobljenike u to doba nisu vi e ubijali, kao ranije, ve su ih slali u Egipat, pretvaraju i ih u robove. Nabrajanje tih ivih zarobljenika naporedo sa stokom ukazuje na to da se ovde misli na robove, na koje se u to doba gledalo samo kao na radnu snagu. O tome svedo i re xet (telo), koje je slu ilo za oznaku roba. Delatnost egipatske uprave ovoga vremena svodila se uglavnom na osvajanje susednih

oblasti i na unutra nje ja anje dr ave. Spolja nji izraz te politike i u isto vreme znatne snage te centralizovane i despotske dr ave jesu piramide, koje su podigli faraoni III-IV dinastije. Grandiozne carske grobnice, podignute od ogromnih kamenih blokova, svedo e o tome kako su po nare enju centralne vlasti stotine hiljada ljudi morale da dugo vremena vr e neproduktivan rad, grade i grandioznu grobnicu za cara. Te gra evine, koje podra avaju monumentalni oblik piramide, jo i sad gordo streme uvis u Sakari i Gizehu, nedaleko od stare prestonice Egipta Memfisa, i sada nje Kaira. Ogromne grobnice u obliku piramida gra ene su zato da o igledno poka u itavom narodu kakva se ogromna vlast nalazi u carevim rukama. Upravo u to doba formirala se staroegipatska despotija, zasnovana na neograni enojvlasti cara. Svojevrstan, strogo piramidalni oblik carske grobnice nije bio odmah prona en od egipatskih neimara. Prva grobnica tog tipa, koju je sagradio Xoser u Sakari, sastoji se iz est spratova, koji se stepenasto di u jedan iznad drugog. Ova stepenasta piramida, visine 60 metara, jedna je od najstarijih nama poznatih kamenih konstrukcija monumentalnog tipa. Iskopavanja koja je oko te grobnice izvr io Fert otkrila su tu itavu jednu slo enu arhitektonsku skupinu. itava grupa zgrada sastojala se od carske piramide i kapele, kolonade jednog velikog hrama, posve enog carskim jubileima, dalje, od jednog malenog hrama koji se na njega naslanja, od grobnica i kapela carevih k eri. Naro ito padaju u o i stubovi ukra eni kanelurama, koji imituju grupu tankih stabala. Tradicija je sa uvala ime uvenog neimara toga vremena, visokog inovnika Imhotepa; njega su docnije smatrali za titnikom pisara, pismenosti i znanja, pretvoriv i njegov legendarni lik u bo anstvo le enja. U vreme vlade faraona Snefru pada gra enje dveju velikih carskih grobnica. O igledno, Snefru je sebi podigao dve grobnice u obliku piramida: jednu u Medumu i drugu u Dah uru, gde je u ast faraona vr en zaupokojeni kult. Medumska piramida, koju su nedavno bri ljivo iskopali ameri ki arheolozi, sagra ena je u obliku konstrukcije od sedam stupnjeva, iznad koje je docnije naknadno podignut osmi sprat. Zatim je itavojgrobnici dat izgled piramide, ve to na injene oko jezgra koje obrazuje prirodna stena. U najni em delu stene skrivena je jedna malena odaja, u kojojje nekada le ala careva mumija. Druga careva grobnica, u Dah uru, sagra ena je u obliku geometriski pravilne piramide. Ova nadgrobna konstrukcija, visoka 99 metara, sa susednim hramom, sa kamenom ogradom i poplo anim prilazima, morala je pru ati veli anstven prizor, koji svedo i o mo i egipatskog cara. Najgrandioznija me u svim carskim piramidama jeste piramida faraona Hufua, koja se i dan-danas gordo di e nad pustinjskim pejza om u Gizehu pokrajxinovske sfinge, izrezane iz itave stene. Visina piramide iznosila je u antici 146 m, du ina svake strane osnovice 230 m, povr ina osnovice 52.900 m2. Gr ki istori ar Herodot saop tava da je piramida Hufua (gr ki Keopsa) gra ena 20 godina. Slo eni plan rasporeda triju unutra njih odaja u raznim delovima piramide potvr uje pretpostavku da je ta piramida gra ena dugo vremena i da je plan gradnje za vreme radova nekoliko puta menjan. Piramida faraona Kafra (Chephren), tako e u Gizehu, bila je 8 metara ni a od Keopsove piramide, ali je znatno bolje sa uvana. Jedan deo sa uvanog spolja njeg omota a pru a nam pretstavu o visokojtehnici kamenoreza kih radova toga vremena. Tre a gizehska piramida, koju je podigao faraon Menkaura (Mykerinos), znatno je manja i dosti e visinu od samo 66 m. O igledno, materijalni izvori i realna vlast faraona IV dinastije po eli su za vlade Menkaura da se bli e kraju. Sve tri piramide u Gizehu bile su okru ene velikim brojem grobnica, koje su pripadale carskim ro acima, velikodostojnicima i krupnim inovnicima. itav tajprostrani grad mrtvih sada je bri ljivo iskopan i pru a nam jasnu pretstavu o materijalnojkulturi, umetnosti i istoriji toga vremena.

V I VI DINASTIJA (OKO 2700-2400 G. PRE N. E.) Gr ki istori ari Herodot i Diodor pri aju docnije predanje o tome kako su faraoni IV dinastije ugnjetavali narod, nateruju i ga da u znoju lica svog gradi ogromne carske grobnice piramide. Diodor ak saop tava da je narod digao ustanak i izbacio tela tih careva iz njihovih piramida. U egipatskojpri i, iji je tekst napisan na papirusu Vestkar i koja poti e iz XVII veka pre n. e., pri a se o tome kako su prva tri faraona V dinastije ro ena na udesan na in iz tajnog braka ene sve tenika boga Ra i samoga Ra, i tako stekla neosporno pravo na carski presto, kao direktni potomci vrhovnog boga sunca. Veoma je mogu e da je u tim docnijim legendama sa uvana uspomena na onu te ku eksploataciju kojojsu bile podvrgnute mase slobodnih i robova u doba gradnje piramida i koja je dovela do narodnog ustanka. Mogu e je da su sve tenici boga Ra iskoristili taj narodni ustanak u svoje interese, dovev i na carski presto svoga ti enika, koji je u nagradu za to proglasio kult boga Ra za dr avnu religiju. Docnije je stvorena legenda, koja je imala za ciljda zasnuje pravo faraona nove, V dinastije na carski presto. Kako ta legenda, tako i originalni natpisi iz ovoga vremena ukazuju na to da je jo u doba IV dinastije po elo ja anje kulta boga sunca Ra, koji se pod prvim carevima V dinastije pretvara u vrhovnog dr avnog boga itavog Egipta. U sastav imena faraona IV-V dinastije ulazi ime boga Ra. Ti carevi nose novu titulu sina Ra (ili sina sunca), koja otsada postaje jedna od osnovnih titula faraona. O naro itom ja anju kulta boga Ra pod carevima V dinastije svedo e ru evine sjajnih hramova koje su ti faraoni podigli nedaleko od prestonice Egipta Memfisa. Natpisi i vajarske pretstave iz vremena V dinastije govore o daljem irenju osvaja ke politike Egipta. Faraoni V dinastije smatraju da su pozvani da vladaju ne samo nad Egip anima nego i nad Libijcima, Nubijcima i Azijcima. Od tog vremena cara po inju da pretstavljaju u obliku sfinge, tj lava sa ljudskom glavom, koji svojim kanxama gazi inoplemenske neprijatelje Egipta. Faraon V dinastije Sahura (Sephres) nastavio je ratni ku politiku svojih prethodnika, koja je imala za ciljkona no osvajanje Sinajskog Poluostrva. Na stenama u Vadi-Maghari sa uvani su reljefi koji pretstavljaju Sahuru ispred svetog simvola boga Upuata, Koji otvara put u osvojene oblasti Sinaja. Natpis iznad toga naziva cara pokoriteljem inostranih zemalja, pobediocem svih inostranih zemalja Mentu. Osim toga, faraon Sahura vodio je veliki rat sa Libijcima, o kome smo obave teni zahvaljuju i sa uvanim reljefima iz njegovog nadgrobnog hrama. Na tim reljefima pretstavljene su zarobljene libijske vo e i boginja istorije, koja zapisuje brojzarobljenika uhva enih u Libiji. Boginja zapada Amentit predaje caru vlast nad Tehenu (Libijcima). Tu su pretstvaljeni i libijski zarobljenici, kao i stada volova, koza, ovnova i magaraca. Veoma je mogu no da je za vlade faraona Sahure preduzet veliki vojni pohod u Aziju. Tu vojnu politiku nastavili su i faraoni VI dinastije. Pepi I vodio je ratove na Sinajskom Poluostrvu, o emu svedo i scena njegovog triumfa i pobedni natpis u VadiMaghari, pri aju i o vojnojekspediciji na Sinaj Pepi I prodro je u Nubiju sve do druge katarakte. U to doba severna Nubija bila je ve toliko pokorena da je faraon Merenra mogao da tamo li no do e i primi izraz vernosti od vo a plemena Maxa, Vavat i Iertet. itav niz krupnih trgova kih i vojnih ekspedicija u razne oblasti Nubije izvr io je upravlja Elefantine i na elnik juga Hirhuf, iji nam je autobiografski natpis sa uvan. Sude i po tom natpisu, Hirhuf je pa ljivo ispitao razne malo poznate puteve i

krajeve Nubije, dovozio iz Nubije mnogobrojnu robu i esto umirivao buntovna i ratoborna Nubiska plemena. Vojni pohodi u Nubiju preduzimani su i za vlade faraona Pepija II. O krupnim ratnim operacijama protiv nubiskih plemena saop tava u svom natpisu upravlja Elefantine.i na elnik tu ih zemalja Pepinaht. Pepinaht je dvaput preduzimao vojne pohode u Nubiju, iji je rezultat bilo pusto enje zemalja Vavat i Iertet i odvo enje zarobljenika i stoke. Veliki interes pretstavlja i natpis krupnog inovnika, na elnika juga, Sebne, u kome se opisuje vojno-kaznena ekspedicija u nedavno osvojenu ju nu pokrajinu, u bogatu zlatonosnu Nubiju. Osobito podrobno opisuje se krupni vojni pohod u autobiografskom natpisu velmo e Une, koji je iveo pod faraonima VI dinastije. Ovajvojni pohod opremljen je protiv nomadskih plemena pustinje, koja su ivela po svojprilici na teritoriji Sinajskog Poluostrva. Pustinjska plemena nose slikovit naziv Heriu- a, to zna i Oni koji stoje na pesku. U Uninom natpisu govori se o pobedama egipatskih trupa, koje su Egip anima omogu ile da prodru ne to dalje, sve do plodnih oblasti Palestine, i da u ratu steknu veliki brojzarobljenika. Opis ovoga vojnog pohoda, koji nam je sa uvan na Uninom natpisu, pretstavlja veliki istoriski interes. Na natpisu se opisuje veoma primitivna organizacija vojske, mobilizacija vojske po itavojzemlji i plja ka ki karakter rata, koji je imao za ciljpusto enje neprijateljske zemlje, ru enje njenih tvr ava, uni tavanje urminih palmi i vinograda, kao i sticanje zarobljenika, koji su pretvarani u robove. Ove injenice iz istorije starog Egipta lepo ilustruju re i Engelsa, koji je reljefno definisao plja ka ki karakter rata u doba raspadanja rodovskog poretka i formiranja najstarijeg klasnog dru tva: Rat, koji je ranije vo en samo za osvetu zbog nekog nasilja ili za pro irenje oblasti koja je postala nedovoljna, vodi se sad prosto zbog plja ke, postaje stalna grana privre ivanja. Ne stoje uzalud prete e zidine oko novih utvr enih gradova: u njihovim an evima zjapi grob gentilnog ure enja, a njihove kule tr e ve u civilizaciju.22 ORGANIZACIJA DR AVNE VLASTI Vojno-osvaja ka politika doprinela je boga enju i u vr enju robovlasni ke aristokratije. Ali je to boga enje aristokratije oja alo zao travanje socijalnih protivre nosti. Zato, da bi robovlasnici dobili mogu nost da neka njeno eksploati u sirotinju i robove, kona no se formira vrst aparat dr avne vlasti, u vidu specifi ne staroisto ne despotije. Karakteristi ne crte te despotije jesu centralizacija uprave, kori enje znatnih kadrova aristokratskog inovni tva i ja anje autoriteta vrhovne vlasti faraona uz pomo strogo razra ene ideologije obo avanja cara i njegove vlasti. Dr ava stavlja sebi kao glavni zadatak za titu interesa vladaju e klase robovlasnika. To se vidi iz svih natpisa i pretstava toga vremena. Sve autobiografije velmo a i inovnika pune su vesti o tome da ih je car tedro obasipao svojim milostima. Aristokrate, na primer Pta epses ili Una, pi u o tome kako su vaspitavani na carskom dvoru zajedno sa carskom decom, da im je car davao za ene svoje k eri i podizao im o svom tro ku velike i rasko ne grobnice. Krupni inovnici saop tavaju u svojim natpisima o tome kako su dostigli najvi e polo aje na dvoru i neizostavno u ivali visoku monarhovu milost. U to doba obrazuju se najstariji organi vlasti: nadle tvo dru tvenih radova, najstariji sud, poresko i vojno nadle tvo. Dr avna vlast, preko nomarha i inovnika, starala se o normalnom funkcionisanju irigacionog sistema, koji je imao ogromnu va nost za razvitak zemljoradni ke privrede. Dokumenti iz ovoga doba ukazuju na delatnost poreskog nadle tva. Poznato je da se jo od prvih dinastija periodi no vr io u itavojzemlji popis zemlji ta, stoke, ljudi i zlata. O igledno, to su bile osnovne jedinice poreskog zadu enja. Na osnovu tih statisti kih

podataka utvr ivane su da bine, koje su sistematski ubirane od stanovni tva i prikupljane u carevu blagajnu, pomo u itavog jednog aparata poreskih inovnika i blagajnika. 22 Fr. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i dr ave, Beograd, Kultura 1950, 168. Pored finansisko-poreskog nadle tva formirao se i sud. Po provinciji postojali su starinski op tinski sudovi, ali su njih sve vi e potiskivali pretstavnici carske jurisdikcije, carski sudovi, ija se du nost naj e e spajala sa du no u mesnog upravlja a, nomarha, koji je u vezi sa tim nosio titulu sve tenik boginje istine. U prestonici nalazila se najvi a sudska instancija, koja je nosila naziv est velikih ku a. Najvi a sudska vlast pripadala je vrhovnom sudiji, koji je u isto vreme zauzimao i polo ajnajvi eg inovnika i prvog carevog pomo nika u upravljanju itavom zemljom. Obi na kazna koju je sud izricao za krivi no delo bila je telesna kazna. Krivci su batinani. O tome svedo e pretstave i natpisi sa uvani na zidovima grobnica ovoga doba. Predmet velike gordosti za svakog Egip anina bilo je to ako je na svome nadgrobnom natpisu mogao da ka e da nikad nije bio tu en u prisustvu kakvog slu benog lica. U to vreme ve su postojale odre ene forme sudskog procesa. Veoma je mogu e da su pored starinskih normi obi ajnog prava ve funkcionisali i vi e ili manje sistematizovani pravni kodeksi, koji nam na alost nisu sa uvani. Nosiocem najvi e jurisdikcije smatran je faraon, koji je u krajnjim slu ajevima imenovao posebne sudije iz broja najpoverljivijih ljudi, za pretres tajnih dela, vezanih za prestupe od dr avne va nosti, na primer, za dela zavere uperene protiv svete careve li nosti. Tako se na natpisu velmo e iz VI dinastije, Une, opisuje kako je faraon naimenovao Unu da isledi delo koje se pri alo u carskom haremu o velikojcarevojsupruzi Itmes u punoj tajnosti. Natpisi iz doba Starog carstva omogu uju nam da rekonstrui emo karakteristi ne crte organizacije i delatnosti posebnog vojnog nadle tva. O igledno, jo u stara vremena postojala je vojska sastavljena od regruta, koje su nazivali neferu. Vojnici te vojske prolazili su specijalnu vojnu obuku i inili osnovno jezgro vojnih snaga Egipta. Sa uvani su nazivi vojnih inova i titule vojnih komandanata, na ijem je elu stajao na elnik vojske. Staranje o naoru anju vojske i upravljanje celokupnim vojnim gazdinstvom bili su u potpunosti koncentrisani u specifi nom vojnom nadle tvu, koje je u ta vremena nazivano ku om oru ja. Visoku du nost na elnika ku e oru ja zauzimali su pretstavnici najvi e aristokratije, ponekad ak carevi i, na primer Kaen-nisut, sin cara Snefrua. Iako je organizacija vojske u to staro doba bila prili no visoka, ipak ne treba preuveli avati organizovanost vojske, koja je i dalje uvala karakter neure enog i primitivnog naoru anog puka, u kome komandne polo aje nisu zauzimali profesionalci ve obi ni inovnici. IDEOLOGIJA OBO AVANjA CARA U to doba formira se staroegipatska despotija, zasnovana na neograni enojcarevoj vlasti. Ta despotija u vr uje se i teoriski zasniva pomo u itavog jednog sistema religiskih verovanja, u ijojosnovi le i u enje o bo anskojprirodi cara. Za ivota njemu se klanjalo kao bogu, a posle smrti on je sahranjivan, kao bog na zemlji, kao namesnik i naslednik nebeskih bogova, u grandioznu kamenu grobnicu. Natpisi na eni na zidovima grobni kih odaja u piramidama careva V i VI dinastije naro ito ivo karakteri u religiska verovanja vezana za obo avanje cara. Ti takozvani Tekstovi piramida podrobno slikaju itav sistem religiskih verovanja toga vremena. Car se na tim natpisima pretstavlja u vidu bo anstva. Ti sedi , o Pepi, govori se na

jednom natpisu kao bog u liku Ozirisovom na njegovom prestolu. Pojava umrlog cara na nebu me u bogovima prikazuje se u tekstovima kao pojava novog boga. Ideologija obo avanja carske vlasti sprovo ena je planski i organizovano, pomo u itavog niza sve anih ceremonija, obreda i praznika. Iskopavanja izvr ena oko stepenaste Xoserove piramide u Sakari otkrila su tu veliki arhitektonski kompleks, koji se sastoji iz niza hramova i kapela. Obi no je u tim hramovima i kapelama redovno vr en zaupokojeni kult u ast preminulog deifikovanog cara. Ali i za ivota car je prikazivan u liku boga. Jedino je car imao pravo da vr i najva nije religiske ceremonije u hramovima. Jedino je car vr io verski obred prino enja bogu raznih darova, koji je tada smatran osobito va nim. U legendama iz ovoga doba pri a se o tome kako se carevi na udesan na in ra aju iz natprirodnog braka izme u boga sunca i smrtne ene. Tako nastaje najstariji prototip mita o neporo nom za e u, pri emu se car prikazuje kao direktni naslednik i sin boga. Caru se prideva sve ana titula veliki bog i blagi bog.C ar se uvek pretstavlja u ve im razmerama nego svi ostali ljudi. Stvara se standardni idealizovani lik mo noga i lepog cara, koji stoji pod za titom bogova. Ponekad je car pretstavljan u vidu natprirodnog bi a xinavskog lava sa ljudskom glavom (sfinga). RASPADANjE EGIPTA NA NOME Period Starog carstva smenio je period opadanja Egipta. Postepeno ja a mesna robovlasni ka aristokratija, koja se u vr uje u pojedinim oblastima (nomama). Usredsrediv i u svojim rukama upravu nad itavom obla u, nomarsi su upravljali svima mesnim finansijama, stajali na elu suda i sve tenstva, i komandovali trupama te nome. Nomarsi se postepeno osloba aju tutorstva carske vlasti. Sve to dovodi do slabljenja vlasti faraona i do decentralizacije uprave zemljom. Nomarsi iz perioda VI dinastije ne grade vi e svoje grobnice u senci carske grobnice, kao ranije, ve u svojim oblastima, u kojima su iveli, zauzimali krupne polo aje i stekli velika bogatstva. Aristokrate, koje je ranije car postavljao na polo aj upravlja a oblasti, po inju sada da se ose aju kao punopravni gospodari u svojim oblastima. Oni prisvajaju sebi sve anu titulu veliki upravlja , koja svedo i o porastu njihovog uticaja u oblasti u kojojsu iveli i upravljali. Najve u nezavisnost pokazuju nomarsi juga; zato se u cilju vr enja stalnog pritiska. na njih osniva krajem V dinastije stalna du nost na elnika Juga, koju, na primer, zauzima krupni velmo a VI dinastije Una. Proces slabljenja centra i ja anja mesne robovlasni ke aristokratije dovodi na kraju krajeva do raspadanja Egipta na pojedina ne oblasti, na one starinske nome od kojih je nekada obrazovana jedinstvena Egipatska dr ava. Mesni upravlja i ne datuju vi e svoje natpise po godinama vlade cara, ve po godinama svoje sopstvene uprave. Oni organizuju u svojim oblastima svoju sopstvenu vojsku, ose aju i se gotovo nezavisnim od carskog nadzora. To ja anje aristokratije nalazi svog odraza i u religiskim verovanjima. Upravlja i prisvajaju sebi posebne religiske privilegije, pravo na zagrobno bla enstvo, sli no pravu deifikovanog cara na ve ni ivot. Dok su oni ranije pisali samo o svom boravku u grobnici ili o svom putovanju divnim putevima bo anskog podzemnog carstva u zagrobni svet, na zapad, Ozirisu, tamo kuda putuju (njegovi) cenjeni saputnici, dotle u vreme VI dinastije oni saop tavaju o tome kako posle smrti seku nebo u unu boga sunca i uzdi u se ka Bogu Ra, gospodaru neba, pomo u dveju pru enih ruku boginje zagrobnog sveta Amentet. U vr uju i se u svojim oblastima, nomarsi se postepeno pretvaraju u naslednu aristokratiju. Na svojim autobiografskim natpisima ti robovlasnici pretstavljaju sebe

kao dobrotvore i idealne upravlja e. Tako aristokrata Nehebu pi e o sebi: Uvek sam davao ode u, hleb i pivo siromahu i gladnom oveku. Bio sam voljen od svih ljudi''. To nalazi najjasnijeg izraza u doba prelaska iz Starog u Srednje carstvo. Tako siutski nomarh Tef-ibi iz tog vremena ovim re ima govori o sebi: Imao sam sjajne namere, bio sam koristan svome gradu... moje lice bilo je okrenuto udovici. . bio sam Nil za svoj narod. Podvla e i svoja nasledna prava na polo ajupravnika oblasti, on ne samo to sebe naziva naslednim knezom, nego i saop tava o tome da je svome sinu, dok je jo bio dete veliko jedan lakat, dao svoj in i da su inovnici bili pod njegovom vla u. Postepeno, aristokrate predaju svoja zemlji ta, polo aje, zvanja i titule u nasle e svojoj deci i pretvaraju se u neku vrstu sitnih kraljeva, koji vrsto sede svaki u svojojoblasti. Pored aristokratije noma bogatili su se i hramovi. Postepeno raste krupno hramovno gazdinstvo, koje od centralne vlasti dobija itav niz privilegija, utvr enih u nizu povelja. Te povelje, zaodevene u oblik carskog ukaza, osloba aju razne hramove i pripiramidne gradove, koji su stajali pod nadzorom sve tenika, od itavog niza da bina i inidbi. Tako se u jednom ukazu faraona Snefru dva grada njegovih dveju piramida zauvek osloba aju svih radova za cara i pla anja bilo kakvih nameta dvoru. Stanovnici tih gradova osloba aju se izdr avanja carskih glasnika koji prolaze kroz te gradove. Car u tom ukazu zabranjuje da se ti ljudi uzimaju na prinudne radove za oranje, etvu, lov i rad u kamenolomima. U isto vreme zabranjuje se razrezivanje poreza na njihova zemlji ta, stoku i drve e. U naknadu za sve te privilegije sve tenici su bili du ni da vr e zaupokojeni kult u ast faraona Snefru. Faraon V dinastije Neferirikere specijalnim ukazom oslobodio je svih poreza i kuluka hram Hentiamentiu u Abidosu. Kada su faraonu VI dinastije Tetiju dostavili da su carski inovnici prodrli na zemlji ta toga hrama radi popisa polja i stoke, car je u posebnom ukazu potvrdio da su zemlji ta i ljudi toga hrama oslobo eni svih poreza i kuluka. Najzad, faraon VI dinastije Pepi II zaveo je u hramu Menesa u Koptosu kult u ast svoje statue i u tu svrhu darovao tom hramu jedno imanje, oslobodiv i ga posebnom poveljom svih poreza u korist cara. U tim dokumentima jasno se odrazio proces ja anja robovlasni ke aristokratije, kojojsu pripadali bogati sve tenici. Slabljenje centra i raspadanje jedinstvene Egipatske dr ave bili su pra eni o trom klasnom borbom. Uspomena na tu unutra nju borbu sa uvala se i u docnija vremena. Tako je jedan velmo a pisao kako je on spasao svojgrad u danima nasilja i terora. Neredi koji su vladali u zemlji u tom periodu esto su protivstavljani poretku koji je docnije zaveden u vezi sa uspostavljanjem jedinstvene dr ave. Tako je siutski nomarh Heti pisao: Svaki inovnik nalazio se na svome mestu: nije bilo nijednog koji bi se borio, nijednog koji bi hitao strelu. Dete nisu ubijali pokrajnjegove matere, ni malog oveka pokraj njegove ene. Nije bilo zlonamernika... niti ikog ko bi po inio nasilje prema njegovoj ku i... kada bi pala no onajko spava na drumu odavao mi je hvalu, jer je bio siguran kao u svome domu: strah od mojih vojnika bio je njegova za tita. VIII. EGIPATUPERIODUSREDNjEGCARSTVA Raspadanje Egipta na pojedine nome pretilo je propa u Egipatskojdr avi. Potreba za odr avanjem u ispravnosti jedinstvenog sistema navodnjavanja, za regulisanjem Nilovih izlivanja i za pro irivanjem irigacione mre e bila je glavni uzrok ponovnog politi kog ujedinjenja zemlje. Isto to zahtevao je i razvitak spoljne trgovine. Zato najsna nije oblasti Egipta otpo inju da vode politiku ujedinjenja zemlje. Kao dva najkrupnija centra ujedinjenja pojavljuju se: na severu Herakleopolj a na jugu Teba. BORBA IZME U HERAKLEOPOLjA I TEBE

Ovi su gradovi zauzimali va no mesto u ekonomskom ivotu zemlje, to se u izvesnoj meri obja njava njihovim povoljnim geografskim polo ajem. Herakleopoljse nalazio na granici izme u delte i Nilske doline; njegova teritorija obuhvatala je itav bazen Fajumske oaze. To je bila prili no velika plodna nizija, koju je Nil dobro navodnjavao. Veliko jezero koje le i u Fajumskojoazi uvalo je u sebi rezerve vi kova vode od velikih poplava. Zahvaljuju i tim uslovima lokalno stanovni tvo se moglo uspe no baviti zemljoradnjom. Osim toga, Herakleopoljse nalazio na raskrsnici trgova kih puteva, koji su deltu spajali sa dolinom i Egipat sa zapadnim oazama i Sinajskim Poluostrvom. Razumljivo je da su upravlja i te nome imali sve mogu nosti za to da povedu borbu za ujedinjenje Egipta pod svojom vla u. Ju ni centar Egipta Teba tako e je zauzimao pogodan geografski polo aj Tu su se ukr tali drugi, isto tako va ni trgova ki putevi, koji su Egipat spajali sa najva nijim oblastima Nubije, odakle su u Egipat stalno dobavljani zlato, slonova kost i robovi. Preko Tebe vodio je jo jedan, podjednako va an trgova ki put, koji je Egipat spajao sa obalom Crvenog Mora. Odavde su Egip ani preduzimali plovidbe Crvenim Morem na sever, ka obalama Sinaja, gde su se nalazili bogati rudnici bakra, kao i na jug, u daleku zagonetnu zemlju Punt, koja je uvek mamila Egip ane svojim bogatstvima. Herakleopolji Teba, otpo ev sredinom III milenija pre n. e. borbu za prevlast i vladavinu u Egiptu, morali su pre ili posle do i u sukob izme u sebe. Prvi je stupio na popri te politi ke borbe Herakleopolj to je Egipat ve ma slabio, upravlja i Herakleopolja sve su vi e ja ali, te e i da svome uticaju pot ine itav Egipat i da ga ujedine pod svojom vla u. Osniva herakleopoljske (devete po op tem zbiru) dinastije faraona ponovo ujedinjenog Egipta bio je Heti Meri-ib-Ra, ije je ime na eno na stenama blizu prve katarakte, gde se, o igledno, protezala ju na granica njegove dr ave. Heti nije samo ujedinio Egipat, nego je ak u inio poku ajda obnovi osvaja ku politiku egipatskih faraona. Ali vlast herakleopoljskih careva nije bila vrsta. U zemlji se vodila o tra socijalna borba. Sirotinja je ustajala protiv bogata a. U Pouci Herakleopoljskog cara, iji je tekst sa uvan na Ermita nom papirusu br. 1116-A, stoji: Di e stanovnike grada buntovnik, koji cepa omladinu na dve partije. Ako primeti da sitni u gradu pristaju uza nj proterajga. On je neprijatelj S druge strane, herakleopoljski carevi morali su da vode stalnu borbu sa mo nim nomarsima, me u kojima je prvo mesto zauzimao upravnik tebanske oblasti. Interesantni natpisi, sa uvani na zidovima grobnica siutskih nomarha, govore o politi koji vojnoj delatnosti herakleopoljskih careva, koji su se, kao to se iz tih natpisa vidi, u znatnoj meri oslanjali na vojnu snagu siutskih nomarha, koji su bili njihovi verni saveznici. Neko vreme borba izme u Herakleopolja i Tebe vo ena je s promenljivim uspehom, ali je na kraju krajeva pobeda pripala Tebi. Mo ni tebanski upravlja i umeli su da oko sebe ujedine itav ju ni Egipat, o igledno, iskoristiv i materijalne i ljudske zalihe Nubije. Kona ni pobednik u tojborbi bio je tebanski car Mentuhotep, koji je uspostavio jedinstvenu Egipatsku dr avu. Na jednom natpisu sa uvanom iz njegovog vremena govori se o tome kako je on bacio u okove vo e obeju zemalja, pokorio ju nu i severnu zemlju, tu e teritorije i obe oblasti Egipta. Zna ajovog natpisa ilustruje reljefna pretstava, koja slika scenu carskog triumfa nad etiri neprijatelja. Pored Nubijca, Azijca i Libijca, umetnik je tu pretstavio i Egip anina, kao etvrtog carevog neprijatelja, o igledno, ciljaju i time na Mentuhotepovu pobedu nad Herakleopoljem. RAZVITAK PRIVREDE Pod faraonima XI i XII dinastije u Egiptu je opet obrazovana mo na centralizovana

dr ava, koja je pretendovala na vladavinu nad severoisto nom Afrikom i te ila ja anju svog uticaja na susedne zemlje. Natpisi i spomenici iz ovoga vremena svedo e o znatnom porastu proizvodnih snaga zemlje, o svestranom razvitku raznih vrsta privrede. Poljoprivreda, koja je u ekonomici agrarnog Egipta igrala zna ajnu ulogu, uvek je zahtevala u prvom redu irenje obradivog zemlji ta i pobolj avanje sistema navodnjavanja. Zato je dr avna vlast morala da u tom pogledu preduzima itav niz mera. Pod Amenemhetom III (1849-1801 g. pre n. e.) visina vode u reci u vreme poplave bri ljivo je bele ena na stenama blizu Semne. O igledno, specijalni inovnici pratili su visinu vode Nila, svesni toga, od kakvog je ogromnog zna aja za privredni ivot zemlje bio onajsistem ve ta kog navodnjavanja ije je dejstvo u potpunosti zavisilo od koli ine vode u Nilu. Najkrupniji irigacioni radovi izvo eni su u to vreme u Fajumskojoazi, gdje je na injen ogroman rezervoar vode, spojen posebnim kanalom sa Nilom. Specijalni ure aji omogu avali su regulisanje kretanja vode iz Fajumskog jezera u Nil i obratno. Najzad, podizanje velikih za titnih zidova omogu ilo je da se isu i veliki deo Fajumske oaze, gde je ubrzo stvoreno bogato zemljoradni ko podru je i ak nikao jedan nov veliki grad. Poljoprivreda je cvetala u itavojzemlji. Egipat se pretvorio u zeleni cvatu i vrt. Krupna robovlasni ka gazdinstva, ponikla u ovo doba, stvarala su sve potrebne preduslove za znatan razvitak zemljoradnje i sto arstva. Na zidovima grobnica nomarha nome Gazela u Beni-Hasanu pretstavljene su tipi ne scene iz ivota stanovnika jednog takvog krupnog gazdinstva. Razvitak poljoprivrede bio je pra en i razvitkom zanatske proizvodnje. Visoki procvat dosti e obrada kamena, od koga je jo u dubokojstarini izra ivano posu e, oru e i oru je. Dalji progres zapa a se u oblasti metalurgije. Od ogromnog tehni kog zna aja je pojava bronze, koja omogu uje da se izra uje oru je i oru e boljeg kvaliteta nego ranije. Visoko savr enstvo dosti e zlatarstvo, iji su sjajni obrasci na eni u Dah uru. Velikog zna aja imala je tka ka proizvodnja, koja se razvila na bazi primene mesne sirovine (lana) i kori enja specijalnog niskog horizontalnog razboja. Pretstave na zidovima grobnica iz ovog doba i jedan potpun model tka ke radionice i predionice, na en prilikom iskopavanja groblja XI dinastije u Dejr-el-Bahri, pru aju nam sjajnu pretstavu o razvitku tekstilne proizvodnje. Porast proizvodnje u obradi drveta, zasnovan na primeni raznovrsnog alata, tesno je vezan za dalji razvitak brodogradnje. Najzad, o op tem procvatu privrede u ovo doba svedo e razvitak vodenog i kopnenog saobra aja, porast gradova i irenje trgovine kako unutra nje tako i spoljne. Opremaju se krupne trgova ke ekspedicije u Nubiju i Siriju. Intenzivno se eksploati u rudnici bakra na Sinaju i rudnici zlata u Nubiji. Kolonizuju se oblasti susedne sa Egiptom, naro ito oaze. Kr e se i u vr uju trgova ki putevi, koji su od ogromnog zna aja za razvitak egipatske ekonomike, na primer, put koji spaja nilsku dolinu sa obalom Crvenog Mora (Vadi-Hamamat). O ekonomskom procvatu zemlje svedo i i prili no iroka gra evinska delatnost, koje su se latili faraoni XI i XII dinastije. U Tebi se gradi prvi veliki hram boga Amona. U Dejr-el-Bahri podignut je svojevrstan hram, koji je jo uvao stari oblik piramide. Osobito krupna izgradnja razvila se u nedavno ste enojFajumskojoazi, naro ito u onom novom gradu koji je tu osnovan. U anti kojistoriografiji sa uvana je uspomena na grandiozno zdanje koje je tu bilo podignuto i koje je docnije dobilo naziv Labirint. Ta gra evina, svojevrsni religiski i administrativni centar zemlje, sa uvala se sve do poznog vremena i opisana je od gr kog pisca Strabona. RAZVITAK TRGOVINE Uspostavljanje jedinstvene Egipatske dr ave dalo je potstreka daljem razvitku

egipatske trgovine. Sve vi e i vi e ja aju trgova ke veze Egipta sa susednim oblastima, iz kojih su u Egipat stizali minerali, so, biljke, drvo, ko e, ptice, naro ito golubovi. Iskopavanja vr ena u Siriji ukazuju na to da su se neka mesta ove zemlje u doba Srednjeg carstva pretvorila u prave isturene tvr ave egipatske trgovine i uop te egipatskog uticaja. Takav je bio, na primer, grad Biblos, u ijim su ru evinama na ene mnogobrojne egipatske izra evine, koje spadaju, sude i po natpisima, u vreme Srednjeg carstva. Tu je na ena rasko na posuda od opsidijana sa zlatnim natpisom, koji sadr i ime faraona Amenemheta III, i skupoceno posu e sa imenima Amenemheta IV. Egipatski predmeti, na primer sfinga sa imenom k eri cara Amenemheta II, na eni su i u drugom sirskom gradu, u Katni. Najzad, egipatski spomenici iz doba Srednjeg carstva, napose statuete careve k eri Hnumit, fragmenti vi e sfinga sa imenima Amenemheta III i jedna vajarska grupa sa imenom na elnik grada, vezira, sudije Senuserta-anh na eni su za vreme iskopavanja u Ras amri, u severnojSiriji, u ru evinama prestonice carstva Ugarit, to svedo i o prodiranju egipatske trgovine sve do oblasti Severne Sirije. Poznata Povest Sinuheta re ito slika ja anje trgova kih veza izme u Egipta i Sirije. Jedan od sirskih kne eva, kome dolazi begunac iz Egipta, velmo a Sinuhet, veli da Egip anin mo e u Siriji da uje egipatski govor. U istojpovesti govori se o tome kako egipatski karavani prolaze kroz Siriju. U vrstiv i se u Siriji, Sinuhet ne kida veze sa svojom otaxbinom. On s ponosom govori o tome: Poslanik koji se kre e na sever ili na jug ka dvoru, zaustavljao se kod mene, ja sam svima pru ao uto i te. Na zidovima jedne egipatske grobnice iz Srednjeg carstva pretstavljeno je 37 tipi nih Azijaca, koji su pripadali, kako stoji na natpisu, plemenu Amu. Ti Azijci stigli su u Egipat na elu sa svojim vo om Ib a, o igledno, radi toga da sa Egiptom uspostave te nje trgova ke veze. Na natpisima iz ovoga vremena govori se o egipatskim ekspedicijama otpremanim u Siriju. Tako je u 45-tojgodini vlade Amenemheta III (1804 g. pre n. e.) jedna ekspedicija sa Pta-Urom na elu prodrla duboko u Siriju u tajanstvene doline, u veoma daleke oblasti, za koje ranije niko ni ta nije uo. Egipatska trgovina sa Sirijom, naro ito sa Biblosom, igra u ovo doba ve takvu krupnu ulogu u privrednom ivotu Egipta, da se prekid te trgovine u godinama velikog ustanka robova i sirotinje smatra za te ku nesre u. Najzad, u ovo doba uspostavljaju se prve trgova ke veze izme u Egipta i Vavilonije. U ru evinama hrama u Tod na ena su 1935 godine etiri bakarna sanduka sa raznim predmetima aziskog porekla, naro ito sa amuletima i pe atima tipi no mesopotamskog porekla. Sude i po natpisima, te stvari stigle su u Egipat za vlade Amenemheta II. Istovremeno sa tim ja aju i trgova ke veze Egipta sa ju nim zemljama sa Nubijom, kao i sa dalekom zemljom Punt, koja je le ala na isto nim obalama Afrike, u predelu dana nje Somalije. Na natpisu blagajnika Henu iz doba XI dinastije opisuje se opremanje jedne prili no velike trgova ke ekspedicije u te daleke jugoisto ne zemlje. Tu su Egip ani morali da savla uju velike te ko e dalekog i napornog puta. Oni su morali da presecaju pustinjske krajeve i zato da sa sobom nose veliku koli inu vode, hrane i sandala. Na obali Crvenog Mora oni su gradili la e i odatle kretali morem u zemlju Punt, da u Egipat donesu bogatstva te zemlje. Te ekspedicije morali su da prate veliki odredi vojske, to im je ponekad davalo poluvojni ki karakter. Na natpisu blagajnika cara Donjeg Egipta i stare ine dvora Hent-het-ura stoji da se on sre no vratio iz Punta; pritom su njegovi vojnici stigli zdravi i itavi, a njegove la e pristale su u Sau. Mogu e je da se ta luka Sau nalazila na obali Crvenog Mora, ne to severnije od Koseira. Trgovina sa zemljom Punt nastavljena je i za vreme XIII dinastije. Na natpisu Noferhotepa spominju se mirisi iz Punta i drago kamenje iz Zemlje bogova. Na natpisima iz ovog vremena spominju se i trgova ke veze sa severnim narodima, koje su Egip ani zvali Hanebu, tj oni koji se nalaze pozadi, U ovo doba ve su

postojale posebne uprave, koje su imale u svojojnadle nosti veze sa tim severnim plemenima Hanebu; neke velmo e isti u u svojim natpisima da su odnosili pobedu nad tim plemenima. U Egiptu, u ru evinama grada Ha-Senusert-Hotep (dana nji Kahun), koji je podigao Senusert II blizu svoje piramide, na ulazu u oazu Fajum, na eni su fragmenti posu a takozvanog Kamares tipa, koje je dovezeno sa ostrva Krita. U isto vreme, egipatske stvari iz vremena Srednjeg carstva na ene su prilikom iskopavanja na Kritu. To svedo i o postojanju trgova kih veza izme u Egipta i Krita u doba Srednjeg carstva.

VOJNI POHODI Natpisi egipatskih faraona Srednjeg carstva puni su vesti o mnogobrojnim vojnim pohodima, organizovanim u cilju osvajanja Nubije i oblasti ju ne Sirije. Osobito veliku pa nju obra ali su faraoni Srednjeg carstva na osvajanje Nubije, te zlatom bogate zemlje. Amenemhet I (2000-1980 g. pre n. e.) preduzeo je vojni pohod u Nubiju, osvojiv i neke oblasti te zemlje, o emu s gordo u saop tava u svojojPouci. Senusert I nastavio je njegovu osvaja ku politiku i u nekoliko mahova preduzimao vojne pohode na jug, stigav i sve do Vadi-Halfe, o emu svedo i spomen-stela, koju je tu ,podigao vojni komandant Mentuhotep. Na tojsteli pretstavljen je car pred bogom Montu, vladarom Tebe, koji je u to doba smatran inspiratorom i pokroviteljem osvaja ke delatnosti tebanskih faraona. Sa velikom gordo u, bez sumnje, preuveli avaju i svoje vojne zasluge, govori car obra aju i se bogu: Dobri bo e, bacio sam pred tvoje noge sve zemlje koje se nalaze u Nubiji. Strogo kanonska umetni ka kompozicija o igledno pokazuje koliko je iroko kori ena u ta vremena religija za opravdavanje zavojeva kih ratova. Na reljefu te stele pretstavljen je bog rata, koji vodi i takore i predaje caru povorku vezanih zarobljenika, koji simbolizuju osvojene nubiske gradove. Ispod glave i ramena svakog zarobljenika oval sadr i ime pokorenog grada. Uspe ni pohod Senuresta I (oko 1980-1935 g. pre n. e.) u zemlju Ku (Nubija) opisan je i u autobiografiji beni-hasanskog nomarha Ameni. Ovaj velmo a smatrao je za svoju osobitu zaslugu to to je i ao za carem kada je ovajplovio rekom uz struju, da uni ti svoje neprijatelje u etiri tu e zemlje. Konkretizuju i ovu unekoliko op tu frazu, Ameni s gordo u govori o tome kako je pro ao kroz Nubiju, plovio uz struju i pro irio granice zemlje, pri emu nije bilo gubitaka u njegovim trupama. O igledno, u to doba Egip ani su pokorili plemena Maxaja. Nomarh Elefantine, velmo a Sirenput, na svom natpisu u Asuanu govori o tom da su mu javljali o liferovanju iz oblasti Maxaja produkata na ime danka kne eva tu ih zemalja. Najve e osvaja ke pohode na jug izvr io je faraon Senusert III (1887-1849 g. pre n. e.), koji je za svoje vlade etiri puta kretao u vojnu na Nubiju. Njegovi pohodi doveli su do kona nog pokorenja Nubije. Senusert III nije samo pokorio Nubiju sve do oblasti druge katarakte, nego je tu i izgradio niz egipatskih utvr enja, ije su ru evine ostale sve do na eg vremena u Semni, Kumi i nizu drugih mesta, pru aju i ivu pretstavu o razvitku fortifikacije u Egiptu toga vremena. Te tvr ave imale su za ciljda brane ju nu granicu Egipatske dr ave i spre avaju nubiska plemena u vr enju pohoda na oblasti koje su pripadale Egiptu. Na sve anim natpisima na enim u ju nom pograni nom rejonu, Senusert III javlja o svojim pobedama i osvajanjima u Nubiji, gde je postavio novu granicu Egipatske dr ave, znatno je pomeriv i na jug. Otsada, po nare enju faraona, nije imao prava da prelazi tu granicu nijedan domorodac, sa izuzetkom onih koji bi i li da trguju

u posebno, za to unapred odre eno mesto. O igledno, egipatska vlada, vode i uporno borbu u cilju potpunog pokorenja Nubije, imala je punog osnova da se boji ustanka me u nedavno pokorenim, ali i dalje slobodoljubivim ple-menima isto ne Afrike. Docniji egipatski faraoni, koji su nastavili politiku osvajanja Nubije, koju je bio zapo eo Senusert III, sa uvali su uspomenu na njegovu krupnu osvaja ku delatnost, smatraju i ga prvim osvaja em Nubije i po tuju i ga u egipatskim hramovima u Nubiji kao boga uvara te zemlje. Se anje na osvaja ku delatnost Senuserta III sa uvalo se do poznog vremena, naro ito u delima gr kih i rimskih pisaca. U isto vreme, egipatski faraoni vode upornu borbu sa susednim plemenima na severoisto nim granicama egipatske dr ave. Te e i da se dokopaju bogatih rudnika bakra na Sinajskom Poluostrvu, da utvrde za sebe va ne trgova ke puteve koji vode u Siriju, Egip ani s oru jem u ruci prodiru u tu zemlju. Veliki pohod u Siriju preduzeo je jo Amenemhet I. Na natpisu Nesumontu tajse pohod opisuje kratkim, ali izrazitim re ima: Potukao sam Iuntiu, Mentiu i Heriu a (aziska plemena). Razru io sam starti ta nomada. . do ao sam do onih koji su se sakrili iza svojih utvr enja. Sude i po tom natpisu, egipatske trupe odnele su veliku pobedu nad nomadskim plemenima Sinajskog Poluostrva i ak upale u plodne i naseljene oblasti Palestine. Egipatski faraoni Srednjeg carstva bili su prinu eni da esto kre u u rat na Siriju i Palestinu. Na natpisu Sebekhu-Xaa opisuje se vojni pohod Senuserta III u Aziju, pobeda nad aziskim plemenima Mentiu-Satet i osvajanje grada Sekmem (mo da Sihem). U tim aziskim plemenima Egip ani su u to doba gledali svoje stalne i nepomirljive neprijatelje. O tome svedo e posebni tekstovi pogrde tu ina, koji su sa uvani na fragmentima posu a iz doba Srednjeg carstva. O igledno, u to doba bilo je uobi ajeno da se imena svih faraonovih neprijatelja i imena plemena ispisuju na posebnom zemljanom posu u, a zatim da se vr i magiski obred razbijanja tog posu a u cilju magiskog uni tenja carevih neprijatelja Interesantno je ista i da se me u carevim neprijateljima spominju Azijci na severu. Nubijci na jugu i Libijci na zapadu. Natpisi pru aju dragocen istoriskogeografski materijal, koji karakteri e sferu uticaja Egipta na susedne zemlje i na one pograni ne zone koje su se Egip anifna inile osobito opasnim. Tu se naro ito nailazi na ime Biblosa. Iskopavanja izvr ena u Biblosu omogu uju nam da pretpostavljamo da se Biblos u to doba nalazio neko vreme pod vla u Egipta. U Biblosu su na eni egipatski natpisi sa sirskim i ak egipatskim imenima kne eva Biblosa. Razvitak ove intenzivne vojne politike doveo je do pojave prvih elemenata posebne velikodr avne teorije. Egip ani po inju da na sebe gledaju kao na poseban, bogom izabrani narod, kome treba da se pokoravaju svi ostali narodi koje su oni osvojili. Zato egipatski faraoni na svojim natpisima sa prezirom nazivaju Nubiju podlom zemljom Ku . Amenemhet I u svojojPouci gordo veli: Odvodio sam Nubijce, a Azijce naterivao da hode za mnom kao psi. U Povesti Sinuheta Sirija pod egipatskom vla u naziva se psom. U istojpovesti jasno se podvla i prezir egipatskih velmo a prema nomadskim plemenima pustinje, koja su, o igledno, stajala u kulturnom pogledu znatno ispod Egip ana toga vremena. EKSPLOATACIJA OSVOJENIH ZEMALjA Osvajanje znatnog dela Nubije dalo je Egip anima mogu nost da eksploati u njena prirodna bogatstva, u prvom redu njene uvene rudnike zlata. Na natpisima iz ovog vremena opisuju se ekspedicije, upu ene po carevom nare enju radi dono enja zlata iz Nubije. Krupni inovnici, ponekad upravnici oblasti, na elu znatnih vojnih odreda upu ivali su se na jug, da dovezu zlato na dvor faraona. To je bila ni im neprikrivena plja ka ka eksploatacija prirodnih bogatstava Nubije i plja ka uro eni kog

stanovni tva. Egipatske velmo e otvoreno su izjavljivale da su prinu ivali (nubiske) vo e da ispiraju zlato, osobito se di e i onom najvi om vrstom belog zlata .koje je car naredio da se doveze iz Nubije posle pobede i trijumfa nad neprijateljima. Veoma intenzivno eksploatisali su Egip ani u ovom periodu i sinajske rudnike bakra u Vadi-Maghari i Serabit-el-Hadimu. O tome svedo e mnogobrojni natpisi koji su tu sa uvani. U njima se opisuju velike ekspedicije, upu ivane na Sinajradi bakra, u pratnji znatnih vojnih odreda, eksploatacija starih i otvaranje novih rudnika. Ve ina tih natpisa spada u vreme Amenemheta III, ija je vlada bila vreme privrednog i kulturnog procvata (1849-1801 g. pre n. e.). Eksploatacija prirodnih bogatstava Sirije i Nubije, iva trgovina sa susednim plemenima, kao i esti vojni pohodi zahtevah su organizaciju u krupnim razmerama transporta tereta i ljudstva. U Siriju i na Sinajsko Poluostrvo vodio je karavanski put preko Suecke prevlake. Ali su se Egip ani ve u to staro doba slu ili i pomorskim saobra ajem. Na jednom natpisu, sa uvanom blizu starih rudnika bakra na Sinajskom Poluostrvu, govori se o tome kako je komandant ekspedicije Hornaht presekao more (o igledno Crveno. V. A.), voze i dragocenosti po nare enju Hora, gospodara dvora. Pretstave velikih la a, na kojima su egipatski moreplovci preduzimali svoja daleka pomorska putovanja Crnim i Sredozemnim Morem, sa uvale su se na reljefima nedavno na enim u Dah uru. JA ANjE VLASTI NOMARHA Ujedinjenje Egipta pod tebanskim faraonima pokolebalo je mo aristokratije noma, koja je u toku prethodnog nemirnog vremena bila jako nabujala po nomama. Ali su nomarsi i dalje dr ali u svojim rukama realnu vlast. Na zidovima grobnica podignutih od pretstavnika robovlasni ke aristokratije toga doba, naro ito od upravnika oblasti, prestavljeni su njihovi posedi. Autobiografski natpisi tih velmo a, sa uvani na zidovima grobnica, svedo e o tome da su ti aristokratski nomarsi posedovali velika gazdinstva i raspolagali ogromnim materijalnim i ljudskim zalihama, to im je davalo mogu nost da vr e ekonomsku kontrolu nad itavim privrednim ivotom date oblasti. Neki nomarsi govore na svojim natpisima o tome kako su za vreme gladnih godina zasejavali sve njive svoje nome, gajili u velikojkoli ini stoku i uzimali na sebe staranje o ishrani sveg gladnog stanovni tva oblasti, snabdevaju i itave gradove itom, koje su dovozili pomo u posebnih flotila. O igledno, daju i u zajam ito gladnom stanovni tvu svoje oblasti, oni su samim tim pot injavali svome ekonomskom uticaju prili no znatne mase ruiniranog stanovni tva. Koncentri u i u svojim rukama krupne zemlji ne posede, aristokratija noma postepeno se od inovni ke aristokratije donekle pretvarala u naslednu zemljoposedni ku aristokratiju. Dok su ranije krupni robovlasnici posedovali zemlju samo na osnovu carske povelje, dotle su se sada oni mogli gorditi zemlji nim bogatstvima koja su im pripadala po pravu nasle a. Na natpisima iz Srednjeg carstva pojavljuje se nov karakteristi an termin, koji je slu io za oznaku privatne zemlji ne svojine dom oca mojega ili o insko imanje, koje se na natpisima toga vremena protivstavlja kne evskom imanju. Tako nomarh Likopoljske nome i na elnik sve tenika Hep-xe-fa nosi naziv sve tenika, koji je po nasledstvu dobio od svog oca, i titulu upravnika oblasti, dobijenu od cara. U skladu sa tim, i sva njegova imovina i sva njegova zemlji ta dele se na dva odvojena dela: na o insko imanje, dobijeno nasle em od oca, i na kne evsko imanje, koje je on dobio od cara na privremeno posedovanje. Robovlasnici predaju u nasle e svojojdeci ne samo neka svoja zemlji ta koja oni smatraju svojom privatnom naslednom zemlji nom svojinom, nego i

svoja zvanja. Oni s gordo u podvla e svoje visoko aristokratsko poreklo, kako po o evoj tako i po materinojliniji, gomilaju i nasledne titule, zvanja i polo aje. Ali se u to vreme ve zapa aju krupne socijalne promene. One su primetne jo pod carevima XII dinastije, u periodu procvata Srednjeg carstva. Neki natpisi iz toga vremena ukazuju na sukobe koji su izbijali izme u aristokratije noma i centralne vlasti. Te e i ujedinjenju dr ave, egipatski faraoni poku avaju da suzbiju neograni enu samovolju odve oja alih nomarha, zamenjuju i stare nezavisne upravnike oblasti novim, u potpunosti pot injenim carskojvlasti. U isto vreme carevi XII dinastije uspostavljaju stare granice izme u noma, odre uju i ono to je jedan okru ni centar oduzeo drugom, postigav i to da svaki okrug zna svoje granice. Ovo novo teritorijalno razgrani enje noma imalo je u znatnojmeri za ciljnovu raspodelu vodenih zaliha. U tu svrhu, na osnovu starih zapisa ponovo je postavljeno pograni no kamenje. U svojoj centralizatorskojdelatnosti egipatski su se faraoni oslanjali na nov sloj inovnika, koji su sebe nazivali faraonovim poverljivim licima i inili njegovu najbli u pratnju. Tako je inovnik Ikudidi, koji je iveo pod Senusertom I, pisao: Krenuo sam u Abidos kao carevo poverljivo lice, koje izvr ava sve to car hvali; kao komandant regruta, da upravljam zemljom stanovnika oaze kao odli an inovnik. RAZVITAK ROPSTVA Porast proizvodnih snaga ubrzavao je socijalno raslojavanje starih seoskih. op tina. Razvitak trgovine i vojno-osvaja ke politike dovodio je do toga da su se u Egipat sticala ogromna bogatstva. Ali su ta bogatstva bila krajnje nejednako raspodeljena me u stanovni tvom, to je imalo za posledicu o tro imovinsko raslojavanje. Robovlasni ka se aristokratija sve vi e i vi e bogatila, dok je u isto vreme glavnina slobodnog stanovni tva, koja je ivela u uslovima starinskog op tinskog poretka, morala da snosi glavni teret poreskog zadu enja i da u isto vreme dr i na svojim ple ima svu te inu vojne slu be u carskim trupama, naro ito za vreme estih vojnih pohoda. Ovo ]e dovodilo do toga da je jedan deo lanova op tine materijalno propadao, gubio svoje zemlji ne parcele, postepeno se pretvaraju i u sirotinju i ak mo da u robove. O raslojavanju seoskih op tina svedo i ta injenica to se upravo u ovo doba obrazuju slojevi sitnih sopstvenika, koji se u tekstovima ovoga doba nazivaju sitnima (nexes). Dalji proces socijalnog raslojavanja dovodio je do toga da su se nexesi, sa svoje strane, po eli deliti na imu ne gazde, s jedne strane, i na sasvim sitne seljake, koji su raspolagali gotovo kepe kim gazdinstvom, s druge strane. Kako se opisuje u tekstovima ovoga vremena, ovi siroma ni nexesi sami oru svoje njive i sami tovare u amac posle skromne etve ono to im je rodila zemlja, i najzad, kao burlaci, sami vuku svoj amac s teretom. To su bili ljudi koji su posedovali neznatnu svojinu i fakti ki se nalazili u polo aju sirotinje. Oni su morali da tavore dane kao siromasi i da bogorade za ve eru kao milostinju. Ali su glavni izvor ropstva bili ratovi. Za vreme osvaja kih ratova u Nubiji i Siriji egipatske su trupe sticale veliku koli inu zarobljenika, koje su, po pravilu, pretvarali u roblje. Ti robovi stupali su u carsko i hramovno gazdinstvo, a radili i na krupnim robovlasni kim imanjima. Robovlasnici su gledali na robove kao na tegle u marvu i brojali ih, kao stoku, po glavama. Tako u jednom poslovnom dokumentu iz toga vremena stoji: Predao sam jojrobove iz plemena Amu (Azijce. V. A.) 4 glave. Glavnom vrstom svojine smatraju aristokrati ovoga doba robove i stoku. U povesti Sinuheta, u kojojse reljefno opisuju ivot i obi aji toga vremena, kao glavne vrste svojine aristokrata pominju se robovi i stada. O pove anju broja robova u zemlji u periodu Srednjeg carstva svedo e mnogobrojni zvani ni dokumenti na eni prilikom

iskopavanja u Kahunu, naro ito fragmenti statisti kih spiskova, u kojima se nabrajaju slobodni ljudi i njima pripadaju i robovi i robinje. Kao to se vidi iz jednog drugog dokumenta, dr ava je predavala inovnicima robove i robinje u vidu nagrade za neke usluge. Na nadgrobnim spomenicima esto se pretstavljaju ljudi koji kolju bika ili prinose hranu i koji se na tim natpisima nazivaju pokojnikovim robovima. U knji evnim delima ovoga vremena esto se spominju robovi. Tako se u Pri i o re itom seljaku pri a o tome kako je neki seljak sreo na brani robove nekog aristokrata.

GRADOVI Postepeno raspadanje seoskih op tina dovelo je do toga da je drugi, znatan deo lanova op tine obrazovao prili no aroliku masu slobodnih zanatlija i trgovaca, ponekad imu nih ljudi, sitnih sopstvenika, koji su posedovali zemlju i robove. Razvitak zanata i trgovine doprineo je pojavi i porastu gradova. I pored toga to je i dalje preovla ivala naturalna privreda, u doba Srednjeg carstva po eli su da ni u novi gradovi, administrativni i privredni centri, iji je ivot dobijao nove socijalne oblike. Iskopavanja kod Fajumske oaze otkrila su ru evine jednog od takvih gradova (Kahun), podignutog pod Senusertom II. Tu je car podigao piramidu, a oko nje brzo je nikao grad, stvoren po utvr enom planu. Svud preovla uju pravilne geometriske forme, prave ulice ukr taju se pod pravim uglom; itav je grad okru en zidom od cigli. Dimenzije i unutra nje ure enje ku a pru aju pretstavu o o trom socijalnom raslojavanju. U tom su gradu pokrajbogata a iveli pretstavnici srednjeg gradskog sloja, zanatlije i sitni trgovci; najzad, u ubogim kolibama ivela je sirotinja. U sirotinjskom kvartu, koji je le ao u zapadnom delu grada, na relativno malojpovr ini (240X105 m), tro ne kolibe sirotinje stiskale su se jedna uz. drugu. U tome sku enom ljudskom mravinjaku vladale su teskoba i beda. I odmah tu, u granicama istog grada, dizali su se bogati domovi, gotovo itava imanja, aristokrata, koja su ponegde zauzimala velike komplekse zemlji ta (45X60 m) i bila 50 puta vi a od siroma ke kolibe. Te ku e bogata a, koje su brojale na 70 soba i koridora, koncentrisane su u isto nom, aristokratskom kvartu. U ru evinama grada prona ene su ku ice, koje su ne to ve e od sirotinjskih koliba, ali ipak veoma zaostaju za bogatim gra evinama aristokrata. U tim ku ama iveli su razni pretstavnici srednjih slobodnih slojeva stanovni tva, tesno vezani za zanatstvo i trgovinu. Nadgrobni natpisi, koji su na eni u velikojkoli ini na groblju Abidosa, potvr uju da su se u ovo doba zaista poja-vili pretstavnici srednjeg sloja stanovni tva zanatlije, majstori-izra iva i sandala, majstori kujunxije, izra iva i bakrenih predmeta ili prosto gradski stanovnici, kako ti ljudi sebe nazivaju na svojim natpisima. Kvart bogata a u Kahunu bio je odeljen od kvarta sirotinje vrstim zidom, a osobito masivnim zidovima bio je za ti en dvorac, koji je mo da pripadao caru. Mora biti da se nisu sasvim spokojno ose ali u svojim gospodskim domovima sve tenici i inovnici, okru eni masama radnog naroda, koji je iveo u uslovima te ke bede. Glad se prikradala kolibama sirotinje i robova, iji su udes bili robovski rad i beda. Svaki fizi ki rad inio se u ta vremena prokletstvom sudbine. Seljak i zanatlija bili su osu eni na te ak i bezizgledan rad. U Pouci Duaufa otac skre e sinu pa nju na sve oskudice i

isku enja koja o ekuju oveka u ivotu ako ne krene jedino lakim i cenjenim ivotnim putem, putem pisara i inovnika. Kova , kamenorezac, berberin, tka , vlasnik perionice, ribar, lovac ptica i seljak moraju celog ivota da te ko rade. Samo pisar blaguje. Vidi , nema tog posla gde ne bi bilo nadzornika, osim posla pisara, jer pisar je sam nadzornik... ti e mnoge slati ako bude slu ao re i starijeg... nema pisara li enog hrane od blaga carske ku e. Boginja ro enja daje obilje pisaru, njega stavljaju na elo suda. Njegov otac i mati blagodare bogu: on je upu en na put ivota. U ovojkratkoji izrazitoj Pouci data je iva slika duboke socijalne podvojenosti i te kog polo aja ne samo robova i sirotinje nego i srednjih slojeva egipatskog stanovni tva. Postepeno se obrazuje i srednji gradski slojstanovni tva, koji se sastojao od sitnih zanatlija, trgovaca i najni ih klasa pisara. Najsiroma niji pretstavnici toga sloja pristajali su u vreme socijalnih pokreta uz pobunjene robove i sirotinju i zajedno sa njima svrgavali bogata e sa vlasti. Prema tome, staroegipatsko dru tvo ovoga vremena u neku ruku potse a na xinovsku ljudsku piramidu. Bazu te piramide inile su ugnjetene mase robova i sirotinje, koje su bile podvrgnute svirepojeksploataciji. Srednji deo piramide bili su srednji slobodni slojevi stanovni tva: seljaci, lanovi op tine i zanatlije, koji su stajali u ekonomskoj zavisnosti od robovlasni ke aristokratije, bili pritisnuti preteranim porezima i skoro sasvim podjarmljeni. Gornji deo piramide inila je robovlasni ka aristokratija, u iji su sastav ulazili inovnici i sve tenici, sa faraonom-despotom na elu, koji je u ivao svekoliku dr avnu i versku vlast. vrstina toga socijalnog poretka morala se odr avati svirepim oblicima eksploatacije trudbenika od strane sna nog aparata centralizovane i birokratske dr ave, kao i religiskom ideologijom, koja je cara progla avala za bo anstvo, a itav dru tveni poredak za ustanovljen od bogova i osve tan religiskom tradicijom starine. Ali je to najstarije robovlasni ko dru tvo, u kome su postojali jo vrlo jaki relikti staroga rodovskog poretka, bilo li eno unutra nje ekonomske spojnice. Srednji slobodni slojevi stanovni tva bili su kolebljivi i nestabilni elementi, i time je bila uslovljena nestabilnost i itavog klasnog poretka kao celine. No vremenom se klasni sastav staroegipatskog dru tva komplikuje i istovremeno sa tim zao travaju se socijalne protivre nosti. Sve krupnija bogatstva koncentri u se u rukama a ice bogata a. Ogromna masa sirotinje i robova i ak srednjih slojeva stanovni tva podvrgnuta je estokojeksploataciji. Sve to dovodi do zao travanja klasne borbe. U Egiptu krajem Srednjeg carstva izbijaju krupni ustanci radnih masa, upereni protiv postoje ega klasnog poretka, protiv robovlasni ke aristokratije i cara. USTANCI SIROTINjE I ROBOVA O ustancima sirotinje i robova u Egiptu obave teni smo iz, raznih izvora. U vremenima borbi oko prestola ustanci su zahvatali gradove, sa njihovim arenim stanovni tvom. O ustancima koji su izbili u gradovima itamo mi u knji evnim delima toga vremena. Tako se u jednom papirusu govori o gradu koji strada od ustanka i pokazuje leda. U Pouci herakleopoljskom caru ocrtana je iva slika ustanka koji je izbio u gradu. Vo a pobunjenika stvara dve, o igledno, me u sobom neprijateljski raspolo ene grupe. Car, predvi aju i mogu nost toga da gra ani pri u ustanicima, savetuje da se vo a pobunjenika izvede pred sud velmo a, da se osudi i progna iz njegove zemlje, jer on je neprijatelj. Ali su krupni narodni ustanci koji su izbijali krajem Srednjeg carstva najsjajnije opisani u dva knji evna dela: u Pouci Ipuvera (tekst Lajdenskog papirusa br. 344) i u Poruci Neferrehu, koja se uva u Lenjingradskom muzeju Ermita a. U ovim knji evnim

delima, koja spadaju u docnije vreme, dat je toliko iv i reljefan opis velikog ustanka narodnih masa i ocrtane su toliko realisti ne slike, neposredno uzete iz ivota, da se mora priznati prava istori nost doga aja opisanih u njima. Osobito krupan ustanak izbio je, o igledno, pred krajSrednjeg carstva, kada su u Egipat po ela da postepeno prodiru iz Azije inozemna plemena, koja su se u vrstila u Delti. Sna ni po ar klasne borbe poklapa se sa sporim prodiranjem inozemaca u Egipat i sa osvajanjem pojedinih delova Egipta od strane aziskih plemena, koja su iskoristila slabljenje Egipatske dr ave. Tako pisac lajdenskog teksta veli: Pustinja se, irila po itavojzemlji. Nome su opusto ene. Inozemno pleme do lo je iz inostranstva u Egipat... Nigde nema vi e Egip ana. Bujica inozemaca, koja sve vi e i vi e plavi Egipat, shvata se kao stihiska nesre a, koja zemlju vu e u neminovnu propast. Azijci-nomadi, potekli iz beskrajnih pustinja i stepa Prednje Azije, uzimaju u svoje ruke bogatstva Delte, plodnu zemlju, obilnu vodu, zamenjuju i nomadski ator zemljoradnikovim ralom i zanatlijinim alatom. Pustinjska plemena svuda se pretvaraju u Egip ane... Azijci postaju iskusni u zanatskim proizvodima Delte s gor inom konstatuje pisac Pouke Ipuvera, ovek bogat i ugledna roda. Pokreta ka snaga krupnoga narodnog ustanka jeste slobodna sirotinja, kojojse pridru uju robovi, kao i srednji slojevi stanovni tva, koji su te ili da u vrste svoj materijalni polo aj Narodni ustanak uperen je protiv bogata a. Razbuktava se o tra klasna borba. Zemlja se podelila na dva nepomirljiva tabora. Protiv aristokrata i bogatih digle su se do o ajanja dovedene iroke radne mase seljaci, zanatlije i robovi. Potajna socijalna mr nja ose a se u re ima Ipuvera, koji podvla i provaliju izme u vladaju e klase i pobunjenog naroda: Ne bratime se kne evi s narodom kad ovajlikuje... Bogata je u o ajanju, siromah pun radosti. Ali talasi narodnog gnjeva ru e prepreke koje bogata e dele od sirotinje. Dete gospo e postaje dete slu avke. Ustani ke radne mase osvajaju bogatstva, koja su nekada pripadala ljudima ju era njice, kako slikovito stoji u jednojod tih Pouka. Vr i se korenita nova raspodela svojine, posle koje siromah postaje vlasnik bogatstva, i onajko ranije nije mogao da sebi pribavi sandale, postaje sada vlasnik riznica. Ustanak je izbio kako u seoskim oblastima tako i po gradovima. Zanatlije i sirotinja, koncentrisani po gradovima u velikom broju, di u ustanke i izgone mo ne iz svoje sredine. Odmah za njima di u se i robovi, koji, po re ima egipatskog teksta, postaju gospodarima robova. Ali se ustanak radnih masa ne ograni ava samo na sticanje imovine bogata a i na novu raspodelu svojine. Sirotinja i robovi, ujediniv i se privremeno, osvajaju vlast u dr avi. U papirusu jasno stoji da sirotinja progoni cara. Pobunjenici osvajaju dr avne ustanove, arhive i sudnice. Dokumenti koji fiksiraju prava i privilegije bogata a uni tavaju se. Reakcionarno nastrojeni autor Pouke poku ava na svaki na in da diskredituje ustanike, prikazuju i crnim i mra nim tonovima sliku ustanka i likove ustanika. Staraju i se da umanji razmere i zna aj ustanka, on veli da je li io zemlju carske vlasti mali brojljudi koji ne znaju za zakon. ivim bojama prikazuje on sliku haosa koji se zacario, govore i da nema vi e ljudi na svojojdu nosti. Ljudi su postali nalik na raspla ena stado bez pastira. O tra borba prodire i u osnovnu eliju robovlasni kog dru tva u patrijarhalnu porodicu. U lajdenskom papirusu stoji: ovek gleda na svog sina kao na neprijatelja, Ljuljaju se svi temelji klasnog dru tva i robovlasni ke dr ave. Ustanici bacaju rukavicu ak i religiji, koja je uvek opravdavala klasni poredak. Ipuver, koji je pripadao reakcionarnojaristokratiji, sa u asom govori o neverovanju u bogove, koje se pojavilo. Po njegovim re ima, usijane glave govore: Kada bih znao gde je bog, ja bih mu prineo rtvu. Ovajustanak, koji je potresao itavu zgradu robovlasni kog dru tva i dr ave u

Egiptu, nije mogao iz korena izmeniti razvitak istoriskog procesa. Ustani ke radne mase nisu bile dovoljno ujedinjene i nisu imale svest, niti su je mogle imati, o zadacima koji su pred njima stajali. Na alost, natpisi toga vremena ni ta ne govore o tome kako je ugu en tajustanak. Ali sude i po tome to je docnije uspostavljen pre a nji klasni poredak, mo e se smatrati da je snaga ustanika bila slomljena. U jednojPouci govori se o tome kakvim je merama car morao da pribegava da bi izi ao na krajs pobunjenicima. Svako ko u iva popularnost u narodu izgleda caru opasan. Ako neki ovek stoji u tom tekstu ima mnogo pristalica, ako on izgleda lep u o ima svoje rodbine i ako ume dobro da govori, progoni ga, ubi ga, satri njegovo ime, iskoreni uspomenu na njega i uni ti njegove prijatelje koji ga vole. Takvim svirepim merama. razra unavala se robovlasni ka aristokratija sa vo ama ustanika. OSVAJANjE EGIPTA OD STRANE HIKSA Krupni socijalni prevrat kojim je obele en krajSrednjeg carstva zavr io se upadanjem u Egipat, u XVIII veku pre n. e., tu inskih aziskih plemena, takozvanih Hiksa. Docnija istoriska tradicija, sa uvana kod anti kih pisaca, obja njava taj plemenski naziv Hiksi kao izopa ene egipatske re i upravlja i pastira. Mogu e je da je u tom obja njenju sadr an deo istine. Plemena Hiksa preplavila su Egipat u periodu izme u Srednjeg i Novog carstva, osvojila znatan deo zemlje i vladala Egiptom preko sto godina. Hiksi su bili, po svim obele jima, grupa nomadskih plemena, koja su stajala na znatno ni em stupnju kulturnog razvitka od Egip ana. Ima mnogo osnova za pretpostavku da naziv Hiksi zaista vodi poreklo od nekih egipatskih re i, mo da od re i upravlja i pustinjskih zemalja (Hekau hasut). Tako su, o igledno, Egip ani zvali upravlja e nomadiskih aziskih plemena koja su ivela severoisto no od Egipta. Invazija Hiksa na Egipat i osvajanje itave zemlje s njihove strane pretstavljali su prili no dug proces. Koriste i se unutra njom slabo u Egipta, o trom socijalnom borbom i cepanjem dr ave na itav niz sitnih samostalnih kne evina, me u kojima se donekle isticala jedino Teba, gde se u vrstila dinastija careva Juga, aziska plemena po ela su postepeno da prodiru u Deltu i da tu osvajaju pa njake. Odredi aziskih vojnika stupali su u slu bu kod sitnih careva Donjeg Egipta, obrazuju i jezgro njihovih vojnih snaga. Vo e aziskih plemena dobijale su od njih velike zemlji ne parcele i ak itave oblasti na svoju upravu. Iza mirnog prodiranja do la je vojna invazija. Iznutra oslabljeni Egipat postao je plen aziskih osvaja a, Hiksa. To se, o igledno, desilo jo pod poslednjim carevima XIII dinastije. Anti ka tradicija sa uvala. je imena hiksoskih careva. Egipatski spomenici ovoga vremena, uglavnom skarabeji, sa uvali su znatno ve i brojimena, ali krajnja oskudnost dokumentarnih podataka jo ne dozvoljava da se u punojmeri okarakteri e doba invazije Hiksa. Sude i po imenima hiksoskih careva, Hiksi su pretstavljali prili no slo en konglomerat plemena, u iji su sastav ulazila semitska plemena i plemena huritskog porekla. Hiksi su se u vrstili u Severnom Egiptu, gde su, kako o tome svedo i docnija egipatska i anti ka istoriska tradicija, sagradili svojglavni grad Avaris, u isto nom delu Delte. Po svojprilici, ime Avaris potpuno odgovara egipatskom nazivu Hat-uarit, na koji se nailazi na natpisima hiksoskih careva, kao i u papirusu Salije I, kao na ime grada posve enog bogu pustinja i tu ih zemalja Setu. Isto ni deo Delte Hiksi su osobito jako u vrstili, o emu svedo i ostatak logora otkrivenog u Vadi-Tamilat, blizu Tel-elJehudije. Petri je prilikom iskopavanja na ao tu skarabeje, tipi no hiksosku keramiku i bronzano oru je. Osobit interes pretstavlja tajlogor sa gledi ta promene vojne tehnike Hiksa. Prvobitni je logor bio. utvr en samo masivnim zemljanim bede-mom, to ukazuje na to da su branioci grada temeljili svoju odbranu na prete nojprimeni odreda

strelaca i kola, koji su imali da isklju e svaku mogu nost za borbu izbliza pokrajlogora ili juri na nj Ali se docnije tajbedem zamenjuje zidovima, to svedo i o tome da su Hiksi preuzeli izvesne elemente staroegipatske fortifikacije. Sasvim je mogu e da se isto takvo utvr enje Hiksa nalazilo i u Abusir-el-Meleku, kod ulaza u Fajumsku oazu. O dubokom prodiranju aziskih plemena u Deltu svedo e rezultati poslednjih iskopavanja grada Tanisa, iji su zidovi bili podignuti po pravilima palestinske gra evinske tehnike. Me u hiksoskim carevima vidno mesto zauzimao je Hian, ije je ime sa uvano u gr koj transkripciji Ianas. Na mnogobrojnim Hijanovim pe atima sa uvane su njegove titule vladar stranih zemalja, blagi upravlja , dobri bog, koje svedo e o postepenoj zameni inozemnih titula tradicionalnim titulama egipatskih faraona. Mo e se pretpostavljati da je Hian vladao itavim Egiptom. Njegovo ime na eno je na raznim spomenicima sa teritorije Donjeg i Gornjeg Egipta. O izvesnom irenju trgovine u ovo doba svedo e nalazi egipatskih stvari sa imenom Hiana daleko van granica Nilske doline, u Siriji i ak na ostrvu Kritu. O igledno, vreme carevanja Hiana bilo je doba najve eg ja anja hiksoske dr ave i hiksoskih careva koji su vladali Egiptom.

IX. EGIPAT U PERIODU NOVOG CARSTVA ISTERIVANjE HIKSA IZ EGIPTA Hiksoski carevi vladali su Egiptom otprilike od kraja XVIII veka do 1580 godine pre n. e. Vladavina tu inaca izazvala je ustanak mesnog stanovni tva, koje je te ilo uspostavljanju nezavisne Egipatske dr ave. Borba za ujedinjenje zemlje, kao i u prethodnim periodima, zapo ela je u Gornjem Egiptu, koji je za sve vreme uvao izvesnu nezavisnost. Ta borba sa Hiksima ja a, pretvoriv i se u oslobodila ki rat protiv tu inske vladavine pod tebanskim carem Kamesuom (Kamoze). Doga aji ovog vremena opisuju se u knji evnim delima docnijeg vremena, naro ito u jednoj kolskojve bi o knji evno-istoriskojtemi. U njojse pri a o tebanskom caru Kamesu, koji u svom dvoru saziva velmo e svoje zemlje i predla e im da povedu rat protiv Hiksa. Ho u da znam veli Kamesu emu mi slu i moja snaga. Jedan knez sedi u Avarisu, drugi u Nubiji, a ja sedim ovde zajedno sa Azijcem i crncem. Svaki vlada komadom Egipta i deli zemlju sa mnom sve do Memfisa. Pogledaj on ve vlada munom, i niko ga ne zaustavlja. Ja u se ustremiti na njega i rasporiti mu trbuh. Moja je elja da spasem Egipat i potu em Azijce. Ali srditi i borbeni govor Kamesua ne nailazi na simpatije me u pretstavnicima aristokratije koji su se skupili na savet. Oni su nastrojeni znatno miroljubivije od cara, i preporu uju mu da se dr i odbranbene politike. Ali se car s njima ne sla e. Odgovaraju i im, on veli: Va a je misao nepravilna, i ja u se ipak boriti sa Azijcima... Jer pla e sva zemlja. U Tebi re i e o meni: Kamesu je za titnik Egipta. Dalje se u tom delu opisuje krvavi rat koji je tebanski car Kamesu poveo protiv Hiksa i njegova pobeda nad Azijcima. Autor prikazuje Kamesua kao narodnog heroja koji vodi borbu za oslobo enje Egipta od tu inskog jarma. Kona nu pobedu nad Hiksima odneo je jedan od slede ih tebanskih careva Ahmoze (Aahmes) I, koji se smatra osniva em XVIII tebanske dinastije. O njegovojvojnoj delatnosti obave teni smo zahvaljuju i dobro sa uvanojautobiografiji jednog od njegovih velikodostojnika, Ahmoza, sina Iabania. U ovom istoriskom dokumentu opisuju

se etape vojne borbe Ahmoza I protiv tu ina. Posle niza bitaka na kopnu i na la ama, egipatske su trupe opsele glavno upori te Hiksa u Delti, grad Avaris. Uprkos upornog otpora Hiksa, Egip anima je po lo za rukom da potuku njihove trupe i da ih isteraju iz Egipta. ta vi e, egipatske su trupe, progone i Hikse, prodrle u Aziju, u te nji da ovladaju centrima hiksoske vladavine u PrednjojAziji. Oslobo enje Egipta od tu inskog jarma, ujedinjenje zemlje pod vla u tebanskih careva i uspostavljanje ujedinjene, samostalne i nezavisne dr ave omogu ili su egipatskim faraonima ne samo da nastave nego i da pro ire onu krupnu osvaja ku politiku koju su vodili njihovi prethodnici. Tu osvaja ku politiku obnovio je Ahmoze I, koji je odneo krupne pobede nad Hiksima van Egipta, u PrednjojAziji. Sude i po natpisima iz ovog vremena, egipatske su trupe prodrle sve do oblasti Fenikije i Sirije. Ali je osobito krupne uspehe postigao Ahmoze I u Nubiji, ponovo osvojiv i one nubiske oblasti koje su se ranije nalazile pod vla u egipatskih careva. PORAST PROIZVODNIH SNAGA ZEMLjE Pretstave sa uvane na zidovima grobnica Novog carstva svedo e o daljem razvitku privrednog ivota Egipta. U nomama cvetaju kako poljoprivreda tako i zanati. Proizvodnja se sve vi e specijalizuje i dobija sve koncentrisaniji karakter. Na zidovima grobnice velikodostojnika Haemheta pretstavljeni su zemljoradni ki radovi, na primer, oranje zemlje plugovima, to vr i istovremeno 20 ljudi. Isto tako, sve se vi e razvija i usavr ava i zanatska proizvodnja. Na zidovima grobnice Ipu-im-Ra pretstavljena je livni ka radionica u kojojradi 12 majstora. Naro ito je porastao zna aj hramovne privrede. Na zidovima grobnice Nefer-ronpet (doba XIX dinastije) sa uvana je pretstava radionice hrama boga Amona, u kojojradi preko 20 ljudi. Ali su osobito pou ne pretstave sa uvane na zidovima grobnice vezira Rehmira, gde vidimo krupno zanatsko gazdinstvo pri tebanskom hramu Amona, u kome je radilo na 150 ljudi raznog zanata: metalaca, drvodelja, ko ara, zidara, vajara itd. Sjajna dela umetni kog zanata, na ena u grobnici faraona Tutanhamona, daju jasnu pretstavu o visokom stupnju razvitka zanatske proizvodnje Egipta u doba Novog carstva.

TRGOVINA Razvitak proizvodnih snaga zemlje doveo je do razvitka unutra nje i spoljne trgovine. U doba Novog carstva trgovina Egipta sa susednim zemljama sve se vi i iri. Ja aju trgova ke veze Egipta sa pojedinim oblastima Sirije, odakle Egip ani dovoze poljoprivredne produkte ito, stoku, vino, med. Iz oblasti Livana Egip ani u velikim koli inama dovoze umsku gra u. Najzad, iz velikih gradova Sirije Egip ani izvoze skupocene izra evine sirskog zanata. Preko Sirije egipatski su trgovci prenosili veliku koli inu razne robe, koja je dolazila iz daljih zemalja iz Hetske dr ave, sa ostrva Egejskog Mora i iz Mesopotamije. Trgovina sa Sirijom vo ena je kako kopnom tako i morskim putevima. U to doba Egip ani su raspolagali pomorskom flotom, koja im je omogu avala da uvoze robu iz Sirije na jedrenja ama. Jedno od najva nijih upori ta egipatske trgovine ti Siriji bio je grad Biblos. Zna ajBiblosa za egipatsku

trgovinu bio je toliko veliki da jedan od bibloskih kne eva, po imenu Rib-Adi, u jednom svom pismu upu enom faraonu upore uje u tom pogledu Biblos sa starom prestonicom Egipta, Memfisom: Biblos! to je Memfis, to je Biblos za cara moga gospodara. Mnogobrojna roba otpravljana je iz Sirije u Egipat karavanima. Siriski kne evi u svojim pismima esto pominju oda iljanje karavana u Egipat, kao i to da te karavane prate vojni odredi. Sirski knez Pu-Baalu saop tava u svom pismu da sprema oda iljanje u Egipat prekrasnog karavana. U krug egipatske osvaja ke i trgova ke ekspanzije ulazi u ovo vreme i niz novih zemalja, napose Kipar, Mala Azija i Mesopotamija. U vezi sa tim to su sinajski rudnici bakra u ovo vreme bili ve gotova iscrpeni, Egip ani su bili prinu eni da potra e nove izvore njima toliko potrebnog bakra. Osobito veliku koli inu bakra izvozili su Egip ani u doba Novog carstva sa ostrva Kipra, koji je u antici bio na glasu po svojim bogatim nalazi tima bakra. U nekim sa uvanim dokumentima iz ovoga vremena govori se o prili no znatnim transportima bakra, upu enim sa ostrva Kipra u Egipat. Tako je u jednom pismu kiparski car pisao egipatskom faraonu: Poslao sam ti 500 talanata (15.000 kilograma) bakra. Poslao sam to na dar mome bratu. Brate moj ne uzimaj srcu (tu okolnost) to je bakra malo. Jer u mojojzemlji ruka Nergala, moga gospodara (tj kuga), ubila je sve ljude moje zemlje. I nema vi e nikoga ko bi mogao da stvori bakar. U drugom pismu kiparski car pi e faraonu o oda iljanju u Egipat jo 80 talanata bakra, o spremanju za Egipat novih velikih transporata bakra i o odgovaraju ojpripremi specijalne flote u tu svrhu. Kiparski car moli egipatskog faraona da mu, o igledno u zamenu za bakar, po alje druge vrste robe. Iz drugih pisama mi doznajemo da su Egip ani izvozili na Kipar srebro i skupocene izra evine umetni kog zanatstva, po kojima je u to doba Egipat bio na glasu, Razvitak egipatske trgovine u isto nom delu Sredozemnog Mora zahtevao je bri ljivo uvanje pomorske plovidbe. Vode i stalnu borbu sa morskim gusarima, egipatski su faraoni tra ili za to pomo od kiparskog cara, koji je posedovao veliku flotu i bio zainteresovan za odr avanje mirnih trgova kih odnosa sa Egipatskom dr avom. Iz Male Azije, naro ito iz njenih isto nih oblasti, naseljenih Hetima, stizalo je u Egipat u ovo doba gvo e, koje je u ta stara vremena bilo u Egiptu jo redak metal. U grobnici faraona XVIII dinastije, Tutanhamona, na eno je svega nekoliko predmeta od gvo a. U jednom pismu hetskog cara Hatu ili a, upu enom egipatskom faraonu Ramzesu II, spominje se po iljka gvo a u Egipat. U drugom pismu hetski car moli faraona da mu po alje statuu od dragocenih metala, a sa svoje strane alje mu srebro, kojim je bila bogata hetska zemlja. Sude i po nekim pismima, egipatski faraoni XVIII dinastije poku avali su da uspostave trgova ke odnose ne samo sa hetskim carevima, nego i sa kne evima pojedinih hetskih kne evina, na primer sa kne evinom Arzava. Egipatska trgovina prodirala je i dalje na severoistok, u oblasti Mesopotamije. Iz dr ave Mitani, koja je le ala u severozapadnom delu Me ure ja, Egip ani su dobijali bronzu, lazurit, tkanine, ode de, ulje, kola, konje i robove. Analognu robu, kao i srebro i skupocene izra evine od drveta, ukra ene zlatom i slonovom kosti, dobijali su Egip ani iz Vavilona. Uspostavljaju se trgova ke veze izme u Egipta i Asirije. Po pisanim izvorima, Egip ani su dobijali iz Asirije kola, konje i lazurit. Prilikom iskopavanja asirskih grobova iz XIV-XIII veka pre n. e. u Mari su na eni egipatski skarabeji iz vremena Novog carstva, to svedo i o prodiranju egipatskih izra evina u ovo doba i u Asiriju. U zamenu za svu tu robu Egip ani su slali u Prednju Aziju uglavnom zlato u komadima ili u izra evinama, slonovu kost, izra evine od drveta, ukra ene zlatom, slonovom kosti i lazuritom, tkanine i ode de, tj uglavnom dragocene metale i zanatske izra evine. U isto vreme ire se i trgova ke veze Egipta sa aziskim plemenima koja su naseljavala ostrva Egejskog Mora, kao i oblasti Gr kog kontinenta. O prodiranju

egipatskih izra evina u podru je Egejskog Mora svedo e skarabeji i fragmenti glaziranog zemljanog posu a sa imenom Amenhotepa III (1455-1424 g. pre n. e.), na eni u Mikeni. Velika koli ina izra evina egipatskog zanata na ena je u ru evinama Knososkog dvorca na Kritu, kao i na Rodosu i na Kipru. Sude i po na enim predmetima, Egip ani su izvozili u podru je Egipatskog Mora zlato, kameno posu e, slonovu kost, proizvode umetni kog zanatstva, naro ito izra evine od fajansa. Egejski su predmeti na eni i u Egiptu, sve do same Nubije. Na zidovima egipatskih grobnica ovoga vremena prili no esto se pretstavljaju egejski trgovci i da benici, koji na svojim ple ima nose raznovrsnu robu egejskog porekla. Egejska umetnost ovoga doba vr i izvestan uticaj na razvitak egipatske umetnosti. Sve to svedo i o ja anju trgova kih i kulturnih veza izme u Egipta i zemalja Egejskog Mora. Najzad, u znatnojmeri ja a i trgovina Egipta sa ju nim oblastima. sa Nubijom i sa zemljom Punt. Mnogobrojni natpisi iz ove epohe opisuju putovanja i trgova ke ekspedicije, koje su Egip ani slali u daleke i bogate ju ne zemlje. Osobito krupna vojnotrgova ka ekspedicija otpravljena je u zemlju Punt za vlade carice Hat epsut (1525-1503 g. pre n. e.). O igledno, u spomen na ovu ekspediciju podignut je blizu Tebe, prestonice Egipta, veliki polupe inski hram, bogato ukra en kolonadama. Na zidovima hrama pretstavljene su pojedine epizode ove ekspedicije u Punt i velika morska flota, sastavljena od jedrilica i amaca, koja je opremljena u cilju nabavke iz Punta bogatstava ove zemlje. Umetnik je pretstavio stizanje Egip ana u zemlju Punt, naseljenu tipi no negroidnim plemenima. Sude i po pretstavama Puntijaca i lokalnog pejza a, ta se zemlja nalazila u Isto nojAfrici. Na zidovima hrama pretstavljene su palme, majmuni i nakolji ke konstrukcije. Kao to je poznato, naselja na koljima odr ala su se jo i danas u nekim oblastima Afrike. Najzad, na zidovima istoga hrama pretstavljen je sre ni povratak egipatske flote u otaxbinu. Natpisi detaljno nabrajaju dovezeni plen. Egipatsko brodovlje vratilo se puno i krcato udesima zemlje Punt: puno svakovrsnog miri ljavog drveta iz bo anske zemlje, gruda mirove smole i sve eg mirovog drve a, crnog drveta i iste slonove kosti, srebra i zlata, kinamonovog drveta, tamjana, masti za o i, pavijana, majmuna, pasa, ko a ju nih pantera, uro enika i njihove dece. Ni ta sli no nije bilo dovezeno nijednom caru koji je ikada iveo na severu. Sude i po daljim natpisima, znatan deo tog plena dodeljen je tebanskom hramu boga Amona. O igledno, sve tenstvo je imalo svog udela u ovim krupnim trgova kim ekspedicijama. Usled preovla ivanja naturalne privrede, trgovina je i dalje uvala svojstarinski karakter trampe. Ali sve ve i zna ajsti u robni ekvivalenti vrednosti, naro ito metali, koji se postepeno pretvaraju u te inski metalni novac veoma primitivnog tipa, koji jo nije u potpunosti izgubio svojrobni zna aj Za odre ivanje vrednosti razne vrste robe Egip ani se slu e komadima metala: zlata, srebra i bakra odre ene te ine. Tako se postepeno izgra uje poseban nov ano-te inski sistem, u ijojosnovi le i jedinica te ine ravna 91 gram, takozvani deben; ovajse dalje delio na deset sitnijih delova. OSVAJA KI RATOVI FARAONA XVIII DINASTIJE Obnavljanje osvaja ke politike bilo je u znatnojmeri uslovljeno porastom proizvodnih snaga zemlje. Razvitak poljoprivrede i zanata, stalna potreba za sirovinama, robovima i potreba za daljim razvijanjem iroke spoljne trgovine bili su glavni uzroci onih plja ka kih osvaja kih ratova koje su tako uporno vodili faraoni XVIII dinastije, pod kojom je Egipat iza ao na iroku arenu svetske istorije; pretvoriv i se u krupnu i jaku dr avu. Prema tome, vojno-osvaja ka politika Egipta ovog vremena bila je najte nje vezana za razvitak robovlasni ke privrede. Pravci kojima se razvijala vojno-osvaja ka politika Egipta bili su u znatnojmeri

uslovljeni pravcima kojima se kretala ekonomska 'ekspanzija Egip ana. Egip anima je bilo potrebno da osiguraju sebi najva nije izvore sirovina, kao i trgova ke puteve kojima su se njihove ekspedicije kretale u susedne zemlje. Zato egipatski faraoni preduzimaju osvaja ke pohode uglavnom na severoistok, u Palestinu i Siriju, kao i na jug, u Nubiju. Egipatski faraoni XVIII dinastije razvijaju iroku zavojeva ku politiku, preduzimaju i niz krupnih osvaja kih pohoda. Kao rezultat tih dugotrajnih ratova, osvojena je itava Sirija sve do granica Male Azije na severu i do velike izbo ine reke Eufrata na severoistoku. Politiku sistematskog i planskog osvajanja Palestine i Sirije vode ve prvi naslednici Ahmozea I. Ali osobito krupnu osvaja ku politiku sprovodi Tutmes III (1525-1491 g. pre n. e.), koji je u toku svoje duge vlade izvr io 17 pohoda u Siriju. Ovi vojni pohodi Tutmesa III podrobno su opisani u velikim analima sa uvanim iz toga vremena. Bri ljiva registracija najva nijih injenica iz vojne istorije Egipta ovog perioda, ponekad zaodevena u knji evnu formu, omogu ava nam da prili no ta no rekonstrui emo prodiranje egipatskih trupa u Siriju, pojedine bitke, opsade i juri e na utvr ene gradove. Prvi pohod Tutmesa III u Siriju, u 22-23 godini njegove vlade, imao je za ciljda ugu i ustanak siriskih kne eva, koji su obrazovali koaliciju, neprijateljski raspolo enu prema Egiptu, sa kraljem siriskog grada Kade a na elu. Do presudne bitke do lo je kod grada Megido. Egipatske trupe odnele su veliku pobedu nad protivnikom. Azijci su, izgubiv i glavu od straha, pobegli u Megido, bacaju i svoje konje i svoja kola od zlata i srebra, i stanovnici su vukli ljude uvis, dr e i ih za haljine, u grad: stanovnici grada zatvorili su se od njih i spu tali su ode u, da ih izvuku u grad. Potukav i pod Megidom krupne snage Azijaca, Egip ani su tu stekli bogat plen. Pridaju i veliku va nost osvajanju krupnih materijalnih vrednosti, egipatski analist bri ljivo pobrojava sva tu zaplenjena bogatstva. Tada su zaplenjeni njihovi konji; njihova kola od zlata i srebra pretstavljala su plen... Njihovi borci le ali su pru eni kao riba na zemlji. Pobedni ka vojska njegovog veli anstva i la je ukrug, broje i plen i trofeje. Osvojen je i ator onoga prezrenog neprijatelja (kneza od Kade a), u kome se nalazio njegov sin... itava je vojska likovala, odaju i hvalu Amonu za pobedu koju je on darovao svome sinu... Oni su doneli plen, koji se sastojao od... ivih zarobljenika, konja, kola, zlata i srebra. Kao to se iz ovog odlomka anala vidi, Egip ani su me u ste enim plenom osobito isticali ive zarobljenike, koje su pretvarali u robove, zlato i srebro, konje i kola, za koje Egip ani nisu znali sve do invazije Hiksa. U analima se dalje opisuje kako su egipatske trupe pod faraonovom komandom opkolile Megido i otpo ele opsadu ove tvr ave, koja je imala veliki strate ki zna aj Opsada je krunisana uspehom, tvr ava je zauzeta, i opsa eni su se predali na milost i nemilost pobedniku. Sada je Tutmesovim trupama bio otvoren put u Siriju. Egipatske trupe, prodiru i dalje na sever, do le su do ju nih padina Livana i zauzele itav niz gradova. Da bi sebi osigurao ovo va no podru je, Tutmes III je sagradio izme u dva livanska grebena tvr avu, dav i jojime Tutmes koji vezuje inozemce. Za vreme svojih slede ih pohoda u Siriju Tutmes III je odneo niz daljih krupnih uspeha. On je zauzeo najva nije feni anske gradove, utvrdiv i se tako na obali Sredozemnog Mora. Po to je odneo potpunu pobedu nad siriskim trupama, osvojio je Kade , veoma va no utvr eno mesto na reci Orontu. Najzad, posle niza uspe nih manevara Tutmes III je prodro u severnu Siriju, zauzeo veliki grad Halpu (Alepo), odneo pobedu nad mitanskim trupama kod Karhemi a i pre ao reku Eufrat, osvojiv i Niju, u vojnom pogledu va no mesto na Eufratu. Prema tome, posle te uporne borbe sa siriskim plemenima Tutmes III je uspeo da

ovlada itavom Sirijom i, ugu iv i niz ustanaka mesnog stanovni tva, da u vrsti ovde vlast Egipta. Ovi osvaja ki ratovi Tutmesa III toliko su oja ali uticajEgipta u Aziji da je itav niz aziskih careva, na primer vavilonski, asirski i hetski car, po eo da alje Egiptu danak, u neku ruku otkupljuju i se od najezde egipatskih trupa. To vreme bilo je doba kulminacije procvata vojne mo i Egipta i njegovog politi kog uticaja u Prednjoj Aziji. Jedan od poslednjih krupnih osvaja a XVIII dinastije bio je Amenhotep II (1491-1465 g. pre n. e.), koji je preduzeo uspe an vojni pohod u Siriju, pre ao Eufrat i prodro u dubinu zemlje Mitani. Ovajdaleki pohod bio je krunisan punim uspehom. Amenhotep II dovezao je odande bogat plen, naro ito mnogo zlata, bakra, konja i kola, koja su u ta vremena imala vrlo visoku cenu u Egiptu. Egipatski faraoni nisu se ograni ili samo na osvajanje Sirije. Oni su osvojili i Nubiju sve do etvrte katarakte; pritom je najve a osvajanja ovde izvr io Tutmes III. Iz njegovog vremena sa uvan je spisak nubiskih oblasti koje je on osvojio. Osvajanje Nubije omogu ilo je Egip anima da eksploati u prirodna bogatstva ju nih zemalja. Egip ani su po eli da uvoze u velikim koli inama zlato, uglavnom iz bogatih zlatonosnih podru ja Nubije. Da bi se olak ao transport, ponovo je o i en kanal kod prve Nilske katarakte. Prodiru i sve dalje na jug, Egip ani su postepeno kolonizovali Nubiju, te e i za tim da se u vrste na najva nijim trgova kim ta kama i da u potpunosti pot ine svome uticaju te bogate ju ne oblasti. EGIPAT POD AMENHOTEPOM III (1455-1424 G. PRE N. E) Dugotrajni ratovi koje su egipatski faraoni vodili u Siriji i Nubiji jako su iscrpli egipatsku zemlju. Zato za vlade Amenhotepa III Egipat ne preduzima vi e krupne ratove. Amenhotep III vodio je mirnu spoljnu politiku. On je dizao grandiozne arhitektonske gra evine, naro ito rasko ne tebanske hramove, ukra ene xinovskim stubovima, koji su sa uvali uspomenu na njega i na njegovu gra evinarsku delatnost tokom mnogih vekova. Mirna delatnost Amenhotepa III u znatnojse meri obja njava iscrpeno u ive sile u zemlji. Egipatski faraoni moraju sada da odr avaju politi ki uticajEgipta u Aziji ne vi e pomo u oru ja i vojske, ve samo pomo u diplomatije i zlata. DIPLOMATIJA Me unarodni odnosi Egipta ovog vremena prili no su nam dobro poznati, zahvaljuju i nalasku u El-Amarni velikog dr avnog arhiva egipatskih faraona s kraja XVIII dinastije. U tom arhivu sa uvane su diplomatske poslanice careva Vavilona, Asirije, Mitani, Hetske dr ave i Kipra, kao i mnogih sirsko-palestinskih kne eva i vladara, upu ene egipatskom faraonu. Pisma El-Amarnskog arhiva pretstavljaju veoma dragocene dokumente, koji ivo karakteri u nivo razvitka diplomatije toga vremena. Sude i po tim pismima, Egipat je odr avao veoma prisne trgova ke i diplomatske uzajamne odnose sa itavim nizom dr ava Prednje Azije. Pregovori izme u pojedinih dr ava vo eni su pomo u specijalnih poslanika. Ti su pregovori esto dovodili do sklapanja vojno-politi kih saveza i sporazuma, koji su pretstavljali veliku tajnu. Politi ki savezi, na primer savez izme u Egipta i Mitana, esto su u vr ivani pomo u dinasti kih brakova. Diplomatski pregovori, koji su vo eni usmeno, preko poslanika, ili pismeno, imali su za ciljda izglade razne konflikte. Tako vavilonski car u jednom pismu moli egipatskog faraona da kazni lica kriva za plja ku vavilonskog karavana. U drugom pismu vavilonski car protestuje protiv uspostavljanja od strane

Egipta neposrednih diplomatskih odnosa sa Asirijom. koju je vavilonski car smatrao za sebi pot injenu zemlju. Mitanski car u jednom pismu nudi egipatskom faraonu zamenu pograni nih gradova. Sva su ta pisma u ve ini slu ajeva napisana vavilonskim klinastim pismom, na vavilonskom jeziku, koji je u to doba bio me unarodni diplomatski jezik. Diplomatski dokumenti omogu uju da se utvrdi injenica postepenog opadanja autoriteta Egipta u Aziji, po ev od carevanja Amenhotepa III. Neki od sirskih kne eva u svojim pismima jo izra avaju vernopodani ka ose anja prema egipatskom faraonu, po vla e i svoju odanost Egiptu. Tako knez grada Katne pi e egipatskom caru: Gospodaru moj Ovde sam ja, tvojsluga. Ja idem putem moga gospodara i ne napu tam svoga gospodara. Otkako je mojotac postao tvojsluga, njegova zemlja postala je tvoja zemlja, a grad Katna tvojgrad; i ja pripadam mome gospodaru. Gospodaru moj Kada sa dolazile moje trupe i kola moga gospodara, hrana, pi e, stoka, povr e, med i ulje dono eno je za trupe i kola moga cara. Ali dok sitni sirski kne evi jo priznaju autoritet egipatskog faraona, dotle se krupnije dr ave Prednje Azije postepeno osloba aju uticaja Egipta. Zato egipatski faraoni moraju da zlatom kupuju prijateljstvo mo nih aziskih careva. Tako Amenhotep III alje asirskom caru 20 talenata zlata, o igledno, kupuju i za tu cenu njegovu podr ku. Vavilonski car Kada man-Bel u svojim pismima upu enim Amenhotepu III stalno moli da mu ovajpo lje zlata. Ista uporna molba za po iljku zlata uje se i u itavom nizu pisama drugih aziskih careva. U tom pogledu osobito su tipi na pisma mitanskog cara. U to vreme, u isto nom delu Male Azije obrazuje se velika i mo na Hetska carevina. Hetski carevi te ili su da pro ire granice svoje dr ave na ra un susednih mitanskih oblasti i oblasti severne Sirije, koje su se ranije nalazile pod vla u Egipta. Ja anje Hetske dr ave pretstavljalo je opasnost u prvom redu za severnomesopotamsko carstvo Mitana i za egipatske posede u Siriji. Pred sve ve om opasno u od hetske invazije egipatski i mitanski car udru uju se, da pru e zajedni ki otpor prete em neprijatelju. 'Tako sazreva mogu nost za sklapanje egipatsko-mitanskog saveza, koji se u vr uje nizom dinasti kih brakova. Pisma mitanskog cara Tu rate egipatskom faraonu Amenhotepu III jasno i reljefno slikaju pojedine etape diplomatskih pregovore, koji su na kraju krajeva doveli do uspostavljanja prili no prisnih uzajamnih odnosa izme u Egipta i Mitana. Egipat, koji za vlade Amenhotepa III nije vi e imao dovoljnih vojnih snaga za odbranu svojih dalekih sirskih poseda od napada Heta. bio je sada prinu en da se oslanja na podr ku Mitana, ali je mitanski car zahtevao za svoje prijateljstvo i pomo zlato. U itavojseriji pisama egipatskom faraonu on stalno iznova tra i slanje zlata, jer, kako on pi e: U zemlji moga brata zlata ima ko pra ine. Zato mitanski car, prodaju i svoje prijateljstvo faraonu, moli za mnogo zlata, govore i: Neka mi mojbrat po lje i da vi e no mome ocu. O slabljenju egipatskog uticaja u Siriji svedo i injenica sistematskog prodiranja Heta na jug i njihovog osvajanja itavog niza oblasti i gradova koji su nekada pripadali Egiptu. Tako Heti napadaju na grad Katnu i plja kaju ga. Akizi, knez Katne, uzalud moli egipatskog faraona za pomo On mu pi e: O, mojgospodaru! Isto onako kao to Damask u zemlji Ube pru a ruke svoje prema tvojim nogama, tako i Katna pru a svoje ruke prema tvojim nogama. Ali sve te molbe ne dovode ni do kakvog rezultata. Egipatskom faraonu ne stoji vi e na raspolo enju dovoljna koli ina vojnih snaga da bi zadr ao prodiranje Heta i obnovio svoju vlast u Siriji. Slabljenje egipatskog uticaja u Siriji i lo je na ruku prodiranju plemena Habira u Palestini i ju nojSiriji. Ova skita ka semitska plemena osvajaju oblasti Palestine koje su ranije pripadale Egiptu. Rib-Adi, knez Biblosa, pi e u svom pismu egipatskom faraonu: Otkako se tvojotac vratio iz Sidona, zemlje su se obrele u vlasti Habira. Opadanje vojne mo i Egipta, koje se jasno ispoljilo za vlade Amenhotepa III, postalo

je jo primetnije pod njegovim sinom i naslednikom Amenhotepom IV (1424-1388 g. pre. n. e.). U to vreme egipatska vlada, o igledno, ne raspola e vi e krupnim vojnim snagama, i stoga je li ena mogu nosti da brani svoje posede u Siriji. U vezi sa tim, u Siriji se obrazuje savez sirskih kne eva, koji je delimi no u ivao podr ku Heta. Sirski knez Aziru, koji je stajao na elu tog saveza, vodi upornu borbu za oslobo enje Sirije od ostataka egipatskog uticaja. Mnogi gradovi Sirije i Fenikije, koji su ostali verni Egiptu, s te kom se mukom brane od ofanzive Heta i Aziruvih trupa. Neki od tih gradova pi u o ajni ka pisma egipatskom faraonu, mole i ga da im po lje vojnu pomo Tako poglavari Tunipa alju u Egipat ovakvo pismo: Caru Egipta, mome gospodaru, stanovnici Tunipa, sluge tvoje... Ko je ranije mogao da oplja ka Tunip, a da ne bude oplja kan od Manahbirije (Tutmes III)? Bogovi... cara Egipta, moga gospodara, obitavaju u Tunipu. Neka na gospodar upita svoje starce (je li to tako)? Me utim, sada mi vi e ne pripadamo na em gospodaru, caru Egipta... Ako njegovi vojnici i njegova kola stignu prekasno, Aziru e s nama postupiti kao sa gradom Nija. Ako mi moramo da alimo, i car Egipta mora e da ali zbog onoga to je u inio Aziru, jer e ovajokrenuti svoju ruku protiv na eg gospodara. I onda e Aziru u i u Simiru, Aziru e s nama u initi to ho e na teritoriji na eg gospodara-cara; i na e gospodar morati to da oplakuje. Eto, Tunip, tvojgrad, pla e, i njegove suze teku; i nema nam pomo i. Dvadeset godina aljemo mi (pisma) na em gospodaru, caru, caru Egipta, ali nismo dobili (u odgovor) ni jedne jedine re i. U ovome pismu sadr ano je stra no predo enje upu eno egipatskom faraonu. Poglavari Tunipa ukazuju da udatom slu aju opasnost ne preti samo prema Egiptu vernim sirskim gradovima nego i samom Egiptu. Sa istim takvim molbama za pomo obra aju se egipatskom caru i kne evi Biblosa i Tira. Ali su sve te molbe uzaludne. Pismo jednog egipatskog inovnika iz Palestine vanredno re ito svedo i o opadanju egipatske mo i u Siriji i o prekojpotrebi hitnog oda iljanja egipatskih trupa da bi se povratio presti Egipta u PrednjojAziji. Neka se car pi e taj inovnik postara o svojojzemlji... neka po lje vojsku... jer ako nikakva vojska ne stigne ove godine, propa e svi posedi moga gospodara cara. Poslednja re enica u ovome pismu kratko i sna no izra ava glavnu misao, koju je pisac stavio u osnovu svoga pisma: Sva teritorija moga gospodara-cara bli i se propasti. Slabljenje vojne mo i Egipta obja njava se dugotrajnim ratovima, koji su iscrpli ivu silu zemlje. Slobodne mase stanovni tva, koje su na svojim ple ima snosile sav teret ratnog vremena, nisu vi e mogle da prinose uzaludne rtve. VERSKA REFORMA EHNATONA (1424-1388 G. PRE N. E.) Prema tome, egipatski su faraoni bili prinu eni da se odreknu ranije vojnoosvaja ke politike svojih prethodnika. To odricanje na lo je ivog izraza u delatnosti faraona Amenhotepa IV, koji se u svome radu oslanjao na prili no iroke slojeve egipatskog stanovni tva. Krupnu injenicu egipatske istorije ovoga vremena pretstavlja sprovo enje jedne velike verske reforme, koja je imala za ciljda stari tradicionalni oblik mnogobo tva zameni novim kultom jednoga solarnog boga. U osnovi ove reforme le ali su odre eni socijalno-ekonomski uzroci. Osvaja ki ratovi faraona XVIII dinastije doveli su do boga enja samo neznatne grupe dvorskog plemstva i te ko su se odrazili na polo aju radnog stanovni tva zemlje. Najkrupnija bogatstva stekla su se po hramovima i uglavnom u rukama tebanskih sve tenika boga Amona. Verska reforma, ija je o trica bila uperena protiv vladavine tebanskog sve tenstva, koje se bilo preko svake mere obogatilo, sprovo ena je dosledno i

sistematski. Stupiv i na presto, Amenhotep IV je poveo borbu protiv vi ih slojeva tebanskog sve tenstva, koje je zahvaljuju i svome bogatstvu vr ilo u toku vlada prethodnih careva sna an uticajna itavu politiku egipatske vlade. Ustav i protiv tebanskog sve tenstva, Amenhotep IV je isprva bio prinu en da se osloni na provincisko sve tenstvo, napose na sve tenstvo Heliopolja i Memfisa, gde je jo od duboke starine cvetao kult jednoga i vrhovnog solarnog bo anstva. Amenhotep IV je po eo da kao protivte u kultu boga Amona forsira kult heliopoljskog boga Ra-Horahte. Proglasiv i se za prvosve tenika toga boga, faraon je po eo da u Tebu gradi hram starinskom solarnom bo anstvu Egipta, proglasiv i ga za boga koji likuje na horizontu u imenu svome, bljesak svetlosti to se nalazi u sun evom diskosu. U ovim epitetima starinskog solarnog egipatskog bo anstva ve se jasno vide osnovne konture nove religije solarnog monoteizma. Ali Amenhotep IV jo nije nalazio mogu nim da u jedan mah zada presudan udarac tebanskim sve tenicima i starinskom tradicionalnom politeizmu. Upravo u ovo vreme spadaju pretstave solarnog bo anstva u vidu boga Horahte sa glavom sokola, ukra enom sun evim diskom. Dakle, obnova starinskog solarnog kulta i gradnja hrama solarnom bo anstvu u Tebi bili su prva etapa krupne verske reforme. Da bi podvukao zna ajsvoje verske reforme, Amenhotep IV je sve te gra evinske radove vr io sa velikim bljeskom. Na jednom natpisu stoji da je car na rad oko izrade jednog velikog obeliska pozvao sve kamenoresce od Elefantine do Delte. Ali se faraonova borba sa tebanskim sve tenstvom nije na tome svr ila. Delatnost Amenhotepa IV izazvala je opoziciju od strane vi eg tebanskog sve tenstva, a to je, dalje, cara nateralo da definitivno raskrsti sa Amonovim sve tenicima. Kult pre a njeg dr avnog boga Amona i itav sistem starinskog tradicionalnog mnogobo tva podvrgnuti su progonima. Ime boga Amona, imena ostalih bogova Egipta i ak sama re bogovi revnosno su uni tavani na svim spomenicima, pri emu car nije po tedeo ak ni ime svoga oca, u iji je sastav ulazilo ime boga Amona. Baciv i rukavicu u lice mo nome tebanskom sve tenstvu, Amenhotep IV je zaveo nov kult, kult jednoga i vrhovnog solarnog boga Atona, to je na lo svog odraza u promeni samog carevog imena. Faraon je uzeo novo ime Ehnaton, to zna i SjajAtonov. U isto vreme, Ehnaton je definitivno raskinuo sa tebanskim sve tenstvom i napustio Tebu. Sagradio je sebi novu i rasko nu prestonicu blizu dana njeg mesta El-Amarna, u irokojkotlini, za ti enojstenovitim planinama. U tu novu prestonicu, bogato ukra enu dvorcima i hramovima, Ehnaton se preselio sa itavim svojim dvorom, inovnicima i sve tenicima novoga solarnog boga. Novoj prestonici dao je on ime Ahetaton, to zna i Horizont Atonov. U sve anim himnama opisuju se lepota i bogatstvo nove rasko ne prestonice Egipta. Iskopavanja koja su poslednjih godina vr ena na mestu Ehnatonove rezidencije dala su veoma bogat materijal za prou avanje ivota egipatskog grada ovoga doba. Pored velikog carskog dvorca, tu su na ene zgrade dr avnih ustanova, napose dr avne arhive i kole pisara (ku a ivota), bogata imanja, koja su pripadala krupnim aristokratama i inovnicima, zatim ku e u kojima su iveli pretstavnici srednjih slojeva stanovni tva, sitni trgovci i zanatlije, i najzad, itav jedan kvart naseljen sirotinjom, o igledno, ljudima koji su radili u nekropoli. Nedaleko od grada, u stenama, na ene su grobnice velmo a toga vremena. Zidovi grobni kih odaja u tim grobnicama sa uvali su veoma fine pretstave i interesantne natpise, napose, tekst visoko umetni ke himne u ast boga Atona, to nam sve pru a mogu nost da . prili no podrobno pro-u imo itavo ovo doba i versku reformu koju je Ehnaton sproveo. Po to je u starom Egiptu religija bila glavni oblik ideologije, a hramovi najkrupniji centri kulturnog uticaja, to je egipatska vlada mogla da koristi versku propoved za ja anje politi kog i kulturnog uticaja Egipta na susedne zemlje. U tu su

svrhu, o igledno, i bile stvorene nove forme kulta jednoga boga sunca, kulta koji je po svojojjednostavnosti i jasno i bio shvatljiv i pristupa an raznojezi nim i raznoplemenskim masama koje su nastanjivale zemlje susedne sa Egiptom. O tome zna aju verske reforme Ehnatona svedo e neke re enice iz velike himne bogu sunca Atonu, iji nam je tekst sa uvan na zidovima amarnskih grobnica. U ovojhimni govori se o tome kako se bog sunca Aton di e nad svakom zemljom, kako je on, kao jedini tvorac sveta, stvorio sve zemlje Egipat, Siriju i Nubiju, alju i ivot svakojzemlji. Dok su raniji egipatski bogovi prikazivani kao za titnici samo Egipta i egipatskog cara, obezbe uju i mu pobedu nad njegovim neprijateljima, dotle je sada novi bog Aton, iji je kult proklamovan sa visine carskog prestola, progla en za boga ne samo Egipta nego i susednih zemalja. Sprovode i svoju versku reformu, Ehnaton se oslanjao na srednje slobodne slojeve stanovni tva, iji su pretstavnici obrazovali oko faraona novu grupu dvorskog inovni tva. Ove nove velmo e, na svojim natpisima ne di e se svojim starinskim poreklom ni plemenito u, ve milostima faraona, kome duguju za svoje uzdizanje. Na svojim natpisima oni podvla e svoju vernost faraonu i odanost novom verskom u enju, iji je fanati ki propovednik bio sam faraon. Tako komandant vojske, Mai, pi e na svom natpisu: On (tj faraon) je umno io svoje milosti prema meni kao pesak. Ja sam ef inovnika nad itavim narodom, mojgospodar uzivisio me je, jer sam sledovao njegovim poukama i stalno slu am njegove re i. Moje o i gledaju tvoju lepotu svaki dan, o moj gospodaru, mudri kao Aton, zadovoljeni istinom. Kakve blagodeti u iva onajko slu a tvoje pouke o ivotu. Ove nove velmo e nalazile su se u potpunojekonomskojzavisnosti od faraona. Na zidovima svojih grobnica oni su esto pretstavljali kako ih car tedro nagra uje zlatom za vernu slu bu i za to to su i li za novim verskim u enjem, svim sredstvima podr avaju i versku reformu. Tako je velmo a Merira pretstavio na zidovima svoje grobnice kako ga car nagra uje zlatom, a pokrajpretstave stavio natpis, koji sadr i careve re i, upu ene njemu: Obesite mu zlato o vrat, napred i pozadi, obesite mu zlato na noge zato to je slu ao faraonove pouke o svakom izrazu u tome velelepnom dvorcu, o izrazu koji je faraon izgovarao u svetili tu, u hramu Atonovom, u Ahetatonu. Oslanjaju i se na ovo novo inovni tvo, koje je sam stvorio i koje mu je bilo potpuno odano, Ehnaton je u toku itave svoje vlade uporno i dosledno sprovodio u ivot versku reformu koju je bio iroko zamislio. U najve im gradovima Egipta, u kojima su kultovi starih bogova bili naro ito jaki, u Tebi, Memfisu, Heliopolju i Hermontisu, Ehnaton je podigao hramove novom bogu sunca Atonu, koji je otsada bio progla en za jedinog dr avnog boga. ta vi e: Atonov kult usa en je ak u Nubiju, gde je jo za Amenhotepa III bio osnovan nov grad ni e tre e katarakte, koji je dobio ime Gem-Aton. Ehnaton je poru io hram koji je njegov otac tu bio podigao u ast tebanskog boga Amona, i podigao nov hram, u ast novoga solarnog boga Atona. Ehnatonova borba protiv vi eg tebanskog sve tenstva izazivala je potajan, no ponegde i aktivan otpor od strane onog dela stanovni tva zemlje koji je pru ao podr ku tebanskom vi em sve tenstvu i upravlja ima noma. Robovlasni ka aristokratija po nomama, nezadovoljna novim kursom vladine politike, kovala je zavere i ak spremala atentat na smelog faraona-reformatora. O tome svedo i jedna pretstava, sa uvana na zidovima grobnice na elnika prestoni ke policije, Mahu. Tu mi vidimo kako Mahu dovodi veziru i drugim vi im inovnicima va ne dr avne prestupnike: jednog Egip anina i dva stranca. Obradovan otkri em zavere i hap enjem glavnih inicijatora, vezir blagosilja Atona i cara. Ponose i se otkri em ove zavere, Mahu je pretstavio tu scenu na zidovima svoje grobnice.

LIKVIDACIJA AMARNSKE REFORME Verska reforma koju je sproveo Ehnaton nije dovela do eljenog rezultata. Ehnatonu je po lo za rukom da samo za neko vreme slomije mo tebanskog sve tenstva i robovlasni ke aristokratije noma. Ehnato-novi naslednici nisu mogli da u svojim slabim rukama odr e zastavu Teforme. Jedan od njih, Tutanhamon (Tutenkhamon), bio je primoran da popusti pred pretenzijama tebanskog sve tenstva, da uspostavi kult Amona i u vezi sa tim da promeni svoje ime. U Tutanhamonovojgrobnici, otkrivenoj1922 g. u Dolini carskih grobnica blizu Tebe, na ena je ogromna koli ina luksuznih predmeta i pretstava visoko umetni kog kvaliteta. U rasko nome sarkofagu od zlata, koji je le ao u itavom nizu drugih pogrebnih sanduka, po ivala je mumija Tutanhamona, koji je umro u mladim godinama. Sjajni predmeti na eni u tojgrobnici, koje se gotovo nije dotakla ni ruka vremena, ni ruka plja ka a, ivo slikaju dvojstvenu i kompromisnu politiku toga mladog cara, koji je u potpunosti potpao pod uticajtebanskih sve tenika. Na naslonu svoga prestola car je sebe pretstavio pod zracima sun evog diska, boga Atona, samim tim se u neku ruku prikazuju i kao pobornik amarnske reforme. Ali na svome velikom natpisu, otkrivenom u tebanskom hramu Amonovom, on se ve pokazuje kao revnosni pristalica tebanskog sve tenstva i kao likvidator amarnske reforme. ivim bojama opisuje on nevolje koje je Egipat pretrpeo pod carem-jeretikom, kada su hramovi bili zapu teni, i s gordo u pri a o tome kako je uspostavio pretstave bogova Amona i Pta, i ponovo podigao njihove hramove, tedro ih nagradiv i bogatstvima: sve sam posede hramova udvostru io, utrostru io i u etvorostru io, darovav i im srebro, zlato, lazurit, tirkiz, retko drago kamenje, carska platna, bele ode de, fine tkanine, maslinovo ulje, mirise...; najzad, darovao im je u velikojkoli ini robove i robinje, zarobljene za vreme ratova. Tako se doba verskih reformi zavr ilo punom pobedom tebanskog sve tenstva. O igledno, kod sprovo enja svoje reforme Ehnaton nije imao dovoljno socijalnog oslonca za to da zada kona ni udarac vladavini sve teni ke aristokratije. Srednji slojevi stanovni tva, na koje se Ehnaton oslanjao, bili su jo slabi, nemnogobrojni i potpuno neorganizovani. iroke narodne mase ostale su privr ene starim oblicima religije. Zato je Ehnaton kod sprovo enja svoje reforme bio prinu en da sa uva starinske oblike zaupokojenog kulta i starinske pretstave o zagrobnom svetu. S druge strane, sve teni ka aristokratija bila je jaka zahvaljuju i svojim bogatstvima i svojojhomogenosti. Time se obja njava neuspeh amarnske reforme. REAKCIJA POD HOREMHEBOM (HOREMEHBE) (1342-1338 G. PRE N. E.) Definitivni likvidator verske reforme koju je izvr io Ehnaton bio je Horemheb, koji se smatra osniva em XIX dinastije faraona. Horemheb je pripadao aristokratskom rodu nomarha Alebastronpolja, budu i dakle pretstavnik nomske aristokratije, tesno povezane sa vi im sve tenstvom. Za vlade Ehnatona Horemheb je zauzimao niz upravnih i vojnih du nosti. Pod slabim Ehnatonovim naslednicima Horemheb je, postepeno se penju i na lestvicama du nosti i zvanja, zauzimao niz najkrupnijih polo aja u dr avi. Pod Tutanhamonom zauzimao je visoki vojni polo aj komanduju i trupama za vreme aziskog pohoda. Sasvim je mogu e da se u to vreme sva realna vlast nalazila u njegovim rukama. On je sebe nazivao najve im me u velikima, najmo nijim me u mo nima, velikim gospodarem naroda... carevim izabranikom koji upravlja Obema Zemljama, komandantom nad komandantima dveju zemalja. Njegov politi ki uticaju to vreme bio je prili no znatan. Koncentrisanje va nih du nosti u Horemhebovim rukama dalo mu je mogu nost da

izvr i dr avni udar, oslanjaju i se na tebansko sve tenstvo. Po to je osvojio carsku vlast, Horemheb je prikazao tu uzurpaciju kao izvr enje neposredne volje bogova. Na svome natpisu on pi e o tome kako je srce bo je... za elelo da uzdigne svoga sina na svoj ve iti presto, i zato je bog likuju i oti ao u Tebu... sa svojim sinom u naru ju... da ga dovede Amonu i postavi u carski in. Ali je Horemheb morao da na ovajili onajna in uzakoni svoje nasilno osvajanje vrhovne dr avne vlasti. U tu svrhu stupio je u brak sa princezom Mutnoxmet, sestrom Ehnatonove ene. U toku svoje vlade Horemheb se stalno starao da podvu e zakoniti karakter svoje vlasti. Tako na jednom natpisu naziva on faraona Tutmesa III ocem svojih otaca, a u osmojgodini svoga carevanja, kao verni potomak svojih velikih prethodnika, obnavlja on grobnicu Tutmesa IV. Time je te io da takore i osobito naglasi svoju neposrednu vezu sa faraonima XVIII dinastije. Po to je uzeo vlast u svoje ruke, Horemheb se otvoreno proglasio pristalicom vi eg tebanskog sve tenstva, uspostaviv i u isto vreme kult tebanskog boga Amona. O igledno, ispunjuju i zahteve Amonovih sve tenika, Horemheb je otpo eo potpunu likvidaciju amarnske reforme i svih njenih ostataka. Uni tavaju i kult Atona i progone i njegove prista-lice, on je bacio prokletstvo na Ehnatonovu uspomenu. Na jednom natpisu iz ovoga vremena stoji: Te ko onome ko napadne na tebe, (Amone)! Tvoj grad postoji, a onajko je tebe napao sru en je. Proklet bio onajko zgre i prema tebi, ma gde to bilo... Sunce onoga ko tebe nije znao, za lo je, a onoga ko te zna sija. Svetili te onoga ko je na tebe napao, le i sru eno u mraku, a sva je zemlja ozarena svetlo u. Grad koji je Ehnaton bio podigao, napu ten je od stanovnika i sru en, a ime Ehnatona i njegovog boga Atona uni tavani su na svim spomenicima i proklinjani. Ehnatona su po eli nazivati prestupnikom iz Ahetatona. Godine njegove vlade ubrajane su u godine vlade drugih careva. OSVAJA KA POLITIKA FARAONA XIX DINASTIJE Vra anje na versku politiku faraona XVIII dinastije stajalo je u vezi i sa obnavljanjem one vojne politike koju su sprovodili prethodnici Ehnatona, veliki osvaja i prethodnog perioda. U tu svrhu Horemheb je sproveo niz administrativnih reformi, naro ito reorganizaciju poreskog sistema, i preduzeo mere protiv maroderstva vojnika i podmitljivosti inovnika. Velika pa nja posve ena je i reorganizaciji vojske, koja je bila podeljena na dva velika dela, u skladu sa dva osnovna pravca vojne politike Egipta: jedan u ju nojoblasti, a drugi u severnoj O igledno, Horemhebu je bilo te ko da u punojmeri obnovi tradicionalnu osvaja ku politiku egipatske dr ave. Stoga je on mogao da u tom pogledu u ini samo neke skromne poku aje. Tako mi znamo da je Horemheb preduzeo jedan omanji vojni pohod u Siriju. Sa uvan je natpis iz vremena njegove vlade, u kome se pominju pobede nad Hetima. Sa uvani su i reljefi koji prikazuju aziske zarobljenike. Znatno krupnije uspehe postigao je Horemheb na jugu, za vreme osvaja kog pohoda u Nubiju. Rasko ni reljefi, sa uvani na zidovima hrama u Silsilu, slikaju trijumf koji je Horemheb sve ano proslavio posle velike pobede nad nubiskim plemenima. Ja anje egipatske vlasti u Nubiji omogu ilo je Horemhebu da opremi jednu novu ekspediciju u Punt. Jedan reljef, sa uvan na zidovima hrama u Karnaku, prikazuje Horemheba kako za vreme audijencije prima vo e Punta, koji mu donose u vidu danka xakove sa zlatnim peskom i druge predmete. Na drugom reljefu pretstavljeno je kako Horemheb prinosi na rtvu tebanskom bogu Amonu bogate darove dobijene iz zemlje Punt. Na natpisu podvla i se da faraon prinosi na rtvu bogu Amonu danak Punta, osvojen zahvaljuju i njegovojpobedonosnojmo i. Ti si njegovim (Punta) vo ama ulio strah i

trepet... kli e autor natpisa, o igledno neki dvorski pesnik. Velika je tvoja mo u svakojzemlji! Ova osvaja ka politika nastavljena je i pod Horemhebovim naslednicima. Ramzes I (1338-1337 g. pre n. e.) sproveo je itav niz mera, koje su imale za ciljdalju reorganizaciju i ja anje egipatske vojske. On je vojsku podelio na tri korpusa. koji su nosili imena glavnih bogova Egipta. Svakom korpusu dodeljen je po jedan odred kola, to je vojsku u inilo pokretljivijom i omogu avalo jojda vr i strelovite napade. Osim toga, organizovana je specijalna garda, koja je imala za zadatak da se stalno nalazi kraj careve li nosti. Najzad, po ele su se u irim razmerama nego ranije primenjivati strane trupe, uglavnom najamnici, vrbovani me u susednim plemenima. Te strane trupe naro ito su kori ene kao posade tvr ava. itav niz mera preduzet je radi toga da se olak a mogu nost prebacivanja velikih vojnih jedinica u Aziju. U tu svrhu obnovljen je vojni drum koji je vodio iz pograni ne tvr ave Xaru kroz pustinju u Aziju. Tajput snabdeven je kladencima sa pitkom vodom i utvr en tvr avicama. Slede i faraon iz te dinastije, po imenu Seti I (1337-1317 g. pre n. e.), preduzeo je prili no zna ajan vojni pohod na Siriju. Njemu je po lo za rukom da prodre u ravnicu Megido, da u njojosvoji niz gradova, da pot ini svojojvlasti livanske kne eve, da zauzme krupno feni ansko pristani te Tir i niz drugih va nih mesta. Rezultat ovog vojnog pohoda Setija I bilo je obezbe enje vodenog puta za Siriju, to je egipatskojvladi omogu avalo da pomorskim putem prevozi trupe i opremu u Siriju. U isto vreme, egipatskim je trupama po lo za rukom da se u vrste na sirskojobali, to je bez sumnje oja alo egipatski uticaju Aziji. Za vreme iskopavanja u Palestini otkriveni su ostaci egipatskog hrama i natpisa iz vremena Setija I, koji nam daju bogat materijal za prou avanje vojnih pohoda u Siriju pod ovim faraonom. Osobito uspe no izveo je Seti I vojnu operaciju protiv ujedinjenih trupa ustani kih kne eva Palestine. Strelovitim udarcem egipatske su trupe potukle ustanike i u isto vreme osvojile tri va na grada: Ienoam, Hamat i Bet- an. Za vreme ovih pohoda u Siriju egipatske su trupe zauzele tvr ave te zemlje Kanan i Kade galilejski, stupile u dodir sa hetskim avangardama i potisle ih na sever. Prema tome, Egipat je osigurao sebi severnu granicu Palestine. Neke pretstave iz ovog vremena sjajno karakteri u zna ajovih plja ka kih vojnih pohoda, koji su Egip anima omogu avali da ire eksploati u prirodna bogatstva Sirije. Tako je na jednom reljefu pretstavljen Seti I kako posmatra rad Azijaca, koji seku drve e na livanskim planinama blizu grada Gadera. Egip ani, koji su odavno ose ali potrebu za drvetom, izvozili su veliku koli inu umske gra e iz Sirije. Novi procvat Egipta, koji je po eo pod Setijem I, dobio je svojspolja nji izraz u irokojgra evinskojdelatnosti ovog faraona, koji je podigao itav niz hramova od Bubastisa na Delti do Amade u Nubiji. Veli anstvene spomenike toga vremena pretstavljaju ru evine rasko nih zdanja ogromna sala sa stubovima u Karnaku, zid oblo en reljefnim pretstavama carskih pobeda, anali svoje vrste na kamenu i zaupokojeni hram kod Tebe. Sjajne spomenike gra evinske delatnosti Setija I pretstavljaju svetili te u Abidosu, podignuto u ast Ozirisa; grandiozna grobnica, use ena u stenama u Dolini carskih grobnica, koja se sastoji iz ogromnog broja podzemnih galerija i sala, iji su zidovi skroz prekriveni religisko-magiskim pretstavama i natpisima, RATOVI RAMZESA II (1317-1251 G. PRE N. E.) Naslednik Setija I Ramzes II sprovodio je svoju osvaja ku politiku ve u znatno

irim razmerama. Ciljove vojne politike bio je povratak Egiptu ranijih poseda u Siriji i uspostavljanje egipatskog uticaja u Aziji u pre a njem obimu. Ramzes II stavio je sebi u ciljda slomije glavne snage Heta, glavnih neprijatelja Egip ana u Siriji. Pre svega, Ramzes II je nastojao da osvoji sirsku obalu. O tome svedo i spomen-natpis Ramzesa II, na en blizu Bejruta. Otpo ev i pohod protiv Heta, Ramzen II je sakupio za ono vreme prili no znatne snage, gotovo 30.000 vojnika. Pored egipatske vojske, podeljene na etiri korpusa, u sastav njegovih trupa ulazili su i odredi inozemnih najamnika (Nubijci, Sardana i drugi). Sa severa se u susret egipatskojvojsci kretala jedna krupna hetska vojska, koju je skupio hetski car Muvatal (Muvatali ). U njen sastav ulazili su, pored hetskih trupa, i odredi saveznika, sirskih kne eva, i najamni odredi raznih maloaziskih plemena. Prvi pohod Ramzesa II u Siriju prili no je podrobno opisan u itavom nizu natpisa analisti kog i poetskog karaktera, koji su sa uvani uglavnom na zidovima hramova toga vremena. Me u njima osobit interes pretstavlja znameniti spev Pentaure, u kome se opisuju kade ka bitka i carevi podvizi. Sude i po natpisima, Ramzes II je brzim mar em krenuo preko Palestine u pravcu Kade a, jake tvr ave na reci Orontu, ostaviv i na feni anskojobali, radi za tite, jedan odred koji se sastojao od mladih regruta. Doznav i usput od prebeglica da se hetski car, prepla en pribli avanjem egipatske vojske, tobo e ne odlu uje da iza e iz rejona Alepa i da kod Kade a nema krupnih hetskih snaga, a da, ta vi e, sirske trupe ele da pre u na stranu Egip ana, Ramzes II na elu avangarde krene ka Kade u forsiranim mar em, odvojiv i se od glavnine svoje vojske. Brzo se pribli iv i Kade u, Ramzes se ulogori severozapadno od grada. Ali je egipatski faraon tu, iznenada se sukobiv i sa krupnim hetskim snagama, koje su se nalazile u punojborbenojgotovosti, pao u klopku, koju mu je neprijateljunapred bio pripremio. Hetska kola upala su u egipatski logor i potukla ga. Egipatske trupe i sam faraon bili su opkoljeni nadmo nim neprijateljskim snagama. U pesni kom opisu Kade ke bitke pri a se kako se Ramzes u tome za njega te kom trenutku obratio s molitvom bogu Amonu, kako mu je Amon, usli iv i ga, poslao udesno spasenje i dao mogu nost da se probije kroz neprijateljski obru . Tako je laskavi dvorski pesnik nastojao da donekle oslabi utisak od sramnog poraza Egip ana pod zidovima Kade a, prikazav i udesno faraonovo spasenje kao rezultat njegove herojske hrabrosti i pobo nosti, istovremeno sprovode i misao da se faraon, kao sin bo ji na zemlji, uvek nalazi pod za titom bogova. Ali se stvar obja njava mnogo prostije. Jedino zahvaljuju i prispelojpomo i ostalih egipatskih odreda po lo je Ramzesu II za rukom da izbegne potpuni poraz. Pa ipak je udarac koji su Heti zadali egipatskim trupama bio prili no osetan. Posle Kade ke bitke Ramzes II je morao da otstupi i da se vrati u Egipat. Te ko da se mo e smatrati da su egipatske trupe odnele pobedu nad Hetima u bitki kod Kade a (1312 g. pre n. e.), kako to prikazuje egipatski natpis. Egip ani nisu mogli da u Siriji postignu nikakve presudne uspehe. Njima nije po lo za rukom da ovladaju va nom strate kom ta kom, kakav je Kade . Naprotiv, injenica da su Egip ani bili primorani da se povuku, ukazuje na to da su kod Kade a pretrpeli velike gubitke. U prilog toga govori i ta okolnost to Egipeani posle ove prve ratne kampanje nisu uspeli da se u vrste ni u Siriji, ni u Palestini. Drugi svojpohod u Siriju izvr io je Ramzes II znatno opreznije. itave tri godine vodio je on sporu i upornu borbu za ovla ivanje Palestinom. Zauzev i Askalon i Dapur, osvojiv i Galileju, sporo prodiru i napred i bri ljivo u vr uju i sve osvojene oblasti i gradove, Ramzes II je stigao do Oronta. Egipatskim trupama koje su se kretale na sever po lo je za rukom da prodru u severnu Siriju i osvoje niz gradova u dolini Oronta. Uspesi egipatskih trupa za vreme druge sirske ratne kampanje obja njavaju se u izvesnoj meri krupnim nemirima koji su u to vreme vladali u hetskojdr avi. Kao to je poznato,

u to je vreme snaga Hetske dr ave bila uzdrmana najezdom severnog plemena Gazgejaca, kao i krupnim gra anskim ratom koji je besneo izme u dvaju pretendenata na hetski presto, izme u Urhite uba i Hatu ili a. 1296 g. hetski car Hatu ili zaklju io je sa Ramzesom II mir. Po mirovnom ugovoru, iji nam je tekst u potpunosti sa uvan, obe se strane ubudu e odri u svake vrste osvajanja na ra un druge strane i ak sklapaju izme u sebe vojni odbranbeni savez protiv svakog mogu eg neprijatelja koji napadne na jednu od ugovornih strana. Dalje se obe strane obavezuju da e pomogati jedna drugu kod ka njavanja prestupnika i progoniti sa teritorije svoje zemlje politi ke begunce i emigrante. U isto vreme, uspostavljena je ranija granica, utvr ena u ranijim ugovorima. O igledno, granica izme u obeju dr ava i la je podru jem gornjeg toka reke Oronta. Prema tome, severna Sirija ostala je u rukama Heta, a ju na Sirija i Palestina pripale su Egiptu. Mirovni ugovor izme u dveju najkrupnijih dr ava staroisto nog sveta u vr en je dinasti kim brakom Ramzesa II sa hetskom princezam. Rezultat rata i ovog mirovnog ugovora bilo je uspostavljanje normalnih trgova kih veza izme u Egipta i aziskih zemalja. MIRNODOPSKA DELATNOST RAMZESA II Dugogodi nja vlada Ramzesa II obele ena je ne samo vojnim uspesima nego i zama nom gra evinskom delatno u u samojzemlji. Osobita pa nja posve ena je organizaciji isto nog dela Delte. Po svojprilici, u ovo je vreme ovde pobolj an sistem navodnjavanja, i jedna prili no velika teritorija osvojena je u privrednom pogledu. Tu su podignuti zna ajni gradovi, me u njima i nova prestonica, koju je Ramzes II osnovao pod imenom Per-Ramzes (Dom Ramzesov). Na jednom papirusu opisuje se tajnovi rasko ni grad osnovan na Delti: Car je podigao sebi grad, koji se naziva Pobedonosni. On se nalazi izme u Palestine i Egipta i pun je hrane... Ceo svet napu ta svoje gradove i naseljuje se u njegovojokolini. U zapadnom delu grada nalazi se hram Amonov, a u ju nom delu hram boga Seta. Astarta ivi na ju nojstrani, a Buto na severnoj Tvr ava to se nalazi u gradu, nalik je na nebeski horizont. Ramzes, Amonov ljubimac, ivi u njemu kao bog. U novojcarevojrezidenciji skoncentrisalo se prili no znatno stanovni tvo. Tu su sagra ene velike zgrade i hramovi ne samo egipatskim nego i aziskim bogovima, to ukazuje na prodiranje aziskih trgovaca i kolonista u isto ni deo Delte. Osnivanje nove prestonice Egipta u isto nom delu Delte svedo i o onom ogromnom zna aju koji su u to vreme stekli za Egipat njegovi sirski posedi. Dugotrajni ratovi u Siriji zahtevali su koncentraciju velikih vojnih snaga u isto nom delu Delte, radi njihovog brzog prebacivanja na popri te ratnih operacija. Osim toga, u vr enje trgova kih veza sa Azijom zahtevalo je osnivanje novih trgova kih centara u isto nom delu Delte. Tu se znatno razvio grad Tanis, ukra en rasko nim hramom i kolosalnom statuom Ramzesa II. Tu je osnovan grad Pitom, jedan od najva nijih trgova kih skladi nih centara. itav isto ni deo Delte dobio je u ovo vreme naziv Ramzesova zemlja. Tu, blizu mestanceta Horbet, na eno je mno tvo spomenika, koji svedo e o velikojrasprostranjenosti kulta deifikovanog cara me u naj irim slojevima stanovni tva. O igledno, egipatska je vlada preduzimala niz mera ne samo u cilju privrednog osvojenja isto nog dela Delte, nego i radi u vr enja dr avne vlasti u njoj pomo u religije. Vojni pohodi Ramzesa II u Siriju i ja anje trgova kih veza izme u Egipta i Sirije imali su za posledicu ja anje kulturnih veza izme u tih dveju zemalja. IJEgipat prodire mno tvo Azijaca, naro ito feni anskih trgovaca. U Memfisu izrasta specijalan kvart stranaca, sa hramovima inostranim bogovima Belu i Astarti. U egipatski jezik prodiru

mnogobrojne re i pozajmljene iz semitskih jezika Prednje Azije. Na dvoru egipatskog faraona va no mesto zauzimaju ugledni Sirci. Egipatska religija podvrgnuta je aziskim uticajima. Na mnogim spomenicima iz ovog vremena pretstavljeni su pored egipatskih bogova i aziski bogovi Bel, Re ef, i aziske boginje Astarta, Anat i Kade . Pored toga, egipatski kulturni uticajduboko prodire u Siriju. U ru evinama Bet- ana i Biblosa na eni su ostaci egipatskih hramova, koji su bili centri egipatskog kulturnog uticaja u Siriji. Osobit interes pretstavljaju razvaline egipatskih hramova u Betanu; oni su podignuti pod Ramzesom II i posve eni sirskim bo anstvima Dagonu, Re efu i A toret. U istom sloju na eni su i ostaci egipatske tvr ave, iji su zidovi bili za ti eni kulama. Od egipatskih predmeta koji su tu na eni, najve u istorisku vrednost pretstavlja jedan veliki egipatski natpis u kome se veli aju vojni podvizi Ramzesa II. Tako su Egip ani, po to su Siriju pokorili snagom oru ja, postepeno pot injavali tu zemlju svom kulturnom uticaju. U jednom interesantnom putopisu Egip anina Unu-Amona u Siriju (tekst papirusa Dr avnog muzeja likovnih umetnosti u Moskvi) slede e reljefne re i svedo e o tome da su Sirci bili sasvim svesni krupnog kulturnog uticaja Egipta. Sirski knez veli egipatskom poslaniku: Ti si u pravu: Amon je stvorio sve zemlje i snabdeo ih. On je najpre obdario Egipat, odakle si ti do ao. Savr enstvo je poteklo iz njega, da se pribli i mestu na kome se ja nalazim, i znanje je poteklo iz njega, da stigne do zemlje u kojojja ivim. Podjednako sna no manifestovao se egipatski uticaji u Nubiji, koja je, definitivno umirena, trajno u la u sastav egipatske dr ave. U njojje zavedena egipatska uprava. itava Nubija podre ena je posebnom namesniku, koji je nosio sve anu titulu carski sin Ku a (Nubije). Radi to lak e eksploatacije prirodnih bogatstava i uglavnom njenih rudnika zlata, prokr eni su karavanski putevi, mestimi no snabdeveni bunarima. Ramzes II, vladao je Egiptom 66 godina. Njegova dugogodi nja vlada i njegov lik, lik jednog od poslednjih velikih faraona Egipta, dugo su se sa uvali u istoriji. Daleka uspomena na Ramzesa II jeste legenda o Rampsinitu, sa uvana kod Herodota. Herodot pri a kako je egipatski car Rampsinit si ao jo za ivota u donji svet i tamo igrao aha sa boginjom Demetrom. Dobiv i od Demetre kao nagradu zlatni ubrus, on se vratio na zemlju. O igledno, tajzlatni ubrus nije ni ta drugo do simvol ivota, koji je obi no pretstavljan u rukama egipatskih bogova. Sasvim je mogu e da se u ovojlegendi sa uvala daleka uspomena na dugogodi nje carevanje Ramzesa II. Spolja nji znak procvata Egipta u ovo vreme jesu ogromne gra evine koje je Ramzes II podigao. Tako je Ramzes zavr io izgradnju xinovske sale sa stubovima u tebanskom hramu, i podigao u Tebi jedan rasko an hram, koji je dobio ime Ramesej u Abidosu za njegove vlade podignut je poseban hram zaupokojenog kulta; najzad, u Nubiji je sagradio on itav niz hramova, me u kojima se osobito isti e veli anstveni hram u pe ini u Abu-Simbelu, sa fasadom ukra enom kolosalnim statuama faraonovim. Gonjen ta tinom, Ramzes II se nije ograni io na gradnju novih hramova. On je te io da sebi prisvoji podizanje arhitektonskih konstrukcija svojih prethodnika, i u tu svrhu nare ivao da se na njima urezuje njegovo ime. Jednim delom i otuda se ime Ramzesa II, na koje se esto nailazi na spomenicima starog Egipta, urezalo tako vrsto u se anje potonjih pokolenja. NASLEDNICI RAMZESA II Naslednici Ramzesa II morali su da vode duge i uporne ratove za odr anje egipatskog uticaja u Aziji. Sta vi e, oni su morali da brane granice Egipta od napada libiskih plemena, kojima su se ubrzo pridru ili takozvani pomorski narodi, o igledno,

plemena koja su nastanjivala ostrva Egejskog Mora i koja su u irokom talasu pokuljala u Prednju Aziju i Severoisto nu Afriku. Faraon Merneptah (1251-1231 g. pre n. e.) saop tava u svojim natpisima o pobedama nad Libijcima, koji u savezu sa pomorskim narodima napadaju na Egipat. U isto vreme, faraon Merneptah je ugu io krupne ustanke koji su izbili u vi e sirskih gradova. Pri kraju XIX dinastije u Egiptu se de avaju krupni nemiri. Neprekidni upadi inostranih plemena i slabljenje centralne vlasti doveli su do raspadanja nekada mo ne egipatske dr ave. itava se zemlja raspala na vi e nezavisnih i samostalnih oblasti. Na jednom natpisu, koji spada u ne to docnije vreme, veli se da je egipatska zemlja bila opusto ena. Svaki ovek bio je li en svojih prava. Ljudi su bili bez vladara tokom mnogih godina, sve do drugih vremena. Egipatska se zemlja nalazila u rukama velmo a i upravnika gradova: svako je ubijao svoga suseda, velikog i malog. U atmosferi krupnih unutra njih nereda dr avnu vlast je osvojio jedan uzurpator sirskog porekla, o kome ovako govori tekst velikog papirusa Haris: Nastala su druga vremena. Irsur neki Sirac, osvojio je vlast. Naterao je svu zemlju da mu pla a danak. Okupio je oko sebe svoje ljude i oplja kao posede Egip ana. Pretvorio je bogove u ljude i nije prinosio rtve hramovima. Slabljenjem egipatske dr ave koristila su se libiska plemena, koja su stalno upadala u Deltu i u isto vreme preplavila svojim vojnim odredima bogate oblasti Donjeg Egipta. Unutra nje trzavice prestale su tek onda kada je dr avnu vlast uzeo u svoje ruke energi ni upravlja Setnaht, koji je osnovao novu, XX dinastiju faraona. Setnaht je ponovo u vrstio centralnu dr avnu vlast i povratio pokolebani poredak u Egiptu. Da bi u vrstio robovlasni ki poredak i despotsku dr avu, on preduzima niz mera, koje su osigurale ja anje sve tenstva, povrativ i mu njegov raniji autoritet i ranije ogromne posede i imanja. U tekstu velikog papirusa Haris stoji da je Setnaht doveo u red itavu zemlju, koja je pre toga bila sva u ustancima. Potukao je buntovnike koji su se nalazili u egipatskojzemlji. O istio je veliki presto Egipta... Bio je vladar dveju zemalja na prestolu Atumovom... Svaki ovek pose ivao je svoga brata okru enog zidovima. Dao je hramovima da poseduju bo anske rtve, da bi ih rtvovali bogovima, shodno uobi ajenim ugovorima sa njima.

RAMZES III (1204-1173 G. PRE N. E.) Rad Setnahta na u vr enju egipatske dr ave nastavio je njegov sin i naslednik Ramzes III. Da bi mogao da pru a otpor inostranim invazijama, Ramzes III je posvetio osobitu pa nju reorganizaciji vojske. U svojim natpisima on saop tava da je podelio itavo stanovni tvo zemlje na grupe, u cilju sno enja vojne obaveze u pe adiji i odredima kola. Nastavljaju i delatnost faraona XIX dinastije, Ramzes III je organizovao odrede sastavljene od inostranih najamnika, vrbovanih uglavnom me u Libijcima i mediteranskim plemenima ardana. Oslanjaju i se na tu vojsku, Ramzes III je poveo ratove sa libiskim i pomorskim narodima. Faraon ovako opisuje svoje pobede, koje su dovele do pove anja broja robova u zemlji: Pro irio sam sve granice Egipta. Skr io sam one koji su upali preko njih iz svojih zemalja. Potukao sam Daniuna (pomorski narod. V. A.) na njihovim ostrvima, Takare i Puresate (pomorski narodi. V. A.) pretvorio sam u pepeo. ardana i Ua a i s mora (pomorski narodi. V. A.) prestali su da postoje. Oni su zarobljeni i kao zarobljenici dovu eni su u Egipat, kao pesak sa morske obale.

Nastanio sam ih u tvr ave vezane za moje ime. Podeljeni su na mnogobrojne grupe, po stotinama hiljada. Opis ovih ratova i prikaz itavog niza ratnih scena, naro ito bitke na la ama sa pomorskim narodima, sa uvali su se na zidovima jednog velikog hrama ije se ru evine nalaze u Medinet-Habu, blizu Tebe, prestonice egipatske dr ave. Prilikom iskopavanja, ru evine ovog hrama podvrgnute su detaljnom arheolo kom ispitivanju. Iskopavanja su otkrila da se blizu velikog hrama koji je Ramzes III podigao u Medinet-Habu nalazio rasko an dvorac, koji je dvaput prezi ivan za vreme njegove vlade. Dvorac, koji se tesno nadovezivao na hram, inio je sa ovim jedan arhitektonski kompleks, okru en dvama visokim zidovima, Prema tome, itava ova grandiozna konstrukcija pretstavljala je jednu mo nu tvr avu. O igledno, egipatski se faraon u doba po etka opadanja egipatske dr ave nije vi e ose ao sasvim sigurnim ak ni u svome dvoru. Zato je bio prinu en da svojrasko ni dvorac pretvori u nepristupa nu tvr avu. Vlada Ramzesa III bila je poslednji period vojne mo i egipatske dr ave. Pobede koje su egipatske trupe odnele nad Libijcima i pomorskim narodima donekle su u vrstile pokolebani autoritet Egipta i obezbedile zemlji, makar za kratko vreme, mir i spokojstvo. Na jednom natpisu Ramzes III s gordo u saop tava da su za njegove vlade vojnici mogli da se bezbri no opru e na le a. Nije bilo neprijatelja ni u Nubiji ni u Siriji. Luk i oru je mirno su le ali u arsenalima. vojnici su mogli da jedu i piju do mile volje; njihove ene i deca bili su krajnjih. Ali pobedni natpisi Ramzesa III jako preuveli avaju uspehe egipatskih trupa za vlade ovog faraona. O igledno, egipatske trupe uspele su da samo donekle zadr e nadiranje pomorskih naroda, koji su potisli Egip ane iz znatnog dela njihovih ranijih poseda u Siriji i Fenikiji. Pru aju i uporan otpor pomorskim narodima, Egipat je uspeo da zadr i samo ju ni deo Palestine. JA ANjE SVE TENSTVA iroka vojna politika koju su vodili egipatski faraoni XVIII i XIX dinastije, i sticanje bogatog ratnog plena doveli su do akumulacije krupnih bogatstava u Egiptu. Osvajanje susednih zemalja pru alo je mogu nost za iroku eksploataciju njihovih prirodnih bogatstava i stanovni tva, kao i za vo enje spoljne trgovine u velikim razmerama. Lavovski deo svih tih bogatstava to su se sticala u Egipat koncentrisan je u rukama vladaju e klase robovlasnika, u iji je sastav ulazilo i vi e sve tenstvo. Natpisi svedo e da su carevi posle krupnih pohoda i velikih trgova kih ekspedicija darovali hramovima ogromna bogatstva. Tako je Tutmes III darovao hramu boga Amona njive i vrtove, najlep e od svih u Gornjem i Donjem Egiptu, imanja to le e na visini, zasa ena vo kama, krave-muzare, bikove, zlato, srebro, lazurit u velikim koli inama, zarobljene Azijce i Crnce, oko 878 glava mu karaca i ena, koji e napuniti ambare boga, presti, tkati i obdelavati zemlju, tri pokorena grada... koji e pla ati godi nji danak Amonu. Iste takve krupne darove prinosili su hramovima i faraoni XIX dinastije, koji su osobito revnosno u vr ivali autoritet vi eg tebanskog sve tenstva. Seti I saop tava na svom natpisu da je poklonio Amonu-Ra ono to je osvojio kao plen u jadnojzemlji Siriji: srebro, zlato, lazurit, malahit i sve drugo drago kamenje, posu e od plemenitih metala, tvorevine sirskih zlatara, velmo e pokorenih zemalja, koji e raditi kao robovi u ambarima to pripadaju hramu Amonovom. Isto tako krupne darove hramovima prinosi i Ramzes II, koji je na jednom natpisu detaljno opisao bogatstva koja je poklonio hramu u Abidosu. On ga je napunio svim, preplavio hranom i zalihama, bikovima, teladi, volovima, guskama, itom, vinom, plodovima. Hram je snabdeven robovima... brojnjiva je udvostru en. Njegova stada su uve ana. Ambari su bili tako nabijeni da su se lomili. Gomila ita dizala se do neba... Njegova riznica napunjena

je svim dragim kamenjem, srebrom i zlatom u polugama. Magacin je napunjen svim mogu im stvarima iz plena (dobijenog) iz svih zemalja. Posledica krupnih carskih darovanja bila je ta da se sve tenstvo vanredno obogatilo. Osobito znatna bogatstva nagomilala su se u trima velikim hramovima koji su se nalazili u verskim centrima zemlje: u Tebi, Heliopolju i Memfisu. Veliki papirus Haris sadr i popis imovine koja je pripadala ovim trima najbogatijim hramovima Egipta. Koli ina ljudi, stoke, vrtova, pa njaka, la a, brodogradili ta i naselja svedo i o porastu ekonomskog zna aja sve tenstva u ovom periodu. Hramovi su vodili ivu trgovinu ne samo unutar zemlje nego i sa susednim zemljama. Hramovi Amona-Ra i Pta imali su svaki svoju flotu na Sredozemnom i Crvenom Moru, koja je njihovim riznicama dobavljala produkte Fenikije, Sirije i zemlje Punt. Hramovne la e bile su oslobo ene carina, to je vanredno doprinelo razvitku hramovne trgovine. Porast ekonomskog zna aja vi eg sve tenstva doprineo je procesu pretvaranja tog sve tenstva u zatvorenu naslednu kastu. Natpisi iz vremena XIX i XX dinastije svedo e o preno enju sve teni kih du nosti i zvanja u nasle e sa oca na sina. Osobito primetnim postaje to preno enje du nosti u nasle e kod porodica vi ih sve tenikaprvosve tenika. Tako na natpisu Rama-Rai, tebanskog Amonovog prvosve tenika, itamo: Neka mojsin zauzme moje mesto. I moja e se du nost nalaziti u njegovim rukama. I neka ona, stalno prelazi sa oca na sina, kako se to ini kod oveka pravednog i korisnog u ku i njegovog gospodara. Obra aju i se dalje svojim sinovima, vrhovni sve tenik RamaRai veli: Predajte svoje du nosti va ojdeci, sa oca na sina, i tako ve ito. Tebanski prvosve tenici boga Amona osloba aju se zavisnosti od centralne vlasti. Na svojim natpisima oni podvla e da svoje prvosve teni ko zvanje nisu dobili od faraona ve neposredno od boga. Tako prvosve tenik Rama-Rai pi e: Ja sam prvosve tenik po milosti Amonovoj jer me je sam on izabrao za poglavara svoje ku e, i darovao mi zavidnu asnu starost, da bih mogao da nosim njegovu statuu. Ekonomsko ja anje vi eg sve tenstva nalazi svog izraza i u toj injenici to rudnici zlata u Nubiji prelaze u ruke vrhovnih Amonovih sve tenika. U doba XIX dinastije svima oblastima zlatonosnih rudnika Nubije upravljao je specijalan namesnik, koji nosi titulu upravnik zlatonosne oblasti Amona. Za vlade slabih naslednika Ramzesa III, takozvanih Ramesida, zna ajsve tenstva jo vi e raste. Tajproces ja anja sve tenstva doveo je na kraju krajeva do osvajanja dr avne vlasti od strane Amonovog prvosve tenika. Prevrat je izvr io tebanski prvosve tenik Herihor, koji je uklonio poslednjeg Ramesida, Ramzesa XII, s vlasti i seo na presto egipatskih faraona. Pretstave i natpisi Herihora veoma su tipi ni u tom pogledu. ak i u ono vreme dok je jo bio prvosve tenik, pod Ramzesom XII, Herihor je sebe smatrao ravnim caru. Na svome natpisu, sa uvanom na zidovima tebanskog hrama, on opisuje osvajanje carske vlasti, isti u i da su ga bogovi, naro ito Amon-Ra, priznali za cara. Vladavina faraona XX dinastije (XII vek) obele ena je itavim nizom narodnih ustanaka. Dugotrajni ratovi padali su kao te ko breme na ple a radnog naroda, a svirepe forme eksploatacije morale su izazvati narodni protest, koji je esto dovodio do ustanaka. Interesantne injenice, koje karakteri u te socijalne pokrete, .sa uvane su u islednim aktima, sastavljenim po nare enju vlade u cilju utvr ivanja uzroka narodnih ustanaka u doba vlade Ramesida. U tim zvani nim dokumentima opisuju se realne istoriske injenice, kojima se mo e potpuno verovati. U 29 godini vlade Ramzesa III izbio je ustanak, u kome su uzeli u e a ljudi zaposleni u tebanskojnekropoli. To su bili donji slojevi radnog stanovni tva kamenoresci, koji su gradili grobnice, i zanatlije koje su izra ivale predmete za zaupokojeni kult. Ti ljudi, koje je beda dovela do krajnosti, odlazili su inovnicima i sve tenicima zahtevaju i da im se izda sledovanje u naturi. Pozivaju i se na svojte ki materijalni polo aj oni su govorili da ve pola

godine trpe bedu i nema tinu. Iza av i izvan granica grada mrtvih, oni su do li inovnicima i rekli: Gladujemo ve osamnaest dana. Ustanici su se rasporedili kraj zadnjeg zida hrama Tutmesa III, o igledno, opsev i inovnike i sve tenike, koji su se sakrili u hram. Slede ih dana ustanici su prodrli u hram Ramzesa II i u odgovor na savete sve tenika i inovnika rekli: Do li smo ovde gonjeni gla u i e u. Nemamo odela, nemamo pomasti, nemamo ribe ni zeleni a, Izvestite faraona, na eg dobrog gospodara, i napi ite veziru, na em na elniku, da nam po alju hrane. Ponekad su narodni ustanci uzimali prili no prete i karakter. Ne pristaju i na ustupke, ustanici su govorili: Ne emo se vratiti. Reci na elnicima: Uistinu smo do li zidovima ne samo zbog gladi. Mi moramo re i krupnu re : uistinu u ovim faraonovim mestima ini se zlo. Ukazuju i na duboku socijalnu nepravdu, ustanici su odbijali da se bez roptanja pokoravaju samovolji egipatskih robovlasnika. Robovlasnici, oslanjaju i se na dr avni aparat, terorom su ugu ivali narodne ustanke, o igledno, sleduju i metodima koji se ivo opisuju u jednom autobiografskom natpisu krupnog inovnika iz prethodnog perioda: Ulivao sam strah i trepet gomili. U io sam inozemca kako treba vr iti svoje du nosti. Savijao sam su nja; naterivao buntovnika da prizna svoje sopstvene gre ke.

ORGANIZACIJA DR AVNE UPRAVE U periodu Novog carstva stvara se slo eni aparat dr avne uprave. Mnogobrojni dokumenti iz ovog vremena omogu uju nam da se upoznamo sa sistemom centralne i lokalne uprave. Sve vi e i vi e ja a sistem centralizovane birokratske uprave. Raniji samostalni upravnici oblasti, sa izuzetkom nomarha El-Kaba, iji je predak bio saveznik faraona Ahmozea, gube svoju nezavisnost i primorani su da se u potpunosti pokoravaju faraonu. Zemlja je podeljena na dva velika administrativna okruga, koji obuhvataju severni i ju ni Egipat; pritom na elu svakog okruga stoji zaseban faraonov namesnik, to je i lo na ruku ve ojcentralizaciji uprave. itava uprava nomama koncentrisana je u rukama carskih inovnika. Na elu svake oblasti stoji poseban inovnik, krajkojeg se nalazi njegov sekretar (pisar) i zaseban dom; na elu gradova i tvr ava stoje posebni na elnici, koje postavlja car. U grobnici jednog inovnika sa uvan je tekst instrukcije koju je car dao veziru, prvom i najvi em inovniku dr ave. Sude i po tojinstrukciji, ovajvi i inovnik dr ao je u svojim rukama niti uprave itavom zemljom. On je vodio nadzor nad dvorskim ceremonijalom na dvoru. U njegovojnadle nosti nalazile su se sve kancelarije i uprave prestonice. On je raspolagao svim zemlji nim fondom zemlje i itavim sistemom snabdevanja vodom. U njegovim rukama nalazila se najvi a vojna vlast. On je upravljao svim tvr avama, kupio vojsku i upravljao flotom. Najzad, vr io je vrhovni sudski nadzor i kontrolisao itavu poresku i lokalnu upravu. Prema tome, ta instrukcija veziru pretstavlja iv dokaz centralizacije birokratske uprave itavom zemljom. U dokumentima sa uvani su neki podaci o organizaciji sudstva. Na alost, tekst zbornika zakona nije nam se sa uvao. Ali se mo e pretpostavljati da je u to doba ve postojalo kodificirano pravo: bar su sa uvane pretstave, na kojima vidimo vrhovnog sudiju kako sedi u sudnici pred sandukom na kome le i 40 svitaka sa tekstom kodeksa zakona. Amenhotep III nazivao je sebe zavo a em zakona. Na svojim natpisima on je isticao da se uvek dr ao zakona: Zakon je stajao vrsto, nisam kr io odluke, ve sam pred injenicama utao, da bih izazvao likovanje i radost. U poukama iz ovog vremena predaje

se ideja pravednosti, koja se bri ljivo sugeri e sudijama. Idealni sudija jeste onaj koji (stvar) razmatra pravedno, koji ne pokazuje pristrasnost, koji pu ta dvojicu ljudi (parni are) da od njega odu zadovoljni, koji sudi i slabome, i mo nome... koji ne daje prednost uglednom pred neuglednim i koji nagra uje ugnjetenoga, nala u i odmazdu onome ko je zlo po inio. Ali je ta moralna pouka licemerno prikrivala o tro izra eni klasni karakter suda. Dr avni aparat nalazio se u rukama bogata a, i te ko da se siromah mogao nadati da e klasni sud staviti njegove interese pod svoju za titu. Ne isti e se uzalud u tekstovima iz ovog vremena tako jasno da je na sudu apsolutno beznade an polo ajonoga ko pred sudom stoji sam, ko je siromah ovek, a njegov protivnik bogat; pritom ga sudija kinji govore i: srebra i zlata za pisare, ode de za sluge. Karakteristi nu crtu egipatske dr ave u doba Novog carstva pretstavlja njen o tro izra eni vojni karakter. Osvaja ka politika koju su egipatski faraoni vodili tokom nekoliko stole a, stavila je osobit pe at na itav sistem dr avne uprave. Dr avni aparat podvrgnut je jakojmilitarizaciji. Vojni komandanti dobijaju funkcije civilnih inovnika. Tako jedan na elnik vojske rukovodi gra enjem kanala, a njegov zamenik dobavlja kamenje za gradnju i prevozi statue. Egipatska vojska jako se menja, dobijaju i znatno organizovaniji karakter. Kao i ranije, njenu glavninu inili su kontigenti regruta iz redova slobodnih op tinara. Ali u ovom periodu sve ve i zna ajsti u odredi najamnika, vrbovanih me u osvojenim plemenima Nubije, Libije, kao i me u pomorskim narodima, koji u to vreme napadaju na Egipat. U vojsci Ramzesa II ti najamnici igraju ve sasvim zna ajnu ulogu. Njihov brojstalno raste i postepeno dovodi do slabljenja prave egipatske vojske. To je jedan od uzroka ru enja vojne mo i Egipta. Libiski najamnici, koji su inili znatan deo egipatske vojske, postaju vrst oslonac libiskim vo ama i daju im docnije mogu nost da osvoje vrhovnu dr avnu vlast. U cilju ja anja vojne discipline u tojraznobojnoji mnogobrojnojvojsci, egipatski su faraoni u periodu Novog carstva bili prinu eni da se uglavnom oslanjaju na specifi ni kadrovski oficirski kor na vladareve pratioce, koji se prvi put pojavljuju jo u prethodnom periodu, u doba Srednjeg carstva. Ovim vojnim komandantima daju egipatski faraoni osobito va ne naloge, postavljaju i ih za na elnike raznih vojnih jedinica. Za vreme mira egipatska se vojska deli na dva krupna dela, koja su sme tena u Delti i u Gornjem Egiptu. Za vreme pohoda vojska se deli na nekoliko korpusa, kao to nam je to poznato iz opisa sirskog pohoda Ramzesa II. Natpisi sa uvani iz ovog vremena, prestave bojeva i opsada tvr ava, omogu uju nam da se upoznamo sa tehnikom i organizacijom vojne ve tine u periodu poslednjeg procvata vojne mo i starog Egipta. Prou avanje vojne istorije starog Egipta, naro ito u doba velikih osvajanja iz vremena XVIII i XIX dinastije, pretstavlja veliki interes ne samo u pogledu prou avanja problema ekonomskih i politi kih veza Egipta sa Prednjom Azijom, nego i sa gledi ta vojne istorije starog veka. Na egipatskim natpisima, napose u analima Tutmesa III, na i emo ne samo opise najstarijih nama poznatih krupnih bitaka, nego i niz obave tenja koja karakteri u nivo razvitka tehnike, strategije i uop te vojne ve tine starog Egipta. Bri ljivo prou avanje tih starih dokumenata mo e ponekad biti od prakti ne koristi i modernim vojskovo ama. Tako su 1918 g. engleski general Alenbi i pukovnik Lourens, dobro obave teni u pitanjima istorije vojske, ponovili uveni mar Tutmesa III kroz planinski klanac Aruna, to im je omogu ilo da kona no potuku turske trupe. Dugotrajni ratovi i krupni ustanci definitivno su iscrpli Egipat, Osobito ivo slika opadanje Egipta jedan knji evni tekst, koji sadr i opis puta Unu-Amona u Siriju (papirus Dr avnog muzeja likovnih umetnosti u Moskvi). U tome knji evnom delu opisuje se kako je egipatski poslanik Unu-Amon poslat u Siriju da kupuje drvo, potrebno za izgradnju la e za prevoz statue bo anstva. Unu-Amon, poslat u tu svrhu u Siriju, trpi

tamo niz nevolja i nema tinu. Egipatski uticaju Siriji toliko je oslabio, opadanje vojne i ekonomske mo i Egipta postalo je u PrednjojAziji toliko o evidno, da se knez Biblosa sa prenebregavanjem i prezirom ophodi sa egipatskim poslanikom. To vreme ve je vreme potpunog slabljenja Egipta, koji e uskoro postati plen tu inskih zavojeva a. X. KULTURA STAROG EGIPTA Egipatska kultura ponikla je na 4000 godina pre n. e. Zato se ona mo e smatrati jednom od najstarijih kultura na svetu. Povoljni prirodni uslovi doprineli su vrlo ranom razvitku materijalne kulture i tehnike. Preka potreba za navodnjavanjem dovela je jo u dubokojstarini do stvaranja slo enog sistema kanala, brana, nasipa i dizalica vode, koje su stavljane u pokret obi nom polugom, a docnije to kovima na vodeni pogon. Znatan procvat dostigla je u arhajsko doba tehnika obrade kamena. U to najstarije doba Egip ani su umeli da od plemenitih metala prave rasko ne ukrase. Pojavila se pismenost, postepeno su se po eli skupljati prvi zameci nau nih znanja. Ali se egipatska kultura razvijala krajnje sporo, pretstavljaju i tipi an primer stagnantne staroisto ne kulture. Glavni uzroci stagnantnosti, ta nije re eno, krajnje sporosti razvitka egipatske kulture le e u geografskojodvojenosti Nilske doline od ostalog sveta i, to je naro ito va no, u jakim reliktima poretka prvobitne zajednice. Zahvaljuju i o uvanju seoske op tine, sa uvali su se neizmenjenim stereotipni oblici arhai nog ivota, drevne kulture i religije, koja je neograni eno vladala sve u primitivnog oveka. Ali su razvitak trgovine, ratovi, imovinska nejednakost ru ili starinski rodovski poredak i doveli do postanka klasnog robovlasni kog dru tva i najstarije despotske dr ave. Egipat izlazi van okvira svoga primitivnog izolovanog bitisanja. Postepeno se iri geografski vidik. Egip ani su sve vi e i vi e dolazili u dodir sa susednim narodima, predaju i im svoje kulturne tekovine i zajme i od njih mnoge elemente njihove kulture. Tako su Egip ani u doba Novog carstva preuzeli od aziskih plemena konja, to ak, kola, srpasti ma , elemente vojne tehnike i ak jedan nov muzi ki instrument liru. Toj kulturnojrazmeni, pored razvitka spoljne trgovine i vojne politike, i ao je donekle na ruku i geografski polo ajEgipta, koji le i na trome i triju kontinenata: Afrike, Azije i Evrope. Sa obala Delte polazili su va ni trgova ki putevi, koji su vodili u Siriju, Malu Aziju, podru je Egejskih ostrva; sa obala Crvenog Mora polazili su pomorski putevi u Arabiju i isto ne oblasti Afrike (Somalija stari Punt). PISMENOST Najstarije hijeroglifsko pismo Egipta, isto onako kao i sumersko, staroindisko, starokinesko i drugi najstariji sistemi pisma, poniklo je samostalno, iz najprostijih crte a i ara prvobitnog doba. U arhajsko doba pisar je, da bi napisao neku re , o igledno pretstavljao crte om odgovaraju u re , slikaju i vodu u vidu triju cik-cak ili gotovo talasastih linija: , pretstavljaju i planinu u vidu dvaju brda izme u kojih le e dolina ili klanac: , pretstavljaju i okrug, oblast u obliku pravougaonika oranice, podeljenje kanalima za navodnjavanje na ravne parcele: . Na zemljanom posu u arhajskog doba ti se primitivni semanti ki crte i ve pribli uju zna enju znakova i dobijaju upro eniji emati an oblik linearnog ornamenta. Radi crtanja itavih re enica, ti su pojedini slikovni znaci spajani u slo en semanti ki crte . Na pobednojtablici od kriljca faraona Narmera prikazan je car, koji svojim ezlom udara na kolena ba enog neprijatelja. Pomo u jedne grupe me usobna tesno povezanih znakova pretstavljen je soko, koji jednom kanxom dr i vrpcu, provu enu kroz nos ljudske glave, a drugom kanxom stoji na est biljki, koje izrastaju iz pravougaonika koji u neku ruku obrazuje zarobljenikovo telo. Ova slo ena i zagonetna slika treba da

zna i da je car (u liku svetog sokola) odveo 6000 zarobljenika iz ravne zemlje. Naziv zemlje Jezero harpuna stavljen je ne to ni e, u vidu dvaju slikovnih znakova. Na toj tablici na i emo i drugu re enicu, napisanu na isti na in, pomo u slikovnih znakova: Car (u vidu bika) ru i (svojim rogovima zup aste zidove) tvr ave, uni tava (dave i svojom apom ba enog) neprijatelja. Ovajslo eni slikovni sistem pisma bio je veoma o igledan, ali u isto vreme i nepodesan. Paralelno sa tim kako se jezik, u vezi sa op tim razvitkom kulture, sve vi e komplikovao i bogatio oblicima i re ima, pisar je morao da posebnim znacima ozna uje mno tvo apstraktnih pojmova, li nih imena i oblika koje je bilo krajnje te ko, a ponekad i nemogu e preneti slikovnim znacima. Zato se u korak sa komplikovanjem jezika pismo moralo upro avati. Pojedini slikovni znaci, koji su ozna avali itave re i, po eli su postepeno da dobijaju zna enje slogova. Tako je, na primer, slikovni znak kanal (mer) upotrebljavan za crtanje sloga mer; slikovni znak sedenje (set) po eo je da zna i slog set itd. Tokom vremena slikovni znaci, pomo u kojih su pisane jednoslo ne re i ili koreni-slogovi od dva slova, pretvorili su se u alfabetne znake. Slikovni znak koji je ozna avao rezu sa po eo se upotrebljavati kao slovo s, a drugi jedan znak, koji je ozna avao bre uljak ka, pretvorio se u znak azbuke k. Prema tome, jo u doba Starog carstva pojavljuje se u egipatskom pismu sistem azbuke koji je slu io za oznaku 24 osnovna glasa. Ali egipatski pisari nisu mogli da se oslobode arhai nih relikata pro losti i da stvore sistem pisma koji bi se sastojao samo od znakova azbuke. Usled konzervativnih tradicija, egipatski su pisari sa uvali u svom pismu veliki brojkomplikovanih slogovnih i slikovnih verbalnih znakova, ozna uju i mnoge re i slikovnim odre iva ima (determinativima) date semanti ke grupe. Tako je, na primer, re koren (menit) pisana pomo u slogovnog znaka men, alfabetnih znakova n i t, i odgovaraju eg determinativa koji ozna uje grupu biljnih re i. Prema tome, egipatsko pismo je kombinovano pismo, u kome je svaka re pretstavljana alfabetskim, slogovnim i slikovnim znacima i determinativima. Staroegipatska ortografija nije znala za stroga pravila: pravopis svake re i mogao se menjati u svakom pojedinom slu aju. Jedino pravilo egipatskog pravopisa bio je zahtev za simetri nim rasporedom, tj za pravilnim razme tajem hijeroglifa u pravougaonicima ili kvadratima. Stari Egip ani pisali su u horizontalnim redovima, koji su u ve ini slu ajeva itani sdesna nalevo, a ponekad i u vertikalnim stupcima, koji su uvek itani ozgo nani e. Kao materijal za pisanje slu ili su kamen, drvo, crep, ko a, laneno platno i papirus, koji je bio najra ireniji materijal za pisanje u starom Egiptu. Jo u doba Starog carstva, u vezi sa potrebom za estim sastavljanjem poslovnih dokumenata, pojavljuje se kurziv, koji zahteva upro avanje spolja njeg oblika znaka. Ovajupro eni sistem egipatskog pisma naziva se, po Grcima, hijeratskim pismom. Najusavr eniji kurziv, takozvana demotika, koja potse a na modernu stenografiju, pojavljuje se u VIII veku pre n. e. i sti e veliku rasprostranjenost u pozno doba opadanja egipatske dr ave. Sporost razvitka i slo enost egipatskog pisma u znatnojse meri obja njavaju time to se to pismo nalazilo u potpunosti u rukama sve tenika, koji su bili monopolisali znanja i koji nisu bili zainteresovani za to da pismo u ine pristupa nim narodu, da ga u ine tekovinom irokih masa. Naprotiv, sve tenici i pisari okru avali su pismo oreolom verske tajanstvenosti, smatraju i ga darom boga mudrosti Tota, pismom bo anskih re i. Pre no to e po eti da pi e, pisar je morao da vr i izlivanje rtve bogu Totu i da izgovori molitvu: Do i k meni, da rukovodi mnome, dajmi da budem sposoban na tvojojdu nosti... Tvoja je du nost lep a od svih drugih du nosti... Do i k meni, rukovodi mnome... Ja sam sluga ku e tvoje. RELIGIJA

Ogromna koli ina religiskih tekstova i spomenika verskog kulta, sa uvanih iz svih epoha egipatske istorije, sve do vremena irenja hri anstva, omogu uje nam da pratimo razvitak egipatske religije, po ev jo od vremena raspadanja rodovskog poretka. Krajnja sporost razvitka dru tvenog ure enja i itave kulture uop te uslovila je dugo o uvanje relikata primitivnih oblika religije sve do vrlo kasnog vremena, ime se obja njava, na primer, velika ra irenost kulta ivotinja u svima periodima egipatske istorije.. FETI IZAM Ose aju i svoju nemo u borbi s prirodom, primitivni Egip anin pripisivao je pojedinim prirodnim pojavama i pojedinim predmetima natprirodnu snagu, te e i u isto vreme za tim da tu snagu iskoristi za svoje interese. Kult tih feti a, tj svetih predmeta kulta divljaka, tobo e obdarenih fantasti nom natprirodnom silom, vodi poreklo od arhajskog doba. Od tih drevnih vremena u Egiptu su tovali poseban feti u obliku dveju ukr tenih strela, ili luka stavljenog u tobolac; tajfeti postao je sveti simvol boginje Nejt; ili drveni predmet za rezanje, koji potse a na rezu feti boga Mina; ili o tre zube boga Sopdu; ili tap od papirusa, ukra en perjem i lentama, feti boga Uh, i itav niz analognih magiskih predmeta. Ostaci toga primitivnog feti izma sa uvali su se u staroegipatskojreligiji sve do poznog vremena.

KULT PRIRODE Stra ne prirodne sile izazivale su strah kod prvobitnih stanovnika Nilske doline i susednih obronaka. Osobito stra nom izgledala je starom Egip aninu ubistvena pustinja, odakle je dolazio silni pe ani vihor, kojom su lutali divlji plja ka i i skita ka plemena, to su svojim napadima stalno ugro avala mirne zemljoradnike Nilske doline. Iz duboke starine vodi svoje poreklo u Egiptu kult svetog kamena, koji je docnije postojao u gradu Heliopolju: za kult tog kamena vezana je i upotreba obeliska u religiskojarhitekturi. Najzad, u obliku svete careve grobnice piramide, mogu e je da se sa uvala daleka uspomena na stari kult brda i stena. Kada je pak ziratno tle doline, redovno navodnjavano obilnim vodama Nila, ubrzalo porast zemljoradni kog gazdinstva, u religiju starih Egip ana po ele su da prodiru pretstave o svetojzemlji, boginji-majci prirode i o prastarom bogu zemlje Gebu. Zemljoradnik, koji je iveo na zemlji, koji se hranio plodovima zemlje i koji je svoje pokojnike sahranjivao u zemlju, video je u zemlji po etak ivota i smrti. Zato se u Tekstovima piramida o pokojniku slikovito veli da on jede zemlju, jede Geba, jede oca i da je pokojnikovo telo Geb. Ali u uslovima aluvijalne Nilske doline zemljoradnja je bila mogu a samo na bazi slo enog ve ta kog navodnjavanja. Zato su Egip ani u vodi videli onu veliku prvorodnu stihiju koja oveku daje ivot i hranu. Egip ani su nazivali prvobitni vodeni haos bogom Nun. Njima se inilo da je voda osnovica itave prirode. Zato su oni deifikovali veliku reku Nil, nazivaju i je Hapi i porede i je sa bogom ivotvornih snaga prirode Ozirisom, najstarijim me u bogovima, Nilom, koji je sve stvorio, koji se razliva da bi dao ivot ljudima. Ki u, vodu koja poti e iz nebeskog oka Oka solarnog boga Horusa, i sveti izvor kod Heliopolja shvatali su Egip ani toga doba kao manifestacije vodenog bo anstva. Svu vodu naselili su oni

duhovima koji borave u vodi i me u kojima vlada bog vodene pu ine Sobk, koji je mahom pretstavljan u obliku krokodila ili u obliku oveka sa glavom krokodila. S nadom i strahom gledao je stari Egip anin na mo nu stihiju vatre, stra nu i ru ila ku silu, koja je u isto vreme nu na i korisna oveku. Ta stihija vatre, koja poti e iz dubine zemlje ili koja ljude e e sa visine neba, inila se Egip anima tesno vezanom za kozmi ku vodu. Jo u starini postojala je pretstava o ognjenom jezeru ili plamenom ostrvu, koji su se nalazili u zagrobnom svetu, na pokojnikovom putu. Posebne magiske basme imale su za ciljda za tite oveka od snage ognja i da mu dadu vlast nad vatrenom stihijom. Egip anin je nastanjivao itav biljni i ivotinjski svet mno tvom duhova, bogova i boginja, gledaju i u pojedinim biljkama, drve u i zverima obitavali ta ili inkarnaciju ovog ili onog bo anstva. Najpre sakupljanje plodova i lov, a docnije sto arstvo i zemljoradnja stvorili su onajkrug verovanja, pretstava i obi aja koji su stavljeni u temeljstarih kultova biljaka i ivotinja. Kult biljaka i drve a postojao je u Egiptu jo u dubokojstarini. U Memfisu se nalazio sveti umarak drve a ima, posve enog boginji Hathor. U starojlegendi o nebeskom drvetu ivota slikovito je izra ena misao o tome da je drvo, kao simvol biljnog sveta, neophodno za ove iji ivot na zemlji. Jo u doba Starog carstva ti su drevni vegetativni kultovi dobijali oblik religiskoumetni kih likova. Tako nastaje pretstava o svetom lotosu, posve enom memfiskom bogu Lepome Tumu Nofertumu. Kult ivotinja, jedna od formi prastarog totemizma, bio je veoma rasprostranjen u Egiptu jo od arhajskog doba. Svetim lavovima i lavicama klanjalo se u mnogim oblastima starog Egipta. Takvi su kult Miizisa u Bubastisu i kultovi boginja-lavica u Tinisu, Memfisu i Esni, me u kojima je osobito bio ra iren kult boginje Sohmet, sa lavovskom glavorm. Otrovna zmija po tovana je u gradu Buto, ona je nazivana imenom boginje Vaxit. Podjednak zna ajimalo je i obo avanje doma ih ivotinja. U starim prestonicama Egipta Memfisu i Heliopolju, po tovani su sveti bikovi Apis i Mnevis. Lik svetog bika slio se docnije sa likom deifikovanog cara, obdarenog tobo e natprirodnom snagom. Bog Hnum, koji je prikazivan u vidu ovna, smatran je bogom stvarala ke snage. Obo avanje svetog ovna sa uvalo se u kultu tebanskog boga Amona sve do poznog vremena. U Mendesu, Hermopolju i Likopolju po tovan je sveti jarac. Ogromnu rasprostranjenost u itavom Egiptu stekao je kult svete krave boginje Hathor, iji je centar bio grad Dendera. Tajkult svetih ivotinja na ao je svog odraza u kultu i titulama cara. Pokroviteljima carske vlasti odvajkad su smatrani sveti soko, p ela, jastreb i zmija. Sam car esto je pretstavljan u vidu sna nog lava sa ljudskom glavom (sfinga).

KULT MRTVIH Jo od vremena rodovskog ure enja u Egiptu je postojao kult predaka, koji je doprineo ideolo kom u vr enju vlasti i autoriteta rodona elnika. Egip ani, kao i drugi stari narodi, verovali su u to da smrt nije uni tenje ljudskog bi a ve samo njegov prelaz u drugi svet. Tajsvet zagrobnog ivota prikazivao im se u vidu fantasti nog izopa enja oblika zemaljskog sveta. Veruju i da je zagrobni ivot samo svojevrsno produ enje

zemaljskog postojanja, Egip ani su se trudili da pokojniku pru e mogu nost da se u tome imaginarnom svetu slu i svim predmetima kojima se slu io i za ivota. Egip ani su verovali da e pokojnik, ako od svojih ivih ro aka dobije hranu, pi e i razne potrebne stvari, mo i da ve no ivi i titi svoje potomstvo koje je ostalo na zemlji. Ostaci rodovskog ure enja u starom Egiptu na li su svog odraza u sna nom razvitku, irenju i dugom trajanju toga kulta mrtvih. Te nja da se pokojniku sa uva ve iti ivot izrazila se u prvom redu u sahranjivanju tela. Jo u najstarija vremena tela su zavijana u ko u, rogozinu ili tkaninu i esto sahranjivana u polo aju okrenutom na bok, koji je trebalo da pretstavlja polo aj oveka koji spava. Pokrajpokojnikovog tela stavljani su hrana, oru je i statuete ivotinja i ljudi. U doba Starog carstva, kada je po ela da se formira najstarija robo-vlasni ka dr ava, starinski kult mrtvih dobio je nov zna aj On je imao za zadatak da ideolo ki u vrsti misao o neizmenjivosti i ve nosti postoje eg klasnog poretka. Bogati inovnici i sve tenici sahranjivani su u velikim grobnicama u obliku skamlije (mastaba). Pokojnikovo telo ve ta ki je odr avano, radi ega je utroba va ena i stavljana u posebne posude (kanope), a telo je pro imano slanim rastvorima i smolastim sastavima, posebnom tehnikom mumificiranja. Tako preparisana mumija bri ljivo je umotavana u mno tvo lanenih pokrova. Na zidovima soba po grobnicama obi no su pretstavljani pokojni aristokrata, njegova porodica, njegova imovina stada i polja koja su mu pripadala za ivota, na kojima su radili njegovi robovi i sluge. Tu su se mogle videti i scene lova, ribolova, produkcioni procesi i razne slike iz doma eg ivota. Takve pretstave, esto umetni ki izra ene i snabdevene natpisima u cilju obja njenja i ak odgovaraju im ciframa, imale su za ciljda pokojniku magiski sa uvaju njegovu imovinu u zagrobnom svetu. Te e i za tim da pokojniku obezbede blagostanje u zagrobnom svetu, njegovi ro aci prinosili su mu rtve. Kult mrtvih, koji je u starom Egiptu bio veoma rasprostranjen, u doba o trog klasnog raslojavanja u vr ivao je u narodnim masama veru u to da ljudi pomo u specijalnih obreda sahranjivanja i specijalnog religiskomagiskog rituala mogu da u zagrobnom svetu sa uvaju svoju imovinu i svojprivilegovani polo aj koji im obezbe uju carske darodavnice. Samim tim tajje sistem verovanja slu io ideolo kom u vr enju svekolikog robovlasni kog poretka. Obo avaju i pojave i sile u prirodi, stari Egip ani su poku avali da misao o ve itosti prirode koja se stalno regeneri e dovedu u vezu sa mi lju o vaskrsenju i ve itom ivotu pokojnika i deifikovanog pretka. U doba Starog carstva, kada su te drevne religiske pretstave po ele da se zaodevaju u teolo ko ruho, stari bog vode i vegetativnosti Oziris postepeno se pretvarao u centralnu figuru kulta mrtvih. Pretstava o Ozirisu kao bogu vegetacije i vode vodi poreklo iz duboke starine, iz doba nicanja zemljoradni ke privrede. Ose aju i svoju potpunu zavisnost od prirode, stari Egip anin je smatrao da njegov zemaljski i budu i zagrobni ivot zavise od Ozirisa: u Ozirisu, u tom bogu umiru e i vaskrsavaju e prirode, kao da su bile inkarnirane skrivene i ve ne snage prirode. Zato je vaskrsenje Ozirisa smatrano zalogom vaskrsenja ovekovog za nov ivot. Ta je misao jasno izra ena u slede em religiskom tekstu: Kao god to uistinu ivi Oziris, tako ivi i ti. Kao god to uistinu on ne umire, tako isto ne umire ni ti. Kao god to uistinu on ne propada, tako isto ne propada ni ti. Pretvaranje boga vegetacije i vode u boga ve nog ivota, u sudiju mrtvih i cara zagrobnog sveta fiksirano je u starojlegendi o tome da je Oziris ubijen od svoga zlog brata Seta, zatim je vaskrsao i najzad postao gospodar zagrobnog sveta. Zato je, po verovanjima starih Egip ana, ovek mogao da stekne ve ni ivot samo ako postane nalik na Ozirisa, i to samo u slu aju da se nad njegovim telom izvr e isti religisko-magiski

obredi koji su izvr eni i nad Ozirisovim telom. Sa pojavom, u doba Srednjeg carstva, znatnog srednjeg slobodnog sloja stanovni tva, kult mrtvih prolazi kroz izvesnu modifikaciju. Religisko-magiski natpisi, koji su ranije obezbe ivali zagrobni ivot samo carevima i aristokratama, sada se pojavljuju ak i na skromnim sarkofazima, u koje su sahranjivani pretstavnici srednjih slojeva stanovni tva. Vode i ra una o specifi nim nastrojenjima i eljama tih novih kandidata na zagrobni ivot, sve tenici su po eli da za njih sastavljaju specijalne molitve i basme, koje su imale za ciljda pokojniku osiguraju sjedinjenje sa svojom porodicom u zagrobnom svetu, jedenje hleba u zagrobnom svetu i mogu nost da ne ulazi u bo ju sudnicu. Docnije upotreba tih religisko-magiskih natpisa postaje pristupa na sve irim slojevima stanovni tva. Molitve i basme koje su u doba Srednjeg carstva ispisivane na zidovima pogrebnih sanduka pi u se u doba Novog carstva i u pozno vreme na konvolutima papirusa, obrazuju i Knjigu mrtvih, koju bi pravilnije bilo zvati Knjigom vaskrsenja (izlaska na dan per-em-heru). U Knjizi mrtvih i u nizu drugih religisko-magiskih zbornika i tekstova toga vremena sadr ano je mno tvo basmi, himni bogovima, opis zagrobnog sveta i ovekove sudbine posle smrti. Me u mnogobrojnim religisko-magiskim zbornicima najva niji i najra ireniji je bila Knjiga mrtvih. Verska tradicija starih Egip ana stavljala je sastavljanje toga zbornika u doba Starog carstva. To se delom potvr uje time to se na pojedine glave iz Knjige mrtvih nailazi jo me u Tekstovima piramida iz vremena V-VI dinastije. Docnije su se neke od tih glava, koje su imale za ciljda pokojniku osiguraju bla enstvo u zagrobnom svetu, po ele ispisivati na zidovima pogrebnih sanduka i obrazovale su religisko-magiski zbornik, koji je dobio uslovan naziv Tekstovi sarkofaga, iz vremena Srednjeg carstva. Od tih tekstova postepeno se formirala Knjiga mrtvih. Sastav i sadr ina Knjige mrtvih vanredno su aroliki i razli iti. Pojedine glave, koje sleduju jedna za drugom, nisu me u sobom logi ki povezane. itav religisko-magiski zbornik pretstavlja na prvi pogled haoti nu gomilu molitvi, psalama, slavopojki, veli anja, himni, basmi i magiskih zaklinjanja. Neke glave sa uvale su svojstarinski ritualni karakter, na. primer, Glava otvaranja usta ili Glava obla enja u isto odelo. Ve ina glava sadr i magiske basme, koje su imale za ciljda pokojnika sa uvaju od strahota zagrobnog sveta i da mu osiguraju bla enstvo posle smrti. Takve su Glava odbijanja svih zmija, Glava da se ne umre po drugi put, Formula da ovek ne istrune, Formula da ne dospe na bo je gubili te itd. Takve su, dalje, Formula udisanja vazduha i vladanja vodom, Formula pretvaranja u zlatnog kopca i u bo anskog kopca. Formula za to da se du a sjedini s telom, Formula vaznesenja na nebo pokraj boga Ra. O razvitku eti kih nazora svedo e glave 1, 18, 30 i 125. Naro ito je interesantna 125-ta glava Knjige mrtvih, u kojojse opisuje posmrtni sud nad umrlim i prikazuje merenje du e na terazijama (psihostazija); uz to se navodi negativna ispovest, u kojojpokojnik pori e da je po inio 42 osnovna greha. U ovo doba ve se formira pretstava o tome da se posmrtno bla enstvo u zagrobnom svetu dosu uje samo onom oveku koji je na zemlji vodio pravedan ivot i nije se ukaljao gresima ni prestupima. Ali se i ovi moralni nazori i dalje tesno prepli u sa starinskim magiskim pretstavama. Tako na primer u 30-tojglavi Knjige mrtvih pokojnik zaklinje svoje srce da ne svedo i protiv njega na sudu posle smrti. Ova arolika me avina religisko-magiskih verovanja obja njava se time to je Knjiga mrtvih sastavljana, menjana i redigovana tokom mnogih vekova. Starinski tekstovi uvani su u svom tradicionalnom obliku sve do poznog vremena, pri emu je njihova sadr ina esto postajala ve nerazumljivom i ak zahtevala posebna tuma enja, koja su, na primer, sa uvana u 17-tojglavi Knjige mrtvih. Najbolji primerci Knjige mrtvih, napisani na dugim svicima papirusa, spadaju u vreme procvata egipatske kulture u doba XVIII dinastije. Ve ina njih na ena je po

tebanskim grobnicama i pripadala je uglavnom tebanskim sve tenicima i inovnicima. Papirusi su bogato ukra eni crte ima, koji pretstavljaju scene sahrane, vr enja zaupokojenog rituala, zagrobnog suda i itav niz drugih si ea, vezanih za sepulkralni ritual i za pretstave o zagrobnojsudbini pokojnikovoj KULT SUNCA Sunce su Egip ani zami ljali kao stra nu stihiju nebeske vatre koja vlada u mrtvoj pustinji, i istovremeno kao princip toplote i svetlosti, nu an za ove iji ivot. Centar sun evog kulta u najstarije doba bio je grad Iunu, koji su Grci zvali sun evim gradom (Heliopolj; on je sa uvao svoju va nost krupnog verskog centra tokom itave istorije starog Egipta. U doba Starog carstva kult sunca ja a i postepeno se pretvara u dr avni kult vrhovnog bo anstva u vezi sa centralizacijom egipatske dr ave. Za takvog vrhovnog boga progla uje se bog sunca Ra, ije je ime pisano o igledno hijeroglifom kru i a sa ta kom u sredini, koji je ozna avao blistavi sun ev disk. Ime boga Ra ulazi kao sastavni deo u imena faraona IV dinastije Hafra i Menkaura. Faraoni V dinastije grade u ast boga Ra rasko ne hramove, u kojima je vr en specijalan solarni kult. Sa kultom vrhovnog boga sunca Ra postepeno se stapa jedan od najstarijih dr avnih kultova Egipta kult boga Horusa, koji je pretstavljan ili u vidu sun evog sokola, ili u vidu sun evog diska sa krilima ptice. Prema tome, iznad kultova bogova pojedinih noma uzdi e se kult vrhovnog dr avnog boga sunca. U doba Srednjeg carstva, kada je politi ki centar Egipta postala Teba, mesni bog Amon postaje vrhovni dr avni bog itavog Egipta. I kao god to se nekada kult jednoga boga sunca Ra stopio sa itavim nizom drugih starijih kultova, isto je tako i sada kult boga Amona, u procesu centralizacije dr ave i religije, apsorbovao u sebe mno tvo lokalnih, uglavnom solarnih, kultova, na elu sa kultom heliopoljskog boga Ra, najpopularnijeg u Egiptu. Himne koje su sastavljane u ast novog boga Amon-Ra, prikazuju ga kao iskonskog vrhovnog boga, koji je stvorio ceo svet. Ja anje egipatske dr ave pod mo nim faraonima XVIII dinastije i koncentrisanje ogromnih materijalnih sredstava u rukama Amonovog sve tenstva nalaze svog odraza u formiranju kulta ovoga tebanskog boga. Kao to je faraon smatran najja im i najmo nijim me u carevima, tako se isto i bog Amon-Ra progla uje za najve eg me u svim bogovima. O tome svedo e njegovi epiteti: Gospodar svih bogova, Car svih bogova, Mo ni me u bogovima. Kulminaciju svoga razvitka dostigao je kult sunca pod faraonom Ehnatonom, kada je bog sunca Aton progla en za jedino vrhovno dr avno bo anstvo (v. gore). U kultu jednoga boga sunca Atona uvaju se i podvla e crte jednoga, vasionskog i apstraktno-kozmi kog bo anstva, crte koje se pomaljaju u dogmatici Ra-Horahtea i Amona i koje su svojpuni izraz dobile tek u kultu Atona; one su gotovo definitivno, ali samo za kratko vreme, potisle stare relikte kulta ivotinja i mnogobo tva. Iako je Ehnatonova verska reforma bila likvidirana ubrzo posle njegove smrti, i tebansko sve tenstvo odnelo u vezi sa tim punu pobedu, tako da je uspostavljen kult boga Amona i Egipat se vratio starim tradicionalnim oblicima ranijeg mnogobo tva, ipak je kult sunca sve do poznog vremena zadr ao va no mesto u sistemu religiskih verovanja starog Egipta. Na natpisima iz poznog vremena veli a se bog sunca u liku sun evog diska koji je sam sebe stvorio, ije je ime nepoznato... koji je postojao onda kad nije bilo nikog drugog... bi a su postala po elji njegovog srca. OBO AVANjE CARA

U najstarijim despotskim dr avama religija je u znatnojmeri slu ila u vr ivanju autoriteta cara i itavog aparata dr avne vlasti. U verskojpropovedi vidno mesto zauzimalo je u enje o tome da je car bo anstvo, da mu je vlast data neposredno od bogova i da se stoga caru treba pokoravati kao bogu na zemlji. U svetlosti toga u enja svaki socijalni protest i bunt protiv cara morali su izgledati prestupom protiv religije i ak delom uop te nemogu im i unapred osu enim na propast. Ideologija obo avanja cara dostigla je u Egiptu osobito jasan oblik, jer je egipatska dr ava postojala gotovo neprekidno tokom vi e milenija, stekla u doba svoga procvata veliku vojno-politi ku mo bila strogo centralizovana, tako da su tradicionalni oblici religije uvek i li na ruku u vr enju carske vlasti. U vezi sa tim egipatski faraon je nazivan dobrim bogom i velikim bogom, sinom sunca i njegovog tela; u ast deifikovanog cara gra eni su hramovi, u kojima je vr en specijalan kult cara; u umetnosti i knji evnosti car je uvek pretstavljan kao neko natprirodno bi e, koje je proisteklo neposredno od bogova. Ideologija obo avanja cara ni e u prastaro doba formiranja egipatske dr ave. Tako je na ezlu jednog od najstarijih faraona, faraona Narmera, pretstavljena scena sve ane pojave cara pred svojim podanicima. Iznad carskog baldahina pretstavljena je boginjajastreb Nehebt, za titnica carske vlasti, koja kao da titi cara svojim ra irenim krilima. U doba Starog carstva dogmatika obo avanja cara i carske vlasti dobija svojjasni izraz. Zidaju se grandiozne carske grobnice piramide, koje su imale za ciljda svojim dimenzijama svedo e o mo i deifikovanog cara. U piramidama V-VI dinastije sa uvani su Tekstovi piramida, koji podrobno opisuju zagrobno bla enstvo na nebu za deifikovanog cara, koga nebeski bogovi primaju u svoju sredinu. Poja ana vojno-trgova ka ekspanzija u doba Novog carstva izazvala je potrebu za novim ja anjem centralne vlasti i za nju vezanog carskog kulta. Upravo u to doba dobija precizne oblike i iroko se u umetnost propaguje dogma o caru kao sinu bo jem. U hramovima se ure uju specijalne odaje, posve ene carskom kultu. Na zidovima tih odaja, koje su nosile naziv velika ku a, mahom su pretstavljani glavni momenti iz svetog ivota obo avanog cara: njegovo ro enje iz tajnog braka vrhovnog boga sa caricom-majkom, njegovo gajenje od strane boginje-krave Hathor, priznanje za cara od strane bogova, krunisanje, praznovanje tridesetogodi njice itd. U periodu intenzivne borbe Egipta za o uvanje svojih ekonomskih i vojnih pozicija na krupnim tr i tima i trgova kim putevima Prednje Azije, kada su faraoni XIX dinastije branili svoje posede u Siriji od hetske najezde, obo avanje carske vlasti i kult cara osobito su forsirano sprovo eni u iroke slojeve stanovni tva i naro ito u redove vojske, u cilju u vr enja carske vlasti i autoriteta dr ave. itav niz stela iz Horbeta u isto nojDelti svedo i o tome da je me u srednjim imu nim i ak me u irim radnim slojevima stanovni tva bio iroko rasprostranjen kult cara Ramzesa II. Vlasnici tih stela, la ari, vratari i vlasnici perionica obra aju se s molitvama deifikovanom faraonu i nazivaju ga bogom, velikim bogom, ..blagim bogom, suncem vladara, gospodarem sjaja. U vezi sa razvitkom carskog kulta vr io se duboki proces modifikovanja osnovnih oblika egipatske religije. Drevni bogovi prirode postepeno se pretvaraju u dr avne bogove za titnike dr ave, cara i carske vlasti. Tako se bog umiru e i ponovo vaskrsavaju e prirode, Oziris, tokom vremena pretvara u cara podzemnog sveta, prvog cara Egipta i pokrovitelja carske vlasti, i zato se esto pretstavlja u vidu faraona, sa svima znacima carske vlasti. Isto se tako i starinski bog sunca, koji je postojano uvao svojprimitivni totemni oblik sokola, bog Horus, tokom vremena pretvara u carevog uvara, i njegovo ime Horus postaje ak jedna od svetih faraonovih titula. Tako je

sve teni ka propaganda i u religiskojdogmatici, i u likovnim umetnostima stalno te ila za tim da jasno naglasi onu nerazdvojnu vezu koja je nebeske bogove spajala sa zemaljskim bogom obo avanim carem. Ali i pored toga to je religija igrala tako va nu ulogu u ivotu naroda i to je umetnost iroko kori ena za sprovo enje verskih nazora u ivot, religija ipak nije mogla da u potpunosti ugu i ovekovu slobodnu misao. ivotno iskustvo, socijalna nejednakost morali su. neizostavno dovoditi do skepticizma i buditi sumnju u ono emu su u ili sve tenici, kao i neverovanje u dogme religije. Tragovi tog skepticizma delom se ose aju u Razgovoru razo aranoga sa svojom du om (vidi ni e). Ta razo aranost u religiju ja a od vremena socijalnih potresa, onda kada ljudi, gledaju i oko sebe kako se ru e svi pre a nji temelji, gube veru u bogove i otvoreno govore: Kada bih ja znao gde se nalazi bog, ja bih mu prineo rtvu. KNjI EVNOST Koreni umetni ke knji evnosti starog Egipta vode u duboku starinu, na po etak Starog carstva (sredina IV milenija pre n. e.). U toku gotovo etiri hiljade godina egipatski narod je stvorio ogromnu koli inu najraznovrsnijih knji evnih dela, koja svedo e o visokom nivou razvitka egipatske kulture, o bogatstvu umetni kog stvaranja egipatskog naroda. itav je egipatski narod u estvovao u stvaranju svoje knji evnosti. Struja usmenog narodnog stvarala tva jasno se ose a u egipatskojknji evnosti, naro ito u ranom periodu njenog razvitka. U ve ini slu ajeva knji evna su dela anonimna. Tradicija okru uje oreolom svetosti u ve ini slu ajeva izmi ljena ili polulegendarna imena starih mudraca, kojima se pripisuje ova ili ona povest, pri a ili pouka. Ponekad su se sa uvala imena pisara koji su prepisali kakav starinski knji evni ili religiski tekst, samo ga lako izmeniv i, dopuniv i ili snabdev i primedbama. Ali je osobito karakteristi no tradicionalno o uvanje starih si ea, knji evnih motiva, rodova i formi, koji traju milenijima, zbog vladavine konzervativne religisko-magiske ideologije. Religija i sve teni ko u enje smatraju po tovanja dostojnim, dobrim, od boga ustanovljenim, gotovo svetim sve ono to je izdr alo breme milenija i to je stvorilo klasi ni fond kulturnih vrednosti. Kulminaciju svoga razvitka dostigla je egipatska knji evnost u doba Srednjeg carstva, koje se smatra dobom procvata klasi ne knji evnosti starog Egipta. Velikom jednostavno u i neposredno u obele ene su narodne pesme, iji su tekstovi sa uvani na zidovima staroegipatskih grobnica. To su mahom radne pesme, iji je jednoliki i monotoni ritani. pratio te ki rad zemljoradnika, nosa a i pastira. Najstarije od tih pesama spadaju u doba Starog carstva. U grobnicama velmo a Ti i Mereruka kod Sakare, pored mno tva raznih scena iz svakida njeg ivota, pretstavljeni su i pastiri, koji gone ovce na poplavljeni pa njak, i nosa i, koji nose svoga gospodara. Pastir, koji se polako kre e u vodi me u ribama... razgovara sa somom i brblja sa... ribom, pevaju i svoju pesmicu. U docnijim grobnicama na i emo pretstave ora a, vr a a i nosa a. Pesma vr a a koja je tu sa uvana, prenosi svojevrsni ritam rada: Vr ite za sebe, vr ite za sebe, Volovi, vr ite za sebe. Vr ite slamu sebi za hranu, Vr ite ito za svoje gospodare. Nemojte stati da predahnete, Jer danas je hladan dan. Hijeroglifski tekstovi kratkih radnih pesama dobili su oblik direktnog govora. Oni sadr e pesme koje pevaju pokrajtog teksta pretstavljeni ljudi. To je neka vrsta ive

pratnje uz one scene rada koje je egipatski umetnik izvanredno pretstavio na zidovima grobnica. Sa dubokog vrela usmenog narodnog stvaranja vode svoje poreklo pri e; one esto zadr avaju si ee uzete iz narodnog ivota, koji odra avaju na in ivota i pogled na svet zemljoradnika, i zaodevene su u oblik narodnog govori, koji je docnije samo podvrgnut umetni kojknji evnojobradi. Pred krajSrednjeg carstva pada tekst papirusa Vestkar, koji sadr i zbornik pri a o udesima koja pri carskom dvoru vr e proslavljeni arobnjaci. Autor ve to koristi fantastiku, karakteristi nu za narodne pri e, nateruju i svoga arobnjaka da otse e ivome gusanu glavu, pa zatim da je ponovo vra a na mesto i da vaskrsava ubijenu pticu. Osobita je karakteristi na pri a o udesnom ro enju careva V dinastije, u tajnome braku solarnog boga sa sve tenikovom enom. Ova je pri a ve dobila isto knji evni oblik i odra ava te nju aristokratskog sve tenstva da u narodne mase sprovede u enje o bo anskom poreklu cara i carske vlasti i da opravda osvajanje vlasti od strane prvih faraona V dinastije. Ovajzbornik pri a redigovan je u doba Srednjeg carstva, o emu svedo i pominjanje sitnih (nexes) gra ana i za to vreme tipi an knji evni jezik. Na motive iz zemljoradni kog i patrijarhalnog ivota, karakteristi ne za narodno stvaranje, motive koji se u ovojili onojmeri prepli u sa udljivom religiskom fantastikom, nailazi se i u pri ama iz docnijeg vremena. Takve su Pri a o dvojici bra e i Pri a o pravdi i krivdi, napisane u doba Ramesida. Motiv r ave ene i nevinog mladi a, koga ona ho e da sablazni, udesna pretvaranja glavnog heroja pri e i, najzad, kona ni trijumf pravednika koji je nepravedno stradao glavni su motivi Pri e o dvojici bra e; oni su se sa uvali ne samo u egipatskojknji evnosti, nego i u knji evnom stvaranju mnogih naroda docnijeg vremena koji su u izvesnojmeri stajali pod uticajem egipatske kulture. U obema pri ama glavni junak je nevini i pravedni stradalnik. U Pri i o dvojici bra e on nosi ime Du a ita, a u Pri i o pravdi i krivdi on se zove apstraktnim pojmom Pravda. O igledno, i u jednom i u drugom slu aju ovajknji evni lik tesno je vezan za religiski lik zemljoradni kog boga umiru e i vaskrsavaju e prirode, koga su sve tenici i umetnici pretstavljali u vidu klasja to ni e i koga su smatrali blagim i su to dobrim (Unnnefer-Onufrije) bogom rtvovane vlade, ivotnih snaga prirode i zagrobnog pravosu a. Obe ove pri e podvrgnute su bri ljivojknji evnojobradi u doba Novog carstva. One su napisane prostim, ak donekle oskudnim jezikom toga vremena. Njihova osnovna misao kona ni trijumf dobra jasna je, iako je prenatrpana mitolo kom fantastikom. MITOVI Pri ama su veoma bliski mitovi, naro ito onaj iroko poznati mit o Ozirisu, koji je u svom najpotpunijem obliku sa uvan u knjizi poznatog gr kog pisca Plutarha O Izidi i Ozirisu. Na alost, potpun staroegipatski tekst toga mita nije sa uvan. Mi imamo samo pojedine njegove delove, koji spadaju u razne periode egipatske istorije. U Tekstovima piramida Starog carstva sa uvane su kratke zaupokojene i magiske formule, u kojima se opisuje kako Izida i Neftida nalaze Ozirisovo telo, kako ga oplakuju, kako Oziris potajno vaskrsava i postaje vladar onozemaljskog sveta. U pozno vreme spada pri a o tome kako je ena Ozirisova, boginja Izida, rodila... Horusa, sina Ozirisova, u gnezdu papirusa (u ipra ju Delte. V. A.) i obradovala se... veoma, jer je videla... osvetnika oca njegovog. Ona ga je skrivala i dr ala u tajnosti... iz straha da ga ne poznadu. U nedavno objavljenojmitolo kojpri i Spor izme u Horusa i Seta detaljno se opisuje duga ki spor pred sudom bogova i uporna borba za vlast, pobeda i kona no opravdanje i trijumf izme u sina Ozirisovog, boga Horusa, i Ozirisovog brata, r avog

boga smrti i tu inskih pustinjskih zemalja, Seta. U krajnjojliniji, itav tajmit o Ozirisu svodi se na duga ku i aroliku povest o tome kako je bog umiru e i vaskrsavaju e prirode Oziris, dobri car duboke starine i ustroiteljkulturnog ivota, bio podmuklo ubijen od svoga zavidljivog brata Seta. Izida i Neftida su uz pomo drugih bogova na le i vaskrsle mrtvog Ozirisa, koji je si ao u podzemni svet i postao sudija mrtvih. Izida je za ela sa Ozirisom i rodila sina Horusa, koji se osvetio Setu, odneo nad njim pobedu, bio opravdan od bogova i nasledio od oca carsku vlast i nebeski presto. Veliki interes pretstavljaju i drugi egipatski mitovi, iz kozmi kog i solarnog ciklusa, u kojima se pri a o stvaranju sveta i. meseca, o istrebljenju ljudi od strane bogova i o tome kako je velika arobnica, boginja Izida, na lukav na in doznala od vrhovnog boga sunca, Ra, njegovo magisko ime, koje u sebi sadr i tajnu mo i magisku silu velikog boga. PUTOPISI Razvitak spoljne trgovine i vojne politike doprinosi pretvaranju Egipta u krupnu i sna nu dr avu, koja smelo stupa na popri te me u-narodne borbe. Veze Egipta sa susednim narodima i zemljama postaju sve te nje. Egipatski trgovci sve e e putuju u Siriju i Nubiju. Egipatske trupe kr e sebi put u Palestinu i osiguravaju Egiptu na jugu itavo podru je izme u prve i druge Nilske katarakte. U doba Srednjeg carstva budi se iv interes za bogate prekomorske zemlje. e za boga enjem i profitom, te nja za do ivljajima i novim utiscima razbijaju okvire starog izolovanog ivota, nalaze i svog odraza u knji evnosti. Pojavljuje se nov knji evni rod, putopisi, najraniji prethodnici docnijih avanturisti kih romana. U Pri i o brodolomniku (papirus Lenjingradskog ermita a No 1115) jo su sa uvani elementi stare fantastike, toliko karakteristi ni za isto ne bajke. Junak pri e, tipi ni pretstavnik srednjeg sloja stanovni tva toga vremena (nexes sitni), pri a o svom putovanju ka carevim rudnicima. Stra na bura razbija la u i izbacuje smelog moreplovca na tajanstveno ostrvo duha. Tu putnik nalazi rasko nu prirodu, udesne plodove, obilje riba i divlja i. Dobri gospodar ostrva, u vidu xinovskog zmaja, te i svog neo ekivanog gosta, tedro ga daruje bogatstvima daleke zemlje Punt, mirisima, slonovom kosti, psima i majmunima, i pu ta ga u otaxbinu, u Egipat. Mnoge crte. ove povesti, opis broda, komande, bure, prirodnih bogatstava tajanstvenog ostrva odlikuju se umetni kim realizmom, koji se u svome embrionalnom obliku pojavljuje u umetnosti ovoga doba. Jo realisti nija je i ivotno ubedljiva i prosta Povest Sinuheta, uglednog velmo e, koji je pobegao u Siriju iz straha da ne bude ume an u dvorsku intrigu. Autor povesti re ito opisuje muke i nevolje koje Sinuhet do ivljuje na svom putu: .. spopala (me je) e Uhvatila me, po eh da se gu im, grlo mi je gorelo, i ja rekoh: to je ukus smrti. Vrlo slikovito i ivo, i u isto vreme realisti no opisuju se Sirija, ivot egipatskog velika a u tojinostranojzemlji, sa kojom se Egip ani u doba Srednjeg carstva sve ve ma zbli uju. O igledno, itava ta povest pretstavlja jednu dokumentarnu autobiografiju egipatskog velmo e, autobiografiju svoje vrste, koja je bri ljivo knji evno obra ena i koja se pretvorila u sjajno delo lepe knji evnosti. Ta je povest bila u starom Egiptu toliko popularna da nam je sa uvano vi e prepisa i fragmenata toga klasi nog teksta. U doba Novog carstva geografski vidokrug starih Egip ana jo se vi e ra irio. Ali je to doba ve bilo vreme opadanja politi ke mo i egipatske dr ave, koja je izgubila ne samo svoje posede nego i gotovo sav svojautoritet u PrednjojAziji. Ove va ne istoriske injenice sjajno su odra ene u Putovanju Unu-Amona, koji je poslat u Siriju

onda kad je u Tebi vladao prvosve tenik Amonov Herihor, koji je docnije uzeo vrhovnu dr avnu vlast u svoje ruke (v. gore). Mo e se pretpostavljati da je za osnovu ove povesti uzeto sasvim realno putovanje stare ine doma uprave Amona u Tebi, Unu-Amona u cilju kupovine drveta. U skladu sa tim, itava je povest data u dosledno realisti kom stilu, i u isto vreme odevena u umetni ki oblik. Zli udesi egipatskog inovnika u Siriji, koga progone, kog ismevaju u inostranojzemlji, prikazani,su sa velikim knji evnim majstorstvom. RELIGIOZNA POEZIJA Knji evnost starih Egip ana bila je najte nje vezana za religiju. U mitovima i pri ama opisivani su udesni doga aji iz ivota bogova i onih ljudi iji se ivot na tajanstveni na in ukr tao sa zagonetnim i nepoznatim vanzemaljskim svetom. Uticaj religisko-magiskog pogleda na svet na iroke slojeve stanovni tva poja avan je time to su mnogobrojna dela religiske knji evnosti zaodevana u umetni ko-knji evni oblik. Takve su magiske basme, verske himne bogovima i deifikovanim carevima, rtvene formule i raznovrsni religisko-magiski tekstovi, vezani za zaupokojeni ritual i esto zaodeveni u strogo ritmi ki poetski oblik. Najstariji zbornik te verske poezije jesu takozvani Tekstovi piramida, koji su urezani na zidovima pogrebnih odaja piramida egipatskih faraona V i VI dinastije. U sastav zbornika ulazi ogroman brojstarih sakralnih tekstova, koji su imali za ciljda na magiski na in osiguraju pokojniku i deifikovanom caru bla enstvo u zagrobnom svetu. U doba Srednjeg carstva ti se sakralni tekstovi pi u mahom na zidovima mrtva kih sanduka, osiguravaju i pokojnicima, u prvom redu velika ima, besmrtnost u zagrobnom ivotu. Ti Tekstovi sarkofaga ne to docnije, u doba Novog earstva, obrazuju jedan veliki religisko-magiski zbornik, koji se mahom pi e na papirusu i nosi naslov Knjiga izlaska na dan (tj vaskrsenja), dok ga moderni egiptolozi obi no zovu Knjiga mrtvih. Ovajveoma va ni zbornik staroegipatske religisko-magiske literature stekao je vrlo veliku popularnost, sa uvao se u ogromnom broju prepisa i trajao sve do gr korimskog doba. Najtipi niji primeri religiozne poezije jesu himne i slavopojke bogovima, koje jo u najstarija vremena ulaze kao sastavni deo u sve te zbornike. Tako su jo u Tekstovima piramida sa uvane pesni ke himne u ast boga sunca Ra, boga umiru e i ponovo vaskrsavaju e prirode Ozirisa i boga velike reke Nila. U isti tajperiod spadaju i Himne carskim dijademama sa uvane na papirusu Moskovskog muzeja likovnih umetnosti. Te su himne pevane u hramu na onajdan kad je caru stavljana na glavu sveta dijadema. U himnama je veli an kao vrhovni bog bog vodene pu ine Sobk. Ogroman brojverskih himni u ast raznih bogova sa uvan je iz vremena Novog carstva. Me u njima najve i istoriski i knji evni interes pretstavljaju himne vrhovnom dr avnom bogu Amonu i naro ito himne jednome bogu sunca. Atonu, iji je kult nastojao da zavede, kao jedini dr avni kult, faraon Ehnaton. Himne Atonu, u kojima se jasno ose a sve a struja umetni kog realizma, pretstavljaju najvi e dostignu e religiozne poezije starog Egipta. Autor tih himni, u jednostavnom i neizve ta enom obliku, slika veliku stvarala ku snagu solarnog bo anstva, koje ra a ivot na zemlji i koje prirodu budi za nov ivot: Svetli i blista na horizontu izjutra. To se ti di e , dnevni sjaju, u zracima Atonovim, I nestaje mrak no ni u senci goru ih ruku. Likuju dva Egipta, i arki jug, i sever. I na noge ustaju iz sna probu eni ljudi.

Umiv i se vodom i uzev svoju ode u, Hvalu ti odaju kad se ti di e . Po svojzemlji tvojojoni rade svojposao. I mirno hodi stoka na pa njake svoje. I ve se zeleni trava, i drve e pod zracima tvojim. I ptice izle u iz gnezda svojih no nih. Posebno mesto u egipatskojknji evnosti zauzimala je dramska poezija; jedan od sjajnih njenih primeraka sa uvao se sve do na eg vremena. Ta najstarija nama poznata verska drama ili sveta misterija o igledno je prikazivala stradanja, smrt i vaskrsenje boga umiru e i ponovo vaskrsavaju e prirode, Ozirisa. Na nekim egipatskim natpisima, napose u tekstu na steli Ihernofreta, iz vremena Srednjeg carstva, podrobno se opisuje ta misterija, koja je vr ena u Ozirisovom hramu u Abidosu. Pesni ki tekst te stare verske drame vodi svoje poreklo iz doba Starog carstva. Jo u Tekstovima piramida sa uvani su odlomci teksta u kome se opisuje oplakivanje i vaskrsenje Ozirisa. Potpuniji tekstovi sa uvani su na papirusima iz prili no poznog vremena. Sa umetni kog gledi ta, krunu pesni kog stvaranja toga tipa pretstavlja Pla Izide i Neftide nad telom preminulog boga Ozirisa; boginje-sestre pozivaju umrlog boga prirode da vaskrsne. Pla Izide i Neftide morao se izgovarati u najsvetijem delu hrama; to su izvodila dva lepa sve tenika, na ijim je ple ima bilo ispisano ime Izide ili Neftide. Staroegipatska verska drama izvr ila je sna an uticajna dalji razvitak religiozne drame u starojGr koji na hri anskom Istoku. HIMNE U AST CARA Verskim himnama vrlo blizu stoje himne koje veli aju deifikovanog cara. Te himne spadaju u razne periode egipatske istorije. One sadr e niz dragocenih podataka o vojnim pohodima i gra evinskojdelatnosti egipatskih faraona, i u isto vreme jasno karakteri u dogmatiku obo avanja cara i carske vlasti u starom Egiptu. U vreme Srednjeg carstva spada Himna Senusertu III, u kojojse car veli a kao pobednik :neprijatelj i za titnik zemlje, kao car koji titi zemlju i iri njene granice, koji pokorava tu e zemlje. Veoma je mogu e da je ova pesni ka himna izvo ena za vreme sve anog carevog ulaska u svojgrad u cilju krunisanja. Takve himne u ast careva, u strogo pesni kom obliku, esto su umetane u krupnija knji evna dela, na primer, u Povest Sinuheta. Znatan razvitak dosti e ovajknji evni rod u doba Novog carstva, kada iroka osvaja ka politika egipatskih faraona do ivljuje svoju kulminaciju. U tom pogledu karakteristi ne su himne i slavopojke koje opisuju pobede Tutmesa III i Ramzesa II. Neke od tih himni postale su toliko popularne da su njihovi tekstovi u docnija vremena esto prepisavani i snabdevani imenima docnijih careva. Najzad, razvijen oblik carske himne svoje vrste pretstavlja i poznati Spev o bitki kod Kade a, u kome je dvorski pesnik u sve anom i donekle retorskom obliku opisao legendarnu pobedu Ramzesa II nad hetskim trupama pod zidinama sirskog grada Kade a. Posebne himne sastavljane su u ovo doba ak i u ast carskih kola. POUKE Dela didakti ne (pou ne) knji evnosti, zaodevena u knji evnu formu, pokazuju celovit sistem robovlasni kog morala. Te Pouke spadaju u doba procvata egipatske kulture, u Srednje i Novo carstvo, ali neke od njih imaju svoje prototipe ak u doba

Starog carstva. U Pouci Ptahotepa, koja sadr i pravila ivotne mudrosti, pravila za lepo pona anje i ton, pisac te i malog oveka time da bog uzdi e uglednog oveka. Moliocu, koji je pretrpeo uvredu i tetu, preporu uje se strpljiva smirenost. ovek nikad ne treba da zaboravlja svojsocijalni polo aj uvek se pokoravaju i starijim i na elnicima. Zato autor Pouke savetuje oveka da se ne ponese, on te i da u njemu ugu i ak i za etke nezadovoljstva svojom sudbinom. Ako sedi ili stoji u ekaonici, mirno ekajda na tebe do e red. Pa ljivo gledaju slugu koji poziva. Mnogo mesta ima onajkoga pozivaju. U ekaonici vladaju posebni zakoni, i sve se tu radi po geometriskoj vrpci. Bog daje (ljudima) prednja mesta... ali laktovima ni ta ne e posti i. Ista misao o neophodnosti u vr enja robovlasni kog poretka provla i se kao crvena nit kroz dve Pouke istog tipa: kroz Pouke mudraca Ipuvera i Noferrehu (tekst na papirusu Dr avnog ermita a u Lenjingradu). U tim poukama opisuje se u slikovitom i umetni kom obliku krupni ustanak sirotinje i robova pred krajSrednjeg carstva. U ne to ranije vreme spada Pouka heliopoljskog cara svome sinu Meri-ka-Ra (Lenjingradski papirus), koja sadr i niz saveta o tome kako treba upravljati dr avom u ovo te ko i nemirno vreme. Car govori svome sinu o tome kakav stav treba da ima prema svojim inovnicima i kne evima, kako treba da sebi bira pomo nike, da kupi vojsku i u vr uje granice u Siriji. Podjednak interes pretstavlja i Pouka cara Amenemheta I, u kojojse opisuje atentat na cara, koji su izvr ili odva ni pobunjenici na samom carskom dvoru. Pri aju i o tim doga ajima, car savetuje svog sina da bude oprezan i da nikom ne veruje. Sve te Pouke sadr e mno tvo istoriskih vesti i pretstavljaju dragocene izvore za prou avanje egiptaske kulture. Poukama stoji prili no blizu jedno knji evno delo Seljakove albe, u kome se pri a kako jedan oplja kani seljak moli velmo u da mu vrati oduzeto imanje. Krasnore ivog seljaka upu uju na carski dvor. Car, ushi en njegovom re ito u, nare uje da se seljaku daju namirnice i sa zadovoljstvom slu a njegove ve to na injene govore, koji hvale carevu pravednost. SVETOVNA I RELIGISKO-FILOZOFSKA POEZIJA Ni verske propovedi, odevene u oblik umetni kog mita, ni svete himne bogovima i caru nisu mogle da ugu e onajprotest koji je sazrevao u irokim slojevima egipatskog stanovni tva i koji je ponekad izbijao ak i u klasi nojknji evnosti. U nekim pesni kim delima ose a se prizvuk neverovanja u zagrobni ivot i uje se poziv na u ivanje svih radosti ovog ivota. U jednojgozbenojpesmi veli se: Radosno provodi dan, sve teni e, Udi i miris kadova i pomasti... Ostavi sve to je zlo iza sebe. Misli samo na radost sve dotle Dok ne do e dan kada e sti i u zemlju koja voli utanje. U doba Srednjeg carstva na ao je jasnog i sna nog odraza protest protiv itavog ure enja ivota onoga vremena u pesni kom dijalogu koji se obi no naziva Razgovor razo aranoga sa svojom du om. U re ima autora ovoga umetni kog dela ose a se duboki pesimizam oveka koji je u ivotu znao samo za bedu i koji sanja o smrti kao izbavljenju od patnji. U nizu pesni kih komparacija smrt se poredi sa ozdravljenjem posle bolesti. Pozivaju i smrt, ovek kli e: Smrt stoji danas preda mnom Kao miris lotosa, Kao (ose aj oveka) koji sedi na obali opijenosti...

Smrt stoji danas preda mnom Kao nebo isto od oblaka. Smrt stoji danas preda mnom (Kao ose aj oveka) koji eli da opet ugleda svojdom, Po to je proveo duge godine u zarobljeni tvu. Duboki pesimizam, tako jasno izra en u ovome pesni kom delu, prelazi granice obi ne emocije jednog pesnika. ovek razo aran u ivot baca rukavicu nebu. Prizvuci neverovanja i sumnje u postojanje zagrobnog sveta i ve nog ivota, koji pretstavljaju o tri kontrast prema tradicionalnim verskim nazorima, jasno se ose aju u slede im pesnikovim re ima: Kad se seti pogreba, (onda vidi ) da je to zlo, prolivanje suza, ogor enje oveka, koga izbacuju iz ku e i bacaju na breg. Nikada vi e ne e izi i da vidi sunce! Oni koji su gradili od granita i podigli palate, ugledali su svoje rtvenike puste. Postigla ih je ista sudbina koja i umorne, koji su umrli na branama, ne ostaviv i iza sebe potomstva. Sun eva ega i ribe na obali razgovaraju sa njima. Izgubiv i veru u zagrobni ivot, ovek ne veruje ni u to da vr enje kulta mrtvih, koji iziskuje velike rashode, te je stoga pristupa an samo bogatima, mo e da oveku osigura zagrobno bla enstvo. itav sistem religiskih verovanja i moralnih u enja stavljen je pod znak pitanja. U autorovim re ima ose a se uverenost da smrt izjedna uje sve: i bogate, i siromahe, pripremaju i im podjednak udes uni tenje pod zracima sunca to sve su i, ili snagom vode koja sve pobe uje. KNjI EVNI METODI Staroegipatska knji evnost dostigla je visoko umetni ko savr enstvo. Knji evna dela, kako pesni ka, tako ak i prozna, zaodevana su u strogo ritmi ki oblik. Autor je uvek stavljao sebi za ciljda postigne izmenjivanje pojedinih slika, pretstava, delova re enice i ak re i. Pojedini delovi re enice, pojedine re i gra eni su strogo simetri no i paralelno. Naj e e je upotrebljavana dvo lana struktura re enice, kao na primer u slede em fragmentu iz Povesti o dvojici bra e: Bila jednom dva sina Od jedne matere I od jednog oca. Anupu je bilo ime starijem, Bata je bilo ime mla em. Veliki zna ajpridavan je muzi kojharmoniji knji evnih dela. U vezi sa tim pojavili su se prvi umetni ki na ini pesni kog uobli avanja govora: refreni, asonance, aliteracije, unutra nja sazvu ja. Karakteristi ne crte pesni kog govora pretstavljaju ive i konkretne umetni ke slike i pesni ke komparacije. Srce svirepog oveka upore uje se sa kamenom. Putnik moren e u ose a u ustima ukus smrti. U jednom uzoritom pismu sa uvane su indicije o postojanju ak nekih zametaka knji evne kritike: jedan pisar podvrgava strogoj knji evnojkritici poslanicu koju je dobio od drugog pisara. On mu prebacuje da se u njegovim re ima jedna me a s drugom, sve... re i su zbrkane i nisu me usobno povezane. To su visoke tekovine staroegipatske knji evnosti, koje su ivo odrazile ivot i stvaranje egipatskog naroda. LIKOVNE UMETNOSTI Egipatska umetnost, iji su najstariji oblici ponikli u arhajsko doba (u V mileniju

pre n. e.), neprestano se razvijala sve do pozne epohe opadanja egipatske kulture, kada se Egipat nalazio pod vla u Rimljana. Jo pred krajarhajskog doba po ele su se formirati osnovne karakteristi ne crte egipatske umetnosti: veli anstvena monumentalnost oblika, strogi i precizni, gotovo geometriski konstruktivizam i frontalnost. Me utim, sve ove osobine egipatske umetnosti esto su se kombinovale sa realisti kim tendencijama, naro ito u portretskim pretstavama. Visok razvitak i tehni ko savr enstvo dostigla je u Egiptu arhitektura, iji su nam brojni primeri (grobnice, hramovi itd.) dobro sa uvani. U doba Starog carstva izgra uje se i dobija svojprecizan izraz ona grandiozna monumentalnost koja postaje karakteristi na crta egipatske arhitekture. Tesna veza umetnosti sa religijom osobito se jasno ispoljava u arhitekturi doba Starog carstva, koja je zastupljena grobnicama i hramovima. Te grandiozne konstrukcije, stvorene radom ogromnog broja op tinara i robova, imale su za zadatak da izraze ideju nesalomljive mo i carske vlasti, koju titi religija. Takve su ogromne carske grobnice-piramide, iji su polazni oblik bile grobnice u obliku skamlije (mastabe). Najstariji oblik piramide jeste stepenasta Xoserova piramida u Sakari. Popunjavanjem praznina izme u stepena piramide pomo u tehnike spolja njeg oblaganja fasada dobijen je klasi ni tip monumentalne i strogo konstruktivne piramide, koji je najjasnije izra en u grandioznim piramidama Gizeha, sagra enim blizu Memfisa od faraona IV dinastije Hufua, Hafra i Menkaura. U blizini piramida gra eni su zaupokojeni hramovi careva, koji su obi no postavljani krajisto nog podno ja piramide. Monumentalni hram Hafra pru a primer tipi nog egipatskog hrama, koji se sastoji iz nekoliko odaja sa stubovima, iz glavnog dvori ta, predvi enog za svetovna lica, i iz svetili ta, pristupa nog samo sve tenicima. Drugi primer arhitektonskog kompleksa ovoga vremena pretstavljaju Xoserova piramida i hramovi i kapele koji je okru uju. U doba V dinastije piramide su ne to manje, ali se zato ve a pa nja obra a na zaupokojene hramove, iji se zidovi ukra uju reljefima, koji prikazuju ivot i podvige deifikovanog cara. Arhitektura Srednjeg carstva pretstavlja povezuju u kariku izme u arhitektura Starog i Novog carstva. To se jasno vidi u sepulkralnom riramu Mentuhotepa, iz vremena XI dinastije. Centar ove grandiozne konstrukcije pretstavlja jedna velika piramida, koja stoji na dvema uzdignutim terasama, raspore enim jedna nad drugom. iroka primena kolonadnih galerija i sala i polupe inski karakter hrama svedo e o novim arhitektonskim oblicima, koji su se u potpunosti razvili tek u doba Novog carstva. Hram Mentuhotepa potse a na polupe inski hram koji je sagradila carica Hat epsut (XVIII dinastija) u Dejr-el-Bahri. Kulminacija procvata egipatske arhitekture ovog vremena mo e se videti u ogromnom i monumentalnom hramu Amonovom u Tebi, koji je gra en dugo vremena i ije su ru evine prili no dobro sa uvane u Luksoru. Kolosalna sala na stubovima ovog hrama, koja je sagra ena, kako se misli, pod Ramzesom II, sastoji se iz 134 masivna stuba, raspore ena u 16 redova. Povr ina sale iznosi 5000 m2. itava sala, ta xinovska uma veli anstvenih stubova, deli se na tri sredi na broda, visine 24 m, i 12 bo nih brodova, visine 14 m. Xinovski hram, sa svima susednim gra evinama, pretstavlja ogromnu arhitektonsku skupinu; njeni gradioci u inili su smeo poku ajda re e u gra evinarstvu problem prostora. Originalan arhitektonski kompleks iz ne to docnijeg vremena pretstavlja hram Ramzesa III u Medinet-Habu. Karakteristi ne crte egipatske skulpture frontalnost i precizna, gotovo geometrizovana stati nost prvi put se pojavljuju u vajarskim delima s kraja arhajskog doba, na primer, na statui sede eg cara Hasehemui. Ove crte egipatskog vajarstva nalaze svog izraza u delima iz doba Starog carstva. Arhai na sputanost itavog tela postepeno ustupa svoje mesto izvesnojslobodi u pretstavljanju tela, ali strogo pot injenojzakonu frontalnosti i starim tradicijama sve ane monumentalnosti. Pretstavljaju i boga,

deifikovanog cara ili njemu bliskog velmo u, umetnik se starao da da ulep ani, idealizovani lik lepog i natprirodnog oveka, u mirnoj nepomi no zale enojpozi sve ane veli ine. To je umetniku sjajno polazilo za rukom zahvaljuju i primeni frontalnog prikazivanja tela, tj razme taju svih delova tela u jednojimaginarnojravni, pravo okrenutojposmatra u. Takve su sjajne statue faraona Hafra i velmo e Rahotepa. Ali se, u isto vreme, u vajarstvu Starog carstva, naro ito na statuama i statuetama koje pretstavljaju obi ne smrtne, naj e e sluge i robove, ve pojavljuju prili no jasno izra ene tendencije ka realizmu. Osloba aju i figuru iz iskonskog bloka kamena, umetnici nastoje da prenesu svoja zapa anja nad prirodom kako kod tretiranja tela, tako i u pretstavljanju ponekad idealizovanog, ponekad tipi nog, ponekad strogo portretnog lica. Tendencije ka realizmu osobito su jasno vidljive na poznatojstatui Kaapera (seoskog kmeta) i uvenog pisara iz Luvra. Iste te karakteristi ne crte zapa aju se i na reljefima i crte ima ovoga vremena, koji obilno ukra uju zidove grobnica i hramova. Na reljefima i crte ima otkriva se pred nama itav ivot Egip ana: tu su pretstavljene amxije to vi u, zanatlije na svom poslu, zemljoradnici, pastiri i ribari, igra ice, narika e koje idu za pogrebnom procesijom itd. Kod prikazivanja aristokrata pada u o i strogo sprovo enje principa frontalnosti i stati nosti u pretstavljanju ljudskog tela. Glava i noge obi no se pretstavljaju u profilu. ramena i ruke en face, a telo otprilike u tri etvrtine. Takav je uobi ajeni kanon tih tradicionalnih, idealizovanih i po svojojnameni esto kultnih pretstava. Daleko slobodnije i bli e prirodi pretstavljao je umetnik figure slugu, zanatlija i robova. Pretstave radnih ljudi, slobodne od verskih tradicija i kanona, jesu ponekad neulep ane reprodukcije realne stvarnosti. Kod njih se manifestuju ve jasne tendencije ka umetni kom realizmu, gotovo naturalizmu. Takvi su sjajni reljefi iz grobnica u Sakari i Gizehu, naro ito reljefi iz grobnice velmo e Ti. Te nja ka realizmu ja a u vajarstvu doba Srednjeg carstva, naro ito u vajarskom portretu, koji pokazuje umetnikov poku ajda pretstavi unutra nje do ivljaje svoga modela. Takve su statue Mentuhotepa, kolosalna glava Senuserta III i niz statua Amenemheta. Reliefi i crte i Srednjeg carstva pretstavljaju neku vrstu povezuju e karike izme u prethodne i slede e epohe, spajaju i u sebi naturalizam, svojstven umetnosti Starog carstva, sa prefinjenom stilizacijom docnijeg vremena. I u i to vreme, neposredno podra avanje prirode i te nja da se priroda i obi ni ljudi pretstave bez ikakvih ukrasa ose aju se na reljefima iz Meduma i na crte ima iz grobnica u Beni-Hasanu, gde su prikazane najraznovrsnije scene iz ivota ljudi i ivotinja. Rasko nojarhitekturi Novog carstva odgovarala je zrela skulptura, koja je u okrugloj plastici dala obrasce visoko umetni kog realizma, a u reljefu podjednako visoke obrasce prefinjene stilizacije. U duhu realisti ke portretnosti dosledno su date statue faraona XVIII dinastije i enske glave, koje portretnu izra ajnost spajaju sa crtama umetni ke idealizacije. Najzad, visok razvitak dostigla je u ovo doba i ilustracija knjiga. Takvi su veoma fini crte i na papirusima s tekstovima iz Knjige mrtvih (papirus Ani u Britanskom muzeju). Umetnost XVIII dinastije dostigla je svoj zenit, u burno amarnsko doba, kada je u injen smeo poku ajda se jednim potezom izmeni itava hiljadugodi nja kultura, svekolika drevna religija i sve vekovne tradicije. U to doba ponikla je specifi na umetnost na bazi spajanja starinskog naturalizma sa novom, o trijom izra ajno u; pritom je o tri portretni naturalizam, koji je ponekad dolazio do preterivanja u podvla enjima i groteski, podvrgnut finojlinearnojstilizaciji. Ti se momenti odra avaju kako u crtama lica na bisti Ehnatona u Luvru, na glavi Nofertiti ili glavi Ehnatonovog kolosa, tako i u tretiranju tela, za ta kao primer mogu da poslu e torza Ehnatona i Nofertiti. Iako je amarnska umetnost pretstavljaja epizodu u istoriji egipatske kulture, ipak je ona stavila izvestan pe at na daljt razvitak egipatske

umetnosti. Uticajamarnske umetnosti, naro ito te na oblost linija, karakteristi na za tu umetnost, zapa aju se u delima iz doba Tutanhamona, Horemheba i Setija I. Takvi su rasko ni reljefi iz hrama Setija I u Abidosu i scene lova u hramu Ramzesa III u Medinet-Habu. Takav je sjajno stilizovan reljef sa pretstavom narika a u Dr avnom muzeju likovnih umetnosti u Moskvi. Egipatska umetnost, koja je dostigla visoko savr enstvo, izvr ila je znatan uticaj na razvitak feni anske i docnije gr ko-rimske umetnosti. Ostaci staroegipatske umetnosti sa uvali su se u umetnosti Egip ana iz vremena prvih vekova hri anstva (Kopta). POJAVA NAU NIH ZNANjA Neograni ena vladavina religije nije mogla da sasvim ugu i slobodnu ljudsku misao, koja je te ila saznanju okolne prirode. U vezi sa tim javlja se pretstava o znanju kao takvom i o visokojvrednosti znanja, koje znalca uzdi e iznad svih ostalih ljudi. Tako pisac jedne Pouke veli: Ljudi e u initi sve to ti bude rekao, samo ako si znalac. Udubi se u spise i stavi ih u svoje srce, i onda e sve to ti bude rekao, biti lepo. Ma na kakvu du nost postavili pisara, on e se uvek obra ati knjigama. Znanja su sticana i sa starijih generacija predavana mla im u posebnim kolama. To su bile mahom ili kole za pisare, pri dvoru, u kojima su se u ila deca aristokratarobovlasnika, ili posebne kole, koje su se nalazile pri centralnim nadle tvima, u kojima su spremani pisari- inovnici za dato nadle tvo, na primer, za carsku riznicu. U tim kolama vladala je stroga disciplina, koja je odr avana merama telesnih kazni i koja je ulivana posebnim Poukama. Tako autor jedne Pouke veli: O pisaru, ne budi lenj jer e te strogo kazniti. Ne okre i svoje srce zadovoljstvima, jer e pasti na dno. S knjigama u rukama, itajnaglas i savetujse sa onima koji znaju vi e od tebe. Sre an je onajpisar koji je isku an na svim svojim popri tima... Ne provedi u lenjosti nijedan dan, ina e e te istu i. Jer de akove u i su na le ima, i on e uti kad ga budu tukli. Stalno pitajza savet i ne zaboravljajna to. Pi i, i neka ti to nikad ne dodija! U enike su u ili uglavnom te koji slo enojpismenosti, nateruju i ih da svaki dan prepisuju sa specijalnih propisa oko tri stranice. U enik je morao da dobro utuvi ne samo sistem pravopisa nego i slo enu kaligrafiju i stilistiku. Sa uvana su nam ve banja pisara-po etnika, koja sadr e uglavnom pouke u vaspitne svrhe i uzorita, podjednako pou na. pisma. Najzad, u Egiptu su postojale i vi e pisarske kole, koje su nosile naziv ku a ivota (per anh). Ru evine takve ku e ivota na ene su u staroj prestonici faraona Ehnatona (vidi gore). Potrebe svakodnevnog ivota, razvitak privrede, trgova kog prometa, i posmatranja nad prirodom dovodili su do postepenog prikupljanja nau nih znanja. Sva ta znanja nose jo uglavnom prakti ni karakter. Takva su, na primer, najstarija znanja iz oblasti matematike, koja su najte nje vezana za prakti ni ivot i imaju za ciljda olak aju posao zemljomeru i neimaru. Tako mi, na primer, znamo da je Amenemhet I utvrdio granice noma na osnovu onoga to stoji u knjigama i nalazi se u drevnim spisima. To utvr ivanje granica vr ili su specijalni zemljomeri na osnovu prora una, koji su zatim zapisivani. O tome svedo e crte i, sa uvani u grobnicama, koji pretstavljaju merenje zemlji ta pomo u specijalne geometarske vrpce. Sude i po sadr ini matemati kih zadataka, znanja iz oblasti aritmetike i geometrije kori ena su kod odre ivanja povr ine polja, kod izra unavanja zapremine gomile ita ili ambara koji je slu io za njegovo uvanje. Najzad, zahvaljuju i znanjima iz oblasti matematike, Egip ani su umeli da sastavljaju ematske karte terena i primitivne crte e. O velikom zna aju matematike, naro ito geometrije, za razvitak gra evinarstva svedo e mnogobrojne i grandiozne zgrade, naro ito piramide,

koje su se mogle podi i samo na bazi itavog niza preciznih prora una. O razvitku matemati kih znanja u starom Egiptu, naro ito u periodu Srednjeg carstva, svedo i prili no veliki brojmatemati kih tekstova iz toga vremena, napose Moskovski Matemati ki papirus. Jednu od krupnih tekovina egipatske matematike pretstavljao je razvitak dekadnog sistema ra unanja. U egipatskom pismu ve su postojali zasebni znaci za oznaku brojeva 1, 10, 100, 1000, 10.000, 100.000 i ak miliona, koji je ozna avan figuricom oveka koji je digao ruke u znak divljenja. Vrlo su karakteristi ne za oblike egipatske matematike svojevrsne jedinice za du inu. To su bili prst, aka, stopa, lakat, izme u ijih je du ina egipatski matemati ar utvrdio odre ene korelacije. Matemati ki znaci iroko su upotrebljavani u umetnosti. Da bi na jednojravni nacrtao figuru oveka, egipatski je umetnik pretstavljao kvadratnu mre u, u koju je ucrtavao telo oveka, koriste i se u tu svrhu poznavanjem matemati kih odnosa du ine jednih delova tela prema drugim. O izvesnojprimitivnosti egipatske matematike svedo i na in upotrebe etiri osnovne aritmeti ke radnje. Tako je, na primer, kod mno enja upotrebljavan metod sukcesivnih radnji. Da bi pomno io 8 sa 8, Egip anin je morao da vr i sukcesivna mno enja sa 2. Deljenje je vr eno pomo u mno enja. Da bi se 77 podelilo sa 7, trebalo je utvrditi kojim brojem treba pomno iti 7 da bi se dobilo 77. Visok razvitak dostigla je u Egiptu geometrija, koja je bila od velike prakti ne va nosti. Egipatski matemati ari umeli su da izra unaju povr inu pravougaonika, trougla, napose ravnokrakog, trapeza i ak kruga, uzimaju i veli inu za ravnu 3, 16, dakle ta nije od Vavilonjana. U moskovskom Matemati kom papirusu sa uvana su re enja te kih zadataka izra unavanja zapremine zarubljene piramide i polulopte. Izvesna, veoma elementarna znanja imali su stari Egip ani i u oblasti algebre, umeju i da izra unavaju jedna ine sa jednom nepoznatom, pri emu su nepoznatu nazivali re ju gomila (o igledno gomila ita). Neka znanja imali su stari Egip ani i u oblasti astronomije. esta posmatranja nebeskih tela nau ila su ih da razlikuju planete od zvezda i ak su im pru ila mogu nost da utvrde kartu zvezdanog neba. Pojedinim sazve ima i ak zvezdama (na primer, Siriusu) Egip ani su dali zasebna imena. Slu e i se specijalnim tablicama rasporeda zvezda i posebnim instrumentom, Egip ani su umeli da odre uju vreme ak i no u. Astronomska znanja pru ila su Egip anima mogu nost da izgrade sistem kalendara. Egipatska kalendarska godina delila se na 12 meseci, od kojih je svaki imao po 30 dana; pritom je krajem godine dodavano jo 5 prazni nih dana, to je ukupno davalo 365 dana u godini. Prema tome, egipatska kalendarska godina zaostajala je iza tropske za jednu etvrtinu dana. Ta je gre ka posle 1 460 godina iznosila 365 dana, tj jednu godinu. Znatan razvitak stekle su u Egiptu medicina i veterina. U itavom nizu tekstova iz doba Srednjeg carstva dat je popis recepata za le enje raznih bolesti. Iako su koristili mno tvo empiriskih zapa anja, egipatski lekari jo nisu mogli da se sasvim oslobode stare magije. Zato je le enje pomo u lekova obi no kombinovano sa magiskim basmama i obredima. Ali je prou avanje ljudskog tela, olak ano sekciranjem le eva prilikom mumifikacije, pru alo lekarima mogu nost da vi e-manje pravilno prilaze pitanjima strukture i funkcije ove ijeg organizma. Tako se postepeno javljaju prva znanja iz oblasti anatomije, koja su fiksirana u itavom nizu anatomskih termina. U nekim medicinskim tekstovima data je i svojevrsna metodika le enja, koja je od lekara zahtevala pregled bolesnika, odre ivanje simptoma, postavljanje dijagnoze i propisivanje na ina le enja. Lekari se specijalizuju za pojedine vrste bolesti. Pojavljuju se specijalni priru nici iz ginekologije, hirurgije i oftalmologije. Prili no ta an opis nekih bolesti, njihovih simptoma i pojava dozvoljavaju nam da pretpostavljamo da su Egip ani imali izvesnih znanja iz oblasti dijagnostike. Tako se u egipatskim medicinskim tekstovima podrobno opisuju bolesti eluca, respiratornih organa, krvotoka,

reumatizam, arlah, bolesti oka, ko ne bolesti i mno tvo drugih. U specijalnim priru nicima iz ginekologije opisuje se prevremeni i odocneli poro aj i iznose se sredstva za raspoznavanje ene koja mo e da rodi, i one koja ne mo e. U jednojgrobnici Starog carstva sa uvane su pretstave raznih operacija (ruku, nogu, kolena). U docnije vreme hirurgija je dostigla znatno vi i razvitak. Nazivi nekih bolesti, kao i farmakologija, zasnovana na dugogodi njem iskustvu, svedo e o prili no znatnom razvitku egipatske medicine, ije su tekovine autori medicinskih rasprava anti kog sveta iroko zajmili. O pojavi prvih. poku aja teoriskih generalizacija svedo i u enje o krvotoku i o 2 suda koji polaze od srca i koji, po mi ljenju egipatskih lekara, igraju odre enu ulogu u ivotu ove ijeg organizma i toku bolesti. U tom pogledu vrlo su karakteristi ne slede e re i iz medicinskog papirusa Ebersa: Po etak tajni lekara jeste poznavanje toka srca, od kojeg polaze sudovi svim udovima; jer svaki lekar, svaki sve tenik boginje Sohmet, svaki vra , doti u i se glave, potiljka, ruku, ake, nogu, svuda se doti e srca, po to od njega polaze sudovi svakome udu. Tako se radoznala ljudska misao postepeno razvijala, uprkos vladavine religiskomagiskog pogleda na svet. XI. HETSKADR AVA ISTORIJA ISKOPAVANjA Jo u XVIII veku evropski putnici koji su pose ivali isto ne obale Male Azije i Severnu Siriju, obratili su pa nju na stare spomenike pokrivene pretstavama i natpisima, napose na hetske hijeroglifske natpise u Hamatu. Ali su prvi poku aji njihovog prou avanja u injeni tek u XIX veku. Francuz Teksje, tridesetih godina, posetio je ru evine starohetskog grada u Bogaskeji (isto ni deo Male Azije), prekopirao tamo na ene spomenike i prvi izdao arhitektonske i vajarske spomenike koje je na ao (1839 g.). Prva arheolo ka iskopavanja izvr ena su krajem XIX veka. Gijom i Pero preduzeli su 1861 g. jednu arheolo ku ekspediciju u severni deo Male Azije, pregledali ru evine Bogaskeje i izdali tamo na ene hetske spomenike (1872 g.). Posle toga na en je itav niz novih hetskih spomenika ne samo u MalojAziji nego i u susednim zemljama, naro ito u Alepo, u Xerabisu i na Eufratu. 1872 g. Guman i Puh tajn izvr ili su pregled Kapadokije i Severne Sirije, naro ito podru ja Amana i Taura, na inili detaljan plan ru evina Bogaskeje i uzeli otiske religiskih scena urezanih na stenama Jazili-Kaja. Od 1888 do 1902 g. Lu an je vr io zama na iskopavanja u SevernojSiriji, u Zend irliju. Garstang je u Sak e-Gezi otkrio spomenike koji svedo e o prodiranju sna nog hetskog uticaja u Severnu Siriju. Ali su osobito krupne rezultate dala iskopavanja Vinklera i Makridi-Beja u Bogaskeji 1906-1907 g., gde su otkrili ru evine velikog hetskog grada, ostatke zidova, gradske kapije sa kulama, razvaline 5 dvoraca, keramiku i veoma bogati dr avni arhiv, koji se sastoji od 20.000 dokumenata pisanih klinastim pismom. Ova iskopavanja nastavih su 1931-1934 g. Bitel i Giterbok, koji su tu otkrili etiri arheolo ka sloja i bri ljivo ispitali arhitektonske spomenike Najzad, 1928-1931 g. Osten je izvr io iskopavanja na bre uljku Ali ar, gde je otkrio tvr avu iz doba novohetskog carstva i itav niz dragocenih arheolo kih spomenika. Iskopavanja izvr ena krajem XIX i po etkom XX veka dala su na teritoriji Male Azije, zapadno od Eufrata i u SevernojSiriji mno tvo spomenika umetnosti, ivota i religiskog kulta, a tako isto i klinaste i specijalne hijeroglifske natpise. Najve i interes za istori ara pretstavljaju natpisi. Ali dugo vremena ljudi nisu mogli da ih de ifruju. Tek u vreme prvog svetskog rata po lo je e kom nau niku B. Hroznom za

rukom da utvrdi kako treba itati hetske klinaste natpise otkrivene u isto nom delu Male Azije i u SevernojSiriji. Najzad, ne to docnije B. Hrozni je de ifrovao i hetske hijeroglifske natpise na ene u tim krajevima.

IZVORI De ifrovanje hetskih natpisa omogu ilo je nau nicima da istoriju Hetske dr ave prou avaju na osnovu dokumentarnih izvora. Me u tim izvorima osobit interes pretstavlja zbornik hetskih zakona iz XIV veka pre n. e., koji pru a jasnu pretstavu b privrednom i dru tvenom ure enju Hetske dr ave. Ovajkodeks sastoji se iz dva dela, sastavljena u razna vremena. Izvesnu pretstavu o ekonomici hetske zemlje pru aju nam dokumenti o darovanju zemlje i katastarski zapisi. Ogroman zna ajza spoljnopoliti ku istoriju Hetske dr ave imaju carski natpisi, na primer, natpisi Anite, Telepina i anali Mur ili a II. Pretstavu o me unarodnim odnosima toga vremena pru aju nam ugovori hetskih careva sa carevima i kne evima susednih dr ava i kne evina. Dragocenim izvorima valja smatrati i religisko-magiske tekstove, opis praznika i prino enja rtvi pri dvoru, molitve, himne, basme, pitanja upu ena proro i tu, mitove i epske spevove. Sa uvane veterinarske i astronomske rasprave i vavilonsko-hetski re nici daju nam izvesnu pretstavu o nicanju i prikupljanju nau nih znanja kod hetskih naroda. Za prou avanje hetske istorije veliki zna ajimaju vavilonski natpisi, naro ito zvani ni dokumenti, napisani na vavilonsko-akadskom jeziku i na eni u hetskim zemljama (u docnijojKapadokiji). ivu svetlost bacaju na odnose Heta sa susednim zemljama sredinom II milenija pre n. e. diplomatski spomenici iz Amarnskog arhiva. Od velikog su zna aja za hetsku istoriju poznijeg vremena i asirski dokumenti. STANOVNI TVO Plemena koja su u dubokojstarini nastanjivala visoravan Male Azije obi no se u nauci nazivaju Protohetima. Veoma je mogu e da su Protoheti i po jeziku njima bliski Palajci srodni sa ostalim najstarijim plemenima Prednje Azije, koje moderni istra iva i nazivaju aziskim, uvr uju i u tu grupu Hurite (Harijce), koji su iveli u Siriji i severozapadnojMesopotamiji, dalje, Subarejce, koji su naseljavali severnu Mesopotamiju, i Urarte, koji su u davnini stanovali na teritoriji Jermenije; po svoj prilici, ta su plemena delimi no srodna s jafetskim plemenima Kavkaza, te se stoga mogu uvrstiti u najstariju grupu jafetskih naroda. Pored starijih plemena, u oblastima Male Azije i Severne Sirije pojavljuju se u II mileniju pre n. e. i druga plemena, koja se po svom jeziku o tro razlikuju od plemena aziske grupe. Ova su se plemena, po mi ljenju nekih nau nika, pojavila posle. jedne krupne migracije naroda. Ali se ne mogu sve pojave u istoriji tuma iti samo i jedino migracijama plemena i naroda. Promene jezika i kulture u znatnojse meri obja njavaju procesom izmene socijalno-ekonomskih odnosa. Dok su stara plemena protohetske grupe srodna po svom jeziku sa Huritima i Subarejcima, dotle su docniji Heti-Nesiti i po jeziku njima bliski Luvijci govorili jezikom koji je veoma blizak jezicima naroda takozvane indoevropske grupe. itav niz re i u tome poznohetskom jeziku pokazuje bliske analogije sa re ima iz gr kog, latinskog, staroindiskog i staroslovenskog jezika. Takve su

hetske zamenice quis, quit i latinske quis, quid (ko, ta); hetsko ug i gr ko (ja), hetska imenica kimmant, koja je veoma bliska gr koj i ruskojzima. Temelje i se na ovim jezi kim analogijama, fa isti ki istori ari nastojali su da tvrde da su Hetsku dr avu osnovali najstariji preci rasno istih Arijaca, koji su se preselili iz Evrope u Malu Aziju. Ali se ova fantasti na hipoteza ni im ne mo e dokazati. Hetsku dr avu nije osnovala rasno ista grupa, ve grupa me usobno pome anih plemena, koja su govorila raznim jezicima: protohetskim. palajskim, luvijskim i nesitskim. S druge strane, nijedan istori ar ne mo e da navede injenice koje bi mogle dokazati nordisko ili bar evropsko poreklo ak i onih Heta-Nesita iji je jezik najbli i jezicima indoevropske grupe. Hetska su plemena u kulturno-istoriskom pogledu bila najte nje vezana za plemena Egejskog; Mora i za najstarije uro eni ko stanovni tvo severnog dela Prednje Azije (Huriti). O tome svedo e spomenici umetnosti, arhitekture, materijalne kulture grobnice i predmeti svakida njeg ivotagde su se hetska plemena osobito tesno dodirivala sa Egejcima i Huritima. PRIRODNI USLOVI Maloazisko-jermenska visija, okru ena sa svih strana planinskim grebenima, dosti e visinu od 1000 metara i po svom tipu potse a na visoravan Isto nog Turkestana i Irana. Ovajplaninski plato pretstavlja jednu veliku stepu bez ume, pokrivenu travom, koja obezbe uje ishranu samo sitnojrogatojstoci. U jugoisto nom delu ova visoravan prelazi kod predgorja Pisidskog Taura u pustinju. Potpunu suprotnost ovim oskudnim oblastima pretstavljaju po svom biljnom carstvu bogate oblasti to le e u severnom i ju nom delu Male Azije. Mala Azija je siroma na rekama. Mali brojnjih sti e do mora. Ve ina reka, odlikuju i se brzinom toka, ali nose i malo vode, ne pru a mogu nost za brodarstvo i za stvaranje sistema ve ta kog navodnjavanja. Povr ina plodnih dolina tih reka veoma je mala. Zemljoradnjom je mogu e baviti se samo na uskom pojasu zemlji ta du reka. Ali je Mala Azija po svom geografskom polo aju bila od same prirode predodre ena za razvitak tranzitne trgovine, pretstavljaju i neku vrstu prirodnog mosta koji Evropu spaja sa Azijom. POSTANAK HETSKE DR AVE Pred sam krajIII milenija pre n. e., u isto nom delu Male Azije, isto no od reke Halisa, u oblasti koja je docnije dobila ime Kapadokija, asirski trgovci, poreklom iz grada A ura, osnovali su usred mesnog hetskog stanovni tva itav niz prili no znatnih trgova kih kolonija. U vrstiv i se u tim trgova kim gradovima, me u kojima je najzna ajniji bio Kanes, asirski trgovci su prili no intenzivno eksploatisali prirodna bogatstva hetske zemlje i mesno stanovni tvo, izvoze i odatle raznu robu i pretvaraju i u roblje zarobljenike i upropa enu sirotinju, koja bi dospela u ekonomsku zavisnost od bogatih asirskih trgovaca. Te e i za tim da se oslobode tu inskog jarma, rascepkana i slaba hetska plemena ponekad su dizala ustanke protiv Asiraca. O jednom takvom ustanku pri a se u istoriskojlegendi koja opisuje kako su se trgovci iz Kanesa obratili Sargonu, caru Akada, mole i ga za pomo protiv hetskog upravnika grada, Buru handa. Ali u ve ini slu ajeva vi i slojevi hetske rodovske aristokratije bili su na strani asirskih robovlasnika. Upravnik oblasti Kanesa u sporovima izme u Heta i Asiraca mahom je titio interese bogatih Asiraca, dozvoljavaju i im da podjarmljuju i pretvaraju u roblje Hete koji nisu mogli da plate dug. Hetska su plemena u to vreme ivela u uslovima raspadanja rodovsko-plemenskog poretka. Postepeno se obrazuju prvi plemenski savezi, embrionalni oblici najstarijih

hetskih dr ava, iji su se centri nalazili u Ku aru, Ne a, Zalpuvi i Hatu a u. Ovi plemenski savez vodili su izme u sebe borbu za vlast u isto nom delu Male Azije. Na razvalinama rodovskog poretka, u upornojborbi za prevlast i vladavinu me u plemenima Male Azije, u XIX veku pre n. e. ni e jedna od prvih hetskih dr ava. Na jednom od najstarijih hetskih natpisa, na natpisu hetsko-nesitskog cara Anite, sina Puhtane, koji je vladao u gradu Ku aru, opisuju se ratovi Anite sa susednim hetskim plemenima. Posle dugotrajne i uporne borbe Anita pobe uje susedna plemena, odnosi sjajnu pobedu nad Piju tom, carem grada Hatu a , i nad njegovim saveznicima, osvaja i ru i gradove Hatu a i Zalpuva. Tako nastaje najstarija izvorima poznata Hetska dr ava, ija je prestonica bila grad Ne a. U XVII veku pre n. e. Hetska dr ava jo vi e ja a. Jedan od hetskih careva, po imenu Tabarna (oko 1640 g. pre n. e.), koji je pokorio itav niz oblasti u Kapadokiji, naro ito plodne doline blizu Taura, naziva se velikim carem i smatra svoju dr avu ravnom Vavilonskom carstvu. Tabarna je smatran osniva em Hetske dr ave, i njegovo ime pretvorilo se docnije u carsku titulu. Hetski carevi potonjeg vremena nazivali su se tabarnama i pisali na svojim natpisima da ostavljaju svoje sinove kao tabarne, tj careve, predaju i im time carsku vlast. Tako na jednom natpisu stoji: Kada se veliki car Tabarna u svome gradu Ku aru razboleo i svoga sina Mur ili a pozvao za cara... rekao je Tabarna svojim inovnicima: Sada sam postavio svoga sina nad vama kao tabarnu. Krajem XVII veka pre n. e. prestonica Hetske dr ave preme tena je u grad Hatu a . Od tog vremena po inje znatan porast Hetskog carstva. Mur ili I ujedinjuje pod svojom vla u znatne oblasti Male Azije i prodire u pravcu severne Sirije i Mesopotamije. On osvaja grad Halpu (Alepo) i preduzima pohod na Vavilon. To je, o igledno, bila ona hetska najezda u zemlju Akad koja se desila pod posljednjim amoritskim carem Samsuditanom i koja se spominje u jednojod vavilonskih hronika. Heti su osvojili Vavilon (oko 1595 g. pre n. e.) i oplja kali ovajbogati trgova ki grad. U hetskim analima govori se o ovim krupnim osvaja kim pohodima Mur ili a I ovim kratkim re ima: I on je krenuo u pohod na Halpu i poru io Halpu, i on je doveo zarobljenike iz Halpe i plen u Hatu a . Posle toga krenuo je na Vavilon, napao tako e i na Hare (Hurite) i zadr ao u Hatu a u zarobljenike i plen iz Vavilona. Pred krajvlade Mur ili a I otpo inju u Hetskom carstvu krupni neredi. Hetski car je bio ubijen u jednojdvorskojzaveri. Razni pretendenti na carski presto vode izme u sebe upornu borbu i brzo smenjuju jedan drugog. Hetski carevi, zauzeti me usobnom borbom, gube ranije osvojene oblasti. Hetska dr ava, oslabljena dugotrajnim unutra njim nemirima, ograni ava se na teritoriju koja le i severno od Taura. Tek etvrti naslednik Mur ili a I uspostavlja izvestan red u zemlji. Hetska se dr ava kona no konsoliduje pod carem Telepinom (oko 1535 g. pre n. e.), pod kojim se utvr uje poredak nasledstva prestola. Na natpisu Telepina opisuje se tajporedak nasle ivanja prestola, po kome carsku vlast ima da nasledi najstariji sin, a u slu aju njegovog otsustva drugi sin ili mu starije k eri. U isto vreme, Telepin na istom natpisu odre uje vlast i kompetencije aristokratskog ve a: uvek i doveka imaju se pod onim ko bude car posle mene sastajati njegova bra a, sinovi, pa enozi, krvni srodnici i vojnici, pa e onda mo i krenuti i neprijateljsku zemlju dr ati sna nom rukom u pokornosti, i ti ne treba da govori : ho u da je po tedim. Ti ni ta ne treba da pra ta , ve pre da uve ava . Analiziraju i ovajtekst, neki ispitiva i smatraju da je ve e aristokrata ograni avalo carevu vlast, i vide u ovom slu aju poseban oblik ogranieene monarhije. Me utim, te ko da se mo e pretpostavljati da je u to daleko doba mogla postojati ograni ena monarhija. Ovajje termin apsolutno neprimenjiv na dr avu starih Heta. Iz ovog natpisa ne mo e se izvoditi zaklju ak ni o poku aju Telepina da zavede nov oblik dr avnog poretka. Naprotiv, ba Telepinov natpis svedo i o tome da je taj

aristokratski savet postojao i pre Telepina, pretstavljaju i, o igledno, relikat starinskog rodovsko-plemenskog saveta. U kompetenciju toga saveta ulazilo je razmatranje stvari vezanih za prestup lanova carske porodice. Dozvoljavaju i tome velikom porodi nom savetu da osu uje na smrt svakog carevi a krivog za kakav te ak prestup, Telepin istom tom savetu zabranjuje da progoni srodnike tih carevi a, o igledno, da se izbegnu oni te ki dinasti ki nemiri koji su tako dugo komadali Hetsku dr avu. EKONOMIKA I DRU TVENO UREDENjE Prirodni uslovi isto nog dela Male Azije u znatnojsu meri doprinosili razvitku sto arstva kao dominantnog oblika privrednog ivota lokalnih plemena. Jo je Strabon istakao da oblasti Male Azije, li ene vegetacije, slu e kao pa njaci velikoj koli ini ovaca sa grubom vunom, koje pretstavljaju osnovno bogatstvo zemlje. Hetski dokumenti tako e svedo e o velikom zna aju sto arstva, iroko rasprostranjenog u hetskim zemljama. Tako u hetskim zakonima XIV veka pre n. e. postoji 35 lanova koji reguli u prava svojine na stoku. Zakonodavac se u prvom redu postarao za to da za titi interese krupnih vlasnika stada. O evidno, stada su u to doba bila jedan od najva nijih oblika bogatstva. Na primer, za kra u krupne rogate stoke, konja ili ovna propisivana je 15-tokraka naknada vrednosti ukradenog grla. Ako bi lopov pustio ukradenu stoku, a sopstvenik je na ao, imao je lopov po zakonu da plati sedmokraku vrednost ukradene stoke. Prisvajanje odbegle stoke izjedna avano je sa kra om. Povreda doma e ivotinje imala je za posledicu nadoknadu stoke ili pla anje globe u visini od 2 do 6 ekela srebra (16-48 grama). Osobit zna ajimalo je za Hete konjarstvo. Konji se spominju na jednom od najstarijih hetskih natpisa, na natpisu cara Anite. U planinskim krajevima, bogatim umama, eksploatacija umskih kompleksa imala je izvestan privredni zna aj Specijalni lanovi zakona imali su za ciljzakonsku za titu uma. U slu aju samovoljne se e ume ili kra e drveta krivac je morao da plati nov anu globu. Ako je kra a dostizala krupne razmere. presudu je donosio sam car. Tokom vremena, pored sto arstva po inje da se razvija i zemljoradnja. Otsustvo krupnih re nih dolina i nedostatak re ne vode nisu dozvolili stanovni tvu da ovde organizuje u krupnim razmerama onajsistem ve ta kog navodnjavanja koji je cvetao u aluvijalnim dolinama Nila, Tigra i Eufrata. Pa ipak dokumenti dozvoljavaju da se govori o postojanju u starojMalojAziji ve ta kog navodnjavanja, koje je u datim uslovima imalo veoma ograni en zna aj Tako se u jednom lanu hetskih zakona zabranjuje odvo enje vode iz kanala. Krivac za prisvajanje vode op tinske svojine pla ao je globu. Pored cerealija, izvestan zna ajimali su i povrtarstvo i vo arstvo. Dokumenti svedo e ne samo o postojanju vo njaka, nego i o zakonskojza titi interesa vlasnika tih vo njaka. Krivac za potpaljivanje povrtnjaka ili vinograda odgovarao je pred zakonom i morao je da za tetu pri injenu vlasniku pla a prili no visoku globu, na primer, kako glasi lan zakona: za jedno drvo platiti 6 ekela srebra, i uz to obnoviti mladicu. Posle toga, slobodan je od krivice. Ti vo njaci i vinogradi pripadali su verovatno privatnim sopstvenicima. U svakom slu aju, zakonodavac razlikuje ogra eni vo njak od neogra enog. Planine to okru uju stepu, krile su u svojim nedrima veliku koli inu metalne rude. Upravo zato su planine Taura nazivane brdima srebra. Sama re Hati dolazi, po mi ljenju nekih nau nika, od re i koja zna i srebro. Pored srebra, Heti su imali mogu nosti da u obli njim podru jima dobijaju bakar i gvo e. Na natpisu hetskog cara Anite, koji spada u XIX vek pre n. e., spominju se predmeti na injeni od gvo a, koje je upravnik grada Puru handa doneo u vidu danka. Sredinom II milenija pre n. e. hetski su

carevi izvozili gvo e ak u takve daleke zemlje kao to je Egipat. Iskopavanja u Karhemi u svedo e o irokojrasprostranjenosti gvo a (od XII veka pre n. e.) u severnoj Siriji i u severoisto nojMesopotamiji. Pored metala, stanovni tvu su stajali na raspolo enju kamen i drvo. Jo u starini planine Amana nosile su naziv kedrova uma. Prema tome, hetska je zemlja raspolagala svim vrstama zanatskih sirovina, me u kojima je glavno mesto zauzimala metalna ruda. Ova okolnost u znatnojje meri doprinela razvitku metalurgije, naro ito izradi bronzanog i gvozdenog oru ja. O razvitku zanatske proizvodnje svedo i u hetskim zakonima spomen plugova i oru ja na injenih od bakra, bronze i gvo a. U zakonima se spominju i zanatlije: grn ari, kova i, stolari, obu ari, kroja i, tka i i suknari, to svedo i o znatnojdiferencijaciji zanata. Razvitak zemljoradnje i zanata doveo je do ranog razvitka trgovine. O tome svedo e dokumenti na eni u Kiltepe, u Kapadokiji. Ovi poslovni dokumenti poma u nam da rekonstrui emo socijalno-ekonomsko ure enje asirskih trgova kih kolonija, osnovanih u hetskojzemlji krajem III milenija pre n. e. Svi dokumenti napisani su na semitskom jeziku, lako izmenjenom pod lokalnim uticajima. Sude i po tim dokumentima, asirski trgovci su tokom du eg vremena prodirali u Kapadokiju i tu gradili svoje trgova ke faktorije. U dokumentima se A ur, stara prestonica Asirije, naziva prosto gradom. O igledno, kolonisti i trgovci koji su se nastanjivali u hetskim zemljama, vodili su poreklo iz A ura. Trgova ke kolonije osnovane od asirskih trgovaca u podru ju reke Halisa, u samom jezgru hetskog stanovni tva Male Azije, u ivale su izvesnu samostalnost. Na elu svake kolonije, koja se obi no zvala luka, stajala je gradska uprava, takozvani gradski dom. itav privredni ivot kolonije bio je koncentrisan u blagajni, koja je nosila naziv ku a luke. Najkrupnija i glavna asirska kolonija bio je grad Kanes. Ali su te asirske kolonije zadr avale i izvesnu vezu sa Asirijom. Kapadokiski natpisi bacaju svetlost i na organizaciju doma eg hetskog stanovni tva. Na elu hetskih plemena stoje kne evi, koji nose tipi na maloaziska imena. Ovi lokalni hetski kne evi u ivaju posebna prava kod trgovine metalima. Na natpisima se spominju njihovi inovnici i dvorci, to ve svedo i o procesu postepenog pretvaranja tih rodovsko-plemenskih saveza u najstarije dr ave. Uz to kapadokiska dokumenta omogu uju u izvesnojmeri da se rekonstrui u prili no razvijeni oblici ekonomike toga vremena. Mnogobrojna pisma sadr e najraznovrsnije naredbe, albe, izvinjenja, saop tenja o stizanju pojedinih lica, o otsustvu o ekivanih poslanika, albe na vlasti, pitanja o njihovim odlukama, vesti o oda iljanju novca, o prijemu novca ili o njegovom tra enju. Osobit interes pretstavljaju ugovori, koji bacaju svetlost na trgova ki promet, koji se nalazio uglavnom u rukama asirskih trgova kih agenata (damkara); ovi su, sa svoje strane, imali specijalne subagente u cilju prenosa novca i robe. itava krupna trgovina i zelena tvo nalazili su se u rukama bogatih asirskih trgovaca. U jednom pismu spominje se ime krupnog trgovca ku ama Bu ukina, za koga su njegovi agenti kupovali ku e. Oni informi u toga krupnog trgovca o kupovini ku a i mole ga da im nadoknadi u injene rashode. alima ir i Suhuga pi u oni, koji vodi poreklo iz na eg grada, kupili su za tebe ku e za 16 mina u srebru. I oni su ti napisali: novac na ime kamate primili smo za tebe... deset mina kao vrednost ku e alim-ahim ti alje... O prili no znatnom asirskom uticaju koji je zahvaljuju i asirskojtrgovini i kolonizaciji prodro u zemlju Heta svedo e sistem kalendara, na in datovanja i religiska verovanja, koja su iz Mesopotamije prodrla u Kapadokiju. Istovremeno sa asirskim trgovcima u hetske su zemlje prodirali i vavilonski trgovci. O prili no sna nom kulturnom uticaju Vavilona svedo i itav niz injenica. Vavilonski nov ani sistem, zasnovan na sistemu ra unanja 60, prodro je u Malu Aziju jo u dubokojstarini. Mnogi vavilonski ritualni tekstovi, mitovi i legende prevedeni su na hetski jezik.

Me u mnogim hetskim natpisima na eni su leksi ki priru nici i re nici vavilonskog tipa. Tokom du eg vremena, sve do doba procvata Hetske dr ave, hetski su carevi sklapali svoje ugovore sa susednim zemljama na vavilonskom jeziku. Tek u XIV veku pre n. e. hetski je jezik po eo da kona no potiskuje vavilonski. U hetskim zakonima na la je svog odraza prili no znatna trgovina, koja nije samo spajala niz pojedinih hetskih oblasti, nego je i uvodila hetska plemena u iroki krug ekonomskih veza, koje su ujedinjavale itav staroisto ni svet. Ti zakoni utvr ivali su posebne fiksirane cene za stoku, poljoprivredne produkte, tkanine i ko u. Pored toga, zakon je propisivao i relativnu vrednost metala, izjedna uju i 240 te inskih jedinica bakra sa jednom jedinicom srebra (4 mine bakra = 1 ekel srebra). Hetska plemena, kao i ostala plemena starog Istoka, stupaju na arenu svetske istorije u doba prelaska sa rodovskog poretka na robovlasni tvo, kada u krilu mladog robovlasni kog dru tva jo vrsto postoji seoska op tina i kada su jo sa uvani relikti rodovskog ure enja. Ostaci rodovskog poretka sa uvali su se ovde, na dalekoj periferiji Prednje Azije, prili no trajno. Tako se u jednom dokumentu govori o kazni koju krivcu izri e gospodar krvi. Ta kazna izri e se za ubistvo. I delo krvi vr i se na slede i na in: ko po ini krvavo delo, s njim treba u initi ono to ka e gospodar krvi. Ako on ka e on treba da umre, neka onajumre; ako on ka e on treba da plati globu, neka plati globu. Car ovde ni ta ne treba da ini. Neki nau nici smatraju da je ovek koji se u ovom natpisu naziva gospodarem krvi, o igledno, pretsednik sudskog ve a. Me utim, ako je to sudija, onda je neshvatljivo za to zakon zabranjuje carskoj jurisdikciji da se me a u to delo. Pre treba pretpostavljati da je gospodar krvi bio poglavar roda, kome je pripadala krv, tj ivot srodnika. Zato mu je zakon sa uvao pravo da sudi krivcu za ubistvo. U ovom slu aju obi ajno pravo starinskog rodovskog poretka dolazi u sukob sa carskom jurisdikcijom. Patrijarhalna porodica imala je velikog zna aja u socijalnom ivotu hetskih plemena. U hetskim zakonima susre e se specijalan termin cena ene, koji ukazuje na trajno postojanje obi aja prodaje devojaka. Porodi no pravo davalo je neograni ena prava efu patrijarhalne porodice ocu i mu u, koji je imao pravo da sudi i da se razra unava sa pot injenim mu lanovima velike patrijarhalne porodice. U hetskom ivotu sa uvali su se ostaci samosuda, ozakonjenog starim obi ajnim porodi nim pravom. Ako bi mu zatekao enu sa nekim mu karcem, imao je pravo da je ubije. Kazne za njega (tj mu a) nema glasi 197 lan hetskog zakonika. itav niz dokumenata svedo i o procesu postanka i razvitka robovlasni tva u hetskim zemljama. Razvitku robovlasni tva osobito su i li na ruku ratovi i razvitak trgovine, koja je doprinosila boga enju jednih na ra un upropa avanja drugih. Stoga je prirodno to robovlasni tvo dosti e osobito znatne razmere po trgova kim kolonijama, koje su asirski trgovci osnovali u Kapadokiji. Na natpisima slobodni ljudi se obi no stavljaju nasuprot hetskim robovima, koji su po svojprilici vodili poreklo od mesnog hetskog stanovni tva. Heti su dospevali u polo ajrobova usled iroko razvijenoga ropstva za dug. Asirski trgovci esto su davali zajmove hetskim zanatlijama. Po tekstu ugovora o zajmu, du nik koji o roku ne plati dug postajao je rob. Po drugim du ni kim dokumentima, lanovi du nikove porodice morali su da odra uju kamate na dati zajam li nim radom u poverio evojku i. Sve ove du ni ke operacije morao je da potvrdi car Kanesa, koji je uvek stajao na stra i interesa asirskih trgovaca i robovlasnika, i zato im rado predavao na raspolo enje insolventne du nike i sve lanove njihovih porodica. Prirodno da je mesno hetsko stanovni tvo moralo ose ati sna nu mr nju prema do ljacima asirskim trgovcima, koji su svirepo eksploatisali mesno hetsko stanovni tvo. Veoma je mogu e da je na tojbazi moralo dolaziti do sukoba. O igledno, potiskivani od lokalnog hetskog stanovni tva, asirski trgovci su se

obratili za pomo mo nome caru Akadske dr ave Sargonu I. U jednojlegendi pri a se kako je Sargon I preduzeo daleki i te ki pohod u hetsku zemlju, da pru i pomo asirskim trgova kim kolonijama. Ali je najva niji izvor ropstva bio rat. Hetski carevi vodili su stalne i uporne ratove sa itavim nizom susednih plemena i naroda. Svi ti ratovi imali su jasno izra eni plja ka ki karakter. Glavni ciljratova bio je sticanje zarobljenika, koji su mahom pretvarani u roblje. Na svojim natpisima hetski carevi s gordo u govore o tome kako su posle uspe nih vojnih pohoda sticali u pobe enojzemlji ogroman broj zarobljenika, koje oni obi no nabrajaju naporedo sa stokom. Opisuju i svoju pobedu nad gradom Arahati, hetski car upiluliuma veli: Akiju, cara Arahati, Aki-Te upa, brata Takuve, i njihove Mariana-vojnike, sve skupa, zajedno sa njihovom imovinom zarobio sam i odveo u zemlju Heta. Hetski car Mur ili II saop tava u svojim analima: Napao sam na zemlju Pigajnare a... Iznenada sam je osvojio, sa zarobljenicima, stokom i ovcama. Odveo sam ih kao ratni plen, a zemlju Pigajnare a predao ognju. Sutradan vratio sam se u Jahre a i spalio grad Jahre a. Stekao sam plen u vidu zarobljenika, stoke i ovaca. Ratni zarobljenici, pretvoreni u robove, iroko su kori eni u privrednom ivotu Hetske dr ave. Hetski su carevi pazili da ti zarobljenici-robovi ne be e u susedne zemlje, jer je to pri injavalo veliku tetu ekonomskom ivotu zemlje. Hetski car Mur ili II, u ugovoru sa Targa nalom, carem zemlje Hapala, zahteva apsolutan povratak svih odbeglih zarobljenika. to se ti e zarobljenika koje sam ja, Sunce, odveo, jer sam pobedio zemlju Arzava, i koje sam u inio (ljudima) vojnika, kao i onih koje je odveo mojotac, desi li se da ma ko od njih pobegne i do e u tvoju zemlju, pa bio to ovek iz Arzave ili ovet iz Hati, a ti ga ne uhvati i ne preda mi ga, nego ga sakrije , znajda e time pogaziti zakletvu. Hetski zakoni pru aju jasnu sliku eksploatacije robovskog rada u Hetskojdr avi. Zakonodavac uvek obra a posebnu pa nju. na to da za titi interese robovlasnika. U zakonima propisuju se svirepe kazne za robove koji po ine dela kra e ili paljevine: Ako rob pokrade ku u, mora za to dati ta nu naknadu. Lopov mora da plati est ekela srebra. Uz to, robu otse i nos i u i. U slu aju paljevine rob je podvrgavan istojte koji mu nojtelesnojkazni, a zatim vra an gospodaru. lanovi zakona govore o postojanju svirepih oblika eksploatacije robova, to je izazivalo o tar protest s njihove strane. Ponekad se tajprotest izlivao u formu ustanka. Pobunjeni robovi spaljivali su ku e svojih gospodara i ubijali mrske ugnjeta e. Naj e e su robovi be ali od svojih gospodara, o emu svedo i niz lanova hetskih zakona. Zakonodavac propisuje specijalne premije, koje je imao pravo da dobije ovek koji uhvati odbeglog roba. Sakriva odbeglog roba morao je da sopstveniku roba. plati visoku globu. tite i interese robovlasnika, zakon je dozvoljavao gospodaru roba da bez ikakve naknade vra a sebi svoga roba, koji mu je ranije bio ukraden, pa onda prona en. Na ubistvo roba gledalo se po hetskim zakonima samo kao na pri injenje materijalne tete njegovom gospodaru. Zato je krivac za ubistvo roba bio du an da istog sahrani, i uz to da da dva mu karca ili ene, i onda je iskupio svoju krivicu. Prema tome, zakonodavac je na roba gledao samo kao na imovinu njegovog gospodara, i zakon je jasno razlikovao ubistvo roba od ubistva slobodnog oveka. U Hetskojdr avi robovski rad nai ao je na prili no iroku upotrebu. U doba procvata osvaja ke politike (sredina II milenija pre n. e.), kao rezultat osvaja kih ratova u zemlji se steklo mno tvo robova. Sude i po jednom lanu Hetskog kodeksa, brojrobova koji pripadaju vojniku obi no je iznosio 10 ljudi. U jednojpovelji pominje se 91 glava robova, koji se nabrajaju naporedo sa grlima stoke. Obilje robova u zemlji i svirepi oblici robovlasni ke eksploatacije rada morali su na kraju krajeva dovoditi do estih ustanaka robova. Tako mi, na primer, doznajemo za veliki ustanak robova koji je izbio u XVIII veku pre n. e., posle smrti hetskog cara Hatu ili a I, iz natpisa hetskog cara

Telepina, u kome stoji: robovi lanova carske ku e pobunili su se, po eli su da ru e njihove ku e, da izdaju svoje gospodare i da prolivaju njihovu krv. Autor ovog natpisa, koji je nesumnjivo robovlasnik, smatra da su uzrok ovog ustanka robova bili razdori me u hetskom aristokratijom. Razume se, ti razdori, slabe i klasu robovlasnika, mogli su da stvore povoljnu situaciju i da budu samo povod za ustanak robova, koji je bio uslovljen svirepim oblicima eksploatacije robovskog rada. Stalno ose aju i opasnost od ustanka robova, zakonodavac je preduzimao niz o trih mera uperenih protiv robova. O igledno, upravo tom okolno u obja njava se injenica to se hetski zakoni odnose prema robovima svirepije negoli Hamurabijevi vavilonski zakoni. Razvitak zanata i trgovine, porast robovlasni tva doprineli su nicanju najstarijih gradova, koji su pretstavljali ekonomske, administrativne i kulturne centre zemlje. Jo na natpisu cara Anite, iz XIX veka pre n. e., opisuje se grad Ne a, prestonica Hetske dr ave. Anita s gordo u saop tava o gra enju vi e hramova u tom gradu i o tome da je u njih smestio plen ste en u ratu. Najkrupniji me u gradovima nikli su na raskrsnicama trgova kih puteva, igraju i zna ajnu ulogu u trgovini naroda koji su nastanjivali severni deo Prednje Azije. Takav je Karhemi , bogati trgova ki grad, okru en nizom gradskih bedema sa bogato ukra enom gradskom kapijom. Takav je drevni grad iskopan blizu Zend irli, ija etiri kulturna sloja obuhvataju period od II milenija do VII veka pre n. e. Ovajstari grad bio je okru en dvojnim bedemima, utvr enim spolja njim kulama. Osobit interes pretstavlja gradski unutra nji zid, snabdeven utvr enom esplanadom. U gradu su na ene gra evine na kamenim temeljima. Tu otkrivena konstrukcija od cigala, sa prili no jakim unutra njim poja anjem od drveta, potse a na analogni na in gra enja u starogr kim gradovima. Severno od Zend irli, blizu Sak e-Gezi, na granici Male Azije i Severne Sirije, na ene su ru evine jednog drugog grada, opkoljenog zidovima i za ti enog kulama. Podjednako interesantne razvaline jednog velikog grada iskopane su 1927-1931 g. na bre uljku Ali ar u Anadolu. To je bila, po svoj prilici, jaka tvr ava, koja je vi e puta prezi ivana i koja je postojala sve do pada Hetske dr ave. Najzad, poseban zna ajimala je prestonica Hetske dr ave Hatu a , ije su ru evine u blizini Bogaskeje nekoliko puta iskopavane. Tu su na eni ostaci tvr ave, gradskog bedema i niz zgrada, me u kojima se isti u monumentalna sala sa pilastrima, koja verovatno spada u XIV vek pre n. e. U razvalinama toga grada otkrivena je velika koli ina raznih predmeta: oru je, posu e, ku ne stvari, glineni pe ati sa natpisima i ogromna koli ina tabli ispisanih klinastim pismom, ije je prou avanje bacilo jaku svetlost na istoriju i kulturu hetskih plemena. NOVO HETSKO CARSTVO Od po etka XV veka pre n. e. Hetska se dr ava ponovo oporavlja. iroka vojna aktivnost hetskog cara upiluliume dovodi do uspostavljanja hetske vlasti u isto nom delu Male Azije i u planinskim oblastima oko Eufrata. Hetskojdr avi prisajedinjena je zemlja Kisvadna, iji knez, po hetskim natpisima, postaje slobodan, prestav i da bude rob Hurita. Od tog vremena kne evina Kisvadna zauzima po asan polo aju sastavu velike Hetske dr ave. U svim potonjim ugovorima izme u Heta i drugih dr ava pozivaju se za svedoke pored hetskih bogova i bogovi zemlje Kisvadna. Heti pretenduju na vladavinu u severozapadnojMesopotamiji, koriste i se borbom koja se tu razvila izme u Mitana i Asirije. Hetima prilaze kne evine koje le e na gornjem toku Tigra, a napose kne evina Alze. upiluliuma odnosi krupne pobede nad dr avom Mitana i nad sirskim kne evima. On osvaja veliku teritoriju, stigav i do Eufrata i Livanskih planina. Koriste i se unutra njom slabo u Egipta, mo ni hetski car uzima u svoje ruke severnosirske oblasti koje su ranije pripadale Egiptu, osvaja zemlju Amuru i name e joj

godi nji danak od 300 ekela zlata. Prodiranje Heta na jug nagoni Egip ane da im ustupe znatan deo Sirije. Sude i po pismima sirskih kne eva, upu enim egipatskom faraonu, Heti su prodrli u srednju Siriju i ak u Palestinu. Akizi, knez Katne, pi e faraonu da je hetski ear predao ognju svu zemlju i da preti i samojKatni. Zauzev i Nuha e i niz drugih oblasti i gradova Sirije, Heti se spremaju da osvoje i va no sirsko pristani te Biblos, koji je odvajkad bio bedem egipatske vlasti u Siriji. Upravlja Biblosa, RibAdi, u velikom strahu pi e faraonu: uo sam da Heti predaju zemlje ognju. Nekoliko puta pisao sam o tome, ali nisam dobio odgovor. Osvojene su sve oblasti cara, moga gospodara, ali se mojgospo-dar dr i po strani od njih. I eto, sada e biti poslati vojnici iz hetskih zemalja da osvoje Biblos. Oslanjaju i se na savez sirskih kne eva, koji su se pobunili protiv Egipta, i zajedni ki sa njima potiskuju i Egip ane iz Sirije, Heti su prodrli ak u Palestinu. Na tajna in, hetski carevi u vr uju svoju ekonomsku i politi ku vlast u Siriji, koja je nekada u potpunosti i nedeljivo pripadala Egiptu. Najzad, u doba procvata Hetske dr ave upiluliuma otpo inje odlu nu borbu protiv Mitana, podr avaju i razne pretendente na mitanski presto. Posle niza vojnih neuspeha Heti zadaju presudan udarac Mitanima, upav i na teritoriju Mitanske dr ave i poru iv i njenu prestonicu Vasugani. Pla e i se ja anja asirskog uticaja, koji je u zemlji Mitana postajao sve ve i, hetski car odbacuje Asirce na istok, dovodi na mitanski presto svog ti enika Mativazu i sklapa sa njim ugovor. Po tom ugovoru, Mitani potpadaju pod punu zavisnost Heta, a Mativaza obe ava hetskom caru svoju vernost i svoju pomo u slu aju rata. Ugovor je u vr en dinasti kim brakom. Posle svega ovoga, Heti su u vrstili svoju vlast u severoisto nom delu Me ure ja i u severnojSiriji. To je bilo doba cvetanja hetske vojne mo i. Asirci i Egip ani bili su odba eni daleko od hetskih granica. Zemlja Mitani bila je pokorena. Sinovi hetskog cara vladali su u Halpi i Karhemi u. Mur ili II, koji je vladao u XIV veku pre n. e. (1345-1320), vodi upornu borbu sa gazgejskim plemenima, koja. su se spustila sa severoisto nih Pontiskih planina i preplavila dr avu Heta. itavih dvadeset godina vodi Mur ili II sa susednim plemenima duge ratove. koji su obustavljani jedino zimi ili za vreme praznika. Hetski car preduzima pohode u Kilikiju i Jermeniju i uspostavlja ne to pokolebanu hetsku mo u severnoj Siriji, u vrstiv i svoju vlast u tojzemlji sve do Livana. Ovi ratovi dovode do daljeg ja anja Hetske dr ave. Hetskojdr avi, na osnovu personalne unije, priklju uje se kne evina Kisvadna i uz to itav niz maloaziskih oblasti na osnovu posebnih ugovora, koji predvi aju pla anje danka i vojnu pomo Hetima tih oblasti i fiksiraju njihove granice. Ovi dr avni ugovori bacaju izvesnu svetlost na razvitak me usobnih odnosa u PrednjojAziji i na pojavu svojevrsnih oblika staroisto ne diplomatije. Hetski carevi sklapali su ugovore sa savezni kim i prijateljskim susednim dr avama, kao i sa kne evima pokorenih i podvlasnih zemalja. Po to su se u vrstili u severnojSiriji i oja ali svojuticaju severozapadnoj Mesopotamiji, hetski carevi poku avaju da protegnu svoje ruke sve do dalekog Vavilona. Koriste i se slabo u Kada mana-Targu, kasitskog cara Vavilona, hetski car Hatu ili III te i za tim da svom politi kom uticaju pot ini Vavilonsko carstvo, koje u to doba nosi naziv Kardunia . Me aju i se u unutra nje stvari Vavilona, hetski car otvoreno podr ava u Vavilonu svoje politi ke pristalice i ak poku ava da nahu ka Vavilon protiv Asirije, iskonskog neprijatelja Hetske dr ave, ube uju i vavilonskog cara da su Heti tri do etiri puta ja i od Asiraca. Pritisak Hatu ili a III na Vavilon postaje toliko jak da jedan od vavi-lonskih velikodostojnika pi e Hatu ili u: Ti nam ne pi e kao brat ve komanduje nama kao robovima. Procvat politi ke mo i velike Hetske dr ave najte nje je vezan za znatan razvitak hetske trgovine. Heti vode trgovinu sa raznim zemljama Prednje Azije i ak sa dalekim Egiptom. Heti liferuju u

Egipat raznu robu: srebro, lazurit, drvo, gvo e i robove. Sa svoje strane, dobijaju oni iz Egipta luksuzne izra evine egipatske zlatarske proizvodnje, skupocene predmete, ode de i posu e sa uljem. Trgovina Hetske dr ave sa Egiptom dosti e prili no znatne razmere. Veoma je mogu e da su Heti postali u tom pogledu opasni konkurenti ak i Kiparskom caru, koji je odvajkad vodio trgovinu sa Egiptom. U svakom slu aju, u jednom od svojih pisama car Kipra (Ala i) nagovara faraona da ne stupa ni u kakve odnose sa hetskim carem. Sve to svedo i o znatnom razvitku hetske trgovine i o procvatu hetske ekonomike. U XIV-XIII veku pre n. e. Heti, prodiru i sve dalje na jug, dolaze u sukob sa Egipatskom dr avom, koja pod faraonima XIX dinasiije do ivljuje period novog procvata svoje vojne mo i. Izme u Heta i Egip ana otpo inje uporna borba za vlast u Siriji. Hetski car Muvatal prenosi svoju prestonicu iz grada Hatu a u grad Data , koji se nalazio u ju nom delu zemlje, ju no od reke Halisa, bli e popri tu ratnih operacija vo enih na teritoriji Sirije. Posle smrti Muvatala u hetskojzemlji Izbijaju krupni neredi. Egip ani, koriste i se tim neredima, odnose niz zna ajnih pobeda i ponovo se u vr uju u ju nom delu Sirije. Po mirovnom ugovoru, sklopljenom izme u hetskog cara Hatu ili a III i egipatskog faraona Ramzesa II, 1296 g. pre n. e., Sirija je podeljena izme u dveju najkrupnijih dr ava toga vremena, izme u Heta i Egipta. Posle ovog mirovnog ugovora oja ale su trgova ke veze izme u Egipta i prednjeaziskih zemalja. Kako stoji na jednom od natpisa iz ovog vremena, kada su ljudi i li svojim poslom u Xahi, mogli su oni bez bojazni, s rado u u srcu da sti u u hetsku zemlju, zahvaljuju i velikim pobedama cara Ramzesa. Ubrzo posle toga po inje opadanje Hetske dr ave i hetske kulture. Heti se sukobljavaju sa novom stra nom silom, koja je ponikla upravo u to vreme, sa mo nim Asirskim carstvom. Asirski carevi po ev od XII veka pre n. e. preduzimaju vojne pohode u Malu Aziju i u vi e mahova tuku Hetsko carstvo. Poslednji deo Hetske dr ave, kne evina Karhemi , definitivno je potu en od asirskog cara Sargona II u VIII veku pre n. e. Slabljenju i kona nom padu Hetskog carstva doprinele su uz to i najezde pomorskih naroda.

HETSKA KULTURA Danas je jo te ko dati sistematski pregled hetske kulture, ali problemi koji se pred nau nicima postavljaju kod prou avanja hetske kulture, pretstavljaju veliki nau ni interes. I pored toga to je Hetska dr ava u nekim periodima svog postojanja dostizala krupnu vojnu mo i znatan spoljnopolitieki uticaj ona je u pore enju sa ostalim staroisto nim dr avama bila prili no trula i labava dr avna tvorevina, to se obja njava otsustvom dovoljno vrstih unutra njih me uplemenskih ekonomskih veza. Robovlasni ka hetska dr ava formirala se na bazi labavog ujedinjenja plemena, na ijem je elu stajao voda najja eg hetskog plemena. Dugo vremena Hetska je dr ava zadr ala mnoge relikte te starinske organizacije saveza plemena. Ali je razvitak robovlasni tva sve vi e i vi e zahtevao u vr enje dr avne vlasti. Vlast plemenskog vo e, koji je u svojim rukama okupio funkcije vojnog stare ine i prvosve tenika, postepeno dobija karakter isto nja ke despotije. Careva li nost okru uje se oreolom svetosti. Za ivota car je kao prvosve tenik vr io verske ceremonije. Posle njegove smrti u carevu ast

vr en je zaupokojeni kult, i on je izjedna avan sa bo anstvom. Carevi su pretstavljani sa ezlom solarnog boga. Na reljefima Jazili-kaje (svetili te u stenama kod Bogaskeje) pretstavljen je bog oluje Te ub kako grli cara kao svog sina. Dvorska etiketa obavezivala je ljude da cara oslovljavaju sa moje sunce. Na analogne titule nailazimo u diplomatskim pismima sirskih kne eva u XIV veku pre n. e. Tako se u Hetskojdr avi postepeno formira kult deifikovanog cara, to pretstavlja tipi nu crtu isto nja ke: despotije. Neke crte primitivnosti, koje su se sa uvale sve do poznog vremena, karakteristi ne su i za hetsku religiju. Nesumnjiv relikat drevnih oblik-a matrijarhata pretstavlja kult velike boginje majke prirode, koja personifikuje snage ra anja, kult koji preovladuje u hetskojreligiji. U hetskojumetnosti ta je boginja mahom pretstavljana u obliku ene odevene u duga ke ode de, sa ciilndri nom kapom, s koje se spu ta duga ki veo. Pored ove boginje, u hetskim je zemljama po tovan bog Te ub, bog planinskih visova, koji je personifikovao stra ne snage prirode, oluju, grom i munju, i u isto vreme zemaljsku plodnost izazvanu nebeskim pljuskom. U doba formiranja Hetske dr ave Te ub se pretvorio u boga za titnika cara, dr ave i carske vlasti. Otsad je on pretstavljan kao mo an ratnik, opasan ma em, sa sve njem munja u levoji bojnom sekirom u desnoj ruci, to je simbolizovalo mo nu silu boga oluje i rata. U isto vreme, na i emo u hetskojreligiji i lik tre eg velikog boga, boga umiru e i ponovo vaskrsavaju e prirode Telepina; on je obi no pretstavljan u liku golobradog mladi a, odevenog u kratku ode du, sa jataganom o boku i dvogubom sekirom u rukama. Hetski bogovi naj e e su prikazivani kako stoje na le ima divljih ivotinja, ili se kre u vrhovima planina, to lepo karakteri e svojevrsne oblike religije ponikle kod jednog planinskog i lova kog naroda. Pored kultova vrhovnih dr avnih bogova, sa uvali su se kod Heta dugo vremena i mnogobrojni kultovi raznih lokalnih bo anstava, to pretstavlja odjek drevnog rodovskog poretka. Tako se u hetskim dr avnim ugovorima pored vrhovnih bogova pominje 000 bogova hetske zemlje. Drugi relikat iz primitivne epohe: u hetskojreligiji pretstavlja magija, koja je dugo zadr ala svoju va nost. Kod Heta su bila veoma ra irena razna gatanja, naro ito gatanja po utrobi rtvenih ivotinja i po letu ptica. Hetska knji evnost, kao i itava hetska kultura, ponikla je pod sna nim asirskovavilonskim uticajem. Mnogobrojna dela vavilonske religiske literature prevedena su na hetski jezik. Vavilonsko-akadski jezik bio je dugo vremena vladaju i dr avni i knji evni jezik Hetske dr ave. Ali se tokom vremena pojavljuju u hetskojknji evnosti i lokalne svojevrsne karakteristi ne crte. Tako je, na primer, za hetsku knji evnost veoma karakteristi na pojava pretstave o knji evnom autorstvu, pretstava koja je za staroisto ni svet bila nova. Neka dela hetske knji evnosti nose imena svojih autora, tako mit o borbi bogova od sve tenika Kela, ili rasprava o konjarstvu od Mitanca Kikulija. Veliki interes pretstavlja i hetska umetnost, napose arhitektura. Pojava kiklopske konstrukcije od krupnog kamenja, sistem odbranbenih ure aja, plan dvoraca, upotreba stubova sa specifi nim bazama, bogato ukra enim skulpturama, ine hetsku arhitekturu srodnom sa arhitektonskim stvarala tvom egejskog i mikenskog sveta. Prema tome, kod prou avanja hetske istorije i hetske kulture mo e se postaviti krupni istoriski problem o uzajamnim odnosima izme u hetskih plemena Male Azije, Hurita Sirije i severne Mesopotamije i, najzad, egejskih plemena, koja su ivela na ostrvima Egejskog Mora i na gr kom kontinentu. Heti, koji su nastanjivali Malu Aziju, bili su posrednici izme u zemalja Prednje Azije i Isto ne Evrope. Budu e prou avanje hetske istorije i hetske kulture utvrdi e veoma va ni proces kulturnog uzajamnog uticaja izme u najstarijih naroda Azije i Evrope.

XII. SIRIJA I FENIKIJA PRIRODNI USLOVI Geografski polo ajSirije i Fenikije veoma je specifi an. Sirija le i na steci tu triju kontinenata. Svojim kontinentalnim delom ona je najte nje povezana sa Prednjom Azijom; isto ne oblasti Sirije grani e se sa sirsko-mesopotamskom stepom, severna oblast sa Malom Azijom, a njen ju ni deo, zajedno sa Palestinom, dodiruje se sa Arabiskim Poluostrvom. Obala Sirije, koja se zvala Fenikija, bila je u starini trgova kim putevima tesno povezana sa ostrvima isto nog Mediterana, sa Kiprom, Kritom i arhipelagom Egejskog Mora. Jugozapadni krajSirije i Fenikije, koje su le ale na raskrsnici prastarih pomorskih i karavanskih trgova kih puteva, doprineo je tome da se u tim zemljama jo u starini razvila trgovina, koja je nosila u znatnojmeri tranzitni karakter. Geografska razdrobljenost Sirije, izolovanost pojedinih njenih delova, na primer, feni anskog primorja ili doline reke Oronta, za ti ene sa zapada i istoka planinskim grebenima Livana i Antilivana, otsustvo velikih reka, koje bi mogle da doprinesu istoriskom i kulturnom ujedinjenju itave zemlje, nisu stvorili povoljne. uslove za obrazovanje jedne jedinstvene i mo ne dr ave. I doista, Sirija i Fenikija bile su tokom gotovo itave svoje istorije pocepane na niz sitnih dr ava, koje su stalno izme u sebe ratovale. Politi kojpocepanosti Sirije i Fenikije doprinela je i ta okolnost to su jo u dubokojstarini Siriju i Fenikiju sa svih strana okru avale stare kulturne, mo ne dr ave, koje su uvek te ile osvajanju tih bogatih oblasti i zauzimanju njihovih cvetnih trgova kih gradova. Jugozapadno od Sirije nalazio se Egipat, isto no od Sirije Vavilonija i Asirija, severoisto no dr ava Mitani, severno Hetska dr ava; najposle, zapadno od Fenikije, na Sredozemnom Moru, prostirala se kritska pomorska dr ava. Okru ene jakim susedima, Sirija i Fenikija nisu mogle da im pru aju otpor, i zato su odvajkad redovno potpadale pod vlast i kulturni uticaj as jedne, as druge od tih krupnih susednih dr ava. Sirija i Fenikija bile su stalan objekat intenzivne borbe me u mo nim dr avama staroisto nog sveta. Na poljima Sirije razvijale su se najkrupnije bitke, sirske tvr ave bile su neprestano podvrgnute opsadama i napadima. itava Sirija pretstavljala je jedno ogromno boji te, na kome su se neprestano razvijale vojne snage najkrupnijih staro-isto nih dr ava, koje su privla ila: prirodna bogatstva Sirije, podru ja visoko razvijene zemljoradnje, stari i cvatu i trgova ki gradovi, raskrsnice mnogobrojnih trgova kih puteva. U nekim delovima Sirije i Fenikije prirodni uslovi doprineli su visokom razvitku zemljoradni ke privrede. U dobro navodnjenojprimorskojzoni Fenikije, naro ito u podru jima Marata, Berita, Sidona, Tira i Aka, postojali su svi potrebni zemlji ni i klimatski uslovi za visok razvitak zemljoradnje i vo arstva. Tu jo i danas postoje vo njaci i daju najrazli itije vo e. Oko Tripolisa rastu masline u ogromnoj koli ini. Na zapadnim padinama Livana gaje se masline i vinova loza. Tamo gde nema mogu nosti za gajenje ovih dragocenih biljaka, seju se p enica, je am, ra . Velikom plodno u odlikuju se i unutra nji delovi srednje i ju ne Sirije, naro ito blagodatna dolina reke Oronta. ISKOPAVANjA

Povoljni prirodni uslovi nekih oblasti Sirije i Fenikije doprineli su, u dubokoj starini, pojavi ovekove radne delatnosti. O tome re ito govore rezultati arheolo kih iskopavanja. Oru a ranoneolitskog doba na ena su u Fenikiji, kod rta Pse a Reka, blizu njenih izvora kod Vrela Mleka i Meda, kao i kod Haraxeba i Xaite, u podno ju planine Sanin. Ve ina tog kremenog oru a spada u tip struga a, no eva, dleta i iljaka kopalja, pri emu se ovi poslednji odlikuju osobito bri ljivom obradom. Tipi na oru a za ovo ranoneolitsko doba jesu testere, trouglasti iljkovi strela i mnogobrojne sekire trouglastog oblika. Na eno je i polugla ano oru e, napose sekire, dleta i jatagani, to svedo i o pojavi i razvitku tehnike gla anja kamena. Va ni centri neolitske kulture nalazili su se i u severnojSiriji, u kraju koji se grani i sa donjim tokom Eufrata i planinskim grebenima Amana i Taura. Tu, na mestu Sak e-Gezi, na eno je vrlo staro naselje, iji donji, najstariji slojevi pripadaju neolitskojeposi. U prvom sloju na eno je grubo oru e od kremena, opsidijana, slonove i obi ne kosti, osim toga, zemljano posu e, ukra eno utisnutim geometriskim ornamentom. U tre em sloju, koji delimi no pripada eposi halkolita. na ena je slikana keramika. Interesantni spomenici na eni su u Tel-Tainatu, u severnojSiriji, izme u Antiohije i Alepa, gde je ameri kim arheolozima po lo za rukom da otkriju 14 arheolo kih slojeva; ovi slojevi omogu uju nam da pratimo kontinuelan proces razvijanja kulture od kamenog doba do vizantiskog vremena. Krupna iskopavanja izvr ena su na teritoriji starofeni anskog grada Biblosa, koji je le ao blizu dana njeg Xebeila, iji je naziv sa uvao u izopa enom obliku staro ime Biblosa (Gebal). Ovajgrad postojao je od vrlo starih vremena. U arhajskim grobovima Biblosa na eni su kremeni no evi i dleta, kao i arhai na keramika, na injena bez lon arskog vitla. Jo u IV mileniju pre n. e. Biblos se isti e kao va an trgova ki centar, tesno povezan sa dalekim Egiptom, o emu svedo e rezultati iskopavanja Montea. Ispod plo a poda hrama u Biblosu na eno je mno tvo predmeta, me u kojima se isti e jedan cilindri ni pe at sa hijeroglifskim natpisom arhajskog tipa. Tu su na eni i mnogobrojni predmeti egipatskog porekla, koji pripadaju arhajskom dobu i vremenu Starog carstva. Najzad, u razvalinama Biblosa na eno je mno tvo egipatskih predmeta iz vremena Srednjeg carstva, od kojih neki nose egipatske natpise. Natpisi svedo e o tome da se grad Biblos u to doba ne samo nalazio pod ekonomskim i kulturnim uticajem Egipta, nego je ak bio pot injen Egiptu; u njemu je vladao egipatski inovnik, koji je nosio egipatske titule i egipatsko ime. Najzad, u severnojSiriji, 50 km ju no od u a reke Oronta, blizu Ras- amre, na morskojobali, na ene su ru evine jednog velikog grada. koji je le ao na va nom trgova kom putu to je spajao Kipar sa zapadnom izbo inom Eufrata. Ovajje grad pretstavljao va nu trgova ku luku i tvr avu, okru enu debelim zidovima. U gradu su se nalazili hram, dvorac i biblioteka. Na dubini 7-9 m na ena su tri arheolo ka sloja i ostaci gra evina od nepe ene cigle. Veliki interes pretstavljaju i grobovi na eni na nekropoli to le i na steni iznad stare luke. Ru evine ovog grada, kao i mno tvo predmeta i natpisa koji su tu na eni dozvoljavaju da se govori o postojanju prili no znatne robovlasni ke dr ave, ija se istorija mo e pratiti od kraja III do sredine II milenija pre n. e. Ta dr ava, koja se o igledno zvala Ugarit, bila je tesno povezana sa Egiptom, podru jem Egejskog Mora i sa hetskim plemenima Male Azije, pretstavljaju i raskrsnicu va nih trgova kih puteva. U glavni grad dr ave Ugarit, koji je le ao na severnosirskojobali, dovo en je sa Kipra bakar, i uz to razna roba iz Male Azije, Sirije, Mesopotamije, iz Egipta i sa ostrva Egejskog Mora. O tome svedo e mnogobrojni predmeti egejskog, hetskog i egipatskog porekla, na eni u ru evinama starog trgova kog grada kod Ras- amre. Osobit interes pretstavljaju tu na eni spomenici pisani

klinastim pismom, koje se unekoliko razlikuje od uobi ajenog asirsko-vavilonskog klinastog pisma. PISANI IZVORI Na. teritoriji Fenikije i Sirije na eno je relativno malo natpisa, to se mo da obja njava time da su za vreme neprestanih ratova stare biblioteke i arhivi nemilosrdno uni tavani. Me u na enim natpisima veliki interes pretstavljaju natpisi napisani pomo u specijalnog alfabetskog klinastog pisma, na eni u ru evinama grada kod Ras- amre. To su prete no mitolo ki tekstovi, koji bacaju ivu svetlost na religiju plemena severne Sirije sredinom II milenija pre n. e. Za prou avanje politi ke istorije Sirije i Fenikije ovog doba od osobitog su zna aja diplomatska pisma iz Amarnskog arhiva, kao i hetski dokumenti. isto feni kih natpisa dosad je na eno relativno malo. Najva niji od njih na eni su prilikom iskopavanja Sidona, i spadaju u doba Persijanaca. Od velikog su zna aja za prou avanje istorije Sirije i Fenikije i vavilonski i asirski natpisi, napose administrativna prepiska asirskih careva VIII-VII veka pre n. e. Neznatna koli ina autenti nih dokumentarnih istoriskih spomenika nagoni istori are da se obra aju svedo anstvima anti kih pisaca, koji 'su nam sa uvaii mno tvo dragocenih po.dataka o starojSiriji i Fenikiji. Neke vesti o Feni anima sa uvale su se u Homerovim spevovirha. Kod Josifa Fiavija sa uvali su se citati iz starih anala feni anskog grada Tira. Interesantne vesti o politi kojistoriji i kulturi Fenikije rnogu se na i kod Herodota. Najzad, veoma interesantni podaci o religiji i mitoiogiji najstarijih Feni ana sa uvali su se kod ranohri anskog pisca Eusebija, koji je iskoristio dragoceni rad Feni anina Sanhoniatona (u gr kom pre-vodu Filona iz Biblosa). STANOVNI TVO Stanovni tvo Fenikije i Sirije bilo je veoma pome ano. Prou avanje lingvisti kih podataka omogu uje nam da utvrdimo postojanje slo enog etni kog konglomerata. Najstariji plemenski sloj inili su Huriti, ija je uspomena sa uvana u bibliji i ije je ime sa uvano u egipatskom nazivu Sirije Haru. Huriti su u starini nastanjivali prostranu teritoriju, koja se protezala od severne Mesopotamije do ju ne Palestine. O znatnom huritskom stanovni tvu u Palestini i Siriji svedo e razni dokumenti: klinopisni natpisi sa huritskim li nim imenima, inventar u Katni, koji sadr i huritska li na imena i termine, najzad, amarnska pisma, u kojima se susre u mnogobrojna huritska imena, na primer Abd-Hiba. Hurite nalazimo i u severnojSiriji, gde su iveli zajedno sa zapadnim Semitima, koje ponekad nazivaju Hananejcima. Tako, na primer, o postojanju Hurita i Hananejaca u zemlji Ugarit svedo e dokumenti na eni u Ras- amri. EGIPAT OSVAJA SIRIJU I FENIKIJU Krajem III i po etkom II milenija pre n. e. u Siriji i Fenikiji postojalo je nekoliko sitnih dr ava, iji su centri bili krupni trgova ki gradovi. Me u tim gradovima isticali su se glavni grad Ugarit i Biblos, koji su le ali na morskojobali. Sude i po tome to se na natpisima iz Ras- amre spominju geografski nazivi, naro ito gradova Srednje Sirije, Fenikije i ak Palestine, mo e se pretpostavljati da je Ugarit bio tesno povezan sa tim zemljama, kako u ekonomskom tako i u kulturno-politi kom pogledu.

ta vi e, Ugarit je vodio ivu trgovinu sa ostrvima Egejskog Mora, sa Kritom, Kiprom i Rodosom, a tako e i sa Egiptom. Na natpisima iz Ras- amre spominju se Kaptor (Krit) i Het-ka-Pta (Memfis). Iskopavanja u Ras- amri otkrila su kiparsko i rodosko posu e, razne spomenike mikenske proizvodnje i ak egipatske statue, statuete i skarabeje, sa egipatskim natpisima iz vremena Srednjeg carstva. Podjednako iroku trgovinu, naro ito sa Egiptom, vodio je i Biblos, jedan od najstarijih gradova Fenikije. Krajem III milenija pre n. e. Biblos je stajao ne samo pod ekonomskim nego i pod politi kim uticajem Egipta. Poznato nam je da su u njemu vladali kne evi, dodu e sa sirskim imenima, ali zato sa isto egipatskim titulama, koji su svoje natpise pisali egipatskim hijeroglifima. Sirija, razdirana unutra njom borbom, esto je postajala plen inostranih osvaja a. Carevi velikih dr ava starog Istoka, na primer, faraon Amenhotep III, s prezirom su se odnosili prema sitnim i politi ki slabim provinciskim zemljama Siriji i severnoj Mesopotamiji. Tako Amenhotep III pi e u jednom pismu vavilonskom caru o svojojk eri: nije to k i jedne od onih sirotih zemalja koje nazivaju Hanigalbat, Gaga i Ugarit. Sredinom II milenija pre n. e. Sirija i Fenikija potpadaju pod vlast Egipta. Ratoborni faraoni XVIII dinastije osvajaju Siriju sve do Eufrata. Oni pot injavaju sebi sirske gradove, name u im te ak danak, eksploati u i prirodna bogatstva tih zemalja. Egipatsko osvajanje, vladavina u Siriji i Fenikiji, a zatim i slabljenje egipatskog uticaja u tim zemljama dobro su nam poznati po mnogobrojnim egipatskim natpisima iz vremena XVIII dinastije, naro ito po diplomatskom arhivu iz El-Amarne, u kome se sa uvalo mno tvo diplomatskih dokumenata koji karakteri u me unarodne odnose ovoga vremena. Sirija je stajala pod ekonomskom i politi kom kontrolom Egipta, ali je ipak sa uvala izvesnu samostalnost. Egip ani su u mnogim gradovima Sirije ostavljali doma e kne eve, a u cilju u vr enja svoga uticaja u Siriji, vaspitavali njihove naslednike u Egiptu u duhu odanosti Egiptu i egipatskom faraonu, spremaju i sebi na tajna in verne sluge u budu nosti. Vladari sirskih gradova priznavali su vlast egipatskih faraona.. Tako jedan od sirskih kne eva, Namiavaza, pi e faraonu: Uistinu, ja, moji ratnici i moja kola, kao god i moja bra a... stojimo na raspolo enju trupama cara, moga gospodara, da po emo svuda kuda on naredi. Sirski su kne evi bili du ni ne samo da egipatskom faraonu pru aju vojnu. pomo nego i da mu pla aju godi nji danak. To se vidi iz pisma Iitija, vladara Askalona: Uistinu, isporu io sam sve namirnice, pi a, stada ovaca, med, ulje, koje je od mene tra io car, mojgospodar. Uistinu, i platio sam danak koji mi je car, mojgospodar, razrezao. Osim toga, sirski su kne evi bili du ni da prate i tite egipatske trgova ke karavane. Jedan od sirskih kne eva pi e egipatskom faraonu: ,Car, mojgospodar, saop tio mi je preko Hai da treba da pratim karavane do Hanigalbata. I doista, oni su bili pra eni i stigli su do cilja.. . Neka car, mojgospodar, i dalje alje karavane. Ja u ih oda iljati najkra im putem. Sirski i feni anski kne evi morali su da obave tavaju egipatsku vladu o svemu to se de ava u Siriji. Tako faraon nare uje knezu Tira da mu javlja o svemu to uje u Hanaanu. Egipatska uprava u Siriji realizovana je pomo u itavog taba inovnika, koji su primali danak od sirskih kne eva, upravljali carskim skladi tima, vr ili periodi ne obilaske terena i razmatrali sporove izme u kne eva. Upori ta egipatske vlasti u Siriji bile su tvr ave, u kojima su se nalazili egipatski garnizoni, a uz to i egipatski hramovi, koji su bili centri za irenje kulturnog uticaja Egipta u Siriji. U XIV veku pre n. e. Egipat vi e ne raspola e dovoljnim snagama da zadr i svoj dominantni polo aju Siriji. Egip ane smenjuju Hetir koji kolonizuju severnu Siriju i pot injavaju je svom uticaju. Hetski uticaju Siriji postaje sve ja i, to potvr uju arheolo ki i lingvisti ki podaci i direktna svedo anstva dokumenata. Dr ava Ugarit,

koja se ranije nalazila pod vla u Egipta, sada je pod sna nim uticajem hetskog cara. U samom Ugaritu bore se dve stranke: egipatska i hetska. Mistu, vladar Ugarita, pi e egipatskom faraonu da mu preti najezda Heta. Ugarit, kao i Tir i niz drugih velikih gradova Fenikije i Sirije spremni su da se odmetnu od Egipta i da pre u na stranu Heta. O prodiranju Heta re ito pi e faraonu Rib-Adi, vladar Biblosa, javljaju i mu da su Heti zauzeli znatan deo Sirije i da prete samom Biblosu. Ujedinjena amoritska plemena, sa Aziru na elu, u savezu sa Hetima nastoje da istisnu Egip ane iz Sirije. U XIV veku pre n. e. Egip ani su prinu eni da predadu svoje pozicije u PrednjojAziji. Ali se ubrzo u Siriji pojavljuju novi osvaja i. To su oni pomorski narodi koji su sna nim talasom zapljusnuli istok, i zauzeli Malu Aziju i Siriju. Tipi no egejske stvari, kiparska keramika, terakote, pretstave boginje prirode, koje su na ene u ru evinama Rasamre, svedo e o prili no sna nom prodiranju egejskih plemena, egejskog trgova kog i kulturnog uticaja u Siriju u XIII-XII veku pre n. e. Veoma je mogu e da je dr ava Ugarit bila u znatnojmeri kolonizovana i mo da ak osvojena od tih prido lih egejskih plemena. O tome svedo i mno tvo egejskih, kiparskih i mikenskih grobova iskopanih u Ras- amri, i ak jedna bogata mikenska grobnica carskog tipa, koja se uzdi e na samom akropolju, me u razvalinama hramova i biblioteke. SOCIJALNO-EKONOMSKI ODNOSI Mnoge oblasti Fenikije i Sirije nisu pru ale povoljne uslove za organizaciju intenzivnih formi zemljoradni ke privrede. Zato su plemena koja su ivela na toj teritoriji, naro ito u prostranim stepama koje Siriju dele od Mesopotamije, dugo vremena bila primorana da vode skita ki, sto arski na in ivota. Jedna od najstarijih doma ih ivotinja u tim zemljama bila je svinja, a zatim je pripitomljen bik, koji je docnije stekao veliki privredni zna ajkao tegle a marva. Samo u nekim dolinama, na primer u dolini reke Oronta, i na feni anskojobali, prirodni uslovi i li su na ruku razvitku zemljoradnje. Tu je postojalo dobro plodonosno tle i dovoljna koli ina vode. P enica, je am i proso gajeni su u tim krajevima jo u doba duboke neolitske starine. Pored cerealija pojavljuju se i najstarije kulture industriskih biljaka. Jo u III mileniju pre n. e. sejan je lan i izra ivane su tkanine, iji su se otisci sa uvali na keramici. Zemljoradni ka tehnika toga vremena bila je veoma primitivna. Veliki zna aj imala je motika, koja je tek postepeno ustupala svoje mesto primitivnom plugu. U njega su obi no uprezani magarci, volovi, a ponekad i ljudi, o evidno robovi. ito je vr eno pomo u stoke i specijalnih naprava, to ve svedo i o izvesnim uspesima u oblasti razvitka zemljoradni kih alatki. O relativnom progresu u oblasti agrarne tehnike svedo i i postepena zamena starih trenica za ito rvnjevima. S pravom je Fenikija smatrana za jednu od najrazvijenih isto nih zemalja, u ekonomskom pogledu. Zauzimaju i veoma plodan, ali krajnje uzak i neznatan obalski pojas zemlji ta, Feni ani su jo u starini bili primorani da obrate pa nju na intenzivnije kori enje svakog komadi a zemlje, pogodnog za zemljo-radni ku privredu. Stanovni tvo se nije ograni avalo na obra ivanje zemlji ta na obali i po dolinama reka, ve je stvorilo terasasti sistem zemljoradnje, iskoristiv i u tu svrhu planinske obronke Livana. Ovaj specijalni sistem zemljoradnje i navodnjavanja bio je u starini ra iren u MalojAziji, Asiriji i zemlji Inka (Peru u Ju nojAmerici), i jo i danas sa uvao se na Filipinskim Ostrvima. On se sastoji u tome to se planinski obronci ve ta ki pretvaraju u nizove terasa, koje le e jedna iznad druge i koje se navodnjavaju pravilno raspodeljenom vodom planinskih potoka. Obi no su te planinske terase kori ene za gajenje vo njaka i vinograda. Tako su se u Fenikiji i Siriji pored proizvodnje cerealija pojavili i intenzivni oblici zemljoradni ke privrede, napose vinogradarstvo i

vinarstvo. Feni ansko vino bilo je uveno u itavom starom veku. Se anje na njega sa uvalo se sve do rimskog doba. Rimski agronomi, kad govore o vinogradarstvu, citiraju Kartaginjanina Magona, koji je iskoristio iskustvo sa krupnim vinogradarskim i vinarskim gazdinstvima feni anskih kolonija Severne Afrike. Intenzivni oblici zemljoradni ke privrede davali su mesnom stanovni tvu u nekim slu ajevima mogu nost da izvozi poljoprivredne proizvode, na primer. maslinovo ulje i vino, u susedne zemlje. Na egipatskim natpisima ovim re ima se opisuju bogatstva zemljoradni ke zemlje Xahi, koja le i u dolini reke Oronta: Vo njaci su puni plodova. Vino u mulja ama te e kao potoci vode. ita na terasama ima u takvom obilju da ga je vi e nego peska. Jo u dubokojstarini pojavljuju se u Siriji i Fenikiji razni zanati. U planinama Livana postojala je dobra gvozdena ruda. Njeno va enje i obrada nisu pretstavljali velikih tehni kih te ko a. Osobito visok procvat dostigla je u Fenikiji tka ka proizvodnja. Feni ani su bili uveni po svojojve tini bojenja tkanina. Nadaleko poznate bile su svetlocrvena i tamnoviolet purpurne boje, koje su Feni ani izra ivali od mesnih primorskih meku aca, ije su koljke na ene na feni anskojobali u ogromnim koli inama. Naro ito je crveni purpur-argaman, na ije se ime nailazi i u jevrejskom, i u asirskom jeziku, bio jedan od glavnih artikala feni anskog izvoza. Izrada vunenih tkanina, purpurno obojenih, spominje se jo na natpisima iz Ras- amre koji datuju u XIV vek pre n. e. Visok procvat dostigla je u Fenikiji i izrada stakla, ali su tu tehniku Feni ani preuzeli od Egip ana i delom od Asiraca. Obilje odli ne gra evinske i brodogradili ne umske gra e, uglavnom po umama Livana, doprinelo je znatnom razvitku drvne industrije i brodogradnje. Feni ani su u antici smatrani za najbolje brodogradioce. Jo u doba Starog carstva Egip ani su nazivali jedan od tipova la a bibloskom la om. Sasvim je mogu e da je i sam plemenski naziv Feni ani do ao od egipatske re i Fenehu, koja zna i brodogradilac. ak i gr ki istori ar Herodot, koji je iveo u V veku pre n. e., pi e da su se me u brodovljem itave persiske flote najboljim hodom odlikovale la e koje su izradili Feni ani. Najstariji tip feni anske la e bio je te ak, ali za moreplovstvo veoma podesan brod, koji je pokretan uglavnom jedrima i koji je bio namenjen prevozu velikog tereta. TRGOVINA Trgovina Fenikije i Sirije do ivela je visok razvitak,23 to se obja njava relativno visokom produktivno u poljoprivrede, uspesima zanatstva i povoljnim geografskim uslovima. Feni anski gradovi le ali su na raskrsnicama veoma va nih trgova kih puteva, koji su zemlje Prednje Azije spajali sa bazenom Egejskog Mora, sa Afrikom i Arabijom. Ta trgovina vo ena je suvozemnim i pomorskim putevima. Karavani trgovaca kretali su iz Male Azije, iz Mesopotamije, iz Arabije, sa Crvenog Mora i iz Egipta, sti u i u gradove na feni anskojobali. Pored obi nog transporta pomo u tegle e marve, postojao je i kolski, o emu svedo e votivni modeli kola na dva to ka. Jo stari natpisi na eni u Ras- amri, iz III milenija pre n. e., ivo karakteri u trgova ku delatnost gra ana dr ave Ugarit. Mo e se pretpostavljati da je ta suvozemno-karavanska trgovina zahvatala iroke teritorije od severnog primorja Sirije do zaliva Akaba na obalama Kaspiskog Mora, obuhvataju i time itav Hanaan. Ali je osobito visok procvat dostigla u Fenikiji pomorska trgovina. Jo u IV mileniju pre n. e., u doba Starog carstva, Egip ani izvoze iz Fenikije raznu robu, me u kojom treba ista i maslinovo ulje i drvo. Artikli feni anskog izvoza bili su, pored toga, vino, kedrovo ulje, stoka, ito, kozmeti ka i medicinska sredstva. umska gra a zauzimala je izvanredan zna aju feni anskojtrgovini i u svekoliko feni anskoj

ekonomici. Planinski lanci Livana i Antilivana, koji le e u neposrednojblizini trgova kih feni anskih gradova, kao i susedne planinske oblasti Male Azije, Zakavkazja, Severne i Srednje Sirije i Palestine bili su u starini pokriveni krupnim umskim kompleksima. Znatna umska bogatstva tih podru ja, koja su obilovala kedrovima, kilikiskim i primorskim borom, kao i drugim dragocenim vrstama ume, omogu avala su feni anskim trgovcima da izvoze umsku gra u u velikim koli inama, naro ito gra evinski i brodogradili ni materijal, u Egipat, a tako e i u Mesopotamiju. Jedan reljef iz vremena Setija I sjajno karakteri e potrebe Egip ana za drvetom; na njemu je pretstavljeno kako livanski kne evi seku kedrove za egipatskog cara. Drvo su Feni ani izvozili i u druge zemlje. Tako je Hiram I, car Tira, slao kedar caru Izraelsko-Judejskog carstva Solomonu, za gra enje jerusalimskog hrama. U VIII veku pre n. e. Feni ani su liferovali umsku gra u u Asiriju, caru Sargonu II, za gra enje njegovog dvorca. Ponekad 23 Jo je Marks istakao da su Feni ani trgova ki narod par excellence... (Kapital I, 1935, 80, na ruskom). je Fenikija pla ala asirskim carevima danak u kedrovini. Na jednom bareljefu pretstavljena je flota, natovarena feni kom umskom gra om. Osobit zna ajimala je trgovina feni anskih gradova sa Egiptom. Centar te trgovine bio je stari feni anski grad Biblos, na ije se ime nailazi jo na egipatskim natpisima iz vremena Starog carstva. Iskopavanja u Biblosu dala su mno tvo egipatskih predmeta iz raznog doba, koji datuju jo u arhajsku epohu, to svedo i o starosti i trajnosti trgova kih veza Biblosa sa Egiptom. U periodu Srednjeg carstva trgovina izme u Egipta i Fenikije bila je veoma iva. U Povesti Sinuheta govori se o tome da se u Siriji mogao uti egipatski jezik i da su egipatski poslanici pose ivali tu zemlju. A u Pouci Ipuvera, koja tako e spada u vreme Srednjeg carstva, govori se o dobavljanju iz Sirije specijalne vrste drveta, potrebne za izradu sarkofaga, i drvne smole za mumifikaciju. Osobito visok procvat dostigla je ta trgovina feni anskih gradova, uglavnom Biblosa, sa Egiptijm sredinom i u drugojpolovini II milenija pre n. e., kada su egipatski faraoni osvojili Siriju i Fenikiju i prisajedinili ih velikojegipatskoj dr avi. ivu pretstavu o razvitku te trgovine pru aju nam diplomatska pisma sa uvana u arhivu El-Amarne. U jednom od tih pisama direktno se ukazuje na to da je Biblos imao za Egipat podjednak zna ajkakav i Memfis. U to doba Egip ani izvoze iz Fenikije najraznovrsniju robu. U amarnskim pismima govori se o liferovanju Egiptu ita, stoke, drveta (velikih brvana), robova i robinja. Preko feni anskih i sirskih gradova tekao je tranzit u Egipat raznih artikala iz Hetske dr ave, iz dr ave Mitana, iz Vavilona i Asirije. Iz Arada i Berita, trgova kih gradova Fenikije, u Egipat se stalno alju la e natovarene robom. Sirski i feni anski kne evi javljaju u svojim pismima o oda iljanju trgova kih karavana u Egipat. Sirija i Fenikija su jo od III milenija pre n. e. bile prili no tesno povezane sa itavim nizom susednih zemalja, naro ito sa Mesopotamijom i sa Malom Azijom. Sargon, akadski car, koji je preduzeo niz krupnih pohoda, osvojio je zemlju Mari i zemlju Jarimut. Veoma je mogu e da naziv Jarimut odgovara starom nazivu Rimita, koji ozna uje jednu od oblasti Severne Sirije. Prodiranje Sargona u Siriju u znatnojse meri obja njava potrebom za u vr enjem trgova kih veza izme u Akada i Sirije, odakle su narodi Me ure ja dobijali potrebno drvo. Sargon u ovom slu aju te i za tim da osvoji va ne trgova ke puteve i gradove na obali Sredozemnog Mora. U ru evinama mnogih starih gradova Sirije nadeni su razni predmeti mesopotamskog porekla, koji svedo e o tesnoj trgova koji kulturnojvezi izme u Sirije i Me ure ja. Tako je u Tel-Tainatu 1937 g. na eno mno tvo cilindri nih pe ata iz Ura, a u Katni iskopan hram sumerske boginje Nin-egal, to svedo i o sna nom kulturnom uticaju Sumera. Od velikog zna aja za Fenikiju i Siriju bila je tako e i trgovina vo ena sa hetskim plemenima. Iskopavanja u

Ras- amri otkrila su veliku koli inu predmeta hetskog porekla. Heti prodiru u Siriju i kolonizuju je od po etka II milenija pre n. e. Prodiranje Heta u Siriju najte nje je vezano za razvitak trgovine izme u Hetske dr ave i Sirije, i u krajnjojliniji dovodi do osvajanja znatnog dela Sirije od strane hetskih careva. U dubokojstarini postojao je u Fenikiji i Siriji isti onakav seosko-op tinski poredak kakav i u ostalim staroisto nim zemljama. O postojanju drevnog op tinskog poretka svedo e oni op tinsko-agrarni kultovi koji su svog odraza na li u mitolo kim spevovima na enim prilikom iskopavanja Ras- amre. Ali znatan razvitak trgovine jo u III mileniju pre n. e. dovodi do postepenog raslojavanja starih seoskih op tina, do njihovog laganog raspadanja i do razvitka robovlasni kih odnosa. II poslovnim dokumentima iz Ras- amre koji spadaju u II milenijpre n. e. spominju se trgovci, imu ni ljudi i ak privatni zemljoposednici, to svedo i o znatnom klasnom raslojavanju. Na staroegipatskim natpisima iz vremena Srednjeg carstva spominju se me u faraonovim neprijateljima i ljudi iz luke, o igledno, nemirni trgova ko-zanatliski puk feni anskih gradova, koji je esto dizao ustanke protiv egipatskih osvaja a. OBRAZOVANjE FENI ANSKOG CARSTVA U dugotrajnom i upornom ratu Egip ani i Heti su oslabili, i snage njihovih dr ava bile su istro ene. To je stvorilo povoljne uslove za obrazovanje samostalnih dr ava u Siriji i Fenikiji, dr ava koje su svojprocvat dostigle u X-IX veku pre n. e. U to vreme Egipat. i Asirija do ivljuju doba opadanja, i vi e ne mogu da pretstavljaju opasnost za bogate trgova ke gradove Fenikije i Sirije. Pored Biblosa isti u se dva druga krupna trgova ka grada Sidon i Tir. Sidon je o igledno bio stariji centar feni anske trgovine. U svakom slu aju, i Izrailjci, i stari Grci nazivali su sve Feni ane Sidoncima, a car docnije obrazovanog Tirsko-Sidonskog carstva nosio je obi no titulu car Sidona. Najzad, u Sidonu se nalazilo op tefeni ansko svetili te hram boginje Astarte iji je kult bio u Fenikiji osobito rasprostranjen. Ne to docnije isti e se Tir kao krupan trgova ki i politi ki centar. Hiram I, car Tira (969-938 g. pre n. e.), vodi iroku trgova ku i osvaja ku politiku. On preduzima pohod na ostrvo Kipar i osniva tamo feni ansku koloniju Kart-Hada t. Poznati su nam i dalji pohodi koje je preduzeo Hiram I. Takav je njegov pohod protiv zemlje Utike u Africi i jedna velika ekspedicija organizovana u zemlju Ofir. iroka osvaja ka politika Hirama I dovodi do procvata Tira. Tir se razvija u veliki i bogat grad. Njegova teritorija bila je ve ta ki uve ana nasipanjem zemlje u isto nom delu grada, gde su pod Hiramom podignuti nov gradski kvart i trg za pijacu i za narodne skupove. Tir, koji zgodno le i na ostrvu, bio je jako utvr en, i pretvorio se u mo nu pomorsku tvr avu. U IX veku pre n. e. nastavio se dalji procvat Feni anske dr ave. Feni anski car Itobaal osniva grad Avzu u Libiji. Tiru u ovo vreme pripada itava feni anska obala, sa krupnim trgova kim gradovima Beritom, Biblosom i Sidonom. KOLONIZACIJA Feni ani osnivaju itav niz kolonija, po itavom bazenu Sredozemnog Mora. Jo u XVI veku pre n. e. feni anska kolonizacija ne obuhvata samo ostrvo Kipar i jedan deo ju nog primorja Male Azije, nego i sve podru je Egejskog Mora. Feni ani su birali za svoje trgova ke faktorije ostrva koja le e blizu obale, predele koji le e na raskrsnici va nih trgova kih i vojnih puteva, koji raspola u prirodnim bogatstvima i koji su dobro za ti eni u geografskom pogledu. Posle Kipra Feni ani kolonizuju Rodos, pojedina ostrva u grupi Kiklada i Sporada, zlatom bogato ostrvo Tasos, Samotraku, i

mo da ak prodiru preko Helesponta i Bospora u Crno More, sti u i do severnih obala Male Azije; feni anska trgovina prodirala je, dalje, u oblasti i gradove Male Azije i gr kog kontinenta. Iskopavanja u Troji, Mikeni i Tirinsu otkrila su niz tipi no feni anskih predmeta. Ova iroko razvijena pomorska trgovina i kolonizacija, sprovo ena u granicama isto nog Mediterana, realizovana je uglavnom od strane sidonskih trgovaca. Krupni feni anski trgova ki grad Tir vodio je zama nu trgovinu u zapadnom delu Mediterana, gde su iseljenici iz Tira osnovali veliki brojkolonija. Feni ani su gradili te kolonije uglavnom po ostrvima i na obalama Sredozemnog Mora. postepeno prodiru i pomorskim putem koji je vodio od obala Fenikije do obala Iberije, uglavnom u Tartes. Tajput vodio je preko Sicilije, Malte, Pantelerije u stari grad Gader (latinski Gades, dana nji Kadis), koji su Feni ani osnovali na ostrvu kod u a reke Gvadalkvivira, glavne reke Turditanije. Na Siciliji Feni ani su osnovali grad Ro Melkart (Glava Melkarta, glavnog boga Tira). Grad Karalis (Kaljari) na ostrvu Sardiniji tako e je smatran feni anskom kolonijom . O igledne tragove feni anskog uticaja pretstavljaju kamene grobnice u obliku zarubljene kupe, sa uvane na Sardiniji, Na svom putu ka Zapadu Feni ani su kolonizovali neke delove severne Afrike, osnovav i ovde niz svojih trgova kih faktorija i gradova, me u kojima se osobito istakla Kartagina (koja je mo da postojala jo u prvojpolovini I milenija pre n. e.). U VI-V veku pre n. e. Kartagina je ujedinila oko sebe itav niz drugih feni anskih kolonija zapadnog Mediterana, obrazovav i krupnu i mo nu robovlasni ku dr avu. Najisturenije tvr ave feni anske trgovine na zapadu bile su feni anske naseobine na zapadnojobali Afrike: Tingis (Tanxa, Tanger), Celis (Azila) i druge. Dalje na jug nalazilo se, po docnijim, mo da preteranim, predanjima, 300 starih feni anskih naseobina, koje su osnovali stanovnici Tira i koje su le ale na rastojanju trideset dana hoda. ivu sliku irokog zamaha feni anske pomorske trgovine i kolonizacije pru a Periplus Hanona Kartaginjanina, iji je tekst uzet iz zvani nog dokumenta koji se nalazio u hramu boga Ela u Kartagini. U tom Periplusu, iji tekst datuje u VI vek pre n. e., navodi se nalog za putovanje i opisuje Hanonov put oko Afrike. Sude i po tom opisu, Hanon je isplovio na okean kroz Heraklove Stubove (Gibraltarski moreuz). Hanonova flota sastojala se od ezdeset la a sa po 50 vesala, i imala je na palubama 80.000 ljudi i ena. Rezultat ove krupne feni anske ekspedicije bilo je ispitivanje obala Zapadne Afrike i osnivanje tu novih gradova i hramova. O visokom razvitku feni anskog moreplovstva svedo i i sjajni put oko Afrike koji je preduzeo egipatski faraon Neho II. Sa uvane su veoma neodre ene vesti o pomorskim putovanjima Feni ana du zapadne obale Pirenejskog Poluostrva na sever. Ali ti podaci zahtevaju dalje potvrde. Kalaji ilibar Feni ani su, o igledno, dobijali uglavnom pomo u tranzitne trgovine iz Britanije, Feni ani su prodrli i u isto ne zemlje. Na trgovima Tira prodavana je roba dovezena iz Jermenije. U Mesopotamiji, na Eufratu, Feni ani su osnovali svoju koloniju grad Edanu. Sirija i Palestina snabdevale su Fenikiju sirovinama, raznom robom, kao i radnom snagom. Iz Arabije Feni ani su dobijali za ine. itav niz kolonija osnovali su Feni ani u Egiptu, sa kojim su ih vezivali vajkada nji trgova ki i kulturni odnosi. Prema tome, feni anska trgovina i feni anska. kolonizacija dosti u u XVI-XII, a naro ito u X-IX veku pre n. e. ogroman zamah. Feni anska kolonizacija u znatnojmeri prethodi starogr kojkolonizaciji. O igledno, Grci su neko vreme morali da vode prili no upornu borbu sa feni anskim trgovcima. Robovlasni ka privreda, o kojojse u izvorima sa uvalo malo vesti, tesno vezana za prekomorsku trgovinu i zelena tvo, dostigla je u krupnim gradovima Fenikije u VII-VI veku pre n. e. visok razvitak. O tre klasne protivre nosti morale su neminovno

izazvati talas narodnih ustanaka. Anti ka tradicija sa uvala je poznu uspomenu na veliki ustanak robova u Tiru. Kako saop tava Justin, pobunjeni robovi pobili su sve slobodne mu karce, a ene uzeli sebi za supruge, postaviv i za cara jedinog slobodnoro enog oveka koji je ostao u ivotu, po imenu Stratona. Tirsko-sidonsko carstvo, koje je kulminaciju svoga razvitka dostiglo u IX veku pre n. e., nije dugo postojalo, nai av i na stra nog neprijatelja u li nosti oja ale asirske vojni ke dr ave. Ali su Tir i Sidon, najkrupniji gradovi Fenikije, dugo pru ali otpor asirskim carevima, koji su nastojali da ovladaju feni anskim primorjem. Tek je Asarhadonu (VII vek pre n. e.) definitivno po lo za rukom da potu e ove mo ne feni anske gradove i da Fenikiju prisajedini Asirskom carstvu. KULTURA Najkrupniju tekovinu feni anske kulture pretstavlja alfabetni sistem pisma, koji se u Fenikiji pojavio u XIII veku pre n. e. Znatan razvitak trgovine zahtevao je pojavu takvog jednostavnog sistema pisma koji bi omogu io da se sastavljaju poslovna dokumenta na najbr i na in. Upravo stoga se alfabet, taj najprostiji i najpodesniji sistem pisma, pojavio u Fenikiji, gde je trgovina dostigla tako visok razvitak. Kod stvaranja svoga alfabetnog sistema Feni ani su iskoristili bogato kulturno nasle e starog Vavilona i starog Egipta. Elementi alfabetnog pisma u vidu pojedinih alfabetnih znakova postojali su jo u vavilonskom klinastom pismu, koje oko 2000 g. pre n. e. prodire u severnu Siriju. Tu je vavilonsko klinasto pismo podvrgnuto znatnom upro enju, i na njegovojosnovi poniklo je severnosirsko alfabetno klinasto pismo, koje se sastojalo od 30 alfabetnih znakova. Pomo u tog alfabetnog klinastog pisma napisani su brojni natpisi na eni u Ras- amri. Ali je znatno ve i uticajna postanak isto feni anskog alfabeta izvr ilo egipatsko hijeroglifsko pismo, u kome su postojala 24 alfabetna znaka, koji su slu ili za oznaku suglasni kih glasova. Egipatski hijeroglifski natpisi na eni su u ru evinama Biblosa; pritom su na nekim od tih natpisa pojedini hijeroglifi na feni anskom tlu ve dobili drugo zna enje. Specijalan prelazni sistem od egipatskih hijeroglifa ka feni anskom pismu na en je na Sinajskom Poluostrvu, gde su u ru evinama egipatskog hrama, blizu rudnika bakra Serabit-el-Hadim, na eni natpisi koji se sastoje od 25 kurzivnih znakova, od kojih 8 znakova zauzimaju srednje mesto izme u egipatskih hijeroglifa i feni anskih znakova. Tako je mogu e da je na bazi postepenog kori enja elemenata alfabeta, vavilonskog klinastog pisma i egipatskih hijeroglifa ponikao ve usavr eniji feni anski alfabet, koji se sastojao od 22 alfabetna znaka, koji su slu ili za oznaku samo suglasnika. Preimu stvo feni anskog alfabeta sastoji se u tome to se u njemu nalaze samo alfabetni znaci. Feni anski alfabet bio je od ogromnog istoriskog zna aja. Iz feni anskog alfabeta ponikao je docnije starogr ki alfabet. Prema tome, feni anski alfabet le i u osnovi velikog broja docnijih sistema pisma. Najstarija religija plemena Fenikije i Sirije vodi poreklo od drevnih op tinskoagrarnih kultova. U mitolo kim spevovima iz Ras- amre opisuju se starinski sveti obredi zalivanja je ma, uprezanja magarca i drepca i sa enja vinove loze. Bog Mot pretstavlja se u liku zrelog klasa, koji krajem leta pada pod srpom boginje Anat. Osobito va no mesto u religiskim pretstavama starih Feni ana zauzimao je lik umiru eg i ponovo vaskrsavaju eg boga prirode Baala i njegovog sina Alijana, iji su mit i kult o igledno obja njavali ljudima u religisko-pesni kom obliku tajni smisao smenjivanja godi njih doba. Ove verske pretstave na le su svog vidnog odraza u mitolo kim spevovima, iji su tekstovi na eni prilikom iskopavanja u Ras- amri. U spevu o Baalu i Alijanu pri a se o tome kako se za boga Baala podi e sjajan hram, u kome

Baal progla ava svoju pobedu nad bogom smrti Motom. Ali boga Baala sti e smrt, i on je zajedno sa svojim sinom prinu en da si e u zagrobni svet. Dalje se opisuju zaupokojeni obredi, koji se vr e u ast umrlih bogova, borba boginje plodnosti Anat sa bogom smrti Motom, traganje za umrlim bogovima, kona na pobeda Baala nad Motom i vaskrsenje Baalovo. Ovajstari mit i kult boga umiru e i ponovo vaskrsavaju e prirode uzet je za osnovu docnijeg kulta boga Adonisa, koji je docnije stekao toliku rasprostranjenost u Siriji i Fenikiji. Veliki interes pretstavljaju i neke istoriske legende, na primer, Legenda o Keretu; u njojse pri a o tome kako sidonski car Keret, na savet boga Ela, preduzima pohod protiv plemena Terahita, koji su iveli na granici Arabije i Palestine. U. ovoj interesantnojlegendi spominju se gradovi A dod i Kade i starojevrejsko pleme Zebulon, to svedo i o irokojrasprostranjenosti feni anske trgovine i vojne politike jo u dubokojstarini. XIII. STARAPALESTINA PRIRODA Palestina se prostire od ju nih predgorja Livana do severnih granica Arabiske pustinje. Na zapadu ona se grani i Sredozemnim Morem, a na istoku siriskomesopotamskom stepom. Teritorija Palestine krajnje je neznatna i dosti e samo nekih 26.000 km2. U geografskom pogledu Palestina se lako mo e podeliti na etiri dela: na primorje, visoravan zapadno od Jordana, na dolinu Jordana i na visoravan isto no od Jordana. Ju ni deo primorja ima plodno tle, koje navodnjava mno tvo re ica. Tu je u starini zemljoradnja dostigla znatan razvitak. Kroz tu oblast prolazio je veliki trgova ki put koji je vodio iz Egipta u Siriju. Osobito se odlikovala plodno u Saronska nizija, koju su ponekad nazivali rajskim vrtom. Podjednako su plodne i neke unutra nje oblasti zapadne Palestine. Takva je Jerihonska ravnica, koju sjajno navodnjava Vadi-Kelt. Zahvaljuju i arkojklimi i obilju vlage, ovde raste ak urmina palma. Zapadno od severnog dela doline Jordana prostire se Galileja, sa svojim dolinama, ravnicama i planinskim padinama, dobro navodnjavanim planinskim izvorima i potocima. Ovajdeo Palestine povoljan je za razvitak zemljoradni ke privrede i u starini bio je gusto naseljen, o emu svedo e brojne razvaline starih gradova. Velikom plodno u odlikovale su se i neke oblasti koje le e isto no od Jordana. Takva je zemlja Ba an, koja je jo u starini u ivala glas bogate zemljoradni ke zemlje. Ali nisu svi delovi Palestine bili pogodni za razvitak zemljoradni ke privrede. Pored plodnih ravnica nailazi se ovde i na visoravni, planinske oblasti i suve stepe. Takve su, na primer, planinske oblasti to le e u ju nom delu zapadne Palestine, koje su kod starih Jevreja nosile naziv planine Efraima i planine Jude. Ovde teren postepeno prelazi u suvu stepu, u kojojse stanovni tvo bavilo uglavnom sto arstvom. Malo plodne i slabo navodnjavane visoravni isto ne Palestine tako e su pru ale povoljnije uslove za razvitak sto arstva negoli zemljoradnje. Osobitim prirodnim uslovima odlikovala se dolina Jordana. U nekim svojim delovima, na primer, oko Genizaretskog Jezera, dolina reke Jordana bila je plodna i pogodna za poljoprivredu, ali je na gotovo itavojsvojoj du ini pretstavljala uzak pojas zemlji ta, obrastao trskom i nalik na divlju xunglu, nastanjenu grabljivim zverima. Zato je dolina Jordana pretstavljala neku vrstu barijere, koja je o tro delila zapadnu Palestinu od isto nog dela te zemlje. Prirodna bogatstva Palestine su neznatna. U isto nom delu Palestine i u njenom ju nom delu postojale su u starini ume, ali su to pre bili umarci ili ipra je nego

ume u pravom smislu te re i. Visoko drve e sretalo se ovde retko i smatrano je obitavali tem bo anstva. Gra evinski i brodogradili ni materijal morao se uvoziti iz susednih zemalja. Palestina nije imala svoje metalne rude. Najbli i rudnici bakra nalazili su se u planinama Livana, u zemlji Edom, koja le i jugoisto no od Palestine, i kod zaliva Akab, gde su na eni eksploatisani stari rudnici bakra. Tle Palestine bilo je bogato glinom, sjajnom kerami kom sirovinom, koja je slu ila za izradu posu a i cigala. Razne vrste kamena slu ile su za gra enje zidova tvr ava i gradova, kao i krupnih zgrada. ISKOPAVANjA Arheolo ka iskopavanja svedo e o tome da je u Palestini ovek iveo jo u paleolitsko doba. Tako je u jednojpe ini na severozapadnojobali Genizaretskog Jezera na ena ljudska lobanja veoma bliska lobanji neandertalca. Tu su na eni ru ni upalja i, dleta, iljkovi kopalja i ostalo oru e poznomusterijenskog i orinja kog tipa. Isto takvo oru e iz doba gornjeg paleolita na eno je i u pe ini kod ukbah, severozapadno od Jerusalima. U znatno ve ojkoli ini na eno je oru e neolitskog doba. Dragoceni kompleksi spomenika neolitskog doba na eni su prilikom iskopavanja starog Gezera, koji je le ao u zapadnom delu doline Ajalona, to srednju Palestinu deli od ju ne. Stenovite planine oko Gezera izobiluju prirodnim i ve ta kim pe inama, u kojima su iveli ljudi neolitskog doba. Karakteristi na je za neolit i keramika koja je na ena u najstarijim slojevima Gezera, kao i na drugim mestima Palestine. Rana neolitska kultura dobila je svojdalji razvitak u doba halkolita. U ovo doba spadaju interesantni spomenici iskopani severoisto no od Mrtvog Mora, na mestu Telelat-Ghasul. Sude i po na enim predmetima, u IV mileniju pre n. e. ovde su iveli zemljoradnici, koji su u tom podru ju bili stalno naseljeni. Sa uvani su ostaci ku ica od nepe enih cigala, koje su ponekad gra ene na kamenom temelju. Tehnika izrade oru a sve se vi e usavr uje. Kamene sekire zamenjuju se bronzanim. Analogni proces zapa a se i u keramici, o emu svedo i na eno glineno posu e, na injeno na lon arskom vitlu i ukra eno geometriskim ornamentom. Ogroman istoriski zna ajima tu na eno zidno slikarstvo. Strogo stilizovani crte i, dati dosledno, u komplikovanom geometriskom stilu, pru aju svojevrsnu simboliku kulta sunca. Arheolo ka iskopavanja otkrila su na teritoriji Palestine ru evine mnogih gradova, koji su u starini imali veliki ekonomski, vojni i kulturni zna aj Takav je Lahi , ije su ru evine na ene izme u Gaze i Hebrona, u ju nom delu Palestine. Le e i na trgova kom putu to vodi sa primorja u dubinu zemlje, ovajgrad je jo u III mileniju pre n. e. dostigao veliki procvat. Grad je okru en zidom, sagra enim od cigala i za ti enim kulama na uglovima. U ru evinama toga grada na ene su razne vrste oru ja i oru a od kaljenog bakra. Velikom specifi no u odlikuje se ovde na ena keramika. Bele ke grn ara na sudovima svedo e o postanku. pisma. Podjednak interes pretstavljaju i ru evine Gezera, stare tvr ave, okru ene zidovima na injenim od velikih kamenih blokova i za ti enim pravougaonim kulama. Severozapadno od Mrtvog Mora, na zapadnom rubu doline Jordana, otkrivene su ru evine jednog starog grada, koji istra iva i upore uju sa bibliskim Jerihonom. Iskopavanja su pokazala da je tajgrad jo u IV-III mileniju pre n. e. pretstavljao jaku tvr avu. Od predmeta na enih u ru evinama toga grada, treba ista i kameno oru e, sa uvano u vidu relikata, kao i bakarno oru e samobitnog sirskog oblika, to svedo i o visokom i samostalnom razvitku lokalnog zanatstva. Dragocene rezultate dala su iskopavanja gra a Megido, koji je le ao u jugozapadnom delu plodne Izraelske ravnice. Ovajgrad postojao je jo od duboke starine, ali je osobito krupan zna ajstekao u II mileniju pre n. e., pretvoriv i se u va an privredni centar i jaku tvr avu. Tu je otkrivena itava jedna kerami ka radionica, sa

drvenim lon arskim vitlom. U doba invazije Hiksa Megido je ulazio u sastav Hiksoskog carstva, o emu svedo e tu na eni egipatski skarabeji hiksoskog tipa. Tu su na eni i ostaci tvr ave, koja spada u vreme cara Solomona. Bogat materijal za prou avanje odnosa izme u Palestine i Egipta dala su iskopavanja starog grada Bet- ana (dana nji Bejsan), koji je iskopan na 5 km zapadno od u a reke Nar-Xaluda u Jordan. Sude i po tim iskopavanjima, Bet- an je bio jedan od najstarijih gradova Palestine. Jo u III mileniju pre n. e. on je bio znatan trgova ki centar, kuda su zajedno sa robom prodirali i inostrani kulturni uticaji. Tako su u ru evinama Betana na eni egipatski predmeti iz; vremena Srednjeg carstva. U XVIII veku pre n. e., osvojen od Hiksa, Bet- an je pretstavljao dobro za ti enu tvr avu. Od vremena invazije Hiksa Bet- an potpada pod egipatski uticaj U njegovim razvalinama na eni su ostaci dvaju egipatskih hramova, mno tvo egipatskih predmeta i dva dragocena natpisa iz vremena XIX dinastije, u kojima se opisuju vojni pohodi i podvizi Setija I i Ramzesa II. Predmeti koji karakteri u uzajamne odnose Egipta sa Palestinom na eni su i prilikom iskopavanja Xerara, jedne od pograni nih tvr ava. Krupna iskopavanja izvr ena su i na mestu filistejskog grada Gaze. Za prou avanje istorije Palestine u I mileniju pre n. e. pru ila su izvestan materijal iskopavanja stare Samarije, gde su na ene ru evine dvoraca Omrija i Ahava, iskopavanja starog Sihema i najzad iskopavanja na teritoriji Jerusalima, gde su otkrivene grobnice careva iz ku e Davidove. PISANI IZVORI Arheolo ka iskopavanja na teritoriji Palestine otkrila su ve i brojstarih gradova, u kojima je na eno mno tvo predmeta iz materijalnog ivota i kulta. Ali je tu na eno, kao god i u Fenikiji i Siriji, vrlo malo natpisa. Tako je, na primer, u dvorcu Ahava u Samariji na eno svega 75 crepi a (ostraka), sa datiranim dokumentarnim zapisima privredne prirode; u Jerusalimu je na en takozvani siloamski natpis iz vremena judejskog cara Hizkije (oko 715 g. pre n. e.); u prekojordanskojoblasti na en je natpis moavitskog rara Me e, u kome se spominje ime starojevrejskog boga Jahve i opisuju ratovi Moavita sa susednim plemenima. Najzad, pre nekoliko godina, u ru evinama tvr ave Lahi na ena je prepiska komandanta utvr enog gfada Kiriat-Ierim sa vojnim komandantom Lahi a i susednih tvr ava, koja spada otprilike u 586 g. pre n. e. Bogat materijal za prou avanje Palestine daju egipatski natpisi. U mnogim od njih opisuju se pohodi faraona na Palestinu. U tom pogledu osobito su interesantni anali pohoda Tutmesa III, pobedni natpisi Setija I i Ramzesa II, natpis Merneptaha, popisi pokorenih oblasti i gradova Palestine i Sirije, koji poma u da se rekonstrui e istoriska geografija tih zemalja. Najzad, veliku vrednost pretstavljaju poznati diplomatski dokumenti iz Amarnskog arhiva, koji daju jasnu karakteristiku Palestine pod vla u Egipta, u doba slabljenja egipatskog uticaja i prodiranja plemena Habiri u Palestinu. Dragocene podatke za pozniju istoriju Palestine pru aju vavilonski, hetski i asirski natpisi. Feni anski mitolo ki spevovi iz Ras- amre daju obilat materijal za rekonstruisanje najstarijih oblika religiskih verovanja plemena koja su ivela na teritoriji Palestine. Dragocen izvor za istoriju Palestine pretstavlja biblija zbornik raznih dela starojevrejske knji evnosti, koji je kod starih Jevreja i docnije kod hri ana stekao zna ajsvetog pisma (spisa). U tajzbornik ulaze istoriske knjige, koje opisuju istoriju izrailjskog i judejskog carstva na osnovu starih letopisa i itavog niza starinskih legendi. U sastav biblije ulaze i stari mitovi, ponikli na bazi vavilonske i feni anske mitologije (na primer, mit o stvaranju sveta ili o svetskom potopu), primeri svetovne i

religiozne poezije, pouke, zbornici zakonodavnog karaktera, najzad, socijalno-politi ki govori i pamfleti takozvanih proroka. Najstariji deo biblije vodi poreklo iz IX veka pre n. e. Redaktor ovog dela upotrebljava re bogovi elohim, i zato nosi naziv elohist. U VIII vek pre n. e. spada onajdeo biblije koji pretstavlja zbornik legendi i istoriskih predanja; autor zbornika naziva glavnog izrailjskog boga imenom Jahve, i zato nosi naziv jahvist. U VII veku pre n. e. obe te redakcije spojene su u jedan zbornik. Docnije je biblija vi e puta podvrgavana redakcionojobradi, tako da je stari tekst sa uvan u veoma izopa enom obliku. Zato je kod prou avanja istorije starog Izraela i stare Judeje, kao i starojevrejske religije, nu no bilo podvr i bibliski tekst strogo kriti kojanalizi. Ovo kriti ko prou avanje teksta biblije pretvorilo se tokom vremena u posebnu nau nu disciplinu, koja je dobila ime bibliska kritika. Znameniti filozof B. Spinoza jo je u XVII veku prvi pri ao osnovnim problemima bibliske kritike. Spinoza je dokazao da je Petoknji je (Pentateuh), zajedno sa knjigom Isusa Navina, sastavljeno tek u V veku pre n. e., da su knjige Paralipomenon napisane u II veku pre n. e. i da Knjigu psalama nije sastavio David, ve da je ona postala znatno docnije. Kriti ka, ali jo uvek formalna analiza bibliskog teksta omogu ila je . Astriku sredinom XVIII veka da utvrdi dva osnovna izvora Knjige postanja elohista i jahvista. Nastavljaju i ove radove u oblasti bibliske kritike, De Vete je 1805 g. utvrdio identitet Knjige ponovljenih zakona sa onom Knjigom zakona o kojojse u samojbibliji govori da je na ena 622 g. Najzad, itavu epohu u prou avanju biblije pretstavljalo je delo Velhauzena Uvod u istoriju Izraela (1879 g.). U tojknjizi Velhauzen je, prilaze i bibliskom tekstu i njegovojkritici sa istoriskog stanovi ta, pretpostavio i obrazlo io svoju pretpostavku da izvor koji je ranije nazivan Stariji elohist, a koji se sada naziva Sve teni ki kodeks, pretstavlja najpozniji deo estoknji ja, napisan posle vavilonskog ropstva. Kod utvr ivanja ove injenice Velhauzen je polazio od toga da komplikovano zakonodavstvo Sve teni kog kodeksa ne odgovara primitivnom dru tvenom ure enju starojevrejskih plemena i da stoga mora da je sastavljeno u docnija vremena. Kriti ko prou avanje bibliskog teksta nastavljeno je u irokim razmerama u drugojpolovini XIX veka i nastavlja se jo i danas. Strogo nau na kritika bibliskog teksta dala je veoma zna ajne rezultate. Sada su se mogli utvrditi osnovni izvori bibliskih knjiga, vreme njihovog sastavljanja, njihov uzajamni odnos i itav niz drugih injenica, koje su bacile jasnu svetlost na istoriju starog Izraela i stare Judeje, kao i na proces postanka i razvitka starojevrejske religije. Ali su reakcionarni zapadnoevropski i ameri ki nau nici te ili da rezultate bibliske kritike iskoriste za istorisko zasnivanje bibliskih legendi, za zasnivanje religiskih dogmi i dokaz iskonskog postojanja starojevrejskog monoteizma. Pritom ponekad nije prolazilo ni bez falsifikovanja staroga teksta biblije, da bi se on doveo u sklad sa religiskim u enjima. Zato je zadatak istinski nau ne i objektivne bibliske kritike prou avanje bibliskog teksta na osnovu proveravanja svih istoriskih izvora i vrsto utvr enih injenica koje istori aru stoje na raspolo enju. Zadatak je istori ara tako e i utvr ivanje glavnih izvora pojedinih bibliskih knjiga i njihovo datovanje, i enje bibliskog teksta od svih poznijih izopa enja i kori enje tako rekonstruisanog starog teksta biblije. Bibliska kritika je danas sasvim pouzdano utvrdila da je biblija veoma pozni i jako izopa en istoriski izvor, iji je tekst vi e puta podvrgavan brojnim izmenama, od strane raznih redaktora. Veliki i dragocen doprinos bibliskojkritici i prou avanju istorije i kulture starojevrejskog naroda dali su sovjetski nau nici, napose akademik N. M. Nikoljski i profesor A. B. Ranovi , koji su podvrgli strogo kriti kom prou avanju kako bibliju tako

i itav niz drugih izvora. Prvobitni tekst biblije napisan je na pergameni i papirusu, starosemitskim pismom bez oznake samoglasnika i bez podele re i. U poslednjim vekovima pre n. e. biblija je prepisana aramejskim kvadratnim pismom. U VII veku pre n. e. masoreti ( uvari teksta) su iznova prepisali tekst, uvode i infralinearne znake za oznaku samoglasnika. U III veku pre n. e. glavni deo biblije, takozvano Petoknji je, prevedeno je na gr ki jezik u Egiptu. Ovajprevod dobio je ime Prevod sedamdesetorice tuma a. Zatim su na gr ki jezik prevedene i ostale bibliske knjige. U cilju kriti kog prou avanja bibliskog teksta, treba iskoristiti sve sa uvane redakcije, verzije i prevode toga teksta, koji je tokom stole a bio mnogo puta izopa avan. Dragocene podatke za istoriju starog Izraela i stare Judeje sa uvala su nam dela Josifa Flavija (37-100 g. n. e.), naro ito njegovo delo Judejske starine. STANOVNI TVO Bibliska predanja sa uvala su daleke i maglovite vesti o plemenima koja su u najstarija vremena naseljavala teritoriju Palestine. Legendarnost tih predanja izra ava se u tome to se ta najstarija plemena nazivaju slabima (teni) ili se, naprotiv, prikazuju u vidu mo nih xinova. Bibliska predanja isti u podru je stanovanja tih plemena i ukazuju na to da su sva ta plemena bila uni tena. U svakom slu aju, Palestina je bila nastanjena jo 6d najstarijih vremena. Na primorju Sredozemnog Mora, ju no od Tira, ivelo je egejsko pleme Filistejaca (Filistimljani), koji su dali ime Palestini (Peli tim, Pele et). Najstarije semitsko pleme koje je nastanjivalo Palestinu, a delom i Siriju, u III-II mileniju pre n. e. bili su Hananeji, ije se ime sa uvalo u bibliji i koji su dali naziv itavojzemlji Hanaan (na egipatskim natpisima Pa-kanan). U bibliji se Hananeji prikazuju kao autohtono stanovni tvo Palestine, sa kojim stari Jevreji vode upornu i dugotrajnu borbu. Po bibliji, Hananeji su stanovali uglavnom u severnojPalestini, gde su le ali najstariji i najva niji trgova ki gradovi. Me utim, mo e se pretpostavljati da su Hananeji nastanjivali znatno ve u teritoriju, jer je zemlja Hanaan, i po egipatskim natpisima, i po klinopisnim dokumentima amarnskog arhiva (vavilonski zemlja Kinahi), obuhvatala celu Palestinu, uklju uju i tu i susedne oblasti Fenikije i Sirije. Posebnu grupu zapadnosemitskih plemena ine Amoriti, koji su od drevnih vremena nastanjivali sirisko-mesopotamsku stepu, sa njenim oazama, oblasti srednje Sirije, Livana i Antilivana. Najzad, treba spomenuti i pleme Habira, koje se u Palestini i Siriji pojavljuje od XV-XIV veka pre n. e. i na ije se ime u amarnskim pismima osobito esto nailazi. Sude i po itavom nizu dokumenata, ta plemena naseljavaju neke oblasti Prednje Azije jo od sredine III milenija pre n. e. i pominju se naporedo sa drugim zapadnosemitskim plemenima. Na osobito est naziv plemena Habiri nailazi se u amarnskim pismima, u kojima se govori da su Habiri upali u Palestinu i da osvajaju jedan grad za drugim. Mogu e je da je naziv plemena Habiri identi an sa bibliskim nazivom plemena Jevreji (Ibrim), kao i sa staroegipatskom re ju Aperu, kojom su Egip ani u doba Novog carstva ozna avali zarobljenike uhva ene u Palestini za vreme osvaja kih pohoda u Siriju. Ovaj aroliki raznoplemenski sastav stanovni tva stare Palestine smetao je ujedinjenju zemlje u jedinstvenu dr avu i olak avao osvaja ima pokorenje zemlje.

HANAAN U III I II MILENIJU PRE N. E. Palestina i susedne feni anske oblasti pretstavljale su jo u IIT mileniju pre n. e. izvesno kulturno-istorisko jedinstvo, iako tu nije bilo jedinstvene ni iole vr e dr ave. Hananeji, koji su nastanjivali ovu zemlju, stvorili su tu svojevrsnu kulturu, koja je stajala pod uticajem Sumera, Vavilona i Egipta. Egip ani su jo u III mileniju pre n. e. preduzimali vojne pohode u Palestinu, koji su u krajnjojliniji doveli do potpunog i trajnog osvajanja itave zemlje od strane faraona XVIII dinastije. Jo u XIV veku pre n. e. Egip ani su po eli nazivati tu zemlju Kanan, to odgovara nazivu Hanaan. U to vreme Hanaan je bio prili no gusto naseljen, tu se nalazio itav niz gradova i naselja, koji se spominju na egipatskim natpisima. Neki od tih gradova bri ljivo su iskopani, to je pru ilo mogu nost za utvr ivanje nivoa razvitka privrede i kulture Hanaana. Osnovno zanimanje stanovni tva bila je zemljoradnja. Neka zaostalija planinska i stepska plemena ivela su nomadskim ivotom, ali u dolinama, plodnim nizijama i u primorju Hananeji su jo u III mileniju pre n. e. pre li na stalnu nastanjenost. Sude i po iskopavanjima u Gezeru, mnoge doma e ivotinje su pripitomljene, naro ito dugorogi bikovi, ovce, koze, magarci i psi. Sejani su: je am, proso, p enica i ovas. Zemljoradni ka tehnika toga vremena bila je jo primitivna. Veliki zna ajimala je motika, koja je tek postepeno ustupila svoje mesto prvobitnom grubom plugu. Pretstava takvog najstarijeg palestinskog pluga sa uvala se na zidovima jedne pe ine u Gezeru. Za vreme etve upotrebljavani su podjednako arhai ni srpovi, snabdeveni kremenim zupcima. U Xeraru je na eno oko 400 kremenih zubaca od srpova, to je omogu ilo da se rekonstrui e oko 80 takvih primitivnih srpova. Primitivni plug, srpovi sa savijenim krajevima i daske za vr enje vrlo dugo su se sa uvali, u vidu relikata iz duboke starine, kod zemljoradnika Sirije. Pored cerealija veoma je ra ireno bilo i vo arstvo. Na egipatskim natpisima iz Starog carstva pominju se urmine palme i vinogradi Palestine. Jo u III mileniju cvetale su ovde u rasko nim vrtovima smokve, narovi i masline. Od ovog vremena Egip ani uvoze iz Palestine veliku koli inu maslinovog ulja, to se obja njava znatnim irenjem gajenja maslina u Palestini. Podjednako je razvijeno bilo i vinogradarstvo i vinarstvo. Prilikom iskopavanja na ene su prili no ve to na injene naprave, koje potse aju na mulja e ne samo za ulje nego i za vino. Pored zemljoradnje, u Palestini su jo u dubokojstarini stekli znatan razvitak i zanati, o emu svedo e ru evine gradova i mno tvo u njima na enih zanatskih izra evina. Ostaci raznih zgrada, gradski zidovi i tvr ave svedo e o razvitku gra evinarstva i fortifikacije, zasnovane na primeni cigle i gra evinskog kamena. Od kamena je tokom vrlo dugog vremena gra eno najraznovrsnije oru e i oru je, o emu svedo e kamene motike, sekire i tesla iz Ghasula, kao i kremehe o trice srpova iz Xerara. Velika koli ina kamenog oru a na ena je u hanaanskom sloju Jerihona. Ali obrada kamena vremenom sve vi e ustupa mesto metalurgiji. U ru evinama mnogih palestinskih gradova na eno je mno tvo predmeta od bakra i bronze. Takvi su bronzani jatagani, sekire i statuete, na eni u ru evinama Bet- ana, koji spadaju u sredinu II milenija pre n. e. Mo e se pretpostavljati da je bronza nai la u Palestini na iroku upotrebu jo krajem III milenija pre n. e. Gvo e ulazi u op tu upotrebu u Palestini oko XII-XI veka pre n. e. U ru evinama Xerara, Bet- eme a i Gezera, koji pripadaju ovom vremenu, na eni su gvozdeni predmeti. U ovo doba od gvo a nije izra ivano samo oru je, ve tako e i oru e, pored ostalog i poljoprivredno. Znatan razvitak dostigla je u Palestini keramika, o emu svedo i zemljano posu e raznovrsnog oblika, na eno pri iskopavanjima. Najzad, va no mesto zauzimali su predenje i tkanje tkanina, ponikli vrlo

verovatno pod sna nim staroegipatskim uticajem. Tkanine su izra ivane od vune i lana; pritom su stanovnici ve umeli da izra uju bojene tkanine, da tkaju arene i crte ima pokrivene luksuzne tkanine, koje su u ivale visok glas. Hanaanska kultura dostigla je svojprocvat u XVIII veku pre n. e., kada je politi ki uticajEgipta u Palestini i Siriji oslabio i kada su trgova ki gradovi Hanaana stekli mogu nost da se manje-vi e samostalno razvijaju. Najkarakteristi nije i visoko umetni ke izra evine hanaanskog zanatstva na ene su u Tel-beit-Mirsimu i u Megidu, i spadaju u period srednje bronze. U tom pogledu naro ito se isti u kerami ke izra evine, fajans, metalni predmeti i proizvodi zlatarske umetnosti. Ista takva remek-dela hanaanskog zanatstva i umetnosti na ena su i u grobovima i razvalinama bogatih domova u Gezeru, Jerihonu, Bet- eme u i na drugim mestima. Mi imamo odve malo podataka o karakteristi nim crtama dru tvenog ure enja toga vremena. Mo e se samo pretpostavljati da je klasno raslojavanje bilo prili no znatno. O tra granica delila je robovlasni ku aristokratiju. Gradovi koji su postojali u Palestini od III milenija pre n. e. le ali su na va nim trgova kim putevima, koji su zemlju spajali sa gradovima Sirije, Fenikije, sa primorjem Sredozemnog Mora, sa siriskom stepom i sa Egiptom. Od velikog trgova kog zna aja bio je put koji je vodio iz Egipta preko Palestine u Siriju. Osobito je bila razvijena karavanska trgovina. Iz Palestine su izvo eni uglavnom poljoprivredni produkti: p enica, vo e, vosak, lan, ko a i vuna; ali pored toga tako e i zanatski proizvodi. U Hanaan je u velikojkoli ini uvo eno mikensko posu e, a u zamenu za njega iz Hanaana su izvo ene purpurne tkanine, zanatske izra evine, ito i mira. Opadanje hanaanske kulture, naro ito u oblasti zanatske proizvodnje i umetnosti, zapa a se u XVIII-XVI veku pre n. e., o emu jasno svedo i znatno pogor ani kvalitet kerami kih izra evina. Mogu e je da je tome doprineo jaram egipatskih osvaja a, kao i upadi inozemnih plemena kako semitskih, tako i mediteranskih. STARO JEVREJSKA PLEMENA OSVAJAJU PALESTINU Plemena Habiri (preci starojevrejskih plemena) pojavljuju se u Palestini i susednim zemljama od sredine II milenja pre n. e. Bibliske legende sa uvale su pozne uspomene na osvajanje Palestine od strane starojevrejskih plemena. Mesna hanaanska plemena pru ala su Izrailjcima i Judejcima uporan otpor. Osobito dugotrajna i uporna bila je borba sa Filistejcima, koji su zauzimali ju ni deo palestinskog primorja, koje se grani i sa oblastima u kojima su iveli Judejci. Brojna iskopavanja, vr ena na raznim mestima Palestine, omogu uju nam da otkrijemo takozvanu filistejsku kulturu. Filistejci su se u Siriji i Palestini pojavili po svojprilici u XII veku pre n. e. Oni su osvojili plodnu primorsku ravnicu ju no od planine Karmil. O trajnosti njihovog kolonizovanja prili no znatnih podru ja svedo i naziv koji su oni dali samojzemlji. Re i Filistejci i Palestina (staroegipatski Pele et), o igledno, jesu srodne. Filistejci su pripadali grupi egejskih plemena, koja se na egipatskim natpisima nazivaju pomorskim narodima. Kao ostala egejska plemena, i Filistejci su se iroko slu ili gvo em. Mogu e je da su upravo Filistejci doprineli irenju gvozdene metalurgije u Palestini. Prilikom iskopavanja filistejskih grobova na eni su raznovrsni gvozdeni predmeti, izme u ostalog oru je. U bibliji se podrobno opisuje gvozdeno naoru anje mitskog xina Golijata, koji je starim Egip anima uterivao strah u kosti. U starim legendama o osvajanju Palestine sa uvali su se ostaci herojskog epa, u kome su ivo prikazane legendarne figure heroj, na primer, Samsona, ije ime ( im on Sun ev mu ) svedo i o prodiranju vavilonskog kulta sunca ( ama ) u Palestinu.

Nicale su mitske legende o starim herojima koji ivo potse aju na lik vavilonskog heroja Gilgame a. Veoma je mogu e da te legende vode svoje poreklo od nekih istoriskih injenica, vezanih za borbu starih Jevreja za ovla ivanje Palestinom. Ali su sve te bibliske legende zaodevene u mitski, romanti an oblik, koji pretstavlja relativno poznu knji evnu obradu. Samo u nekim delovima biblije, na primer, u Pesmi Debore, sa uvala se daleka uspomena na vreme kada su starojevrejska plemena vodila upornu borbu sa hanaanskim plemenima za ujedinjenje Palestine i za obrazovanje jedinstvene dr ave. RAZVITAK PRIVREDE I DRU TVENO URE ENjE Starojevrejska plemena koja su naseljavala Palestinu u II mileniju pre n. e. dugo vremena ivela su skita kim na inom ivota, bave i se sto arstvom, isto onako kao i starija plemena koja su nastanjivala ju ni deo Palestine i planinske oblasti isto no od Jordana. Egip ani, koji su se esto sukobljavali sa tim nomadskim plemenima Sinajskog Poluostrva, arabiskih stepa i ju ne Palestine, smatrali su ih kulturno zaostalim plemenima i gledali na njih sa visine. Egipatski natpisi i opisi putovanja Egip ana u Siriju slikaju prili no primitivni na in ivota tih plemena. U egipatskom jeziku susre e se re iher, koja zna i nomadski ator i koja potpuno odgovara semitskoj re i ahel. Prema tome, pretstavu o nomadskom atoru Egip ani mora da su dobili upravo u PrednjojAziji. Dakle, samu re koja ozna ava nomadski ator mogu e je da su Egip ani uzeli od onih aziskih plemena koja su u to vreme ivela skita kim ivotom. O tome svedo e i neki tipi ni izrazi na koje se nailazi u starojevrejskom jeziku. Tako na primer, umesto da ka u: vra ati se ku i, oni su govorili: vra ati se svojim atorima. Ako su hteli da ka u krenuti, rekli bi: i upati ko eve atora; re enica njihovi klinovi su i upani imala je da zna i da su ljudi o kojima je re umrli. Re put ozna avala je na in ivota, pona anje. Re pa njak bila je identi na sa re ju obitavali te, ku a. Nomadska plemena Palestine najve ma su gajila sitnu rogatu stoku: ovce, naro ito stepske i dugorune koze. U bibliji stoji: tvoje sluge su stra a sitne stoke: to je na zanat kao to je to bio i na ih otaca. Glavni produkti sto arstva bili su: meso, mleko, vuna i ko a. Vuna je slu ila za izradu ode e i platnene tkanine za atore. Od ko e su pravili mehove za uvanje vina, vode i mleka. Od ovnujskih rogova pravili su posu e za ulje. O velikojrasprostranjenosti sitne rogate stoke svedo i obi ajda se kao rtva prinose upravo te ivotinje. Osim toga, poznate su i razne vrste krupne rogate stoke. Magarci i mule slu ili su za prevoz tereta. U bibliji su se sa uvale vesti o tome da su pojedini bogata i posedovali velika stada. Nabal u planinama Judeje imao je 3.000 grla sitne rogate stoke. Jov je imao 7.000 grla sitne stoke, 3.000 kamila, 500 pari zapre nih volova i 500 magarica; Me a, car Moava, predao je Izraelu u vidu danka 100.000 jagnjadi i vunu 100.000 ovaca. Velike rodovsko-plemenske grupe dugo vremena ivele su u Palestini skita kim sto arskim ivotom, pri emu su podru ja pa njaka svake grupe bila vrsto ustanovljena. Ako bi rodovsko-plemenske grupe postale naro ito brojne i njihova stada nisu imala dovoljno pa njaka, delile su se one na nekoliko delova. U bibliji se slikovito opisuje kako se Isak odelio od Jakova, jer je njihovo imanje bilo tako veliko da nisu mogli da ive zajedno, i zemlja na kojojsu lutali nije mogla da ih primi po koli ini njihovih stada. Povoljni prirodni uslovi, naro ito plodno tle i postojanje reka, doprineli su ranoj pojavi zemljoradnje u raznim podru jima Palestine. P enica i je am susre u se ovde kao divlje rastu e biljke, aklimatizovane jo u dubokojstarini. Egipatski velmo a Sinuhet, sa po etka II milenija pre n. e., koji je pobegao u severnu Palestinu (ili u susednu oblast

Sirije), opisuje bogatstva te agrarne zemlje, u kojojje bilo smokava i vinove loze, vina vi e nego vode, veliko obilje meda, mno tvo maslina i svakovrsnih vo aka. Bilo je tamo i p enice i je ma, a razne stoke nebrojeno mno tvo. Sasvim je prirodno da su starojevrejska plemena jo sredinom II milenija pre n. e. mogla da koriste bogato i drevno zemljoradni ko iskustvo svojih prethodnika, hanaanskih plemena. Glavne itarice bile su p enica i je am, manji zna ajimao je pir (emmer). Osim toga, bili su poznati so ivo i bob, kao i neke vrste povr a i sto ne hrane. Zemljoradni ke alatke dugo su uvale svojprimitivni karakter. Po gradinama, vinogradima, na strmim obroncima, tamo gde je bilo te ko ili nemogu e slu iti se plugom, upotrebljavana je primitivna motika, iji je primerak na en prilikom iskopavanja Tel-Xema. Uobi ajeno oru e za oranje zemlje bio je primitivan plug, u koji je uprezan par volova, re e magaraca ili mula. Gvozdeni raonik po eo se upotrebljavati tek od vremena Saula (XI vek pre n. e.). Oblik tog primitivnog pluga, sude i po upotrebi levka za sejanje, koji je bio pri vr en za plug, preuzet je iz Mesopotamije. Nedovoljno navodnjavanje, otsustvo ubrenja, odve tanak slojzemlji ta pogodnog za obradu, primitivnost oru a bili su uzrok estih nerodica, koje su obi no imale za posledicu skupo u, glad, potrebu za uvozom skupog ita iz susednih zemalja. Letina u visini 30tostruke setve bila je retka pojava. Redovan prinos bio je 105-tostruk. Veliku rasprostranjenost stekli su vo arstvo i vinogradarstvo. Najra irenije kulture bile su vinova loza, smokve i masline. Znatno re e sretali su se narovi i urme. Na visokojceni bile su u Palestini masline, od kojih je pravljeno skupoceno maslinovo ulje. To ulje slu ilo je kao produkat ishrane, za osvetljenje, za izradu kozmeti kih sredstava i lekova. Maslinovo ulje je uz to i izvo eno. Podjednako iroko bilo je rasprostranjeno i vinogradarstvo i vinarstvo. Palestinska vinova loza bila je nadaleko uvena po svom visokom kvalitetu. Na nekim komadima starojevrejskog novca susre u se pretstava vinove loze ili grozdova, koji su o igledno smatrani amblemom Judeje. Nedostatak doma ih sirovina spre avao je razvitak zanatske proizvodnje. Glavne vrste sirovine bile su kamen i glina. Ruda se sre e veoma retko, drveta je bilo malo. Zato su se neke vrste sirovina morale uvoziti iz susednih zemalja. Zanatska proizvodnja u Palestini odvajkad se razvijala pod sna nim uticajem inostranstva. O tome svedo e mnogobrojne na ene izra evine, na injene pod egipatskim, egejskim, sirsko-hetskim ili asirskim uticajem. ak u X veku izrailjsko-judejski carevi morali su da vrbuju ve te majstore iz susednih zemalja. Ali je zanatska proizvodnja zauzimala vidno mesto u op tem sistemu privrednog ivota zemlje. Pojavila se znatna specijalizacija. Razne vrste proizvodnje bile su koncentrisane u pojedinim krajevima (predenje u Tel-beitMirsimu) ili ak u pojedinim kvartovima, na primer, u Jerusalimu. Velike specijalizirane radionice (drvodeljska, creparska, grn arska) nalazile su se u rukama dr avne vlasti. O razvitku ve tine tesanja kamena mo e se suditi po kamenim konstrukcijama donjih delova zidova, sa uvanih u raznim ru evinama starih gradova. Od velike va nosti bila je metalurgija. Najstariji poznati metal bio je bakar; od XII veka po elo se veoma iriti gvo e, svakako, preuzeto od Filistejaca. Gvozdeni srp i gvozdeni plug na eni su u Telbeit-Mirsimu, u arhajskom sloju koji pripada filistejskojeposi. Prilikom iskopavanja u Tel-Xemu na eni su ostaci pe i za topljenje gvo a. Skita ka starojevrejska plemena dugo su ivela u uslovima rodovskog poretka. Osnovna socijalna elija rod (mi paha) postojala je samostalno, selila se i ratovala kao nerazdvojna jedinica, i-bila zasnovana na krvnom srodstvu. Po starom obi aju krvne osvete, itav rod bio je du an da se sveti za ubijenog srodnika, i tek docnije postala je ta krvna osveta obavezom samo najbli eg ro aka. Zemlja i robovi nalazili su se u zajedni kom posedu itavog roda. Op ta pitanja roda razmatrana su na

ve u svih lanova roda, me u kojima je vladala potpuna jednakost. Na elu roda stajao je stare ina, koga su birali svi lanovi roda. Rodovi su imali svoje posebne verske praznike i rodovska groblja. U bibliji se pri a o tome kako je Avram kupio od Heta pe inu Mahpelu za ure enje rodovskog groblja. Kod starojevrejskih plemena dugo su se vremena sa uvali relikti matrijarhata. Neosporivo je bilo pravo matere da daje ime detetu i time ga prisajedinjuje svojoj rodovskojgrupi. ena i deca ostajali su u maj inojporodici i rodu. Zato je ator smatran svojinom ene, a mu je samo ulazio svojoj eni. Ostaci ovog materinskog prava sa uvali su se u obredima usinovljenja, u magiskim basmama i u veoma specifi nojupotrebi re i. Re rehem (materina utroba) zna ila je potomstvo. Re auma, koja dolazi od re i aem (mati), ozna avala je pojam rod. Imena zemlje i gradova propra ana su re ju mati. Op teprimljen bio je naziv mati Izraela. Ali u ovojeposi tragovi matrijarhata ve su samo relikti. O insko pravo potiskuje staro materinsko pravo. Formira se i u vr uje patrijarhalna porodica. Sva plemena smatraju se u ovo doba razgranatim porodicama, koje vode poreklo od svojih rodona elnika. Tako na primer Asirci od Asura, Hananejci od Hanaana, Izrailjci od Izraela. vrstu socijalno-ekonomsku eliju pretstavlja o inski dom (bet-ab) pojam koji potpuno odgovara starovavilonskom terminu bit-abija, koji ima isto zna enje. O trajnosti starinskih rodovskih veza svedo i kazna specifi na za ovo doba izgnanje iz plemena, koje je oveka li avalo pomo i i podr ke srodnika. Nesumnjiv ostatak starog obi ajnog prava bio je zakon ekvivalentnosti odmazde koji se sa uvao u bibliji (prelom za prelom, oko za oko, zub za zub). Oblici matrijarhalne porodice, tesno vezane za poligamiju, sa pravom primogeniture i levirata, omogu uju da se patrijarhalni na in ivota starih plemena Palestine dovede u vezu sa analognim patrijarhalnim ivotom drugih plemena i naroda starog Istoka. Otac je prema deci imao sva prava robovlasnika. Neko vreme sa uvao se obi ajprodaje dece u roblje. Ovajobi ajbio je zakonom utvr en. ta vi e: otac je mogao da ubije svoje dete i ak svoga unuka. U bibliji sa uvala se legenda kako ef porodice osu uje svoju snahu na spaljivanje. Isto su tako iroka bila i prava mu a, koji je nazivan gospodarem svoje ene. Za nevestu mladinom ocu ili bra i obi no je pla ana specijalna plata ili otkup, koji je nosio naziv mohar. U vr enju ove patrijarhalne porodice osobito je doprinelo pravo primogeniture, koje je najstarijem sinu obezbe ivalo privilegovan polo aju porodici. Najstariji sin imao je pravo na prete an, tj dvostruk deo nasle a. Sasvim je prirodno da je postojanje ovog obi aja imalo za ciljda u vrsti patrijarhalnu porodicu, idu i na ruku okupljanju imovine u rukama jednog oveka. Tako je u krilu krupne patrijarhalne porodice ja alo imovno raslojavanje i socijalna nejednakost. Koncentraciji imovine u rukama jednog lica i ao je na ruku i drugi obi aj koji vodi poreklo iz duboke starine i koji se vekovima odr ao u ivotu. To je takozvani obi ajlevirata, po kome se udova morala udati za brata svoga preminulog mu a. Prelaz sa skita kog sto arstva na stalno nastanjenu zemljoradnju bio je tesno vezan za utvr ivanje op tinskog zemljoposeda. U starojPalestini seoska op tina dobila je dovoljno jasan oblik. Svaka op tina imala je svog na elnika (nasi) i svog sve tenika (levit). lanovi op tine bili su me u sobom povezani kolektivnom odgovorno u i bili su du ni da otkupljuju iz ropstva svoje prezadu ene saop tinare. Zadaci prinudnih radova raspodeljivani su po op tinama. Prvobitna op tinska svojina mestimi no se sa uvala sve do carskog perioda. U bibliji se govori o podeli zemlje rebom i o njenom merenju pomo u zemljomerne vrpce. Periodi ne ponovne podele

op tinske zemlje vr ene su jo u VIII veku pre n. e. U knjizi proroka Miheja stoji: kod tebe ne e vrpcom meriti zemlju po rebu. O op tinskim stvarima ve ao je op tinski zbor, koji je pretresao sukobe izme u nehoti nih ubica i osvetnika za krv. Najzad, op tinari, ujedinjeni vr enjem posebnih verskih obreda, bili su du ni da izvr uju pogubljenje zlo inca svi zajedni ki. Ropstvo je u starojPalestini nastalo iz istih uzroka i u istim oblicima kao i u drugim staroisto nim zemljama. Razvitak proizvodnih snaga u zemljoradni kojprivredi i razvitak zanata dovodio je do potrebe za pove anjem broja radnih ruku putem eksploatacije vi ka rada. U slu aju da je bila potrebna radna snaga, pribegavalo se kupovini roba. Ku no ropstvo nicalo je u krilu patrijarhalne porodice. Insolventne du nike obi no su pretvarali u fakti ne robove. Ratovi su uve avali brojrobova u zemlji, pretstavljaju i osnovni izvor ropstva. Neki bur oaski istori ari, idealizuju i polo ajrobova u Palestini, tvrdili su da su te kojeksploataciji bile podvrgnute samo robinje. No to, razume se, nije ta no. Mi znamo da je u starojPalestini ropstvo bilo iroko razvijeno. Odjeci toga sa uvali su se i u bibliji. Stari Jevreji, osvojiv i Hanaan, u mekim mestima pretvorili su pokorena plemena Hanaana u dr avne robove. Velika koli ina robova radila je po hramovnim gazdinstvima. Tako su se, na primer, u jerusalimskom hramu nalazili neobrezani robovi, o evidno iz broja inozemnih zarobljenika. Radove po krupnim zemljoposedni kim gazdinstvima vr ili su uglavnom robovi. Na imanju naslednika cara Saula radili su robovi. U krupnom sto arskom gazdinstvu Nabalovom tako e su radili robovi (neaarim). U bibliji se esto govori o tome da robovi rade na njivi i da napasaju stoku. Robovski rad upotrebljavan je i u umskojprivredi. Robovi su vr ili najte e fizi ke poslove, a naro ito su oni radili pri rvnjevima. Robovi su pretstavljali jednu od va nih vrsta bogatstva; pritom se na robove gledalo kao na pokretnu imovinu; robovi su nabrajani naporedo sa stokom. Avramova imovina ovako se opisuje u bibliji: Imao je sitnu i krupnu stoku i magarce, i robove i robinje, magarice i kamile. Ropstvo je esto bila posledica ropstva za dug. Imovinsko raslojavanje izazivalo je materijalno propadanje izvesnog dela slobodnih op tinara, koji su gubili svoje zemlji ne parcele, dospevali u ropski polo ajprema bogata ima i postepeno se pretvarali u robove. Neki odlomci iz bibliskih knjiga, koji pripadaju persiskojeposi, ivo karakteri u porast robovlasni tva u starojPalestini: I ulo se silno roptanje u narodu i kod njegovih ena na bra u svoju Judejce. Bilo je takvih koji su govorili: nas, sinova na ih i. k eri na ih ima mnogo, i mi bismo eleli da nabavljamo ito i da se ishranimo i da ivimo. Bilo je takvih koji su govorili: mi zala emo polja svoja, i vinograde svoje, i ku e svoje, da nabavimo ito i ne pomremo od gladi. Bilo je takvih koji su govorili: mi uzimamo srebro da platimo danak caru, daju i u zalogu polja na a i vinograde na e; a mi imamo ista tela kakva i bra a na a. I sinovi na i isti su takvi kao i njihovi sinovi. I eto, mi moramo da dajemo u ropstvo sinove na e i k eri na e. I bilo je takvih koji su govorili: na e se ene nalaze u polo aju robinja. Nema nikakvih sredstava da ih otkupimo. I polja na a, i vinogradi na i nalaze se u rukama drugih. Dakle, nisu samo itava imovina, niti samo sve zemlji ne parcele dospevali u ruke bogata a: aristokrati su porobljavali i samu sirotinju, pretvaraju i je u roblje, to je, razume se, moralo jako zao travati socijalne odnose. Ovo ropstvo, koje se sve vi e i vi e irilo, na lo je svog odraza i u zakonima. Me utim, te ko da se mo e smatrati da su oni lanovi zakona koji su zavodili pravno ograni enje ropstva na izvestan rok u punojmeri odra avali realnu istorisku stvarnost. U nekim zakonima isti e se da je Jevrejin, ako dospe u polo ajroba, morao da radi samo est godina; sedme godine morao se on bezuslovno pustiti na slobodu, to je, svakako, unekoliko ubla avalo oblike

robovlasni tva. Ali odmah zatim zakonodavac ve slabi pravnu snagu toga lana zakona ogradom koja robovlasniku daje mogu nost da roba zadr i na znatno du i rok. Ova ograda dozvoljava da se rob, u slu aju njegovog pristanka, privede sudijama, da se postavi uz vrata ili uz dovratnik, i da mu se probode uho ilom, posle ega je on morao da zauvek ostane rob svoga gospodara. Klasni zakon uvek je stajao na stra i interesa robovlasnika. Tako, na primer, ako rob umre od gospodarevih udaraca, zakon je samo u op toji nejasnoj formi pretio krivcu da mu se treba osvetiti. Ako bi agonija toga roba potrajala jedan ili dva dana, onda ga ne treba ka njavati, jer je to njegovo srebro. Prema tome, smatralo se da je robovlasnik ve dovoljno ka njen time to je li en svoga roba. ZEMLjOPOSED Od III milenija pre n. e. Palestina je bila naseljena skita kim i stalno nastanjenim zemljoradni kim plemenima. Uticajsusednih kulturnih dr ava, na primer Egipta, doprineo je daljem razvitku zemljoradni ke privrede, razvitku trgovine i porastu gradova. Ali, u isto vreme, nomadska plemena esto su upadala u Palestinu iz Arabije i sirisko-mesopotamske stepe. Me u takve nomade spadali su i Habiri. Upravo zato se u Palestini vrlo dugo sa uvao onaj .. op ti uzajamni odnos izme u stalne nastanjenosti jednog dela tih plemena i trajnog nomadstva drugog dela' o kome je Marks pisao u svom pismu Engelsu od 2 juna 1853 g.24 Plemena Kenita, koja su stanovala u ju nom delu Palestine, sve do Sinajskog Poluostrva, lutala su sa svojim stadima pustinjskim stepama Neheba. U itavojJudeji i ak u oblasti Benjamina, koja le i severozapadno od Mrtvog Mora, iveli su jo u I mileniju pre n. e. kulturno zaostali nomadi. Samo ime Benjamin (bene-iamina deca juga) susre e se na akadskim natpisima iz Mari koji spadaju u II mileniju pre n. e., i o igledno ozna ava nomadsko ju nosemitsko pleme koje pripada grupi plemena siriskomesopotamske stepe. U bibliji se pleme (koleno) Benjamina upore uje sa grabljivim vukom, koji se izjutra hrani divlja i, a uve e deli plen. Me utim stalno nastanjena zemljoradni ka plemena vremenom su se sve vi e u vr ivala u Palestini. U doba raspadanja rodovskog i nicanja seosko-op tinskog poretka postoji op tinski zemljoposed. Zemlji ne parcele deljene su me u op tinarima rebom jo u VIII veku pre n. e. Od tog vremena, zahvaljuju i razvitku trgovine, op tem porastu proizvodnih snaga i imovinskom raslojavanju, op tinski poredak po inje da se raspada. U op tinama se pojavljuje aristokratija, koja se bogati prisvajanjem zemlji ta susednih plemena. U bibliji se esto govori o tome da su Izrailjci, osvojiv i Hanaan, u inili Hanaance svojim da benicima. Boga enje krupnih sopstvenika ima za posledicu i propadanje siroma nih lanova op tina. Re koja zna i op tinska parcela (cheleq) upotrebljava se za oznaku zemlji ta koje se mo e kupiti za novac. U bibliji se pri a o tome kako je Avram kupio za 400 ekela u srebru polje i pe inu na njemu, i sve drve e na polju. Mo da je tekst ove vesti, sude i po dokumentarnom obliku, 24 Marks-Engels, Dela, t. XXI, 488 (na ruskom). uzet iz zemlji nog ugovora o kupoprodaji. Ovajprivatni zemljoposed postaje u doba obrazovanja starojevrejskih carstava toliko vrst da su ak i carevi prinu eni da kupuju zemlji ta od privatnih lica, radi izgradnje grada. Kada je jednom car Ahaz konfiskovao zemlju Nabota, onda je ovajsamovoljni carev postupak smatran za prestup koji je izazvao gnjev boga Jahve. Prema tome, pored op tinskog zemljoposeda u vr uje se i privatan zemljoposed. Velika koli ina zemlji ta koncentri e se u rukama vi e aristokratije, sa carem na elu. Vojna osvajanja susednih teritorija, kupovina zemlji ta i prisvajanje op tinskih zemlji ta dovode do obrazovanja krupnoga fonda carskih zemlji ta. Autor jedne od

bibliskih istoriskih knjiga, govore i o carevim pravima, isti e njegovo pravo prisvajanja op tinskih zemlji ta: I najbolja polja va a, i vinograde va e, i maslinjake va e uze e i razdati slugama svojim. O igledno, kao u drugim zemljama, i u starojPalestini carevi su delili zemlju aristokratama i vojnicima. Prvi izrailjski car Saul deli robovlasnicima polja i vinograde i postavlja ih za na elnike nad hiljadom i stotinom. Pored toga, postojali su i srednji i sitni zemljoposedi. OBRAZOVANjE IZRAILjSKOG CARSTVA Ratovi i razvitak razmene doprineli su raspadanju rodovskih odnosa. Preterano boga enje pojedinih predvodnika rodova i stare ina, i propadanje siroma nih op tinara dovodilo je do o trog imovinskog i klasnog raslojavanja. U periodu raspadanja rodovskog poretka stare ine i vo e plemena, koji su inili rodovsku aristokratiju, nazivaju se mo nima, plemenitim, kne evima ili na elnicima. Oni stoje na elu vojske i re avaju sudske sporove. ezlo stare ine i palica pisara slu e kao znaci njihove vlasti. Stare legende osobito nagla uju sudsku funkciju najstarijih plemenskih vo a. To su takozvane sudije ( ofet), ija vlast u starojPalestini, kao i u drugim starim zemljama na tome stadiju njihovog razvitka, prethodi carskojvlasti, koja ni e istovremeno sa obrazovanjem klasa i dr ave. Prema tome, nepomirljive klasne protivre nosti, koje ni u u najstarijem robovlasni kom dru tvu Palestine, zahtevaju obrazovanje dr ave kao aparata nasilja, koji robovlasnicima osigurava mogu nost eksploatacije robova i sirotinje. Slabljenje Egipta u XI-X veku pre n. e. doprinelo je obrazovanju pojedinih nezavisnih dr ava u Palestini upravo u to vreme. Me utim mala teritorija i srazmerno malobrojno stanovni tvo nisu pru ali dovoljno iroku bazu za obrazovanje ovde jedne iole ve e dr ave. Uvr enju sitnih dr ava u Palestini naro ito je doprineo razvitak spoljne trgovine. Palestina se nalazila na sredokra i izme u Egipta, Sirije i Mesopotamije, i tu su se ukr tali va ni trgova ki karavanski putevi, koji su se nadovezivali na veliki pomorski put to je vodio iz Egipta du sredozemne obale ka feni anskim gradovima, ostrvu Kipru i ju nom primorju Male Azije. Isprva se obrazuju sitni plemenski savezi, na primer, dr ave sudije Samuila, Gedeona ili carstvo Avimeleha u Sihemu. Najmo nije plemenske vo e, koncentri u i u svojim rukama vrhovnu vojnu, sudsku i sve teni ku vlast, obrazuju sitne saveze plemena u ovom ili onom delu Palestine. Neki od njih, kao na primer sudija Samuilo, u ivaju autoritet i imaju veliku vlast, koja se pribli ava carskojvlasti. U bibliji sa uvala su se predanja o tome kako su se obrazovali ti savezi plemena, iz kojih su docnije nikle najstarije dr ave. Jedan od starih vladara plemena Manasi (Mena e), po imenu Jerubal, odneo je pobedu nad plemenom Madianita, ujedinio pod svojom vla u nekoliko plemena i obrazovao staru plemensku dr avu sa verskim centrom u Ofri. Postepeno se pojavljuju i najstariji oblici nasledne carske vlasti. U bibliskojlegendi pri a se o tome kako su Izrailjci rekli Gedeonu (po asno ime Jerubala): Vladajte nama ti i sin tvoj i sin sina tvoga, jer ti si nas spasao iz ruku Madianita. Gedeon kao vrhovni vojni zapovednik i car uzima za sebe deo ratnog plena, koji je iznosio preko 1700 zlatnih ekela, i prinosi ga kao rtvu hramu koji je osnovao u Ofri. Iako se Gedeon u u tivojformi odri e carske vlasti, ne samo u svoje ime, nego i u ime svojih sinova, ipak je o igledno da se u ovo doba u vr uje princip nasledne carske vlasti. Avimeleh, jedan od sinova Gedeonovih, nasilno je otstranio sve ostale kandidate na carski presto i uzeo lusvoje ruke carsku vlast u gradu Sihemu. Svi itelji Sihema... postavili su za cara Avimeleha, krajhrasta to je blizu Sihema. Samo ime Avimeleh ( mojotac je car)

svedo i o postepenom uobli avanju principa nasledne carske vlasti, principa koji je sprovodio u ivot ovajstaroizrailjski car koji je vladao samo tri godine. Najkrupnija i najja a od tih dr ava bilo je Izrailjsko carstvo, koje je, po predanju, osnovao Saul. Fragmenti herojskog epa koji pri a o osvajanju Palestine i o obrazovanju najstarijeg Izrailjskog carstva sadr e opis legendarnih podviga ovog najstarijeg izrailjskog cara. U njima se pri a o tome kako je narodni junak Saul oslobodio grad Iabe (u planinskojoblasti Gilead, isto no od Jordana). Iabe je bio opsa en od plemena Amoni ana. Posle oslobo enja Iabe a Saul je skupio veliku vojsku, uglavnom iz redova pripadnika plemena Benjamin, i poveo upornu borbu protiv davna njih neprijatelja Jevreja, protiv Filistejaca. Oslobodiv i svojrodni grad Gibea od vlasti Filistejaca, Saul je od izrailjskih plemena progla en za cara. Ali je Saulovo carevanje i dalje nosilo tragove starih plemenskih odnosa. Patrijarhalni ivot ovoga vremena lepo je opisan u bibliskojlegendi o Saulu, koji je iveo i vladao u svom rodnom gradu. Jednom mese no, za vreme mladog meseca, okupljao je on dru inu u svome domu i dr ao vojni savet pod svetom tamariskom. Od neprijatelja osvojena polja i vinograde delio je svojim vojnicima. Ali Saul nastoji da pod svojom vla u ujedini sav Izrael i da svojuticaj rasprostre i na susedne zemlje. Tako on, radi za tite izrailjskih plemena koja su ivela u prekojordanskojoblasti, vodi rat sa carem Moava. Brane i severna izrailjska plemena, on ratuje protiv aramejskog carstva Soba. U vr uju i svojuticaju ju nojPalestini, naro ito u Judeji, on vodi rat sa Amalekitima i stupa u vezu sa plemenima Kalebita i Kenita. Najzad, on prisajedinjuje Izraelu hananejske gradove, koji su bili sa uvali svoju nezavisnost. Energi na delatnost Saulova dovela je do obrazovanja prili no znatne Izrailjske dr ave, na elu sa carem, iji autoritet i vlast u vr uju i osve tavaju religija i sve tenstvo. Tako se u legendama o Saulu nagla ava njegova pobo nost, isti e se da je on bio obuzet duhom boga Jahve i opisuje kako je Saul prikazivao sebe kao pretstavnika boga Izraela. Zadr avaju i starinske sve teni ke du nosti plemenskog vo e, Saul je u estvovao u vr enju va nih verskih obreda. DAVID Ujediniteljsku delatnost Saula, koji je sa svoja tri sina pao u bitki sa Filistejcima, nastavio je David (po etak X veka pre n. e.), koji se u istoriskim predanjima sa uvanim u bibliji, kao i Saul, obi no prikazuje u vidu narodnog junaka. U vrstiv i se u ju nom delu Palestine, David je tu obrazovao samostalno Judejsko carstvo, sa centrom u Hebronu. Posle Saulove smrti on je sedam godina vodio upornu borbu sa pre ivelim naslednikom i sinom Saulovim I baalom, borbu koja se zavr ila Davidovom pobedom. Rezultat te pobede bilo je ujedinjenje Izraela i Judeje pod Davidovom vla u. Oslanjaju i se na prili no znatne vojne snage ove ujedinjene dr ave, David je poveo upornu borbu sa Filistejcima. Do bitke je do lo kod velikog filistejskog grada Gat, koji je David zauzeo. Filistejci su prognani sa izrailjske teritorije. Drugi va an doga ajza Davidove vlade bilo je osvajanje staroga hanaanskog grada Jerusalima, koji je, nalaze i se na raskrsnici trgova kih puteva, stajao na putu ja anju veza izme u Izraela i Judeje. Osvojiv i Jerusalim, David ga je u inio prestonicom ujedinjene dr ave. Jerusalim je bio jedan od starih gradova Palestine, u kome se nalazila jaka tvr ava Sion. Od tog doba utvr ena citadela Jerusalima po ela se nazivati gradom Davidovim. Jerusalim je progla en za glavni verski centar zemlje. Te e i za tim da oja a jedinstveni dr avni kult i da u vrsti versko jedinstvo svoje dr ave, David je vratio iz filistejske zemlje stari sveti simvol religije kov eg zaveta i pridru io

dr avnom kultu boga Jahve kult starih hanaanskih svetinja, svetih izvora i stena. Legende dalje pripisuju Davidu niz mera koje su imale za ciljunutra nje ja anje ujedinjenog Izrailjsko-judejskog carstva. Tako je David, pored stare narodne vojske, koja je sakupljana pomo u truba i vatri, stvorio i stalnu vojsku, poja anu odredima najamnika, vrbovanim uglavnom iz redova Filistejaca. Pod Davidom formira se aparat dr avne vlasti, u kome znatnu ulogu igraju pisari, sudije, ubira i poreza i danka od osvojenih oblasti. Ovi najstariji poreski inovnici stajali su pod vla u glavnog blagajnika. Jednu od najkrupnijih du nosti u dr avi vr io je specijalni carev izve ta . SOLOMON Za doba procvata Izrailjsko-judejskog carstva istoriska tradicija, sa uvana uglavnom u bibliji, obi no smatra doba vlade Solomona, iji je lik obavijen maglom mnogobrojnih legendi. U ovo doba spada dalje unutra nje ja anje Izrailjsko-judejskog carstva. U cilju razvijanja zanatske proizvodnje u Palestini, Solomon je doveo u Palestinu feni anske zanatlije-metalurge iz Tira i obra iva e drveta iz Biblosa. Solomonova vlada bila je doba procvata trgovine, naro ito spoljne, i ja anja miroljubivih veza sa itavim nizom susednih dr ava. Iz feni anskog grada Tira Solomon je nabavljao gra evinski materijal, iz Kilikije dobijao konje, koji su zatim preprodavani po celojzemlji. Organizovav i trgova ki put ka Crvenom Moru preko grada Ecion-Geber, koji je le ao na obali zaliva Akab, Solomon je stupio u trgova ke veze sa zemljom Ofir, koja se verovatno nalazila u Arabiji. Odatle su stizale u Palestinu skupe vrste drveta, drago kamenje, zlato, srebro, slonova kost, majmuni i pauni. Iz Palestine trgova ki karavani izvozili su u Fenikiju ito i ulje. Ekonomski procvat Izrailjsko-judejskog carstva na ao je svojspolja nji izraz u irokojgra evinskoj delatnosti cara Solomona. U Jerusalimu sagra eni su rasko ni dvorci, uveni hram u ast boga Jahve i tvr ava. Jerusalim i itav niz gradova od strategiskog i ekonomskog zna aja pretvoreni su u jake tvr ave. Takvi su naro ito Megido i Gezer, koji le e na va nim vojnim putevima. Ru evine ovih gradova iskopane su i omogu uju da se prou e gra evinarstvo i materijalna kultura ovog doba. Izrailjsko-judejsko carstvo uzima u e a u me unarodnojpolitici ovog vremena. Severoisto no od Palestine ja a dr ava Damask, na ije se ime nailazi jo na egipatskim natpisima iz vremena Novog carstva. Damask preti Solomonovom carstvu i vodi neprijateljske akcije uperene protiv njega. Te e i da parali e neprijateljsku politiku Damaska, Solomon odr ava prijateljske odnose sa Hiramom, carem Tira, sklapa miroljubiv sporazum sa Edomom, oslanjaju i se na podr ku Egipta. Sasvim je mogu e da je Solomon zaklju io savez sa jednim od poslednjih egipatskih careva XXI dinastije, u vrstiv i tajsavez dinasti kim brakom. Egipatska princeza, koja je po la za Solomona, donela mu je u miraz grad Gezer. Razvitak privrednog ivota i spoljnopoliti kih odnosa zahtevao je znatnu reorganizaciju unutra nje uprave i dr avnog aparata. itava dr ava podeljena je na dvanaest teritorijalnih okruga, ali koji nisu vi e odgovarali starojplemenskojpodeli. Ti okruzi ne obuhvataju samo teritoriju Izraela i Judeje nego i oblasti pokorenih hanaanskih plemena, sa njihovim gradovima. Na elu svakog okruga stajao je poseban inovnik, koji je vodio nadzor nad ubiranjem da bina u naturi. U isto vreme, reorganizovana je i poja ana i vojska, u koju su uklju eni odredi konjice i kola. Me utim ne treba preuveli avati ekonomski i politi ki procvat Izrailjsko-judejskog carstva pod Solomonom. U bibliji se pri a o tome kako je Solomon, da bi dobio 120 talanata iz Tira, bio prinu en da caru Hiramu ustupi 20 gradova u Galileji. O igledno, itav spolja nji sjaji sva rasko aristokratskog i dvorskog ivota u Jerusalimu temeljili su se na krupnim sredstvima koja su robovlasnici, sa carem na elu, isisavali iz narodnih masa.

Mo da je upravo stoga poznija istoriska tradicija nastojala da osobito uzdigne Solomonov lik. Doba Solomonovog carevanja sa uvalo se u se anju docnijih pokolenja kao zlatni vek Izrailjsko-judejskog carstva. Car Solomon pretvorio se u potonjim istoriskim i pesni kim legendama u legendarni lik idealnog cara, mudrog upravlja a i sudije. Kasnija tradicija pripisivala mu je zbornike pouka, isto onako kao to je caru Davidu pripisivala psalme, zaodevene u poetsku formu, koji su jo uvali crte drevnog magizma. Solomonu se pripisivalo i sastavljanje 1005 lirskih pesama i 3000 izreka. Mogu e je da je pod njim sastavljen prvi zbornik narodnih epskih pesama. OTCEPLjENjE IZRAELA OD JUDEJE Ujedinjeno Izrailjsko-judejsko carstvo nije bilo vrsto. Severni deo Palestine, Izrael, bio je bogato zemljoradni ko podru je, tesno vezano u ekonomskom i kulturnom pogledu sa Fenikijom, severnom Sirijom i Damaskom. Ju na Palestina, naseljena uglavnom Judejcima, u mnogome je sa uvala starinske i primitivne forme sto arske privrede. Ove ekonomske i kulturne protivre nosti po ele su se ispoljavati jo pod Solomonom. Me u Izrailjcima po elo je da sazreva nezadovoljstvo delatno u Solomona, koji je severne oblasti opteretio silnim porezima. Na elo nezadovoljnika stao je Jerovoam. Ali je Solomon bio dovoljno jak da u za etku ugu i pripremani ustanak. Jerovoam je bio prinu en da pobegne u Egipat, gde ga je egipatski faraon e onk primio ra irenih ruku. Egipat se u ovo vreme bojao ja anja ujedinjenog Izrailjsko-judejskog carstva, i te io je da makar donekle povrati svojuticaju Palestini i Siriji. Posle Solomonove smrti njegov naslednik Rovoam nije uspeo da vlast nad Izraelom odr i u svojim rukama. Oslanjaju i se na podr ku Egipta, Jerovoam se vratio u otaxbinu, digao ustanak protiv Rovoama i uspostavio nezavisno Izrailjsko carstvo, za ijeg je cara on progla en. e onk mu je pru io prili no znatnu vojnu podr ku. Na elu jedne velike vojske on je oko 928 g. pre n. e. upao u Palestinu, odneo niz pobeda nad judejskim trupama, zauzeo i oplja kao Jerusalim. Tako se raspalo Izrailjsko-judejsko carstvo. Od ovog vremena otpo ela je duga i uporna borba izme u Izraela i Judeje, borba koja je dovela do njihovog obostranog slabljenja i do ja anja susednih dr ava i plemena. Osobito te ku borbu morao je Izrael da vodi sa Damaskom. Jako Aramejsko carstvo, sa centrom u Damasku, te ilo je za tim da osvoji znatne oblasti Sirije i Palestine, da bi ovladalo trgova kim putevima to vode ka Sredozemnom Moru. Izrael, pritiskivan od Damaska, bio je prinu en da mu ustupi severni deo svoje zemlje. U borbi sa susedima Izrael je morao da napre e sve svoje snage da bi sa uvao nezavisnost. Ta borba vo ena je s promenljivim uspehom, i ponekim izrailjskim carevima polazilo je za rukom da odnesu pobedu nad svojim neprijateljima. Najve e uspehe postigao je Omri, koji je sagradio novu prestonicu, Samariju; u njenim ru evinama nadeni su carski dvor, neki natpisi i egipatska vaza sa imenom cara Osorkona II. Upornu borbu morali su izrailjski carevi voditi i sa Moavitima, koji su iveli isto no od Mrtvog Mora. Kratak, ali iv opis te borbe, naro ito nekih njenih epizoda, sa uvao se na natpisu Me e, cara Moava, koji pripada sredini IX veka pre n. e. Na tom natpisu govori se: Omri, car izrailjski, tla io je Moav mnogo dana, jer je Kemo bio ljut na svoju zemlju. I nasledio ga je sin, i ovajje tako e rekao sebi: tla i u Moav ... ali sam se ja nasla ivao gledaju i njega i ku u njegovu, i Izrael je zanavek potpuno propao. Smisao ovog fragmenta iz duga kog Me inog natpisa sastoji se u tome da je Omri, o igledno, vodio uspe an rat sa Moavitima, koji su ak bili prinu eni da Izraelu pla aju danak. Ali se Moav docnije, koriste i se slabljenjem Izraela, oslobodio njegovog uticaja i sam pre ao u ofanzivu, odnev i pobedu nad izrailjskim trupama. Dugotrajni ratovi te ko su padali na ple a radnih masa. Vojna politika i razvitak

spoljne trgovine stvorili su uslove povoljne za boga enje aristokratije, za propadanje slobodnih seljaka, porobljavanje sirotinje i njeno pretvaranje u roblje. Sve se vi e i vi e po elo razvijati krupno robovlasni ko gazdinstvo, zasnovano na eksploataciji rada robova, du nika pretvorenih u roblje i sirotinje dospele u te ak materijalni polo aj uglavnom obezemljemh seljaka. Produbljivanje socijalnih protivre nosti dovelo je do krupnih socijalnih pokreta, koji su svog odraza na li u knji evnim delima, naro ito u poznatim knjigama proroka. PROROCI U knjigama proroka, od druge polovine VIII veka pre n. e. sa uvala su se o tra izobli enja bogata a, koji ive u rasko i i koji se bogate na ra un sirotinje. Proroci, pretstavnici nezvani nog sve tenstva, koje je u izvesnojmeri bilo povezano sa glavninom srednjih slojeva stanovni tva, ustaju protiv te ke eksploatacije sirotinje od strane bogata a. Naro ito proroci Amos, Miheji Isaija iznose o tru kritiku gramzivih bogata a, koji neprestano te e boga enju na ra un upropa ene sirotinje. Prorok Amos veli: ujte ovo, koji pro direte uboge i satirete siromahe u zemlji, govore i: kad e pro i mladina da prodajemo ito? i subota da otvorimo p enicu? umanjuju i efu i pove avaju i sikal i varaju i la nijem mjerilima; da kupujemo siromahe za novce i ubogoga za jedne opanke, i da prodajemo o inke od p enice... Ne e li se zemlja potresti od toga, i protu iti svaki koji ivi na njoj i ne e li se sva razliti kao rijeka? i ne e li se odnijeti i potopiti kao od rijeke Misirske?25 Ustaju i protiv bogata a koji vode preterano rasko an ivot i te e ii nom boga enju, proroci su bili pristalice vra anja ranijem patrijar-halno-plemenskom ivotu. Ali poku aji da se zadr i proces ekonomskog; razvitka i propadanja slobodnog selja tva nisu mogli dovesti do realnih rezultata. PAD IZRAELA I JUDEJE O tra klasna borba oslabila je sitne i izolovane dr ave Izrael i Judeju. Dugotrajni ratovi sa susednim narodima i dr avama najzad su iscrpli njihove snage. Najte i udarac zadali su Izraelu Asirci. Jo u IX veku pre n. e. Salmanasar II preduzimao je osvaja ke pohode na Siriju i Palestinu. Kona no je potukao Izrailjsko carstvo asirski car Sargon II: 722 g. on je zauzeo Samariju i odveo u zarobljeni tvo izrailjskog cara Osiju, oterav i zajedno sa njim 27.290 Izrailjaca, zarobljenih i preseljenih u Mediju i Mesopotamiju. Na njihovo mesto naselio je u Izraelu vavilonske i aramejske koloniste, koji su otsada vladali Samarijom i po eli iveti u njenim gradovima. Tako je sru eno Izrailjsko carstvo. Poraz Izraela morao je doprineti izvesnom ja anju Judeje, kojojje Izrael bio davna nji suparnik. Izmenjeni me unarodni uslovi stvorili su povoljnu situaciju za to. Asirija se po ela kloniti padu, to je Judeji omogu ilo da poja a svoju borbu za nezavisnost. Pod judejskim carem Josijom sprovedene su reforme, koje su imale za ciljda iznutra oja aju dr avu, unekoliko ubla iv i zao trenu klasnu borbu. 622 g. pre n. e. sve ano je objavljen nalazak Knjige zakona u jerusalimskom hramu. U tojKnjizi o tro su osu ivana verovanja i obredi starohanaanske religije, sa uvani kod Judejaca u vidu relikata, ka enje na vrhovima planina (kult planina), klanjanje sirskim bogovima Baalu, Astarti, suncu, mesecu, zvezdama i svekolikojnebeskojvojsci. U isto vreme, zaveden je jedinstveni i centralizovani kult boga Jahve, koji se morao vr iti u jerusalimskom hramu. Prema tome, te nja za centralizacijom dr ave na la je svog odraza u poku aju centralizacije dr avne religije. Najzad, u cilju izvesnog, premda

25 Amos 8; prevod ura Dani i a. Prev. ograni enog, ubla enja klasnih protivre nosti, u Knjigu zakona unesen je propis o osloba anju jevrejskih du nika prodanih u roblje posle est godina njihove slu be, i o njihovom pu tanju na slobodu ne s praznim rukama, dakle, po to im se prethodno da izvesna imovina. Veoma je mogu e da je ta Knjiga zakona, uz izvesne dodatke i izmene, docnije obrazovala biblisku knjigu Deuterokanon. Od tog vremena po elo je formiranje judejskog kanonskog prava. Me utim svi ti poku aji unutra nje konsolidacije nisu mogli da spasu Judejsko carstvo. 597 g. pre n. e. Jerusalim je bio zauzet od trupa vavilonskog cara Navuhodonosora II i zatim kona no uni ten, 586 g. pre n. e. Navuhodonosor je posle zauze a Jerusalima, kao i njegovi asirski prethodnici, odveo iz osvojene zemlje veliku koli inu zarobljenika. odvukao je itav Jerusalim, i sve kne eve, i svu hrabru vojsku, i sve umetnike i graditelje. . . sve hrabre ratnike odveo je vavilonski car u progonstvo u Vavilon. Tako je otpo elo uveno vavilonsko ropstvo. RELIGIJA I KNjI EVNOST Religija starih Jevreja formirala se pod sna nim uticajem verskih nazora onih starih naroda koji su odvajkada nastanjivali Palestinu, Siriju i Fenikiju i koji su odr avali prisne odnose sa velikim i kulturnim narodima: sa Egip anima, Vavilonjanima i delom sa Hetima. Tako su u ru evinama Bet- ana na eni ostaci hramova podignutih pod egipatskim faraonima XVIII-XIX dinastije, napose pod Setijem I i Ramzesom II. U tim hramovima verni su se klanjali mesnim sirsko-feni anskim bogovima Baalu-Dagonu i Baalat-A toret. U jednom hramu iz vremena Tutmesa III na ena je jedna stela, u isto egipatskom stilu, sa egipatskim natpisom, ali sa pretstavom sirsko-feni anskog boga, nazvanog na tom natpisu Mekal. U isto vreme, u Bet- anu je po tovana sveta zmija, o emu svedo e brojni kultni predmeti, naro ito ku ice svete zmije, na ije se ime an nailazi na starovavilonskim natpisima. Ove forme religije odgovarale su prastarim religiskim verovanjima starojevrejskih plemena. Stari Jevreji, isto onako kao i svi drugi stari narodi, obo avali su razne prirodne pojave i sile. U bibliji su se sa uvali stari odjeci kulta kamenja, drve a i ivotinja, kulta koji se u svakodnevnom ivotu sa uvao sve do vrlo poznog vremena. Na egipatskim natpisima pominje se mesto u Palestini koje nosi naziv brdo boga Ela. Prvi izrailjski car, Jerovoam, gradi svetili te na visini. Sveto kamenje (masebi) na eno je na raznim lokalitetima Palestine. U bibliji se opisuje obi ajre anja gomile kamenja kao svedo anstvo. Zlatno tele i tu ani zmaj opisani u biblijskim knjigama, pretstavljaju o igledne relikte obo avanja ivotinja. Najzad, glavni judejski bog Jahve sa uvao je jasne crte boga pustinjskih brda i personifikacije stra nih prirodnih sila: vatre, munje i vetra. U isto vreme, formira se u doba rodovskog poretka i kult predaka, iji su se ostaci trajno sa uvali u potonjojreligiji. Sa obrazovanjem klasnog dru tva i robovlasni ke dr ave stari bogovi prirode, kao i bogovi-pokrovitelji rodovskih grupa i plemena pretvaraju se u mesne i najzad dr avne bogove. Pored itavog niza drugih bogova i boginja (Anat, Betel, El-Elon, El- adaj, naro ito se isti e kult glavnog boga starih Jevreja Jahve. Jahve se postepeno pretvara u ratni kog boga za titnika Judejskog carstva i samoga cara. Posle pada Izrailjskog carstva 722 g. pre n. e., naro ito posle Vavilonskog ropstva, kona no se formira teolo ko u enje o Jahve, jedinom bogu Jevreja. Prema tome, starojevrejski monoteizam samo je pozna injenica u istoriji starojevrejske religije. Osobito jasno izra ava se klasna osnovica starojevrejske religije u tendencijama ka deifikovanju carske vlasti i u onojtesnojvezi koja je sve tenstvo spajala sa carskom vla u. U starim legendama sa uvala se uspomena na starog cara-prvosve tenika Melhisedeka, koji je bio car Salimski i u isto vreme

sve tenik boga El-Elona. Car je smatran za posve enog, za pomazanika boga Jahve. Bilo je zabranjeno da se car grdi, isto onako kao to se ne sme huliti na boga. I jedno i drugo smatrano je svetotatstvom. Po verovanjima starih Jevreja, car je mogao da dejstvuje na ki u i sunce; on je smatran odgovornim za lepo vreme i za rodnu godinu. Car je imao pravo da nosi titulu sin bo ji. U knjizi psalama bog Jahve veli caru: Ti si sin moj Ja sam te za eo danas. Prema tome, sve tenici su te ili ka u vr enju carske vlasti i samim tim u vr enju itavog klasnog robovlasni kog poretka. Religija je bila najte nje povezana sa knji evno u. U bibliskim knjigama sa uvala su se razna dela stare knji evnosti: religiski mitovi, istoriske legende, narodni herojski ep. Mnoga od dela bibliske knji evnosti odra avaju uticajstarije hanaanske, kao i vavilonske i egipatske knji evnosti. Sa svoje strane, bibliska knji evnost izvr ila je uticajna starohri ansku knji evnost. Gnjevni govori proroka i visoko umetni ke lirske pesme (psalmi) u li su u riznicu najboljih dela svetske knji evnosti. XIV. ASIRIJA PRIRODA Asirija u u em smislu te re i zauzimala je malu teritoriju du gornjeg toka reke Tigra, teritoriju koja se protezala od donjeg toka Zaba na jugu do planine Zagra na istoku i do planine Masios na severozapadu. Zapadno od Asirije irila se prostrana siriskomesopotamska stepa, ispresecana u svome severnom delu brdima Singara. Na severu teritorija Asirije neprimetno je prelazila u jermensku visiju. Stepe i planine koje okru uju Asiriju bile su pokrivene oskudnom vegetacijom. Stanovni tvo se ovde odvajkad bavilo uglavnom sto arstvom. Dolina Gornjeg Zaba pogodna je za zemljoradnju, jer ta reka nosi s prole a mnogo vode, zbog topljenja planinskih snegova. Dolina Tigra dobro je navodnjavana periodi nim izlivima reke. Ali, prite njena sa istoka planinama, ona je relativno nevelika. Povr ina obradivog zemlji ta stare Asirije nije prelazila 12000 km2. Po svojojklimi i po uslovima za prirodno navodnjavanje, Asirija se donekle razlikovala od srednjeg i donjeg dela Mesopotamije. Ujesen padale su ki e, ili, po slikovitom izrazu starog natpisa, otvaraju se vrata (nebeskog. V. A.) okeana. Zima je kratko trajala, ali je u decembru i januaru zemlja esto bila pokrivena snegom i temperatura je padala i do 14 ispod nule. U rano prole e dolina i stepa brzo su se pokrivale travom, ali je arko sunce ve po etkom leta brzo spaljivalo svu vegetaciju. ito je njeveno u julu, a u avgustu ega je postajala neizdr ljiva. ak i u vo njacima venule su so ne biljke. Ujesen, u septembru oktobru, sazrevale su urme. Osobitu va nost za zemljoradni ku privredu imale su ki e. Zato su Asirci govorili da su njihove o i upravljene ka ki i, nebeskojreci i kada u zemlji pada ki a, bi e dobra letina. Bog Raman smatran je nebeskim gospodarem koji alje na zemlju ki e; u asirskim zakonima pominju se vode boga Adada (tj ki a.V. A). Periodi ni izlivi Tigra omogu avali su da se izgradi mre a kanala i da se koristi voda od poplava. Padine planina u dovoljnojsu meri snabdevale vodom planinske potoke, vrela i reke, koji su sticali uglavnom sa iranske Visoravni. Planine su bile na nekim mestima pokrivene umama i obilovale su divlja i. Tu su ljudi od davnina nalazili razne vrste kamena i metalnu rudu, koji su im bili potrebni za razvitak zanata. Dolina gornjeg Tigra zauzimala je u trgova kom pogledu pogodan polo aj jer su odavde polazili trgova ki putevi na sve strane: na jug niz Tigar, u Persiski Zaliv; na istok dolinama reka, na Iransku Visoravan; na sever preko planinskih klanaca u oblast triju velikih jezera Sevana, Vana i Urmije i u oblasti Zakavkazja;

na. severozapad Tigrom ka granicama Sirije i Male Azije, odakle se irio put na zapad ka trgova kim gradovima sirsko-feni anskog primorja. STANOVNI TVO Od vrlo dalekih vremena, mo da od V-IV milenija pre n. e., na teritoriji Asirije ivela su subarejska plemena, koja su od iskona nastanjivala severni deo Prednje Azije. Ta su plemena po svom jeziku, spolja njem izgledu, kulturnom nivou i istoriskojsudbini bila veoma bliska Huritima, koji su naseljavali severozapadni deo Mesopotamije i severnu Siriju, dalje, Urartima Zakavkazja, i najzad, planinskim plemenima to su ivela isto no od Tigra. Ali su se ova subarejska plemena po etkom II milenija pre n. e. ve delimi no stopila sa semitskim plemenima koja su bila bliska Semitima Akada i Amoritima, koji su nastanjivali sirisko-mesopotamsku stepu i Siriju. Docnije, u doba obrazovanja Asirske dr ave, subarejska su se plemena pretopila u Semite. Vladaju i jezik u Asiriji bio je asirski, koji je pripadao grupi semitskih jezika. IZVORI Anti ki pisci sa uvali su u svojim delima niz razbacanih, esto neverodostojnih, ali ponekad ipak bitnih podataka iz istorije Asirije. Jo u IX-VIII veku pre n. e. pojavljuju se u gr kojknji evnosti ne samo pomeni o Asiriji nego ak i opisi dalekih doga aja iz asirske istorije. Tako Aristotel saop tava da je postojao poseban Heziodov ep, u, kome se pri alo o razru enju asirske prestonice Ninive. Legende o postanku Asirske dr ave i o njenom slomu u le su osobito vrsto u anti ku istoriografiju. Dragocene vesti o Asiriji daje Diodor, koji je iskoristio podatke Ktesije sa Knida i Herodota, podvrgav i ih izvesnojkriti kojpreradi. Obilat materijal za prou avanje asirske istorije dala su iskopavanja najkrupnijih gradova Asirije A ura, Kalaha, Ninive i Dur- arukina, gde su otkrivene brojne ru evine dvoraca i hramova, razni spomenici arhitekture, predmeti svakodnevnog ivota, spomenici religiskog kulta i, to je naro ito va no, ogroman brojnatpisa. U poslednje vreme vr ena su iskopavanja na mestima najstarijih naselja Subarejaca i Asiraca. Osobito interesantni i vrlo stari predmeti i natpisi na eni su u Arpa iji, kod Ninive, ne to isto nije u Tepe-Gavra, i najzad isto no od donjeg Zaba u Arafi (Kerkuk). Vrlo stari spomenici, napose keramika sa geometriskim i stilizovanim ornamentom, na eni u Arpa iji, pripadaju otprilike istom vremenu kome i najstariji sumerski spomenici iz El-Obeida i staromitanski spomenici iskopani u Tel-Halafu. Svi ti predmeti omogu uju da se utvrdi jedan isti stadiju razvitku materijalne kulture u doba prve pojave metala i raspadanja rodovskog poretka, ali pre pojave dr ave. Najve u vrednost kod prou avanja asirske istorije pretstavljaju pisani izvori, na eni na teritoriji Asirije i susednih zemalja. ivu svetlost na najstariju istoriju Asirije bacaju dokumenti na eni u Kil-Tepe, u Kapadokiji, koji o igledno vode poreklo iz arhiva trgova kih kolonija osnovanih od strane Asiraca u isto nim oblastima Male Azije, oblastima koje su jo od kraja III milenija pre n. e. bile naseljene hetskim plemenima. U tim dokumentima spominju se isto asirska imena i susre u tipi no asirska datovanja. Jedini krupan pravni dokumenat me u asirskim natpisima pretstavljaju takozvani Asirski zakoni, ili ta nije jedan deo sudskog zbornika, u kome se od 79 lanova 51 lan ti e porodi nog prava. Ovajzbornik sastavljen je otprilike sredinom II milenija pre n. e. (u XV-XIII veku). Njegov tekst na en je u ru evinama stare prestonice Asirije grada A ura. Zakoni su bitan izvor za asirsku istoriju i bacaju izvesnu svetlost na

privredno i dru tveno ure enje starih Asiraca. Za docnije vreme veliki interes pretstavljaju carski natpisi, anali, popisi inovnika limu, po ijim su imenima godine dobijale naziv, dalje, istorisko-diplomatski dokumenti, na primer, istorisko obave tenje sastavljeno povodom ugovora zaklju enog izme u Asirije i Vavilona pod asirskim carem Adad-nirari, najzad, veoma dragocena administrativna prepiska asirskih careva sa mesnim inovnicima, koja spada uglavnom u poslednje vekove postojanja Asirske dr ave. Ogromna koli ina najraznovrsnijih natpisa, na enih u biblioteci asirskog cara Asurbanipala, svedo i o prili no visokom nivou razvitka asirske kulture. NAJSTARIJI PERIOD ASIRSKE ISTORIJE Iskopavanja izvr ena u Arpa iji omogu uju nam da utvrdimo nivo razvitka privrede i itave kulture subarejskih plemena, koja su od prastarih vremena nastanjivala severnu Mesopotamiju. Neka od tih plemena ve su ivela stalno nastanjenim zemljoradni kim na inom ivota. Ona su sejala emer, jednu od najstarijih itarica poznatih narodima Prednje Azije. Pripitomljene su najva nije doma e ivotinje. Pojavljuju se i razvijaju razni zanati: keramika, izrada tkanina i metalurgija. Neke vesti imamo i o religiskim verovanjima tih starih plemena. Subarejci su obo avali prirodne pojave i verovali u zagrobni ivot. To potvr uju na eni grobovi sa inventarom: posu em, kamenim i ko tahim oru em. Na imena subarejskih plemena i zemlje Subartu nailazi se na sumersko-akadskim i vavilonskim natpisima, naro ito u va nim dokumentima na enim u Mari. Jo je Sargon Stariji, akdaski car, ratovao sa zemljom Subartu. Dokumenti na eni u ru evinama carskog dvora u Mari svedo e o tome da je vavilonski car Hamurabi, vode i borbu sa tim severnim planinskim plemenima Subari, bio primoran da protiv njih sklopi vojni savez sa Zimrilimom, carem zemlje Mari. Dr ava Mari, kao god i Vavilon, te ila je da u vrsti svojekonomski i politi ki uticaju Subartu. Zimrilim dobija iz severne Mesopotamije masu pisama od pot injenih mu kne eva. On dobija odatle danak, rtve za bogove i hramove u Mari i naziva se carem Gornje Zemlje. O igledno, i Vavilon i Mari bili su u podjednakojmeri zainteresovani za ja anje svakovrsnih veza sa zemljom Subartu. O vrlo velikom irenju Subarejaca i znatnom razvitku subarejske kulture svedo i itav niz injenica. Na prostranojteritoriji od severnog toka Tigra sve do Nipura na eni su dokumenti koji sadr e subarejska imena. Isto no od Tigra, kod Kerkuka, tako e su na eni akadski natpisi sa subarejskim imenima. Iskopavanja su tu otkrila ostatke subarejskog naselja; subarejski uticajprodirao je i na zapad, sve do Sirije. Najstariji asirski carevi bili su tesno povezani sa autohtonim subarejskim stanovni tvom zemlje. Neki od njih nosili su subarejska imena, na primer, U pija i Kikija. U podjednakojmeri ose a se u najstarijojAsiriji i izvestan mitanski uticaj Tako je u Samari na reci Tigru na ena bakarna tablica sa mitanskim imenom cara Arisena, koji je u III mileniju pre n. e. vladao u Urki u I Navari. Natpis sadr i posvetu u ast boga Nergala. U Asiriju je od starih vremena prodirao sna an kulturni uticajiz Sumera. Tako su prilikom iskopavanja starog asirskog grada A ura, ispod svetili ta boginje I tar na ene ru evine starijeg hrama, a ispod temelja tog hrama na en je slojfragmenata sa spomenicima tipi no sumerske skulpture. Asirska je umetnost dugo vremena stajala pod jakim uticajem sumerske umetnosti. Gradovi ju nog dela Asirije nalazili su se u osobito sna nojkulturnojzavisnosti od starog Sumera. Vladari ovih gradova nosili su obi no sve teni ku titulu, kao sumerski patesi. Asirski carevi i docnije su sa uvali te sve teni ke titule.

RAZVITAK PRIVREDE I DRU TVENO UREDENjE U najstarije doba, pored sto arstva veliki zna ajza privredni ivot Asiraca imala je zemljoradnja. Prirodni uslovi omogu avali su stanovni tvu da u nekim slu ajevima pro e bez krupnih irigacionih radova. Ali koli ina vodenog taloga nije bila uvek dovoljna za razvitak zemljoradnje u irokim razmerama. Na nekim mestima jo u dubokoj starini pribegavalo se ve ta kom navodnjavanju. Tako znamo da su asirski carevi gradili velike kanale, da obilato snabdeju zemlju itom i sezamom. Ve ta ko navodnjavanje nije igralo onakvu izvanredno va nu ulogu kao u ju nom delu Me ure ja ili u Egiptu. U Asiriji ono je bilo samo od pomo nog zna aja. Ali o postojanju ve ta kog navodnjavanja svedo e razni dokumenti. U jednom lanu asirskih zakona XVIII veka pre n. e. stoji da vlasnici polja moraju bratski deliti vodu koja te e u cilju ve ta kog navodnjavanja: Neka svako vr i posao na svom polju i navodnjava svoje polje. U slu aju nesuglasica, sporne strane imale su se obra ati sudu, i onda je sud donosio odluku o podeli vode. Ova odluka suda zapisivana je u specijalnom dokumentu i postajala je obaveznom. Drugi lan asirskog zakona veoma je strogo ka njavao krivca za nezakonito prisvajanje vode: Ako ko prisvoji na uzanojgranici jarkove s vodom, onda to treba dokazati i krivca izobli iti. Neka takav plati talenat olova, neka da triput vi e zemlje nego to je uzeo; neka dobije 50 batina; neka radi za cara mesec dana. Dakle, zakonodavac je, vode i ra una o velikom privrednom zna aju irigacione mre e, preduzimao niz mera za fiksiranje prava stanovni tva na kori enje vode kanala. Pored itarstva bilo je prili no iroko razvijeno i vo arstvo. U tu svrhu kori ene su planinske kose, koje su, kao i u Siriji, pretvarane u terase i zasa ivane raznim vrstama vo aka. Takva vrsta vo arstva postojala je kako u Asiriji tako i u onim podru jima Male Azije koja su bila naseljena Asircima. Na natpisima asirskog porekla, na enim u MalojAziji, pominju se specifi ni nazivi meseca: mesec vo njaka (kiratim) i mesec smokava (tinatim). O igledno, ova ukorenjena vrsta vo arstva na la je svog odraza ak u posebnom agrarnom kalendaru. Obilje sirovina pru alo je stanovni tvu mogu nost za bavljenje raznim zanatima. Veoma je iroko bila razvijena metalurgija. Asircima je, kao i njihovim susedima Hetima i stanovnicima Urartu, stajala na raspolo enju dovoljna koli ina metalne rude, i oni su mogli da vade bakar i gvo e. Radi dobijanja bronze me ali su bakar sa kalajem ili sa olovom, koji su bili podjednako ra ireni u Asiriji i koji su u asirskom jeziku imali ak jedno isto ime. Asirci su umeli da izra uju razno metalno oru je i u itavom staroisto nom svetu bili su na glasu po dobrom naoru anju svoje vojske. U vreme najstarijeg postojanja Asirske dr ave spadaju neke izra evine od metala. Takva je, na primer, votivna statueta ene sa skr tenim rukama, koja po svom spolja njem izgledu i po vremenu izrade pripada periodu vlade patesija Gudee u Laga u. Asirija je tokom itave svoje istorije vrsto uvala naturalno-privredni karakter svoje ekonomike. Ali je porast proizvodnih snaga postepeno doveo do postanka najstarijeg oblika trampe. Dok je Vavilon bio najkrupniji centar, koji je, od XVIII veka pre n. e., kontrolisao svu trgovinu ju nog dela Prednje Azije, dotle je severni deo Prednje Azije, uklju uju i tu Severnu Siriju, Malu Aziju i Jermeniju, u tom periodu stajao pod znatnim ekonomskim uticajem Asirije. Dokumenti nam dozvoljavaju da govorimo o postojanju prili no razvijene asirske trgovine jo krajem III i po etkom II milenija pre n. e. U Kapadokiji (u Kil-Tepe), u podru ju reke Halisa, na eni su dokumenti koji, sude i po asirskim imenima, poti u iz asirskih kolonija. O igledno, Asirci su osnivali svoje trgova ke kolonije po zemljama nastanjenim Hetima, vode i sa njima ivu trgova ku razmenu. Veliki zna aju trgovini izme u Asirije i zemalja Male Azije imali su. metali. U

poslovnim dokumentima na enim u Kil-Tepe spominju se zlato, srebro, bakar i olovo. U mnogim dokumentima govori se o zajmovima u srebru i bakru. Olovo je bio najra ireniji artikal trgovine. Na elu velikih trgova kih preduze a, koja su vodila karavansku trgovinu sa plemenima koja su ivela na severu sve do Bogaskeje i na jugu do doline Eu| rata, stajali su asirski trgovci. Vode i aktivne trgova ke operacije sa lokalnim hetskim stanovni tvom, Asirci su esto davali zajmove mesnom stanovni tvu, to je obi no dovodilo do porobljavanja sirotinje. Insolventni du nici, koji nisu mogli da o roku vrate dug, morali su da u u u ku u poverioca, drugim re ima, da odra uju dug li nim radom, pretvaraju i se u roba za dug. Ove asirske kolonije imale su svoju samoupravu. Njima je upravljao poseban gradski dom, one su dobijale uputstva iz asirskog grada A ura i pokoravale se vrhovnom sudu toga grada, Ali su u Malu Aziju pored Asiraca prodirali i trgovci iz Akada i iz zapadnosemitskih oblasti nastanjenih Amoritima (u podru ju Habura). Prema tome, u asirskim kolonijama u MalojAziji obrazovao se me ovit tip kulture. Poslovni dokumenti na eni u Kil-Tepe napisani su na jeziku koji zauzima srednje mesto izme u akadskog i ranoasirskog. U tim dokumentima, pored asirskih imena nailazi se i na akadska i zapadnosemitska. Iz Akada je ovamo prodirao vavilonski sistem mera i te ina (talanat mina ekel), ali je on ovde bio komplikovan zavo enjem dekadnog sistema ra unanja. Samo stanovni tvo tih kolonija bilo je vanredno pome ano. Sinovi ljudi koji su nosili nesemitska imena, nose isto semitska imena. O igledno, u asirskim kolonijama vr io se proces me anja plemena i raznih kulturnih uticaja u jo o trijem obliku negoli na teritoriji same Asirije. Razvitak trgovine bio je nerazdvojno vezan za razvitak vojne ve tine. Osvajanje podru ja bogatih sirovinama i trgova kih puteva zahtevalo je organizaciju vojnih snaga. Na svojim natpisima asirski carevi esto pi u o tome kako su preduzeli pohode na susedne zemlje. Ti prepadi bili su pra eni sticanjem velikog broja zarobljenika. Ratovi su bili jedan od glavnih izvora ropstva; osim toga, Asirci su svirepo eksploatisali domoroda ko subarejsko stanovni tvo severne Mesopotamije i hetsko stanovni tvo Male Azije, pretvaraju i du nike u robove. Najzad, razvitak patrijarhalne porodice doprineo je produbljivanju socijalnih protivre nosti u krilu stare seoske op tine. Zene i mla i lanovi porodice nalazili su se u polo aju robova. Mu i otac jeste poglavar patrijarhalne porodice; on je nasledio sva prava i svu vlast rodona elnika i pretvorio se u neograni enog gospodara, robovlasnika po ro enju. Nigde na starom Istoku ne emo na i tako o tro izra ene forme ku nog ropstva kao u Asiriji. To je fiksirano u asirskim zakonima koji spadaju pribli no u XIV vek pre n. e. Porodi no pravo, po tim zakonima, bilo je vanredno surovo. Ono je enu stavljalo u polo ajrobinje. Zena nije imala prava da raspola e imovinom u mu evljevojku i, ni da ga prodaje. Ako bi ma ta samovoljno uzela iz ku e svoga mu a, izjedna avano je to sa kra om. U jednom lanu asirskih zakona stoji: Ako rob ili slu avka dobiju to iz ruku ene slobodnog oveka, treba otse i nos ili u i robu ili slu avci. Oni moraju da naknade ukradeni predmet. ovek neka otse e u i svojoj eni. Ali ako on opravda svoju enu onda neka ne otse e nos i u i robu ili slu avci i neka oni ne naknade ukradenu imovinu. O tome neograni enom pravu mu a da sudi i da se razra unava sa lanovima svoje porodice svedo i i niz drugih lanova. Mu je imao pravo da ubije svoju enu u slu aju supru ni ke nevernosti. Poseban lan zakona dozvoljavao je mu u da podvrgava svoju enu te kojtelesnojkazni. Ako ko svoju enu obrije, naru i, unakazi, nema on krivice glasio je jedan lan asirskog zakonika. O pot injenom polo aju ene svedo i i jedan drugi lan zakona, koji zahteva da ena u slu aju mu evljevog odlaska neznano kuda, eka ovoga izvestan odre eni rok. Te ak polo aj ene uve an je posebnom formom

razvoda: kada mu napu ta svoju enu, mo e jojon, ako ho e, dati togod. A ako ne e, nije du an ni ta da da, i ona mora oti i od njega praznih ruku. Ista takva neograni ena prava imao je i otac prema svojojk eri. Zakon je ocu dozvoljavao da svoju k er ka njava po sopstvenom naho enju. Otac e postupiti sa devojkom kako ushtedne stoji u jednom lanu asirskog zakona. K eri su smatrane robinjama svoga oca od ro enja; on je imao pravo da ih prodaje u roblje, pri emu je zakon predvi ao odre enu vrednost devojke. Tako je zavodnik i nasilnik morao da ocu plati trostruku vrednost devojke u srebru. Sa uvani ugovori fiksiraju injenicu kupovine ene za 16 ekela u srebru (128 grama). Stara patrijarhalna porodica, koja je u Asiriji postojala stole ima, u vr avala se i ja ala je zahvaljuju i obi aju primogeniture. Najstariji sin je po pravu prvorodstva mogao pretendovati, po posebnom lanu zakona, na lavovski deo nasle a. Obi no je najstariji sin dobijao dve tre ine nasledstva, pri emu je jednu tre inu mogao uzimati po svom izboru, a drugu tre inu je dobijao rebom. Kao u starom Izraelu, i u Asiriji velikog zna aja imao je obi ajlevirata, tj obaveznog braka udove sa jednim od srodnika preminulog mu a. O tome svedo i slede i lan asirskog zakonika: Ako jedan od njegovih sinova, ija je ena ostala u ku i njegovog oca, umre, onda on (otac preminulog) mora udati enu svoga umrlog sina za svoga drugog sina. Specijalan lan asirskih zakona dozvoljavao je svekru da se eni udovom umrlog sina, o igledno, u onom slu aju ako ne bi bio iv drugi sin, koji je bi odu an da se o eni udovicom svoga brata. Pojavi robovlasni kih odnosa u znatnojje meri doprinelo veoma rasprostranjeno ropstvo za dug. U Asiriji nije bilo vrsto fiksiranih normi kamata na dugove u novcu ili itu. Zato je poverilac imao pravo i mogu nost da uzima koju ho e kamatu. Ta kamata obi no se kretala izme u 20 i 80% godi nje. Uostalom, ponekad su zelena i uzimali i do 160%, o emu svedo e sa uvani dokumenti. Du nici koji dug ne bi platili o roku, pretvarali su se u robove za dug i morali su da u poverio evojku i ili li no odra uju svojdug, ih da mu dadu u zalogu i ropstvo svoju decu ili ro ake. Rob za dug morao je da radi u ku i svoga poverioca, ali ovajnije imao prava da ga proda, onako kako je prodavao svoje robove. Sta vi e, u nekim lanovima asirskih zakona zabranjuje se da se ro eni Asirci pretvaraju u robove. Ali te ko da se mo e smatrati da su ti lanovi zakona, koji su predvi ali izvesno ubla enje te kih oblika robovlasni ke eksploatacije, realno sprovo eni u ivot. Sa uvani dokumenti svedo e o tome da sa Asirci pretvarani u robove za dug ako nisu mogli da o roku isplate svoje dugove. O znatnom razvitku ku nog i du ni kog ropstva u starojAsiriji svedo i jedan lan asirskog zakona, koji zabranjuje ma kome od bra e da pre me usobne podele imanja ubije iva bi a (nap ate). Ovo razra unavanje sa tim ivim bi ima dozvoljavano je samo gospodaru ivih bi a. Pod re ju iva bi a zakonodavac je, o igledno, razumevao ku ne i du ni ke robove, kao i doma u stoku, nazivaju i ih u podjednakojmeri ivom du om (napi tu). Karakteristi no je da je starojevrejska re bliska ovojre i (nefe ) tako e zna ila i ku nog roba, i stoku. Znatno docnije robovi su prodavani kao roba; pritom su oni nazivani odgovaraju om re ju komad ili telo. U Asiriji, kao i u drugim zemljama starog Istoka, postojanje primitivnih oblika robovlasni tva ku nog i du ni kog ropstva uslovilo je stagnantnost i nerazvijenost robovlasni kog na ina privrede. OBRAZOVANjE NAJSTARIJE ASIRSKE DR AVE Razvitak ropstva doprineo je obrazovanju dr ave, koja je imala za zadatak da titi interese robovlasnika u njihovojborbi sa robovima i sirotinjom i da rukovodi irigacionim radovima. U funkcije dr avne vlasti ulazili su i vo enje iroke spoljne trgovine, realizacija osvaja ke politike i odbrane zemlje od napada spolja. Asirija, koja je le ala na severnojperiferiji staroisto nog sveta, daleko od visoko razvijenih

centara staroisto ne kulture i va nih pomorskih trgova kih puteva, dugo je zadr ala starinske forme patrijarhalne porodice i nerazvijeno dr avno ure enje. Dr avno ure enje stare Asirije, isto onako kao i kod Heta, pod krajIII i na po etku II milenija pre n. e. jo je u mnogome potse alo na savez plemena, na vojnu demokratiju. Najstariji vladari Asirije nosili su polusve teni ku titulu i akum, koja odgovara starosumerskojtituli patesi, i dr ali najvi u sve teni ku i vojnu vlast. Pored njih, znatan uticajimao je savet staraca, koji je, kao to se to vidi iz kapadokiskih dokumenata, upravljao maloaziskim kolonijama Asirije i vr io posebne sudske funkcije. Se anje na ono vreme kada je staroga plemenskog vo u birala vojska sa uvalo se i u poznije doba. Asirskog cara je prilikom stupanja na presto progla avala za cara vojska, kli u i: To je na car. U asirsko-vavilonskojknji evnosti poznijeg vremena sa uvao se opis slu aja kada narod mo e da se digne protiv nepravednog cara. Kada se car ne obazire na pravo, njegov e narod ustati, i njegova zemlja bi e opusto ena. Kada on ne vodi ra una o zakonima svoje zemlje, Ea, gospodar sudbine, promeni e njegovu sudbinu, i bogovi e mu poslati nesre u. Ako se car ne savetuje sa svojim savetodavcima, njegovi dani bi e skra eni. Ako ne bude obra ao pa nju na umetnika, njegova e se zemlja otcepiti od njega. Ako bude slu ao nitkova, raspolo enje u zemlji e se promeniti. Ako bude nepravedno postupao sa stanovnicima Sipara i bude uga ao tu inu, onda e ama , sudija neba i zemlje, uvesti tu insko pravo u njegovu zemlju, a savetnici i sudije po e e nepravedno suditi. A ako stanovnici budu pribegavali(?) njegovom pravosu u, a on bude uzimao mito i nepravedno s njima postupao, onda e Enlil, gospodar zemlje, di i protiv njega neprijateljskog tu ina i potu i njegovu vojsku. Nije mogu no rekonstruisati najstariju istoriju Asirije, zbog nedostatka dokumenata. Pozna istoriska tradicija smatrala je najstarijim asirskim carem legendarnog Enlil-bani, to svedo i o te nji asirskih careva da naglase kontinuitet sa starim Sumerom. U doba amoritskog osvajanja Mesopotamije, u XX veku pre n. e., asirski su vladari vodili upornu borbu sa Amoritima, koji su osnovali Vavilonsko carstvo. U tojborbi oni su se oslanjali na stare gradove Sumera, koji su se jo se ali nekada nje mo i Sumerske dr ave. Asirski car Ilu uma, savremenik prvog amoritskog cara Sumuabu, s gordo u veli na svom natpisu. da je on dao slobodu Aka anima i njihovim sinovima... u Uru, Nipuru, Avali, Kismari i Deru... sve do grada A ura uspostavio sam slobodu. Ali je Hamurabiju po lo za rukom da slomije snagu Asirske dr ave i pot ini sebi zemlju Subartu i vladare grada A ura, glavnog grada Asirije toga vremena. U Kodeksu zakona Hamurabi govori o asirskim gradovima A uru i Ninivi kao o gradovima svoje dr ave, u koje je on vratio milostivog boga- uvara i u inio da zasija ime boginje Inine, tj uspostavio u njima naru enu pravdu i zaveo nad njima svoju kontrolu. U poslovnim dokumentima ovoga vremena, u formulama zakletve, pored imena vladara A ura sre e se i ime amoritskih careva Vavilona. Hamurabijeva borba sa Asirijom bila je dugotrajna i uporna. Na elu Asirije stajao je u ovo vreme car am iadad, koji je nasilno uzeo vlast posle jednog dr avnog prevrata. On je vodio poreklo iz jednog doma eg subarejskog roda. Na jednom svom natpisu on s gordo u veli da je u svojojzemlji zaveo fiksne cene za ito, ulje i vunu; pritom su te cene, kao to se to vidi iz poslovnih dokumenata, bile dvaput ni e od cena koje su tada postojale u Vaviloniji. am iadad je u izvesnojmeri titio interese slobodnih masa stanovni tva i ak sirotinje, i po svojprilici osvojio je vlast kao rezultat jednog irokog narodnog pokreta. Oslanjaju i se na iroke slojeve slobodnog stanovni tva, am iadad je znatno u vrstio Asiriju. On je primao danak od careva Tukri a i Planinske zemlje, koja je le ala severno i isto no od Asirije; on je podigao spomenik u zemlji Laban (Livan), na obali Velikog mora (Sredozemno More). Sude i po tome to je po tovao boga Dagana,

on nije vladao samo Asirijom nego i zemljom Hana, koja je le ala zapadno od Asirije. Svoga sina Jasmahadada postavio je za cara dr ave Mari, postav i na tajna in suparnik Vavilona. Hamurabi, koji je osvojio carstvo Mari, zadao je svakako jak udarac i Asiriji. Ali Hamurabi ne govori u svojim natpisima o potpunom osvojenju Asirije, ve samo saop tava da je u 32 godini svoje vlade potukao Mankisu i obalsku zemlju Tigra sve do zemlje Subartu. Vavilonsko carstvo, koje se u znatnojmeri temeljilo na osvajanjima, pokazalo se prili no nestabilnim. Ubrzo posle Hamurabijeve smrti mo Vavilona pala je pod udarcima kasitskih zavojeva a. Ali Asirija nije mogla da pad Vavilona iskoristi za svoje ja anje. U MalojAziji Asirci su morali da ustupe svojuticajmladome Hetskom carstvu. A pokrajAsirije niklo je jako Mitansko carstvo, koje je, oslanjaju i se na pomo Egipta, ubrzo osvojilo niz susednih oblasti, me u kojima i Asiriju. U XV veku pre n. e. Asirija se nalazila pod vla u mitanskih careva. Mitanski car au atar potukao je Asiriju, osvojio grad A ur i odvukao u svoju prestonicu Vasugani bogat plen, napose rasko ne dveri, ukra ene zlatom i srebrom. Ali Mitansko carstvo, oslabljeno dugom i upornom borbom sa Hetima, postepeno gubi svojuticaju severnom delu Mesopotamije. Asirski carevi koriste se slabljenjem Mitana i te e i da postignu nezavisnost zemlje, stupaju u odnose sa dalekim Egiptom. Asirski car Asurnadinahe dobio je iz Egipta 20 talanata zlata. Asirski car Asurubalit poslao je specijalnog poslanika u Egipat i javio Ehnatonu da alje tog poslanika da vidi tebe i tvoju zemlju. Neka on dozna tvoju volju i volju tvoje zemlje i neka se onda vrati. Iz drugog pisma doznajemo da je asirski car poslao darove egipatskom faraonu i obratio mu se s molbom da mu po alje zlato. O igledno, Asirija je u to doba te ila da stupi u trgova ke veze sa Egiptom i da se u svojojborbi protiv Mitana osloni na Egipat. Nastala me unarodna situacija bila je povoljna za Asiriju. Asurubalituje po lo za rukom da oslobodi Asiriju mitanskog jarma, da preduzme pohod na Vaviloniju, dovede na vavilonski presto unuka svoje k eri Kurigalzu III i na tajna in trajno utvrdi uticajAsirije u severozapadnom i severnom delu Me ure ja. PRVO UZDIZANjE ASIRIJE Prema tome, Asirija je postepeno po ela stupati na iroku arenu me unarodne borbe, kao jaka vojna dr ava. U isto vreme po ela se razvijati i asirska trgovina. Zato se pred naslednicima Asurubalita postavio te ak zadatak zavo enja bezbednosti i uvanja glavnih puteva karavanske trgovine. Zahvaljuju i padu Mitanskog carstva, put na zapad, u dolinu Eufrata, bio je slobodan. Ostajalo je jedino da se ovlada prelazima preko Eufrata i da se prokr i put u Siriju. Velikog zna aja za Asiriju imao je tako e i razvitak trgovine sa isto nim zemljama. Isto no od Tigra, u uskim dolinama Zagra, nalazile su se sitne kne evine, koje su le ale na va nim trgova kim putevima to su vodili iz Me ure ja na Iransku Visoravan. Te su kne evine jo zadr ale ostatke negda njeg kulturnog uticaja Vavilona, a u kasitsko doba odr avale veze sa Vavilonom. Vavilonski carevi, s pravom se pla e i ja anja Asirije, pru ali su podr ku tim isto nim kne evinama, ije je stanovni tvo po svom plemenskom sastavu bilo blisko Kasitima. Zato su asirski carevi morali da vode borbu ne samo sa kasitskim Vavilonom, nego i sa tim isto nim kne evinama, koje su im prepre avale put na istok. Najzad, na zapadu, otprilike u isto vreme, po ela su se pojavljivati nomadska plemena Aramejaca (Ahlamu), koja su svojim upadima pri injavala Asiriji veliku tetu. Naslednici Asurubalita vode osvaja ke ratove da za tite granice Asirije od spolja njih neprijatelja. Ovi ratovi dovode do pro irenja teritorije i do ja anja vojnopoliti ke mo i Asirije. Adad-nirari I prodire na zapad sve do Sirije i osvaja prostranu teritoriju od Harana do Karhemi a, kroz koju je vodio va an trgova ki put

to je i ao iz Me ure ja u Malu Aziju. Krupne vojne uspehe postigao je Salmanasar, koji je vladao u prvojpolovini XIII veka pre n. e. On otpo inje sistematsku borbu sa severnim plemenima zemlje Uruatri (docniji Urartu) i osniva u planinskojsevernojzemlji niz asirskih kolonija, u cilju u vr enja asirskog uticaja. Podjednako zna ajne pobede odnosi Salmanasar i na zapadu, u podru ju Karhemi a, kao i na jugu, potukav i vojsku kasitskog cara Vavilona, koji je bio tako neoprezan da poslu a savet hetskog cara Hatu ili a i da se upusti u borbu sa Asirijom. Hetski car, boje i se ja anja Asirije, svim sredstvima je tutkao Vavilon protiv Asirije. Jo energi niju osvaja ku politiku vodio je Tukulti-Ninurta, koji je preduzeo niz pohoda na istok i jugoistok, u elamske oblasti, kao i na zapad i jugozapad, u zemlje Hana, Mari i Rapiku. Prodrev i u severnu Siriju, a mo da i dalje na sever, Tukulti-Ninurta je potukao severnosirske hetske kne evine i odatle odveo 28.800 zarobljenika. Preduzev i veliki pohod na sever, u planinsku zemlju Nairi, koja je le ala zapadno od jezera Van, potukao je koaliciju od 43 kneza Nairi. Najzad, krupan uspeh asirskog cara bio je pohod protiv Vavilona. Asirske trupe osvojile su Vavilon, poru ile njegova utvr enja, opusto ile tajbogati i nekada mo ni grad, oplja kale hram boga Marduka i odvukle sa sobom kao ratni plen statuu vavilonskog boga. Ali Asirija jo nije bila toliko jaka da bi mogla da odnese punu pobedu nad Vavilonom. U XII veku pre n. e. u Vavilonu dolazi do krupnih promena. Poslednji car kasitske dinastije bio je zba en, i na presto vavilonskih careva do ao je osniva IV vavilonske dinastije, energi ni Navuhodonosor I. Dugotrajni i uporni ratovi asirskih careva sa svima susednim narodima oslabili su ive sile zemlje, to je dovelo do opadanja Asirije, koja je ak bila primorana da se privremeno podvrgne vavilonskom uticaju. Tek pred sam krajXII veka asirski car Tiglatpalasar I uspostavio je negda nju mo Asirije. Na svojim natpisima on podrobno opisuje svojpobedonosni pohod na severnu zemlju Nairi i bogat plen koji je tamo zadobio. On je uspeo da potu e plemena koja su ivela zapadno od Asirije i da do e do Sirije. Na feni anskojobali osvojio je va ne trgova ke gradove Biblos, Sidon i Arvad, i nametnuo im pla anje danka. S gordo u saop tava on o tome kako je na arvadskim brodovima plovio Sredozemnim Morem. ak je i daleki Egipat morao da prizna silu asirskog cara. Egipatski faraon poslao mu je na dar krokodila i nilskog konja, o igledno, zato da se obogati zverinjak u prestonici Asirskog carstva. Asirski car stavio je svoju te ku ruku i na Vavilon, preduzev i nekoliko uspe nih pohoda na Akad i osvojiv i Sipar i Vavilon. Ali su se najopasniji neprijatelji Asirije krili u prostranim stepama to le e zapadno od Tigra, uglavnom na isto nim obalama Eufrata. To su bila plemena Aramejaca (Ahlamu), koja su od ovog vremena po ela da vr e svoje pusto e e prepade na Asiriju. Tiglatpalasaru je po lo za rukom da odnese nad njima pobedu i da ih potisne na zapadnu obalu Eufrata. Ali ubrzo posle smrti Tiglatpalasara Asirija se po ela brzo klonuti padu. Zemlja, oslabljena dugotrajnim ratovima, nije vi e mogla da pru a dovoljan otpor neprijateljskim nomadima. Pusto e i prepadi Aramejaca doveli su do postepenog ru enja asirske mo i. Asirija je izgubila sve svoje osvojene teritorije. To je bilo doba opadanja Asirije. Iz toga vremena sa uvalo se vrlo malo natpisa i spomenika. DRUGO UZDIZANjE ASIRIJE Otsustvo dokumenata ne dozvoljava nam da otkrijemo socijalno-ekonomske uzroke drugog uzdizanja Asirije, u IX veku pre n. e. Ali mi znamo da se krajem II milenija pre n. e. na severu Prednje Azije po inje upotrebljavati gvo e, koje vremenom sve vi e potiskuje bronzu. Jo u XIII veku pre n. e. gvozdeni predmeti stavljani su kao votivni darovi prilikom polaganja temelja za hramove. Na natpisima Tiglatpalasara I pominje se

gvozdeni iljak carevog koplja. Gvozdene motike i jatagani pominju se u asirskim analima IX veka. U to doba gvo e se upotrebljava naporedo sa bronzom. Ali u VIII veku gvo e je ve u op tojupotrebi. Asirski carevi zahtevaju od pokorenih naroda gvo e u vidu danka. Prilikom iskopavanja Horsabada na eno je itavo skladi te najrazli itijih gvozdenih izra evina, poluga i oru a (motike, lopate, plugovi i leme i). O igledno, va enje i obrada gvozdene rude izvr ili su itav prevrat u tehnici, izazvali porast zanatske proizvodnje i doprineli razvitku proizvodnih snaga. iroka upotreba gvo a dovela je u krajnjojliniji do razvitka trgovine i do snabdevanja vojske novim, savr enijim oru jem, to je i lo na ruku obnovi vojnopoliti ke mo i Asirije. Ja anju Asirije doprinelo je u izvesnojmeri i stapanje Subarejaca sa Aramejcima koji su se naselili na sirskojteritoriji, i pretapanje Subarejaca u Asirce. Krupnu osvaja ku politiku sprovodio je u toku itave svoje vlade asirski car Asurnazirpal II, koji je udario temeljvojnojmo i Asirije (884-859 g. pre n. e.). Asurnazirpal je pokorio Asiriji aramejska plemena, koja su otsada morala da asirskom caru pla aju danak. U isto vreme, Asurnazirpal II povratio je uticajAsirije me u plemenima Nairi. Najve i zna ajimali su njegovi ratovi na zapadu. Njemu je po lo za rukom da odnese niz krupnih pobeda nam plemenima koja su ivela zapadno od Eufrata, da pokori Karhemi , vladara severosirske kne evine Hatina, koji je nosio hetsko ime Lubarna, i da na tajna in prokr i sebi put do Sredozemnog Mora. Asirske trupe presekle su dolinu Oronta i stigle do planine Amana, odakle je Asurnazirpal izvozio dragocenu umsku gra u. Bogati feni anski gradovi sa primorja poslali su danak pobedni kom asirskom caru. Iz ovog vremena sa uvali su se ostaci rasko nog dvora, koji je Asurnazirpal sebi podigao u svojojnovojprestonici Kalahu. Visoko umetni ki reljefi, koji pretstavljaju cara u vidu mo nog ratnika, imali su za ciljda svedo e o mo i Asirske dr ave.26 Delatnost Asurnazirpala nastavio je Salmanasar III, koji je vladao u drugojpolovini IX veka pre n. e. U toku svoje 35-godi nje vlade izvr io je 32 pohoda. Kao svi asirski carevi, i Salmanasar je morao da vodi borbe na svim granicama svoje dr ave. Na zapadu 26 Neki od tih reljefa uvaju se u Lenjingradu, u Dr avnom Ermita u. Salmanasar je pokorio Bit-Adin, u cilju potpunog pot injenja itave doline Eufrata, sve do Vavilona. Idu i dalje na sever, Salmanasar je nai ao na uporan otpor Damaska, koji je umeo da oko sebe okupi prili no znatne snage sirskih kne evina. U bitki kod Karkara 854 g. Salmanasar je odneo veliku pobedu nad sirskim trupama, ali nije mogao da realizuje plodove svoje pobede, jer su Asirci u tojbitki i sami pretrpeli znatne gubitke. Ne to docnije, Salmanasar je ponovo krenuo na Damask sa ogromnom vojskom od 120.000 ljudi, ali ipak nije mogao da postigne odlu nu pobedu nad Damaskom. Me utim Asiriji je po lo za rukom da u znatnojmeri oslabi Damask i da razbije snage sirske koalicije. Izrael, Tir i Sidon pot inili su se asirskom caru i poslali mu danak. ak je i egipatski faraon priznao mo Asirije, poslav i asirskom caru na dar dve kamile, hipopotama i druge retke ivotinje. Krupnije uspehe postigla je Asirija u borbi sa Vavilonom. Salmanasar III preduzeo je jedan pusto e i pohod na Vaviloniju i ak stigao do mo varnih predela Primorske zemlje na obalama Persiskog Zaliva, pokoriv i svu Vaviloniju. Upornu borbu morala je Asirija da vodi sa severnim plemenima Urartu. Tu su asirski car i njegove vojskovo e morali da se bore pod te kim uslovima planinskog ratovanja protiv jakih trupa urartskog cara Sardura. Iako su asirske trupe upadale na teritoriju Urartu, one nisu mogle da odnesu pobedu nad tom dr avom, i Asirija je i sama bila primorana da odoljeva pritisku Urartu. Spolja nji izraz oja ale vojne mo i Asirske dr ave i njene te nje da vodi osvaja ku politiku pretstavlja uveni crni obelisk Salmanasara III, na kome su pretstavljeni poslanici stranih zemalja sa sve etiri strane sveta, kako donose danak asirskom caru. Sa uvani su ostaci hrama koji je

Salmanasar III podigao u starojprestonici A uru, kao i ostaci utvr enja toga grada, koji svedo e o znatnom porastu fortifikacione tehnike u doba uzdizanja Asirije, koja je pretendovala na hegemoniju u PrednjojAziji. Asirija nije dugo zadr ala svoj dominantni polo aj Oja ala dr ava Urartu postala je opasan takmac Asiriji. Asirskim carevima nije po lo za rukom da osvoje Urartu. ta vi e, urartski carevi ponekad su odnosili pobede nad Asircima. Zahvaljuju i svojim pobedni kjm pohodima, urartski carevi uspeli su da otseku Asiriju od Zakavkazja, Male Azije i Severne Sirije, to je zadalo te ak udarac i tetu asirskojtrgovini sa tim zemljama i te ko se odrazilo na privrednom ivotu zemlje. Sve je to dovelo do opadanja Asirske dr ave, koje je trajalo gotovo itavo jedno stole e. Asirija je bila primorana da ustupi svojdominantni polo aju severnom delu Prednje Azije dr avi Urartu. OBRAZOVANjE ASIRIJE KAO VELIKE SILE Sredinom VIII veka pre n. e. Asirija ponovo ja a. Tiglatpalasar III (745-727 g.) opet obnavlja tradicionalnu osvaja ku politiku svojih prethodnika iz vremena prvog i drugog uzdizanja Asirije. Novo ja anje Asirije dovelo je do obrazovanja velike asirske svetske dr ave, koja je pretendovala na ujedinjenje itavog staroisto nog sveta u okvirima jedne svetske despotije. Ovajnovi procvat vojne mo i Asirije obja njava se razvitkom proizvodnih snaga zemlje, koji je zahtevao razvitak spoljne trgovine, osvajanje izvora sirovina, tr i ta, za titu trgova kih puteva, sticanje plena i pre svega osnovnih kadrova radne snage robova. PRIVREDA I DRU TVENO URE ENjE ASIRIJE U VREMENU OD IX DO VII VEKA U ovom periodu, u privrednom ivotu Asiraca veliki zna aji dalje ima sto arstvo. Pored onih vrsta doma ih ivotinja koje su bile pripitomljene u prethodnom periodu, sada je pripitomljena i kamila. Dvogrbe kamile pojavljuju se u Asiriji jo pod Tiglatpalasarom I i pod Salmanasarom III. Ali se kamile, naro ito jednogrbe, pojavljuju u ve im koli inama tek od vremena Tiglatpalasara IV. Asirski carevi dovode kamile u velikom broju iz Arabije. Za vreme svog pohoda na Arabiju Asurbanipal je uhvatio toliku koli inu kamila da je njihova cena u Asiriji pala sa 1 mine na . ekela (4 grama srebra). Kamile su u Asiriji iroko kori ene kao tegle a marva za vreme vojnih pohoda i trgova kih ekspedicija, naro ito pri prelazima kroz bezvodne suve stepe i pustinje. Iz Asirije doma e kamile ra irile su se po Iranu i SrednjojAziji. Pored itarstva irok razvitak steklo je vrtarstvo. O postojanju krupnih vrtova, koji su se, o igledno, nalazili pod kontrolom carskog dvora, svedo e sa uvane pretstave i natpisi. Tako je blizu jednog carskog dvora zasa en veliki vrt, sli an vrtovima sa Amarnskih planina, u kome rastu razne vrste vo a i povr a, biljke koje vode poreklo sa planina i iz Haldeje. U tim vrtovima nisu gajene samo mesne vo ke, nego tako e i retke vrste uvezenih biljaka, na primer, masline. Oko Ninive zasa eni su vrtovi u kojima je poku avano da se gaje inostrane biljke, naro ito mirovo drvo. U specijalnim rasadnicima gajene su skupocene vrste korisnih biljaka i drveta. Znamo da su Asirci nastojali da aklimatizuju drvo koje donosi vunu, jama no, pamukovo drvo, koje je dovezeno sa juga, mo da iz Indije. Pored toga, injeni su poku aji ve ta ke aklimatizacije plemenitih vrsta vinove loze iz planinskih podru ja. Iskopavanja u gradu A uru otkrila su ostatke velikog vrta zasa enog po nare enju Senaheriba. Vrt je obuhvatao povr inu od 16000 m2, pokrivenu ve ta kim zemljanim omota em. U steni su probijeni otvori, koji su bili spojeni ve ta kim koritima kanala. Sa uvane su pretstave i manjih privatnih vrtova, koji su obi no bili ogra eni zemljanim zidom.

Ve ta ko navodnjavanje nije imalo u Asiriji onakav ogroman zna ajkao u Egiptu ili ju nom Me ure ju. Ali je i u Asiriji ve ta ko navodnjavanje ipak primenjivano. Sa uvane su pretstave crpki za vodu ( aduf), koje su bile naro ito ra irene pod Senaheribom. Senaherib i Asarhadon sproveli su niz velikih kanala, da iroko snabdeju zemlju itom i sezamom. Pored zemljoradnje znatan razvitak dostigli su i zanati. Veliku Rasprostranjenost stekla je izrada neprozirne staklene smese, staklastog fajansa i kalja, pokrivenih arenim emaljem u vi e boja. Tim kaljem obi no su ukra avani zidovi i vrata velikih zgrada, dvoraca i hramova. Pomo u njih razvilo se u Asiriji lepo i vi ebojno ornamentisanje zgrada, iju su tehniku docnije preuzeli Persijanci; iz Persije pre la je ona u Srednju Aziju, gde se sa uvala sve do danas. Vrata dvorca Sargona II rasko no su ukra ena pretstavama genija plodnosti i ornamentom u obliku rozete, a zidovi podjednako rasko nim pretstavama simboli nog karaktera: pretstavama lava, gavrana, bika, smokve i pluga. Pored tehnike izrade staklene paste, Asirci su znali i za prozirno staklo, o emu svedo i na ena staklena vaza sa imenom Sargona II. Postojanje kamena doprinelo je razvitku kamenoreza kog i tesa kog zanata. Kod Ninive va en je kre njak u velikim koli inama; on je slu io za izradu monolitnih statua, koje su pretstavljale genije za titnike cara i carskog dvora. Druge vrste kamena potrebnog za gradnju, kao i razne vrste dragocenog kamena Asirci su uvozili iz susednih zemalja. Osobito irok razvitak i tehni ko savr enstvo dostigla je u Asiriji metalurgija. Iskopavanja u Ninivi pokazala su da je u IX veku pre n. e. gvo e ve upotrebljavano u podjednakojmeri sa bakrom. U dvorcu Sargona II u Dur- arukinu (dana nji Horsabad) na eno je ogromno stovari te, sa velikom koli inom gvozdenih izra evina: eki a, motika, lopata, leme a, plugova, lanaca, emova, kuka, ko eva itd. O igledno, u to doba u tehnici je izvr en prelaz sa bronze na gvo e. O visokom tehni kom savr enstvu svedo e sjajno izra eni tegovi u obliku lavova, bronzani delovi umetni kog name taja i kandelabri, kao i luksuzne zlatarske izra evine. Porast proizvodnih snaga izazvao je dalji razvitak spoljne i unutra nje trgovine. Iz itavog niza inostranih zemalja u Asiriju su stizale najrazli itije vrste robe. Tiglatpalasar III dobijao je iz Damaska tamjan. Pod Senaheribom iz primorske Haldeje stizala je trska potrebna za gra evine; iz Medije uvo en je lazurit, koji je u to doba bio na visokojceni; iz Arabije dovo eno je drago kamenje, a iz Egipta izra evine od slonove kosti i druga roba. U Senaheribovom dvorcu na eni su komadi gline sa otiscima egipatskih i hetskih pe ata, pomo u kojih su po iljke pe a ene. U Asiriji ukr tali su se va ni trgova ki putevi, koji su spajali razne zemlje i oblasti Prednje Azije. Tigar je bio krupna trgova ka saobra ajnica, kojom je vo ena roba iz Male Azije i Jermenije u dolinu Me ure ja i dalje, u zemlju Elam. Karavanski putevi vodili su iz Asirije u oblasti Jermenije, u podru je velikih jezera Vana i Urmije. Va an trgova ki put, naro ito ka jezeru Urmiji, vodio je dolinom gornjeg Zaba, kroz Keli inski klanac. Zapadno od Tigra jedan drugi karavanski put vodio je preko Nasibina i Harana u Karhemi i preko Eufrata ka Kilikiskim vratima, koja su dalje irila put u Malu Aziju, naseljenu Hetima. Najzad, iz Asirije vodio je veliki put kroz pustinju ka Palmiri i dalje ka Damasku. Kao ovaj tako su i drugi putevi vodili iz Asirije na zapad, ka krupnim lukama na sirskojobali. Najva niji je bio trgova ki put koji je vodio od zapadne izbo ine reke Eufrata u Siriju, odakle se dalje pru ao pomorski put ka ostrvima Sredozemnog Mora i u Egipat. U Asiriji prvi put su se pojavili dobri, ve ta ki napravljeni, kamenom poplo ani putevi. Na jednom natpisu stoji: kada je Asarhadon iznova izgradio Vavilon, otvorio je njegove puteve na sve etiri strane, da bi Vavilonjani, slu e i se njima, mogli da

odr avaju veze sa svima zemljama. Ovi putevi imali su veliki strate ki zna aj Tako je Tiglatpalasar I sagradio u zemlji Kumuh put za svoja kola i trupe. Ostaci tih puteva sa uvali su se sve do danas. Takav je deo velikog druma koji tvr avu cara Sargona spaja sa dolinom Eufrata. Tehnika gra enja puteva, koja je u starojAsiriji dostigla visok razvitak, bila je docnije preuzeta i usavr ena od Persijanaca, a od njih je dalje pre la Rimljanima. Asirski drumovi dobro su odr avani. Na odre enim rastojanjima mahom su postavljani putokazi. Svakog sata prolazila je tim drumovima stra a, koja se u cilju preno enja va nih saop tenja koristila vatrenim signalima. Putevi koji su prolazili kroz pustinju uvani su pomo u specijalnih utvr enja i bili snabdeveni bunarima. Asirci su umeli da grade vrste mostove, naj e e drvene, ali ponekad i kamene. Senaherib je naspram gradske kapije, nasred grada, sagradio most od plo a kre njaka, da bi prolazio preko njega u svojim carskim kolima. Gr ki istori ar Herodot saop tava da je most u Vavilonu bio podignut od netesanih kamenova, u vr enih gvo em i olovom. I pored bri ljive za tite puteva, u dalekim podru jima, tamo gde je asirski uticajbio relativno slab, asirski karavani bili su izlo eni velikom riziku. Na njih su ponekad napadali nomadi i razbojnici, Ali su asirski inovnici bri ljivo pazili da karavani budu redovno otpravljani. Jedan inovnik je u specijalnojposlanici javljao caru da je jedan karavan, koji je po ao iz zemlje Nabatejaca, oplja kan i da je jedini od ljudi koji se spasao, poslat caru da mu o tome li no referi e. Postojanje itave mre e puteva omogu avalo je organizovanje dr avne slu be veze. Specijalni carski glasnici raznosili su carske poslanice po itavojzemlji. U najve im naseljima postojali su specijalni inovnici, koji su vodili nadzor nad isporukom carskih pisama. Ako ti inovnici u roku od tri do etiri dana ne bi otpravljali pisma i poslanike, odmah bi protiv njih stizale albe u prestonicu Asirije, Ninivu. Interesantan dokumenat, koji ivo ilustruje iroko kori enje puteva, pretstavljaju ostaci najstarijih vodi a, sa uvani me u natpisima toga vremena. U tim vodi ima obi no se navodi rastojanje izme u pojedinih naselja u satima i danima puta. I pored irokog razvitka trgovine, itav sistem privrede, uzet u celini, i dalje je uvao primitivni naturalni karakter. Tako su porez i danak obi no pla ani u naturi. Pri carskim dvorovima postojala su posebna skladi ta, u kojima se uvala najrazli itija roba. Dru tveno ure enje Asirije jo je uvalo crte staroga rodovskog i op tinskog poretka. Tako su se, na primer, sve do Asurbanipala (VII vek pre n. e.) sa uvali ostaci krvne osvete. U jednom dokumentu iz tog vremena govori se da umesto krvi treba dati robinju, da bi se sprala krv. Ako ovek odbije da da odmazdu za ubistvo, imao se on ubiti na grobu ubijenoga. U drugom dokumentu ubica se obavezuje da kao odmazdu za ubijenoga da svoju enu, svoga brata ili svoga sina. Pored toga, sa uvali su se i stari oblici patrijarhalne porodice i ku nog ropstva. U dokumentima iz toga doba fiksirane su injenice prodaje devojke koja se udaje; pritom su prodaja robinje i prodaja slobodne devojke koja se udaje oformljavani na potpuno jednak na in. Kao i u prethodno doba, otac je mogao da proda u roblje svoje dete. Najstariji sin i dalje je zadr ao svojprivilegovan polo aju porodici, dobijaju i ve i i bolji deo nasle a. Klasnom raslojavanju asirskog dru tva doprineo je i razvitak trgovine. esto je sirotinja gubila svoje zemlji ne parcele i propadala, dospevaju i u ekonomsku zavisnost od bogata a. Ne mogu i da na vreme plate zajam, siromasi su morali da svojdug odra uju li nim radom u poverio evojku i, kao robovi za dug. Brojrobova osobito je porastao zbog velikih osvaja kih pohoda koje su preduzimali asirski carevi. Zarobljenici, koji su u ogromnojkoli ini doterivani u Asiriju, obi no su pretvarani u robove. Sa uvalo se mno tvo dokumenata koji fiksiraju prodaju robova i

robinja. Ponekad su prodavane itave porodice, koje su se sastojale od 10, 13, 18 i ak 27 ljudi. Mno tvo robova radilo je u poljoprivredi. Ponekad su zemlji ne parcele prodavane zajedno sa robovima koji su na njima radili. Znatan razvitak ropstva dovodi do toga da robovi dobijaju pravo da imaju izvesnu imovinu i ak porodicu, ali je robovlasnik uvek zadr avao punu vlast nad robom i njegovom imovinom. O tro imovinsko raslojavanje nije samo dovelo do podele dru tva na dve antagonisti ke klase, na robovlasnike i robove, nego je i izazvalo raslojavanje slobodnog stanovni tva na siroma ne i bogate. Bogati robovlasnici posedovali su veliku koli inu stoke, zemlji ta i robova. U starojAsiriji, kao i u drugim zemljama starog Istoka, najkrupniji sopstvenik i zemljoposednik bila je dr ava u li nosti cara, koji je smatran vrhovnim vlasnikom itave zemlje. Ali postepeno se u vr uje privatna svojina na zemlju. Sargon prilikom kupovine zemlje za gradnju svoje prestonice Dur- arukina pla a sopstvenicima zemlji nih parcela vrednost otu ene im zemlje. Pored cara, krupna imanja posedovali su i hramovi. Ta su imanja u ivala itav niz privilegija i naporedo sa posedima aristokratije ponekad bila oslobo ena pla anja poreza. Mnogo zemlje nalazilo se u rukama privatnih sopstvenika; pritom je pored sitnih zemljoposednika bilo i krupnih, koji su imali etrdeset puta vi e zemlje od siroma nih. Sa uvan je itav niz dokumenata u kojima se govori o prodaji polja, vrtova, bunara, ku a i ak itavih zemlji nih kompleksa. Dugotrajni ratovi i svirepe forme eksploatacije radnih masa dovodili su tokom vremena do smanjenja broja slobodnog stanovni tva Asirije. Me utim Asirska je dr ava ose ala potrebu za stalnim prilivom vojnika, radi popunjavanja redova vojske, i zato je bila prinu ena da preduzima niz mera za o uvanje i u vr enje materijalnog polo aja te glavnine stanovni tva. Asirski carevi, nastavljaju i politiku vavilonskih careva, delili su zemlji ta slobodnim ljudima, name u i im obavezu da slu e u carskim trupama. Tako mi znamo da je Salmanasar I naselio kolonistima severnu granicu dr ave. 400 godina docnije asirski car Asurnazirpal iskoristio je potomke tih kolonista za naseljavanje nove provincije Tu hana. Vojnici-kolonisti, koji bi od cara dobili zemlji ne parcele, naseljavani su po pograni nim podru jima, da bi se u slu aju ratne opasnosti ili vojnog pohoda mogla vojska u pograni nim rejonima brzo sakupiti. Kao to se vidi iz dokumenata, vojnici-kolonisti, sli no vavilonskim redu i bairu, stajali su pod carevom za titom. Njihove zemlji ne parcele bile su neotu ive. U slu aju da mesni inovnici silom uzmu od njih zemlji nu parcelu koju im je darovao car, kolonisti su imali pravo da se obrate s molbom neposredno caru. Ovo potvr uje slede i dokumenat: Otac moga gospodara-cara poklonio mi je deset imera oranice u zemlji Halah. itavih etrnaest godina koristio sam tu parcelu, i niko mi nije osporavao to pravo. Sada je me utim do ao upravnik oblasti Barhalci, upotrebio silu prema meni, oplja kao mi ku u i oduzeo moje polje. Mojgospodar-car zna da sam ja samo siromah ovek, koji vr i slu bu za tite u korist moga gospodara i koji je odan dvoru. Po to su mi sada oduzeli moje polje, ja molim cara za pravdu. Neka mi mojcar da po pravu, da ne umrem od gladi. Razume se, kolonisti su bili sitni zemlji ni sopstvenici. Iz dokumenata se vidi da je jedini izvor njihovog prihoda bila zemlji na parcela podarena od cara, koju su oni obdelavali sopstvenim rukama. ORGANIZACIJA VOJSKE Dugotrajni ratovi koje su asirski carevi vekovima vodili sa susednim narodima u cilju sticanja robova i plena, imali su za posledicu visok razvitak vojne ve tine. U drugojpolovini VIII veka pre n. e., pod Tiglatpalasarom III i Sargonom II, koji su otpo eli seriju blistavih osvaja kih pohoda, sprovedene su razne reforme, koje su dovele

do reorganizacije i procvata vojske u Asirskojdr avi. Asirski carevi stvorili su brojnu, dobro naoru anu i jaku vojsku, staviv i u slu bu vojnih potreba itav aparat dr avne vlasti. Brojna asirska vojska sastojala se od vojnih kolonista; osim toga, ona je popunjavana i molibizacijama, koje su vr ene me u irokim slojevim slobodnog stanovni tva. Na elnik svake oblasti kupio je vojsku na pot injenojmu teritoriji i sam komandovao tim trupama. U vojsku su spadali i kontingenti saveznika, tj plemena koja su bila pokorena i prisajedinjena Asiriji. Tako mi znamo da je Senaherib, Sargonov sin (krajVIII veka) uklju io u vojsku 10.000 strelaca i 10.000 titono a iz redova zarobljenika iz Zapadne zemlje, a Asurbanipal (VII vek) popunio svoju vojsku strelcima, titono ama, zanatlijama i kova ima iz osvojenih oblasti Elama. U Asiriji se stvara staja a vojska, koja je nosila naziv vor carstva i koja je slu ila za ugu ivanje pobuna. Najzad, postojala je i careva telesna garda, koja je imala za zadatak da uva carevu svetu li nost. Razvitak vojske zahtevao je utvr ivanje odre enih borbenih jedinica. Na natpisima se naj e e spominju sitne jedinice, koje su se sastojale od 50 ljudi (kisru). Ali su, o igledno, postojale i manje i ve e vojne jedinice od te. U obi ne jedinice spadali su pe aci, konjanici i borci na kolima, pri emu je ponekad utvr ivan proporcionalni odnos izme u pojedinih rodova oru ja. Na 200 pe aka dolazilo je 10 konjanika i jedna kola. Postojanje bornih kola l konjice, koja se prvi put pojavljuje pod Asurnazirpalom (IX vek), veoma je pove alo pokretljivost asirske vojske i omogu avalo jojda preduzima strelovite napade i da podjednako strelovito goni neprijatelja pri otstupanju. Ali je ipak glavninu vojske inila pe adija, koja se sastojala od strelaca, titono a, kopljanika i hita a xilita. Asirska vojska odlikovala se svojim dobrim naoru anjem. Vojnici su bili naoru ani oklopima, titovima i lemovima. Najra irenije vrste oru ja bili su luk, kratki ma i koplje. Asirski carevi obra ali su naro itu pa nju na dobru opremljenost svojih trupa. Na dvoru Sargona II na eno je mno tvo oru ja, a Senaherib i Asarhadon (VII vek) sagradili su u Ninivi pravi arsenal, dvorac u kome se sve uva, za naoru anje crnoglavih, za sme tajkonja, mula, magaraca, kamila, kola, taljiga, tobolaca, lukova, strela, svih mogu ih stvari i za zapregu konja i mula. U Asiriji se prvi put pojavljuju in enjerske vojne jedinice, koje su kori ene za kr enje puteva u planinama, za izgradnju obi nih i pontonskih mostova. kao god i logora. Sa uvane pretstave svedo e o razvitku, visokom za to vreme, fortifikacione ve tine u starojAsiriji. Asirci su umeli da grade velike i zidovima i kulama dobro za ti ene stalne logore tvr avskog tipa, kojima su davali pravougaoni ili ovalni oblik. Fortifikacionu tehniku preuzeli su od Asiraca Persijanci, a od ovih stari Rimljani. O visokojtehnici gra enja tvr ava u starojAsiriji jo i danas svedo e sa uvane ru evine tvr ava, otkrivene u itavom nizu mesta, na primer u Zend irli. Postojanje dobro za ti enih tvr ava zahtevalo je upotrebu opsadnih sprava, Zato se u Asiriji, u vezi sa razvitkom gra evinarstva tvr ava, pojavljuju i zameci najstarije artiljerije. Na zidovima asirskih dvoraca sa uvale su se pretstave opsade i juri a na tvr ave. Opsa ene tvr ave obi no su okru avane zemljanim bedemom i rovom. Oko njihovih zidova podizane su platforme i skele za postavljanje opsadnih sprava. Asirci su upotrebljavali opsadna oru a za probijanje zidova, ovnove svoje vrste, na to kovima. Kao udarni deo tih oru a slu ila je duga ka greda, oblo ena metalom i obe ena o lance. Ljudi koji su se nalazili iza grudobrana, njihali bi tu gredu i razbijali njome zidove tvr ava. Veoma je mogu e da su ova prva opsadna oru a Asiraca preuzeli od njih Persijanci i da su docnije uzeta za osnovu savr enijih oru a koja su upotrebljavali stari Rimljani. iroka osvaja ka politika izazvala je znatan porast ratne ve tine. Asirske vojskovo e znale su za metode primene frontalnih i bo nih napada i za kombinaciju tih vrsta napada prilikom nastupanja u iroko razvijenom frontu. Asirci su esto

primenjivali razna ratna lukavstva, na primer, no ni prepad na neprijatelja. Pored taktike sloma neprijatelja upotrebljavana je i taktika iscrpljivanja neprijatelja. U tu svrhu vojni odredi zauzimali bi sve planinske prevoje, izvore vode, bunare, prelaze preko reka, da bi tako presekli protivniku sve komunikacije, li ili ga vode, dovoza provijanta i mogu nosti da dobije poja anje. Ali se glavna snaga asirske vojske sastojala u strelovitojbrzini napada, u ve tini da se neprijatelju zada munjevit udarac, pre nego to uspe da sakupi svoje snage. Asurbanipal (VII vek) je osvojio itavu planinsku i te ko prolaznu zemlju Elam samo za mesec dana. Nenadma ni majstori ratne ve tine svoga vremena, Asirci su sjajno shvatali od kakvog je zna aja potpuno uni tenje protivnikovih vojnih snaga. Zato su asirske trupe osobito strelovito i uporno progonile i uni tavale razbijenog neprijatelja, upotrebljavaju i u tu svrhu kola i konjicu. Glavna vojna mo Asirije sastojala se u brojnoj dobro naoru anoji za borbu sposobnojsuvozemnojvojsci. Asirija gotovo da i nije imala svoje flote, i bila je primorana da se oslanja na flote pokorenih zemalja, uglavnom Fenikije, kao to je, na primer, bio slu ajza vreme Sargonovog pohoda na Kipar. Zato nema ni eg udnog u tome to su Asirci svaku pomorsku ekspediciju prikazivali kao krupan doga aj Tako se oda iljanje flote u Persiski Zaliv pod carem Senaheribom opisuje na asirskim natpisima vanredno detaljno. La e za tu svrhu sagradili su feni anski majstori u Ninivi, na njih su ukrcani mornari iz Tira, Sidona i Jonije, a zatim su la e spu tene niz Tigar sve do Opisa. Posle toga, njih su suvim prevukli do kanala Arahtu. Na Eufratu ukrcali su na njih asirske vojnike, posle ega je ova kona no opremlljena flota krenula u Persiski Zaliv. Asirci su svoje ratove sa susednim narodima vodili uglavnom radi osvajanja susednih zemalja, ovla ivanja najva nijim trgova kim putevima, kao i radi sticanja plena, u prvom redu zarobljenika, koji su obi no pretvarani u robove. O tome svedo e brojni natpisi, napose anali, u kojima se detaljno opisuju pohodi asirskih careva. Tako je Senaherib doveo iz Vavilona 208.000 zarobljenika, 720 konja i mula, 11.073 magarca, 5.230 kamila, 80.100 bikova i krava, 800.600 grla sitne rogate stoke. Sav u ratu zadobijeni plen obi no je car delio me u hramovima, gradovima, upravnicima gradova, velmo ama i trupama. Razume se, lavovski deo plena ostavljao je car za sebe. Zadobijanje plena esto se pretvaralo u ni im neprikrivenu plja ku pokorene zemlje. Na to jasno ukazuje slede i natpis: Borbena kola, taljige, konji, mule, koji su slu ili za vu u, oru je, sve to se odnosi na bitku, sve to su careve ruke uzele izme u Suze i reke Ulai, bilo je po nare enju A ura i velikih bogova s rado u odneseno iz Elama i razdato kao dar svim trupama. UPRAVLjANjE DR AVOM itav sistem dr avne uprave bio je stavljen u slu bu vojske i osvaja ke politike asirskih careva. Du nosti asirskih inovnika tesno su se preplitale sa vojnim polo ajima. Sve niti uprave zemljom sticale su se u carskome dvoru, gde stalno borave najva niji dr avni inovnici, koji vode nadzor nad pojedinim granama uprave. Prostrana teritorija dr ave, koja je po svojim razmerama prema ala sve prethodne dr avne tvorevine, zahtevala je veoma slo en i glomazan aparat dr avne uprave. Sa uvani spisak inovnika iz doba Asarhadona (VII vek) sadr i popis 150 du nosti. Pored vojnog nadle tva postojalo je i finansisko nadle tvo, koje je vodilo nadzor nad ubiranjem poreza od stanovni tva. Provincije prisajedinjene Asirskojdr avi morale su da pla aju odre eni danak. Oblasti naseljene nomadima obi no su pla ale danak u naturi, u razmeri jedno grlo na 20 grla stoke. Gradovi i oblasti sa stalno nastanjenim

stanovni tvom pla ali su danak u zlatu i srebru, kao to se to vidi iz sa uvanih poreskih spiskova. Porezi od seljaka ubirani su u naturi. Po pravilu, na ime poreza uziman je jedan deseti deo letine, etvrti deo sto ne hrane i izvesna koli ina stoke. Od la a koje bi pristigle u Asiriju ubirana je posebna carina. Ista takva carina uzimana je i na gradskim kapijama na uvezenu robu. Tih su poreza bili oslobo eni samo pretstavnici aristokratije i neki gradovi, u kojima su u ivali veliki uticajkrupni sve teni ki kolegiji. Tako mi znamo da su Vavilon, Borsipa, Sipar, Nipur, A ur i Haran bili oslobo eni poreza u korist cara. Obi no su asirski carevi posle svog stupanja na presto posebnim ukazima potvr ivali prava krupnih gradova na samoupravu. Tako je bilo pod Sargonom i Asarhadonom. Zato su posle stupanja Asurbanipala na presto stanovnici Vavilona uputili caru posebnu peticiju, u kojojsu ga potse ali: im bi na i gospodari-carevi stupili na presto, smesta bi preduzimali mere za to da potvrde na e pravo na samoupravu i da obezbede na e blagostanje. Povelje koje su podeljivane aristokratama, esto sadr e dodatak da se dati aristokrata osloba a obaveza. Ti su dodaci obi no ovako formulisani: Ne treba ubirati porez u itu. Ne e snositi obaveze u svome gradu. Ako se pominje zemlji na parcela, onda se obi no pi e: Slobodna parcela, oslobo ena davanja sto ne hrane i ita. Porezi i carine ubirani su od stanovni tva na osnovu statisti kih spiskova, koji su sastavljani za vreme periodi nih popisa stanovni tva i imovine. U sa uvanim spiskovima iz podru ja Harana navode se imena ljudi, njihovi srodni ki odnosi, njihova imovina, naro ito koli ina zemlje koja im pripada, i najzad ime inovnika kome su du ni da pla aju poreze. Sa uvani zbornik zakona, koji pripada XIV veku pre n. e., svedo i o kodifikaciji starinskog obi ajnog prava, koje je sa uvalo mnoge relikte iz duboke starine, na primer, ostatke krvne osvete ili sudsko ispitivanje ovekove krivice pomo u vode (neka vrsta suda bo jeg). Ali su starinski oblici obi ajnog prava i suda seoske op tine sve vi e ustupali mesto regularnojcarskojjurisdikciji, koja se nalazila u rukama sudskih inovnika; ovi su predmete re avali po principu individualne odgovornosti. O razvitku sudstva svedo i i zakonom utvr ena sudska procedura. Sudski postupak sastojao se iz utvr ivanja injenice i karaktera prestupa, iz ispitivanja svedoka, iji su se iskazi morali potkrepljivati posebnom zakletvom bo anskim bikom, sinom boga sunca, iz sudskog isle ivanja i izricanja presude. Postojali su i posebni sudski organi, pri emu je najvi i sud obi no zasedao u carskom dvoru. Kao to se vidi iz sa uvanih dokumenata, asirske sudije, ija je delatnost imala za cilju vr enje postoje eg klasnog poretka, obi no su izricale razne kazne krivcima, pri emu su ponekad te kazne obele ene velikom svirepo u. Pored globa, prinudnih radova, telesnih kazni, primenjivana su i svirepa bogaljenja krivaca. Krivcu su otsecane usne, nos, u i, prsti. U nekim slu ajevima osu eni je natican na kolac, ili mu je glava prelivana vrelim asfaltom. Postojale su i tamnice, koje se opisuju u dokumentima sa uvanim do na eg vremena. Sa sve ve im porastom Asirske dr ave javlja se i potreba za bri ljivijom upravom kako isto asirskim oblastima tako i osvojenim zemljama. Stapanje subarejskih, asirskih i aramejskih plemena u jedan asirski narod dovelo je do raskidanja starinskih plemenskih i rodovskih veza, to je zahtevalo novu administrativnu podelu zemlje. U dalekim zemljama, osvojenim snagom asirskog oru ja, esto su dizani ustanci. Zato su pod Tiglatpalasarom III stare velike oblasti zamenjene novim, po svojim razmerama manjim, okruzima, na ije su elo postavljani specijalni inovnici (bel-pakhati). Naziv tih inovnika preuzet je iz Vavilonije. Veoma je mogu e da je i itav novi sistem manjih upravnih okruga tako e pozajmljen iz Vavilonije, gde je gustina stanovni tva uvek zahtevala organizovanje sitnih okruga. Trgova kim gradovima, koji su u ivali

privilegije, upravljali su posebni gradona elnici. Ali je itav sistem uprave bio u znatnojmeri centralizovan. Za upravljanje prostranom dr avom car je koristio specijalne inovnike za poruke (bel-pikiti), pomo u kojih su se sve niti upravljanja ogromnom dr avom usretsre ivale u rukama despota koji se nalazio u carskom dvoru. U novoasirsko doba, kada se kona no formira ogromna Asirska dr ava, upravljanje prostranom dr avom zahtevalo je strogu centralizaciju. Vo enje stalnih osvaja kih ratova, ugu ivanje ustanaka me u pokorenim narodima i me u irokim masama svirepo eksploatisanih robova i sirotinje zahtevali su koncentraciju vrhovne vlasti u rukama despota i posve enje njegovog autoriteta od strane religije. Car je smatran vrhovnim prvosve tenikom i sam je vr io verske obrede. ak su i aristokrati, prilikom prijema kod cara, morali da padaju ni ice pred carevim nogama i da celivaju zemlju pred njim, ili njegove noge. Ali princip despotizma nije u Asiriji dobio tako jasan izraz kao u Egiptu, u doba procvata egipatskog dr avnog ivota, kada je formulisano u enje o faraonovom bo anskom poreklu. ak i u doba najvi eg razvitka dr ave asirski je car ponekad morao da pribegava savetima sve tenika. Pred po etak krupnog pohoda ili prilikom naimenovanja kakvog visokog inovnika na odgovoran polo aj asirski su carevi pitali volju bogova (proro i ta), koju su im prenosili sve tenici, to je vladaju ojklasi robovlasni ke aristokratije davalo mogu nost da vr i znatan uticajna politiku vlade. OSVAJA KI POHODI ASIRSKIH CAREVA Pravi osniva Asirije kao velike dr ave bio je Tiglatpalasar III (745-727 g. pre n. e.), koji je svojim vojnim pohodima udario temeljasirskojvojnojmo i. Prvi zadatak koji je stajao pred asirskim carem sastojao se u prekojpotrebi da zada presudan udarac dr avi Urartu, davna njem suparniku Asirije u PrednjojAziji. Tiglatpalasaru III po lo je za rukom da izvr i jedan uspe an pohod u Urartu i da Urartima zada niz poraza. Iako Tiglatpalasar nije pokorio Urartsko carstvo, on ga je znatno oslabio, uspostaviv i pre a nju mo Asirije u severozapadnom delu Prednje Azije. S gordo u saop tava asirski car o svojim pohodima na severozapad i na zapad, to je omogu ilo da se kona no pokore aramejska plemena i da se obnovi vlast Asirije u Siriji, Fenikiji i Palestini. Tiglatpalasar osvaja Karhemi , amal, Hamat, oblasti Livana i dolazi do Sredozemnog Mora. Njemu donose danak Hiram, car Tira, knez Biblosa i car Izraela (Samarije). ak i Judeja, Edom i filistejska Gaza priznaju vlast asirskog zavojeva a. Hanon, vladar Gaze, be i u Egipat. Ali se stra ne asirske trupe pribli avaju i granicama Egipta. Zadaju i sna an udarac sabejskim plemenima Arabije, Tiglatpalasar je stupio u vezu s Egiptom, poslav i tamo specijalnog inovnika. Osobito krupan uspeh Asiraca za vreme ovih zapadnih pohoda bilo je zauze e Damaska, 732 g., to je Asircima otvaralo va ni trgova ki i vojni put u Siriju i Palestinu. Podjednako krupan uspeh Tiglatpalasara bilo je i potpuno pot injavanje itavog ju nog dela Mesopotamije, sve do Persiskog Zaliva. Tiglatpalasar pi e o tome u svojim analima naro ito detaljno: iroku zemlju Kardunia (kasitski Vavilon) do najdalje granice pot inio sam svojojvlasti i postao gospodar nad njom... Merodah-Baladana, sina Jakine, cara Primorja, koji se nije pojavljivao pred carevima mojim precima i nije celivao njihove noge, obuzeo je silan strah pred stra nom mo i A ura, moga gospodara, i on je stigao u grad Sapia i, nalaze i se preda mnom, celivao mi noge. Zlato, pra inu s planina u velikoj koli ini, izra evine od zlata, zlatne ogrlice, drago kamenje... arene ode de, razne trave, stoku i ovce primio sam kao danak. Po to je 729 g. zauzeo Vavilon, Tiglatpalasar je prisajedinio Vaviloniju svojoj

velikojdr avi, osigurav i sebi podr ku vavolinskog sve tenstva. Car je prineo iste rtve Belu... velikim bogovima, mojim gospodarima... i oni su zavoleli (priznali. V. A.) moje sve teni ko dostojanstvo. Stigav i na severozapadu do planina Amana i prodrev i na istoku u oblasti mo nih Me ana, Tiglatpalasar III je stvorio ogromnu i mo nu vojnu dr avu. Da bi unutra nje oblasti snabdeo dovoljnom koli inom radne snage, car je dogonio veliki broj robova iz pokorenih zemalja. Osim toga, asirski car je preseljavao itava plemena iz jednog dela svoje dr ave u drugi, to je u isto vreme imalo za ciljda oslabi otpor pokorenih naroda i da ih u potpunosti pot ini vlasti asirskog cara. Ovajsistem masovnog preseljavanja pokorenih plemena (nasahu) postao je od ovog vremena jedan od metoda za dr anje u pokornosti osvojene zemlje. Naslednik Tiglatpalasara III bio je njegov sin Salmanasar V. U toku svoje petogodi nje vlade (727-722 g. pre n. e.) Salmanasar je preduzeo niz vojnih pohoda i sproveo jednu va nu reformu. Osobitu Salmanasarovu pa nju privla ili su na sebe Vavilon i zapadne zemlje Fenikija i Palestina. Da bi naglasio postojanje neke vrste personalne unije sa Vavilonom, asirski car je uzeo posebno ime Ululaj kojim je nazivan u Vavilonu. Da bi ugu io ustanak koji je pripremao upravlja feni anskog grada Tira, Salmanasar je preduzeo dva pohoda na zapad, protiv Tira i njegovog saveznika, izrailjskog cara Osije. Asirske trupe potukle su Izrailjce i opsele ostrvsku tvr avu Tir i prestonicu Izraela Samariju. Ali je osobit zna ajimala reforma koju je Salmanasar sproveo. Te e i za tim da unekoliko ubla i preterano zao trene klasne suprotnosti, Salmanasar V je ukinuo finansisko-ekonomske povlastice i poreske privilegije starih gradova Asirije i Vavilonije A ura, Nipura, Sipara i Vavilona. Time je zadao sna an udarac robovlasni kojaristokratiji, bogatim trgovcima, sve tenicima i zemljoposednicima, koji su imali osobito veliki ekonomski uticaju Vaviloniji. Salmanasarova reforma, koja je duboko zadirala u interese toga sloja stanovni tva, izazvala je njegovo nezadovoljstvo carevom politikom. Zato je skovana jedna zavera i dignut ustanak. Salmanasar V je svrgnut, i na presto je doveden njegov brat Sargon II. Osvaja ku politiku Tiglatpalasara III nastavio je sa velikim sjajem Sargon II (722705 g. pre n. e.) ije ime ( aru kenu zakoniti car) nagoni na pretpostavku da je on osvojio vlast nasilnim putem, svrgav i svoga prethodnika. Sargon II morao je da ponova preduzme pohod na Siriju, da ugu i ustanak sirskih careva i kne eva, koji su se po svoj prilici oslanjali na podr ku Egipta. U tome ratu Sargon II je potukao Izrael, zauzeo Samariju i odveo u ropstvo preko 25.000 Izrailjaca, preseliv i ih u unutra nje oblasti i na daleke granice Asirije. Posle te ke opsade Tira Sargonu II po lo je za rukom da postigne da mu se car Tira pot ini i plati danak. Najzad, u bitki kod Rafije Sargon je zadao potpun poraz Hanonu, knezu Gaze, i egipatskim trupama, koje je faraon bio poslao u pomo Gazi. U svojim analima Sargon II saop tava da je svojom sopstvenom rukom uhvatio Hanbna, cara Gaze, i da je primio danak od faraona, egipatskog cara, i od carice sabejskih plemena Arabije. Kona no pokoriv i Karhemi , Sargon II je ovladao itavom Sirijom, od granica Male Azije do granica Arabije i Egipta. Podjednako krupne pobede odneo je Sargon II i nad Urartima u sedmoji osmojgodini svoga carevanja. Prodrev i u dubinu zemlje Urartu, Sargon je potukao vojsku Urartu, zauzeo i oplja kao Musasir. U tome bogatom gradu Sargon je zadobio ogroman plen. Riznice dvora, sve to je bilo u njemu, 20.170 ljudi sa njihovom imovinom, Halda i Bagbartum, njihove bogove sa njihovom bogatom spremom sve sam to prebrojao kao plen. Poraz je bio toliko veliki da je urartski car Rusa, kad je doznao za razru enje Musasira i zaplenjenje statue bogova od strane neprijatelja, sam sopstvenom rukom okon ao svoj ivot pomo u svog ma a.

Velike te ko e pru ala je Sargonu borba sa Vavilonom, koji je u ivao podr ku Elama. Ali je Sargon i u ovom ratu odneo pobedu nad neprijateljem, iskoristiv i nezadovoljstvo haldejskih gradova i sve tenstva politikom vavilonskog cara MerodahBaladana (Marduk-apal-idina), iji je uporan, ali uzaludan otpor asirskim trupama pri injavao tete trgova kim operacijama vavilonskih gradova i vavilonskog sve tenstva. Odnev i pobedu nad vavilonskim trupama, Sargon je, po sopstvenim re ima, u ao u Vavilon sred klicanja. Narod, rukovo en sve tenstvom, sve ano je pozvao asirskog cara da u e u staru prestonicu Mesopotamije (710 g.). Pobeda nad Urartima dala je Sargonu mogu nost da u vrsti svojuticaju pograni nim oblastima, naseljenim Me anima i Persijancima. Asirsko carstvo dostiglo je visok stupanjmo i. Car je sagradio sebi novu rasko nu prestonicu Dur- arukin, ije ru evine pru aju ivu pretstavu o asirskojkulturi i procvatu Asirije u ovo doba. ak je i daleki Kipar priznao mo asirskog cara i poslao mu danak. Ali je mo Asirske dr ave bila u znatnojmeri iznutra nestabilna. Posle smrti mo nog osvaja a pokorena plemena digla su glavu. Obrazovale su se nove koalicije, koje su pretile asirskom caru Senaheribu. Sitne carevine i kne evine Sirije, Fenikije i Palestine opet su se ujedinile. Tir i Judeja, ose aju i za sobom podr ku Egipta, digli su ustanak protiv Asirije. I pored krupnih vojnih snaga, Senaheribu nije po lo za rukom da brzo ugu i ustanak. Asirski je car bio primoran da se poslu i ne samo oru jem nego i diplomatijom, iskoristiv i stalnu zavadu izme u dvaju velikih gradova Fenikije izme u Sidona i Tira. Opsev i Jerusalim, Senaherib je postigao da se judejski car otkupi bogatim darovima. Egipat, u kome je vladao etiopski car abaka, nije mogao da Palestini i Siriji pru i dovoljnu podr ku. Egipatsko-etiopske trupe bile su potu ene od Senaheriba. Velike pote ko e stvorene su za Asiriju i u ju nojMesopotamiji. Vavilonskog cara Merodah-Baladana opet je podr avao elamski car. Da bi zadao presudan udarac svojim neprijateljima u ju nim i jugoisto nim zemljama, Senaherib je spremio jednu veliku ekspediciju u primorsku Haldeju i Elam, poslao svoju vojsku kopnom i istovremeno na la ama ka obalama Persiskog Zaliva. Ali Senaheribu nije po lo za rukom da odjednom svr i sa svojim neprijateljima. Posle uporne borbe sa Elamitima i Vavilonjanima Senaherib je tek 689 g. zauzeo i opusto io Vavilon, zadaju i svojim protivnicima presudne poraze. Elamski car, koji je ranije pomagao Vavilonu, nije vi e mogao da mu pru i dovoljnu podr ku. Asarhadon (681-668 g. pre n. e.) stupio je na presto posle jednog dvorskog prevrata, u kome je ubijen njegov otac Senaherib. Ose aju i izvesnu nesigurnost svoga polo aja, Asarhadon se na po etku svoje vlade trudio da se osloni na vavilonsko sve tenstvo. Vo u vavilonskih pobunjenika nagnao je u bekstvo, tako da je ovajpobegao u Elam kao lisica. Slu e i se uglavnom diplomatskim metodima borbe, Asarhadon je postigao to da je njegov protivnik ubijen ma em Elama zato to je prekr io zakletvu datu bogovima. Kao ve t politi ar, Asarhadon je umeo da privu e na svoju stranu njegovog brata, poveriv i mu upravu Primorskom zemljom i u potpunosti ga pot iniv i svojojvlasti. Asarhadon je sebi postavio za zadatak da porazi glavnog protivnika Asirije etiopskog faraona Taharku, koji je podr avao kne eve i careve Palestine i Sirije i gradove Fenikije, koji su stalno dizali ustanke protiv Asirije. Te e i da u vrsti svoju vladavinu na sirskom primorju Sredozemnog Mora, asirski car je morao da zada presudan udarac Egiptu. Pripremaju i pohod protiv dalekog Egipta, Asarhadon najpre zadaje udarac jednom od svojih upornih neprijatelja, Abdi-Miikutiju, caru Sidona, koji je po Asarhadonovim re ima ispred moga oru ja pobegao nasred mora. Ali ga je car izvukao iz mora kao ribu. Asirske trupe zauzele su i poru ile Sidon. O igledno, Sidon je stajao na elu koalicije sirskih krie evina. Osvojiv i Sidon, car je pokorio svu Siriju i preselio

buntovni ko stanovni tvo u novi, specijalno sagra eni grad. U vrstiv i svoju vlast nad arabiskim plemenima, Asarhadon je zavoj tio na Egipat, zadaju i nekoliko poraza egipatskim trupama Taharke. U svome natpisu Asarhadon opisuje kako je za pola dana osvojio Memfis, poru iv i, opusto iv i i oplja kav i najstariju prestonicu velikog Egipatskog carstva, i upav i koren Etiopije iz Egipta. Veoma je mogu e da je Asarhadon nastojao da se osloni na podr ku egipatskog stanovni tva, prikazuju i svoj osvaja ki pohod kao oslobo enje Egipta ispod etiopskog jarma. Na severu i istoku Asarhadon je nastavio borbu sa susednim plemenima Zakavkazja i Irana. Na Asarhadonovim natpisima ve se spominju plemena Kimeraca, Skita i Me ana, koja postepeno postaju prete a opasnost za Asiriju. Asurbanipal, poslednji zna ajni car Asirske svetske dr ave, u toku svoje vlade te kom je mukom odr avao jedinstvo i vojnopoliti ku mo glomazne dr ave, koja je progutala gotovo sve zemlje staroisto nog sveta od zapadnih granica Irana na istoku do Sredozemnog Mora na zapadu, i od Zakavkazja na severu pa do Etiopije na jugu. Narodi koje su Asirci pokorili, ne samo da su nastavljali borbu sa svojim porobljiva ima, nego su ve organizovali i saveze za borbu protiv Asirije. Daleke i te ko pristupa ne oblasti primorske Haldeje, sa njenim neprohodnim mo varama, bile su sjajno uto i te vavilonskim ustanicima, koje su vazda podr avali elamski carevi. Te e i da u vrsti svoju vlast u Vavilonu, Asurbanipal je postavio za vavilonskog cara svoga brata ama umukina. Ali je ovajpri ao njegovim neprijateljima. Verolomni brat asirskog cara nije odr ao zakletvu, i digao je ustanak protiv Asirije u Akadu, Haldeji, me u Aramejcima, u Primorskojzemlji, u Elamu, u Gutiumu i drugim zemljama. Tako se protiv Asirije obrazovala mo na koalicija, kojojse pridru io i Egipat. Iskoristiv i glad u Vaviloniji i unutra nje nemire u Elamu, Asurbanipal je potukao Vavilonjanje i Elamite i 647 g. zauzeo Vavilon. Da kona no potu e elamske trupe, Asurbanipal je preduzeo dva pohoda u tu daleku planinsku zemlju i zadao Elamitima te ak udarac. etrnaest carskih gradova i bezbrojno mno tvo sitnih gradova i dvanaest okruga Elama pokorio sam, poru io, opusto io, predao ognju i spalio. Asirske trupe zauzele su i oplja kale prestonicu Elama Suzu. Asurbanipal s gordo u nabraja imena svih elamskih bogova ije je statue zaplenio i doneo u Asiriju. Znatno ve e te ko e pojavile su se za Asiriju u Egiptu. Vode i borbu za Etiopiju, Asurbanipal je u inio poku ajda se osloni na egipatsku aristokratiju, naro ito na polunezavisnog upravlja a Saisa, po imenu Neho. I pored toga to je Asurbanipal podr avao svoju diplomatsku igru u Egiptu snagom oru ja, oda ilju i u Egipat trupe i preduzimaju i tamo pusto e e pohode, Psametih, sin Nehov, iskoristio je unutra nje pote ko e Asirije, otcepio se od Asirije i obrazovao nezavisnu Egipatsku dr avu. Te kom mukom po lo je Asurbanipalu za rukom da sa uva svoju kontrolu nad Fenikijom i Sirijom. Veliki brojpisama asirskih inovnika, rezidenata i pijuna, adresovanih neposredno caru, u kojima se saop tavaju najraznovrsniji podaci politi kog i ekonomskog karaktera, svedo i i o nemirima i ustancima koji su se de avali u Siriji. Ali je asirska vlada sa osobitom pa njom motrila na ono to se de ava u Urartu i Elamu. O igledno, Asirija nije vi e mogla da se pouzdava samo u snagu svoga oru ja. Pomo u fine diplomatije, stalno laviraju i izme u raznih neprijateljskih sila, Asirija je morala da uva svoje ogromne posede, da razbija neprijateljske koalicije i brani svoje granice od invazije opasnih protivnika. To su bili bliski simptomi postepenog slabljenja Asirske dr ave. Stalnu opasnost po Asiriju pretstavljala su mnogobrojna nomadska plemena, koja su ivela severno i isto no od Asirije, naro ito Kimerci, Skiti (Asgusai), Me ani i Persijanci, ija se imena pominju na asirskim natpisima VII veka. Asirskim carevima nije po lo za rukom da u potpunosti pot ine sebi Urartu i da kona no skr e Elam. Najzad, Vavilon je uvek gajio potajnu nadu u obnovu

svoje nezavisnosti i svoje stare ne samo trgova ke i kulturne nego tako e i politi ke mo i. Prema tome, asirski carevi, koji su te ili za svetskom vladavinom i koji su obrazovali jednu ogromnu svetsku dr avu, osvojili su itav niz zemalja, ali nisu mogli da u potpunosti ugu e otpor svih pokorenih naroda. Precizno razra eni sistem pijuna e doprineo je tome da su u prestonicu Asirije stalno stizale najrazli itije vesti o svemu to se de ava na granicama velike dr ave i u susednim zemljama. Poznato je da su asirskom caru javljani podaci o pripremama za rat, o prebacivanjima vojske, o zaklju enju tajnih saveza, o prijemu i oda iljanju poslanika, o zaverama i ustancima, o gradnji tvr ava, o prebegarima, o odvo enju stoke, o letini i drugim stvarima susednih dr ava. Asirska je dr ava, i pored svojih ogromnih dimenzija, bila kolos na glinenim nogama. Pojedini delovi te ogromne dr ave nisu bili me u sobom vrsto povezani u ekonomskom pogledu. Zato itava ta ogromna zgrada, podignuta pomo u krvavih osvajanja, stalnog ugu ivanja pokorenih naroda i eksploatacije irokih masa stanovni tva, nije mogla biti stabilna, i uskoro se raspala. Ubrzo posle Asurbanipalove smrti (626 g. pre n. e.) ujedinjene snage Medije i Vavilova udarile su na Asiriju i potukle asirsku vojsku. 612 g. pala je Niniva. 605 g. pre n. e. sru ila se itava Asirska dr ava pod udarcima svojih neprijatelja. U bitki kod Karhemi a vavilonske su trupe potukle poslednje asirske odrede. KULTURA Istoriski zna ajAsirije sastoji se u organizovanju prve krupne dr ave koja je pretendovala na ujedinjenje itavog tada poznatog sveta. U vezi sa tim zadatkom, koji su asirski carevi bili sebi postavili, stoje i organizacija jedne velike i jake staja e vojske i visoki razvitak ratne tehnike. Asirska kultura, koja je dostigla prili no znatan razvitak, u mnogome se temeljila na kulturnom nasle u Vavilona i starog Sumera. Asirci su od starih naroda Mesopotamije preuzeli sistem klinastog pisma, tipi ne crte religije, knji evna dela, karakteristi ne elemente umetnosti i itav niz nau nih znanja. Od starih Sumeraca Asirci su uzeli neka imena i kultove bogova, arhitektonski oblik hrama i ak tipi no sumerski gra evinski materijal ciglu. Kulturni uticaj Vavilona na Asiriju osobito je oja ao u XIII veku n. e., posle zauze a Vavilona od strane asirskog cara Tukulti-Ninurte I. Od Vavilonjana Asirci su pozajmili iroko rasprostranjena dela religiske literature, naro ito epski spev o stvaranju sveta i himne starim bogovima Enlilu i Marduku. Od Vavilona Asirci su preuzeli sistem mera i novca, neke crte u organizaciji dr avne uprave i mnoge elemente prava, koje je bilo toliko detaljno obra eno u Hamurabijevo doba. O visokom razvitku asirske kulture svedo i uvena biblioteka asirskog cara Asurbanipala, na ena u ru evinama njegovog dvora. U tojbiblioteci otkrivena je ogromna koli ina raznovrsnih religiskih natpisa, knji evnih dela i nau nih tekstova, me u kojima osobit interes pretstavljaju natpisi koji sadr e astronomska zapa anja, medicinske tekstove, najzad, gramati ke i leksi ke priru nike, kao i prototipe docnijih re nika ili enciklopedija. Bri ljivo sakupljaju i i prepisuju i po specijalnim carevim instrukcijama, a ponekad i podvrgavaju i izvesnim preradama najrazli itija dela starije knji evnosti, asirski su pisari sakupili u tojbiblioteci ogromnu riznicu kulturnih tekovina naroda starog Istoka. Neka knji evna dela, na primer pokajni ki psalmi ili tu balice radi uspokojenja srca, svedo e o visokom razvitku asirske knji evnosti. U tim pesmama stari pesnik, sa velikim umetni kim majstorstvom, iznosi pred nas ose anje duboke li ne tuge oveka koji je pre iveo veliku nesre u, koji je svestan svoje krivice i svoje usamljenosti. Me u originalna i visoko umetni ka dela

asirske knji evnosti spadaju i anali asirskih careva, koji uglavnom opisuju osvaja ke pohode, ali uz to i unutra nju delatnost asirskih careva. Sjajnu pretstavu o asirskojarhitekturi iz doba njenog procvata pru aju nam razvaline dvorova Asurnazirpala u Kalahu i cara Sargona II u Dur- arukinu (dana njem Horsabadu). Sargonov dvor sagra en je, kao i sumerske zgrade, na velikoj ve ta ki podignutojterasi. Ogroman dvor sastojao se iz 210 odaja i 30 dvori ta, raspore enih asimetri no. Ovajdvor, kao i ostali asirski dvorovi, pretstavlja za asirsku arhitekturu tipi an primer spajanja arhitekture sa monumentalnom skulpturom, umetni kim reljefima i dekorativnom ornamentacijom. Na veli anstvenom ulazu u dvor stajale su ogromne statue lamasu, genija- uvara carskog dvora, pretstavljenih u obliku fantasti nih udovi ta, krilatih bikova ili lavova sa ljudskom glavom. Zidovi sve anih sala asirskog dvora mahom su ukra avani reljefnim pretstavama sa raznovrsnim scenama iz dvorskog ivota, rata i lova. Sva ta rasko na i monumentalna arhitektonska ornamentacija imala je za ciljda slu i veli anju cara, koji je stajao na elu ogromne vojne dr ave, i da svedo i o mo i asirskog oru ja. Ti reljefi, naro ito, pretstave ivotinja u scenama lova, ine najvi i domet asirske umetnosti. Asirski vajari umeli su da sa velikom ubedljivo u i izra ajno u pretstavljaju zveri, koje su asirski carevi veoma voleli da love. Zahvaljuju i razvitku trgovine i osvajanju itavog niza susednih zemalja, Asirci su ra irili sumersko-vavilonsko pismo, religiju, knji evnost i prve zametke objektivnih znanja po svim zemljama staroisto nog sveta, postigav i time to da je kulturno nasle e starog Vavilona postalo tekovina ve ine naroda staroga Istoka. XV. URARTU Istorija zemlje Urartu od velikog je zna aja za prou avanje najstarijih kulturnih naroda koji su nastanjivali Sovjetski Savez, i najte nje je vezana za staru istoriju Kavkaza. PRIRODNI USLOVI Dr ava Urartu obuhvatala je itavu Jermensku visiju, koja le i izme u Male Azije, severozapadne periferije Irana i severnog Me ure ja. Prema tome, u sastav Urartu ulazile su prili no znatne oblasti Zakavkazja teritorije Jermenske SSR i ju ne Gruzije. Isto ni deo Urartu le ao je izme u triju velikih jezera Vana, Urmije i Sevana (Gok a). Teritorija Urartu bila je sa svih strana za ti ena planinskim grebenima, i zato je pru ala prirodne uslove za obrazovanje nezavisne dr ave i za uspe nu odbranu od mo nih suseda. Prirodni uslovi ove zemlje prili no su raznovrsni. Svuda preovla uju planine, koje dosti u prose nu visinu od 2-4000 m. Iznad njih uzdi u se pojedini masivi i vrhovi, koji su pokriveni ve itim snegom (Veliki Ararat 5156 m). Prevoji kroz te planinske lance le e prili no visoko i obi no su zimi pokriveni snegom. Ali se te planine mogu zaobilaziti dolinama reka oroha, Kure i Araksa, kao i Murada. Planine su u zemlji Urartu pokrivene livadama, a pojedini ogranci umom. Doline velikih reka Araksa i Arapani mestimi no se ire do prili no znatnih plodnih nizija (Araratska ravnica, ili nizija Mu ). Neke visije pretstavljaju stepe, koje ponegde prelaze u polupustinje. Te velike teritorije, i pored postojanja potoka, gotovo su li ene vegetacije i malo su plodne. Ali na mestima gde je stanovni tvo stvorilo irigacioni sistem, tle pru a ljudima mogu nost za bavljenje zemljoradnjom. Karakteristi nu crtu prirode Jermenske visije pretstavlja postojanje niza jezera, me u

kojima Urmijsko i Vansko nemaju odliva, i zato imaju slanu vodu (voda Urmijskog jezera sadr i 14-23% soli). Jezero Sevan (Gok a) le i na velikojvisini, ima odliv, odlikuje se svojom slatkom vodom i izobiluje ribom. Glavna prirodna bogatstva Urartua jesu kamen, umska gra a i metali. Osobit zna ajimala su nalazi ta bakra, gvo a, olova i kalaja, koja su uslovila visok razvitak metalurgije. Klima zemlje Urartu jeste surova i suva kontinentalna klima. STANOVNI TVO Urarti su pretstavljali prili no jednorodan plemenski sloj koji je po svojim antropolo kim obele jima, po jeziku, stupnju kulturnog razvitka i po istoriskoj sudbini bio veoma blizak onome prastarom domoroda kom stanovni tvu Prednje Azije koje moderni nau nici nazivaju aziskom grupom naroda i koje je akademik N. J Mar nazivao Jafetidima. Urarti su u mnogo pogleda bliski Hetima, Huritima i Subarejcima, a tako e, jama no, i isto nim planinskim plemenima, Elamitima i Kasitima. Jezici kojima su govorila sva ta vrlo stara plemena jo su veoma slabo prou eni, ali se ipak pokazuje itav niz bitnih sli nosti kako u li nim imenima tako i u korenima i oblicima. Sada je utvr ena bliskost urartskog jezika kartvelskim jezicima, kojima jo i danas govori stanovni tvo Gruzije. Arheolo ki spomenici, naro ito slikana keramika iz Kizil-Vanka, svedo e o tome da su u Zakavkazju jo od duboke starine ivela kulturna plemena, u uslovima stalno nastanjenih zemljoradnika. Veoma je mogu e da su ta plemena bila srodna sa plemenima koja su u docnija vremena nastanjivala severni deo Prednje Azije. Sovjetski nau nici svojim studijama ubedljivo su dokazali da su Jermeni naslednici urartskih plemena, odlu no pobiv i tvr enje nau nika indoevropske kole, koji su uzalud dokazivali da su Jermeni do li u Zakavkazje iz Zapadne Evrope. Jezik i kultura Urarta izvr ili su izvestan uticajna susedne narode, kao i na one narode koji su docnije nastanjivali teritoriju dr ave Urartu. Asirci su pozajmili neke urartske re i. Dijalekti Jermena koji danas ive oko jezera Van i Urmije sa uvali su izvesnu bliskost fonetskojstrukturi urartskog jezika. Prema tome, na teritoriji SSSR nalazilo se prastaro ognji te svojevrsne kulture, nastalo stvarala tvom urartskog naroda prastarog stanovni tva Zakavkazja, koje je pripadalo porodici naroda staroisto nog sveta. IZVORI I ISTORIOGRAFIJA Glavni izvori za crpenje znanja o Urartu jesu tekstovi pisani klinastim pismom, na eni na teritoriji Zakavkazja i u susednim zemljama. Iako je dosada poznato samo nekih 200 urartskih natpisa, ipak oni daju bitan materijal, naro ito za politi ku istoriju Urarta. Najkrupniji i osobito va ni me u tim natpisima jesu horhorski natpis Argi te I i veliki natpis Sardura II. Oba natpisa pretstavljaju anale svoje vrste. U horhorskom natpisu opisuju se politi ki doga aji, uglavnom vojni pohodi cara Argi te, koji se uporno borio protiv Asirije. U velikom natpisu Sardura, koji je otkrila ekspedicija Ruskog arheolo kog dru tva u Van, pri a se u 265 redova o vojnim pohodima Sardura II u toku osam godina. Ovajnatpis pretstavlja osobito veliki istoriski interes, jer pripada vremenu procvata Urartske dr ave, u VIII veku pre n. e., onda kada je ona odnela prevagu nad svojim stalnim suparnikom, nad Asirijom. Na natpisima se pri a i o pohodima Urarta u neke oblasti Zakavkazja. U drugim, kra im natpisima opisuje se zidanje krupnih zgrada od dr avnog zna aja tvr ava, hramova, dvorova i kanala, koji su bili od velikog privrednog zna aja. Neki natpisi sadr e interesantne podatke za prou avanje religije Urarta. Tako je, na primer,

na jednom natpisu, koji je sa uvan u ni i stene blizu Vana (Vrata Mhera) i koji spada u IX vek pre n. e., sadr an popis urartskih bo anstava i rtava koje im treba prinositi. Na alost, dokumenti privredne prirode gotovo se uop te nisu sa uvali. Samo na nekoliko fragmenata glinenih tablica iz Toprah-Kale sa uvani su pojedini ra unski zapisi. itav niz urartskih natpisa uva se u sovjetskim muzejima (u Tbilisi i Erevanu). Neki od njih na eni su na teritoriji Sovjetskog Saveza. Od velikog su zna aja za politi ku istoriju Urarta asirski natpisi. Oni pru aju izvesnu pretstavu o najstarijojistoriji Urarta, od XIII do IX veka pre n. e. Na primer, natpisi Salmanasara III bacaju svetlost na istoriju Vanskog carstva. Osobito su dragoceni za istoriju Urarta natpisi asirskog cara Sargona, u kojima se opisuju njegovi urartski pohodi, naro ito krupni pohod iz 714 g. Slo eni uzajamni odnosi koji su postojali izme u Asirije i Urartu u VIII veku na li su svog odraza u prepisci asirskih careva sa svojim inovnicima. Spomenici materijalne kulture omogu uju nam da prou avamo nivo razvitka tehnike, neke strane privrednog ivota, svakodnevni ivot i umetnost Urarta. Iako su prava iskopavanja vr ena samo u centru stare dr ave, u Vanu, kao i u severnom delu zemlje (iskopavanja B. Pjotrovskog u Karmir-Bluru kod Erevana), ipak otkriveni i sa uvani spomenici materijalne kulture pretstavljaju veliki istoriski interes. Me u njima treba ista i alatke (rala, sekire, vile, no eve, rvnjeve), oru je (ma eve, vrhove strela), keramiku, proizvode umetni kih zanata i umetnosti (vajarska dela, bronzane statuete itd.). Spomenici materijalne kulture Urarta pru aju jasnu pretstavu o visokom razvitku metalurgije. Jo po etkom XIX veka putnici i arheolozi po eli su da pokazuju interesovanje za prou avanje arheolo kih spomenika Jermenije. 1828-9 g. ulc je ispitao Vansko podru je, opisao neke stare spomenike i prekopirao niz klinastih natpisa. Prvi poku ajda se pro itaju vanski natpisi u inio je 1848 g. Hinks. Ali tajpoku ajnije doveo do osetnih rezultata. Ozbiljniji zna ajimali su radovi engleskog arheologa Sejsa, koji je 1882 g. dao prvu zbirku vanskih natpisa, snabdevenu prevodom u granicama tada njih znanja. Otprilike u isto vreme Rasam je vr io iskopavanja u Toprah-Kale, kod Vana, koja me utim nisu dala nekih naro itih rezultata, Pred sam krajXIX veka LemanHaupt i Belk sakupili su u Jermeniji veliku koli inu urartskih natpisa. Na osnovu tih dokumenata Leman-Haupt je posvetio seriju studija istoriji i kulturi Urartu. U tim radovima on je s pravom istakao visoki razvitak metalurgije, zna ajmegalitske arhitekture i, po N. J Maru, vezu Urarta sa kartvelskim narodima Zakavkazja. Ali njegova karakteristika socijalno-ekonomskih odnosa i oblika dr ave Urartu, koju on naziva teokratskom, ne mo e izdr ati ozbiljnu nau nu kritiku. Veliki doprinos prou avanju urartske istorije dali su ruski i sovjetski nau nici, arheolozi, lingvisti i istori ari. Jo u drugojpolovini XIX veka K. P. Patkanov je posvetio specijalan rad klinastim urartskim natpisima na enim na teritoriji Rusije. A. S. Uvarov i A. A. Ivanovski izvr ili su niz ispitivanja terena, iskopavanja i istra ivanja u Zakavkazju, koji su izazvali ivo interesovanje za malo prou enu vansku kulturu. Istaknuti ruski asirolog M. V. Nikoljski izvr io je na terenu specijalno ispitivanje arheolo kih i epigrafskih spomenika Zakavkazja i izdao u specijalnom delu zbirku urartskih natpisa na enih na teritoriji Rusije. To delo Nikoljskog bilo je u svoje vreme od velike nau ne va nosti. Me u jermenskim stru njacima koji su sakupljali i izdavali klinaste natpise, treba ista i Mesropa Smbatjanca. Veliki napredak u prou avanju urartskog jezika i urartskih tekstova pretstavljali su brojni i talentovani radovi akademika N. J Mara. Njegova je zasluga upore enje urartskog jezika sa itavim nizom kavkaskih jezika na bazi jafetske lingvistike. Radove N. J Mara nastavio je

akademik I. I. Me anjinov, koji je napisao nekoliko velikih fundamentalnih radova posve enih prou avanju jezika vanskih natpisa. Od 1916 g. ruski arheolozi izvr ili su itav niz krupnih arheolo kih radova u Zakavkazju. Akademik I. A. Orbeli iskopao je u jednojod ni a Vanske stene dragocene anale Sardura II, a akademik N. J Mar izvr io iskopavanja u Toprah-Kale. Docnije je itava serija arheolo kih radova bila posve ena ispitivanju i prou avanju kiklopskih tvr ava Zakavkazja. Poslednjih godina osobit interes pretstavljala su iskopavanja stare tvr ave Karmir-Blur, izvr ena 1939-1948 g. kod Erevana, i radovi B. B. Pjotrovskog posve eni svestranom prou avanju istorije i kulture Urarta. Krupnu tekovinu sovjetskih nau nika pretstavlja utvr ivanje tesne veze izme u istorije, kulture i jezika Urarta i prastarih naroda Kavkaza. Izvesnu svetlost na te slo ene probleme bacila su iskopavanja izvr ena poslednjih godina na Kavkazu, uglavnom u Gruziji, naro ito iskopavanja u Trialeti, koja je izveo B. A. Kuftin, i iskopavanja Samtaurskog groblja (A. Kalandadze). POSTANAK URARTSKE DR AVE Iako najraniji podaci o Urartima poti u tek iz XIII veka pre n. e., ipak nam poslednja iskopavanja u Zakavkazju omogu uju da prou imo kulturu starih naroda Zakavkazja, me u kojima se sredinom II milenija pre n. e. formirao narod Urarta, koji je docnije obrazovao svoju dr avu. Ta stara plemena, koja su pripadala hetsko-subarejskoj grupi, bavila su se sto arstvom i zemljoradnjom. Njima je bila poznata sitna i krupna rogata stoka, svinje, a od kraja II milenija i konji, o emu svedo e nalazi bronzanih emova i docniji grobovi u kojima su sahranjivani konjanici sa konjem. Po re nim dolinama i susednim plodnim podru jima ljudi su se bavili zemljoradnjom, koja je u mnogome jo uvala svojprimitivni karakter. Zemlja je obra ivana pomo u veoma nesavr enih oru a, na primer, motike, iji je model na en u Trialeti. Drveni srpovi sa umetnutim kremenim zupcima tek postepeno su ustupali svoje mesto bronzanim srpovima. Sejali su proso, je am i p enicu. Me u zanatima osobit razvitak dostigli su obrada kamena i metalurgija. Na mnogim mestima Kavkaza, naro ito u Calkinskom rejonu, na eno je mno tvo izra evina od opsidijana (vulkanskog stakla). O visokojtehnici obrade kamena svedo i megalitska arhitektura, iji su se primerci u vidu mnogobrojnih dolmena sa uvali na crnomorskom primorju Kavkaza, naro ito u Abhaziji, dalje, u Gruziji i najzad u Azerbejxanu. Istom tipu konstrukcija pripadaju i stari tvr avski zidovi, sastavljeni od krupnog kamenja (kiklopske gra evine). Ali je osobito visok razvitak dostigla kod starih kavkaskih plemena metalurgija, o emu svedo e bibliska predanja, svedo anstva anti kih pisaca i naro ito rezultati arheolo kih iskopavanja. Va an centar metalurgiske proizvodnje severno od Kavkaskog grebena bilo je Kobansko podru je, gde je na ena ogromna koli ina umetni kih izra evina od bronze, sekira i pojasnih kop i, ukra enih finim ornamentom. Krupan centar metalurgije u Zakavkazju bio je Calkinski rejon. Tu je otkriveno mno tvo metalnih izra evina od bakra, bronze, srebra i zlata. Svi ovi predmeti svedo e o velikojspecijalizaciji u oblasti metalurgije. Poznati su bili livenje, kovanje i lemljenje. Visok razvitak dostigla je i zlatarska umetnost. Od gline umeli su da prave razno posu e, ukra eno ornamentima. Od vune izra ivane su tkanine. Sude i po nekim krupnim i bogatim grobovima, u to doba ve se izdvojila rodovska aristokratija. Ali su ljudi jo iveli u uslovima rodovskog poretka, iji su se relikti dugo sa uvali na Kavkazu, naro ito kod Osetinaca i Svanaca. U plodnojdolini reke Araksa i u dolinama reka to le e ju no me u hetskosubarejskim plemenima sredinom II milenija pre n. e. istakao se narod Urarta. To je bilo doba cvetanja rodovskog poretka. U XIII veku pre n. e., kada se Asirija prvi put sukobila sa plemenima Urartu, ova zemlja pretstavljala je savez mnogih plemena. Na

svojim natpisima asirski carevi pominju borbu sa carevima, koji su, o igledno, bili samo plemenske vo e. Urartski savet plemena nosio je isprva naziv Uruatri, a docnije Nairi. I tek u IX veku pre n. e. tajse savez plemena pretvara u prili no jaku dr avu dr avu Urartu. EKONOMIKA I SOCIJALNI ODNOSI Od najstarijih vremena urartska su se plemena bavila gajenjem stoke, pri emu je to sto arstvo dugo nosilo veoma primitivan skita ki karakter. Stoka je leti gonjena na planinske pa njake, a na zimu vra ana u doline i nizije. Glavne vrste doma ih ivotinja bili su krava, ovca i svinja, o emu svedo e kosti tih ivotinja, na ene prilikom iskopavanja na ju nojobali jezera Sevan. Odgovaraju i asirski ideogrami prenose nazive tih ivotinja na urartskim klinastim natpisima. Istoriski izvori svedo e o veoma velikom zna aju sto arstva kod Urarta. Na Balavatskim vratima Salmanasara III pretstavljeno je odvo enje stoke iz zemlje Gilzan (oko jezera Urmije). Urartski carevi nabrajaju na svojim natpisima ogromnu koli inu stoke oterane u vidu plena. Tako je urartski car Sardur dognao posle pohoda u Zakavkazje 110.000 grla krupne i 200.000 grla sitne rogate stoke. Asirski carevi odgonili su iz Urartu velike koli ine stoke. Veliku va nost u sistemu sto arske privrede Urarta imalo je konjarstvo. U nekim oblastima Urartu specijalno su gajene naro ite vrste jaha ih konja. Konji su esto uprezani u kola i slu ili su kao vu a za prevoz tereta. Pretstave konjanika i kola sa uvale su se na nekim spomenicima, naro ito na bronzanom tobocu na enom u razvalinama ufartske tvr ave u Karmir-Bluru (kod Erevana). Asirski i urartski carevi na svojim natpisima esto saop tavaju o zaplenjivanju velike koli ine konja u ratu. Za prevoz tereta kori eni su pored konja i kamile i magarci. Na natpisima urartskih careva spominju se kamile. Ovim ivotinjima slu ili su se kod irigacionih radova, naro ito kod pravljena brana. U VIII veku pre n. e. kamile su bile poznate po itavojzemlji, ali je njihov brojbio relativno mali. Veliki zna aju privredi starih Urarta imala je zemljoradnja. Od prastarih vremena na teritoriji stare Jermenije aklimatizovane su razne vrste, p enice. Za obradu zemlje kori en je te ak plug, u koji je uprezan par volova. Gvozdeni raonici toga pluga, na eni u Toprah-Kale, potse aju po svome obliku na motike. Pored gvozdenih srpova upotrebljavani su i primitivni drveni ili ko tani srpovi, sa zupcima od kremena ili opsidijana. Tehnika agrarnih alatki sa uvala je crte duboke primitivnosti. Ali je zemrjora nja u zemlji Urarta bila iroko rasprostranjena. Na asirskim natpisima esto se govori o postojanju velikih zaliha ita po urartskim tvr avama. Iskopavanja brega Karmir-Blur otkrila su veliku koli inu p enice, je ma i prosa. Ove itarice uvane su u posudama i u specijalnim ambarima. Zemljoradni ka privreda Urarta u znatnojje meri koristila ve ta ko navodnjavanje. Na mnogim natpisima urartskih careva opisuje se gra enje kanala. Mnogobrojni irigacioni ure aji, kanali i vodoja e sa uvali su se sve do na ih dana. Osobito mnogo kanala sa uvalo se u podru ju jezera Van, gde se nalazio centar dr ave. Neki od njih utvr eni su mo nim kiklopskim kamenjem. Naro itu va nost imao je veliki kanal koji je sagradio car Menua i koji je docnije prozvan kanalom amiram, po imenu legendarne asirske carice. Ovajkanal slu io je za snabdevanje vodom urartske prestonice Tu pa, koja je le ala na obali jezera Van. Voda kanala jarkovima je sprovo ena po obli njim poljima i kori ena je za navodnjavanje. Pomo u kanala pokretane su vodenice. Urartsko vodeni ko kamenje uva se u Tbilisi, u Muzeju Gruzije. Pored gajenja cerealija, visok razvitak dostigli su i vo arstvo i vinogradarstvo. Vinogradi su sa eni na ve ta kim terasama, koje su pravljene na planinskim padinama.

To to su na teritoriji Urartu postojale osnovne vrste zanatskih sirovina: glina, kamen, drvo i metali doprinelo je znatnom razvitku zanatske proizvodnje. Veliko majstorstvo dostigli su Urarti u obradi kamena. Razne vrste kamena obra ivane su pomo u metalnih reza a. Specifi an tehni ki metod umetni ke obrade kamena pretstavljala je inkrustacija predmeta na injenih od kamena jedne vrste detaljima izra enim od kamena druge boje i vrste. O visokojtehnici obrade kamena svedo e ogrlice od poludragog kamena, bri ljivo probu ene i dobro ugla ane. Stari Urarti bili su ve ti neimari. Svoje zgrade zidali su ili od nepe ene cigle, ili od ogromnih blokova (kiklopsko megalitsko kamenje). Osobito su bri ljivo gradiii tvr ave, iji su zidovi, slo eni u svome donjem delu od velikih kamenih blokova, dostizali jedan metar debljine. Velike tvr avske konstrukcije nalazile su se na obali jezera Van, tamo gde se nalazila urartska prestonica Tu pa. Iskopavanja su ovde otkrila zidove tvr ave koja je mestimi no dostizala visinu od 20 m. U Toprah-Kale otkopani su temelji hrama, sagra eni od krupnih komada kre njaka. Zidovi sve anih sala prekriveni su ornamentisanim mramornim frizovima, kao to o tome svedo e nalazi I. A. Orbelija u Toprah-Kale. itav niz tvr ava iz urartskog vremena na en je i na teritoriji Sovjetske Jermenije. Me u njima isti e se tvr ava iskopana na bre uljku Karmir-Blur, kod Erevana. Ova tvr ava titila je po svojprilici granice Urartske dr ave sa severa. Ogroman zna ajza razvitak zanatske proizvodnje imala je metalurgija. Zakavkazje, zajedno sa Severnom Mesopotamijom i Malom Azijom, obrazuje jedno od najstarijih podru ja visoko razvijene metalurgije, gde se gvo e osobito rano pojavilo i veoma ra irilo. Metalurgija je naro ito u zemlji Urartu dostigla visok procvat. Iskopavanja u Toprah-Kale i na Karmir-Bluru pokazala su da su se Urarti kod izrade oru a i oru ja slu ili uglavnom gvo em. Ali su Urartima stajali na raspolo enju i olovo i kalaj oni su umeli da izra uju bronzanu leguru i da od bronze prave razne predmete. O visokom razvitku metalurgiske tehnike svedo e umetni ke figuralne noge i vajarski delovi prestola, odliveni od bronze prema vo tanom modelu. Na natpisu asirskog cara Sargona, koji opisuje plen ste en prilikom osvajanja urartskog grada Musasira, nabraja se ogromna koli ina raznih metalnih predmeta. Zlato i srebro slu ili su za izradu luksuznih predmeta. Nedostatak dokumenata ne dozvoljava nam da podrobno govorimo o privrednom ivotu i dru tvenom ure enju starih Urarta. Nesumnjivo je da je razvitak poljoprivrede i raznih zanata izazvao podelu rada, specijalizaciju u oblasti proizvodnje, pojavu vi kova produkata, i da je doprineo pojavi najstarijih oblika trgovine. O razvitku trgovine kod Urarta svedo e neki dobro sa uvani delovi puteva, prokr enih u planinama. Kao u ostalim staroisto nim zemljama, i u Urartu je glavni oblik eksploatacije rada bilo primitivno robovlasni tvo. Vrhovni sopstvenik zemlje i svih bogatstava bio je car. Pored privatnih gazdinstava postojala su i krupna hramovna i dr avna gazdinstva, u kojima su radili robovi. Na natpisima urartskih careva govori se o sticanju velike koli ine zarobljenika, de aka i mladi a, koji su pretvarani u roblje, kao i odvo enju u ropstvo u Urartu ogromnog broja ljudi zarobljenih prilikom osvajanja susednih zemalja. IRENjE URARTSKE DR AVE Porast proizvodnih snaga doveo je do znatnog razvitka trgovine kako u samoj zemlji tako i sa susednim zemljama. Zemlja Urartu, koja le i izme u Kavkaza, Male Azije, Severne Mesopotamije i severozapadnog Irana, mogla je slu iti kao posrednik u trgova kim operacijama koje su ujedinjavale zemlje severnog dela Prednje Azije. Iskopavanja u Zakavkazju i ak na Severnom Kavkazu otkrila su itavu seriju predmeta

prednjeaziskog porekla, koje su ovde, o igledno, doneli urartski trgovci, kolonisti ili vojnici. U zakavkaskim grobovima na ene su bronzane brazletne, ija te ina stoji u vezi sa osnovnom merom za te inu u PrednjojAziji sa minom. U grobovima planinskog Karabaha na eni su zlatni predmeti prednjeaziskog porekla. U Hoxalinskom tumulusu na en je adi ar od ahata sa klinastim natpisom koji sadr i ime asirskog cara Adadnirarija. Najzad, na egipatskim natpisima govori se o tome da se drvo za izradu kola dobavlja iz Naharine, pri emu su jedna sa uvana egipatska kola bila na injena od drveta nabavljenog iz Urartu. Prilikom iskopavanja na Karmir-Bluru na eni su predmeti egipatskog porekla, napose bronzana statueta ene sa glavom lavice. Razvitak privrede zahtevao je stalan priliv robova. Urartski carevi vode uporne ratove sa susednim zemljama u cilju sticanja plena i robova. Ti su ratovi doveli do neizbe nog sukoba izme u Urartu i Asirije, koja je gospodarila sevemim delom Prednje Azije i koja je pretendovala na osvajanje itave trgovine i svih prirodnih zaliha u tim planinskim zemljama. Prve poznate pohode protiv zemlje Uruatri preduzima asirski car Salmansar I, u XIII veku pre n. e. Od tog vremena asirski carevi preduzimaju este pohode na Urartu. Oni se ne ograni avaju samo na sticanje bogatog plena, na odgonjenje stoke i zarobljenika i na pusto enje zemlje; oni name u pobe enima danak. Nabrajaju i u svojim titulaturama osvojene zemlje, asirski carevi nazivaju se ponekad ne samo car zemlje ubari nego i car svih zemalja Nairi. U IX veku pre n. e. obrazuje se prili no jaka Urartska dr ava, koja pretstavlja realnu opasnost za asirsku trgovinu i za severne granice Asirske dr ave. Salmanasar III (859825 g.) morao je da sa Urartima vodi dugu i upornu borbu. Asirske trupe u vi e mahova su prodirale u zemlju Urartu. Salmanasar III opisuje u svojim analima svoje pobede nad Urartima. ive slike tih pohoda, pretstave juri a na urartske tvr ave, odvo enja mnogobrojnih zarobljenika i odgonjenja zaplenjene stoke sa uvale su se na bronzanoj oblozi Balavatskih vrata i na crnom obelisku, koji pripadaju upravo ovom vremenu. Rezultat tih pohoda bilo je prodiranje asirskih trupa sve do severnog dela zemlje Urartu, do izvora reke Eufrata i Araksa, dalje, njihovo probijanje do jezera Vana i Urmije i pusto enje irokih oblasti. Ali Asirci nisu uspeli da potpuno potuku zemlju Urartu. U neprekidnim bojevima sa Asircima u vrstila se dr ava Urartu, oko koje se okupio itav niz plemena. Urartski car Sardur I umeo je da pru i otpor asirskim trupama. Za njegove vlade podignuta je nepristupa na tvr ava krajVanske stene. Sardur I, koji je stajao na elu dr ave Urartu, gordo naziva sebe velikim carem, mo nim carem, carem vaseljene, carem zemlje Nairi, carem nad carevima. Urartski carevi I puina i Menua, koji su vladali krajem IX i po etkom VIII veka, udaraju temelje budu ojmo i Urartskog carstva. Carevi I puina i Menua vode uspe ne ratove sa susednim plemenima i ire granice svoje dr ave. Oni trajno osiguravaju sebi teritoriju izme u jezera Vana i Urmije, osvajaju oblasti koje se grani e sa ju nom obalom jezera Urmije i preduzimaju osvaja ke pohode na sever, u ravnicu reke Araksa. Menua (810-781 g. pre n. e.) saop tava na svojim natpisima o pokorenju zemlje Urmije i o osvojenju grada a iluni, koji je le ao isto no od Eufrata. Urartski carevi podi u gradove, tvr ave, hramove i grade kanale. Ova zama na gra evinska delatnost odra ava po etak procvata zemlje Urartu. I puina je na 7 km od Vana sagradio hram, kao to se o tome govori na natpisima na bazi stubova koji se uvaju u muzeju u Tbilisi. Menua je sagradio itav niz utvr enja na prilazima prestonici dr ave Tu pa, zavr io izgradnju vanske tvr ave, podigao mo na utvr enja u severnom delu zemlje i izgradio uveni kanal koji je prestonicu snabdevao pitkom vodom. Na 10 km od Vana na en je jedan natpis, koji se uva u Muzeju Gruzije; u njemu se govori o izgradnji dvorca od strane cara Menue, sina I puine.

U prvojpolovini VIII veka pre n. e. Urartu pod carevima Argi ti i Sardur II dosti e kulminaciju svoga procvata. Urartski carevi vode itav niz uspe nih ratova, pokoravaju znatne oblasti Zakavkazja, osvajaju teritorije na srednjem toku Eufrata i prodiru u oblasti Sirije. Na tajna in, Urartu ne samo da postaje suparnik Asirije u severnom delu Prednje Azije, nego za neko vreme postaje ovde ak glavna sila, potiskuju i Asiriju na drugo mesto, to je dovelo do slabljenja Asirije. Urartski car Argi ti (781760 g. pre n. e.) izlazi kao pobednik iz borbe sa Asirijom, potukav i asirskog cara A urdana. Argi ti iri severne granice Urartskog carstva, osvaja zemlju Etiuni, koja je le ala u Zakavkazju, i preme ta centar dr ave na sever, preko Araksa, u Zakavkazje, u grad Argi tihinili, koji se nalazio blizu dana njeg sela Armavir. Urartski natpisi iz ovog vremena na eni su kako u tom podru ju, tako i na teritoriji Jermenske SSR. Sardur II (760-730 g. pre n. e.) nastavio je pobedonosne pohode svoga oca i prethodnika Argi tija. O svojim pobedama, koje je postigao u toku osam godina, saop tava on prili no iscrpno u svojim analima, iji je tekst na ao u Vanu i objavio akademik N. J Mar. Sude i po tim interesantnim analima, Sardur II je u vrstio svoju vlast u Priurmijskojoblasti, preduzimao pohode u zemlju Erah, koja je le ala severozapadno od jezera Sevan, ratovao u Zakavkazju i ak u SevernojSiriji, i tako daleko pomerio granice Urartskog carstva. To je bilo doba cvetanja ne samo politi ke nego i ekonomske mo i zemlje Urartu. Sardur II saop tava na svome natpisu o osvajanju bogatih zemljoradni kih, dobro obdelanih oblasti, o zaplenjivanju ogromne koli ine stoke, o nabavljanju skupih metala, zlata, srebra, olova i kalaja, najzad, o zarobljavanju velikog broja neprijateljskih boraca, koji su pretvoreni u robove. Drugi natpisi istog cara pri aju o gra evinarskojdelatnosti Sardurovoj o obnovi hrama, o igledno blizu Armavira, o gra enju vodovoda u istom kraju i o obnovi dvora. Sve to jasno svedo i o tome da je u ovo doba haldska kultura po ela da prodire u dolinu Araksa, koju su osvojili urartski carevi. Slede i urartski car Rusa I (730-714 g. pre n. e.) vodi upornu borbu za potpuno pokorenje oblasti Zakavkazja i gradi u Nor-Bajazitskom rejonu niz tvr ava. Krajem VIII veka pre n. e. Asirija ponovo ja a. Sargonu II, 714 g. pre n. e., polazi za rukom da izvr i uspe an pohod protiv Urartu i da potu e vojsku Ruse I. Ali Asirci nisu mogli da kona no slomiju Urartsko carstvo. Urartski narod vodi juna ku borbu protiv asirskih zavojeva a. Iako je Sargon II potukao urartske trupe, opusto io itavu zemlju, osvojio i oplja kao bogati urartski grad Musasir, Urartu je ipak sa uvao svoju samostalnost. ta vi e, otpor Urarta bio je mo da jedan od uzroka slabljenja Asirije, koja je 612 g. pre n. e. pala pod udarcima ujedinjenih neprijatelja Asirskog carstva. Urartu je sa uvao svoju nezavisnost i posle pada Asirije. Tek u VI veku pre n. e. Urartu gubi svoju nezavisnost i propada pod udarcima Me ana i nomada Skita. URARTSKA KULTURA Urartska kultura jo je malo prou ena. Ali je ve sada sasvim jasno da su Urarti stvorili visoku kulturu, tesno vezanu za kulturno stvaranje ostalih naroda Prednje Azije, i samim tim dali dragocen prilog riznici svetske kulture. Mnoge crte urartske kulture odlikuju se velikom samosvojno u. Urarti su imali svoje sopstveno staro hijeroglifsko pismo; neki slikovni znaci tog pisma na eni su na pojedinim predmetima i na jednojglinenojtablici. Arhitektura i metalurgija dostigle su kod njih visoko savr enstvo. Sa umetni kog gledi ta, osobit interes pretstavlja pretstava musasirskog hrama, sa uvana na zidovima Sargonovog dvora. Tajhram sagra en je u IX-VIII veku pre n. e., na visokojplatformi. Sa svojim dvostranim krovom sa frontonom i sa est stubova, koji su ukra avali fasadu, on ivo potse a na jonske i starogr ke zgrade, pretstavljaju i

mo da njihov prednjeaziski prototip. O upotrebi stubova u arhitekturi svedo e sa uvane baze, od kojih se neke uvaju u Muzeju Gruzije. Visok razvitak metalurgije na ao je odraza u itavom nizu umetni kih izra evina od bronze. Me u njima isti u se vajarski delovi rasko nih prestola, koji reprodukuju figure krilatih bikova sa ljudskim licem. Ovi luksuzno izra eni predmeti izliveni su od bronze prema vo tanom modelu, naknadno su modelovani kovanjem i pokriveni tankim listi ima zlata, koji plasti no reprodukuju sve ornamentalne detalje bronzane osnove. Lica izra ena od belog kamena, inkrustirane o i i obrve i udubljenja krila, ukra ena crvenom pastom, stvarali su sna an i pitoreskan efekat. Ovakva izrazita dela urartske metalurgiske plastike zauzimala su sasvim posebno mesto u umetnosti staroisto nih naroda. Urarti su umeli da koriste i visoke tekovine asirsko-vavilonske civilizacije. Oni su od Asiraca preuzeli klinasto pismo, ali su ga unekoliku uprostili i usavr ili. Metalurgija i likovne umetnosti Urarta razvijale su se u tesnojvezi sa tehnikom metalurgiske proizvodnje i sa umetni kim stvaranjem Asiraca i Heta. Umetni ki likovi krilatih bikova sa uvali su se u umetnosti itavog niza naroda Prednje Azije: Asiraca, Heta i Mitana. Urartska religija pro la je itav put razvitka od starog feti izma i kulta prirode do kulta bogova-za titnika cara i dr ave. Urarti su obo avali drve e i naro ito brda. Jedan od epiteta boga Halda bio je brdo Halda. U popisu urartskih bogova (Mher Kapusi) spominju se vrata Halda i bogovi Haldovih vrata. O igledno, tu se misli na ni e use ene u stenama, kroz koje je, po verskim nazorima Urarta, bo anstvo koje ivi u brdu, izlazilo iz svete stene. U zemlji Urartu bio je iroko rasprostranjen i kult svetog drveta. Na raznim predmetima, naro ito na otiscima pe ata, sa uvane su scene klanjanja svetom drvetu, pri emu je tajobred ponekad vr io sam car. Karakteristi no je da su se oko pretstave svetog drveta sa uvale pretstave svetih kamenih stubova, kao i grifona. Pored kulta boga brda Halda, u Urartu je postojao i kult boginje prirode i plodnosti, koja je smatrana za titnicom zveri i bilja. Vidno mesto u panteonu Urarta zauzimali su bog oluje i bure Tej eba i bog sunca Ard. Na urartskim natpisima naro ito se esto susre u imena triju glavnih bogova: Halda, Tej eba i Arda. Ali je me u njima prvo mesto zauzimao bog Hald, koji je smatran za vrhovnog boga Urarta. Vremenom Hald se pretvara u boga rata i za titnika cara i Urartske dr ave. Koplje i tit smatrani su simvolima bo anske vlasti boga rata i njegovog namesnika na zemlji. Urartski car ponekad je pretstavljan kao vrhovni sve tenik. Mo e se smatrati da su Urarti izvr ili izvestan uticajna razvitak kulture susednih naroda, naro ito na Asirce. Urartska kultura izvr ila je nesumnjiv uticajna razvitak asirske metalurgije i asirske umetnosti. Osobito sna an kulturni uticaj izvr ili su Urarti na razvitak susednih naroda Zakavkazja. Na teritoriji Jermenije sa uvale su se razvaline tvr ava sagra enih pod uticajem urartske arhitekture. Urartski jezikreligija i mitologija, koji su sa uvali mnoge crte asirsko-vavilonske kulture, izvr ili su veliki uticajna razvitak kulture starojermenskog naroda. Jermenski istori ar iz VIII veka Mojsije Horenski sa uvao je se anje na legendu koja opisuje borbu starog heroja Hajka sa Belom-predvodnikom polubogova-poluxinova, i na podjednako staru legendu o carici amiram, koju su jo dugo vremena docnije smatrali graditeljkom. velikog vanskog kanala. Prema tome, Urarti su preneli mnoge elemente staroisto ne kulture docnijim narodima, naro ito starim Jermenima. XVI. NOVOVAVILONSKOCARSTVO Iako oslabljen kasitskom invazijom, Vavilon je i dalje zadr ao zna ajva nog ekonomskog centra Mesopotamije. Krajem II milenija pre n. e. u ju nom delu

Mesopotamije pojavilo se semitsko pleme Haldejaca, koje je osvojilo ju nu Vaviloniju i stvorilo dr avu Primorske zemlje. Carevi te Primorske zemlje, oslanjaju i se na podr ku Elama, vode upornu borbu sa Asirijom i nastoje da obnove nekada nju mo starog Vavilona. Ta okolnost to su asirski carevi morali da vode neprekidnu i upornu borbu sa Vavilonom i sa haldejskim carevima Primorske zemlje svedo i o tome da je Vavilonija za itavo to vreme uvala svojpre a nji zna ajbogate i sna ne trgova ke zemlje, koja se uporno borila za svoju privrednu i politi ku nezavisnost. Upravo zato se Vavilon, koriste i se slabljenjem Asirije posle smrti Asurbanipala (626 g. pre n. e.), ne samo osloba a ispod vlasti Asirije, nego i u savezu sa Medijom zadaje Asiriji presudan udarac. Asirski vojskovo a, poreklom Haldejac, Nabopolasar (626-604 g. pre n. e.), poslat u Vaviloniju, prelazi na stranu Vavilonjana, progla uje se za vavilonskog cara i osniva novu dinastiju vavilonskih careva. Oslanjaju i se na podr ku vavilonskog sve tenstva, vavilonske trgova ko-robovlasni ke aristokratije i na vojni savez sa me anskim carem Kiaksarom, Nabopolasar zadaje te ak poraz Asiriji. 612 g. potpuno je poru ena Niniva, rasko na prestonica mo nih asirskih careva. Na ru evinama Asirskog carstva nikla je nova Vavilonsko-haldejska dr ava. EKONOMIKA I DRU TVENO URE ENjE Vavilonija je, kao i u prethodno doba, bila u znatnojmeri poljoprivredna zemlja. Obilje so nih livada i prostrane stepe to se nadovezuju na doline velikih reka pru ali su stanovni tvu mogu nost da se u irokim razmerama bavi sto arstvom. O tro imovinsko raslojavanje, razvitak i porast robovlasni ke privrede dovode do toga da se u rukama pojedinih bogata a koncentri u krupna stada stoke. Bogati posednici stoke obi no su davali svoja stada pod zakup. Sa uvani dokumenti svedo e o tome da je zakupnina, po pravilu, pla ana u naturi. Zemljoradnja zasnovana na ve ta kom navodnjavanju igrala je toliko krupnu ulogu u privrednom ivotu zemlje da se zakonodavac starao da pomo u specijalnih paragrafa zakona obezbedi solidnu obradu zemlji ta i da obave e vlasnike polja da preduzimaju sve mere koje od njih zavise da se irigaciona mre a odr ava u potpunojispravnosti. Tako u sa uvanim fragmentima zakona iz ovog vremena stoji da lenji zakupac, koji r avo obra uje svoju njivu, i seljak koji ne odr ava kako treba svoju branu, usled ega izlivena voda pri injava tetu susednim njivama, moraju da naknade gubitak u skladu sa doprinosom susedne njive, tj polaze i od srednjeg prinosa analognog polja u datom predelu. Bogati robovlasnici kontroli u poljoprivredu zemlje. Njima ne pripadaju samo veliki kompleksi zemlji ta nego i voda kanala koji le e na tim zemlji tima. Krupni zemljoposednici o svom tro ku sprovode odvodne kanale, ubiraju i od okolnog stanovni tva specijalne da bine za kori enje vodom iz tih kanala. Vremenom sve se vi e u vr uje pravo privatne svojine ne samo na zemlju nego i na vodu, to naro ito ide na ruku o trom imovinskom raslojavanju, koncentrisanju krupnih bogatstava u rukama jednih, propadanju sitnih sopstvenika i lanova seoskih op tina, i njihovom postepenom pretvaranju u arendatore, robove za dug i prave robove. Posle pada Asirije vaskrsla je negda nja slava starog Vavilona. Nastupio je nov i ovog puta poslednji period procvata Vavilonskog carstva i vavilonske trgovine, U vezi sa sna nim imovinskim raslojavanjem, uslovi privrednog ivota postaju znatno slo eniji nego ranije. Trgovina prodire u sve pore dru tva, postaje iroko razgranata i raznovrsna. Prodaju se ne samo ito, stoka, vuna, razni poljoprivredni produkti, zanatske sirovine i izra evine, nego tako e i nekretnine svake vrste, polja, vo njaci, zgrade i esto robovi. Trgova ke pogodbe sklapaju se tako esto da se javlja potreba za sastavljanjem u tu svrhu specijalnih dokumenata, u kojima se bri ljivo zapisuju objekat i

uslovi prodaje i obaveze obeju strana. Krupni bogata i i trgovci, koji su, o igledno, stajali na elu velikih trgova kih preduze a, ne sklapaju vi e sami te pogodbe, ve pribegavaju pomo i svojih zastupnika, koji se u tu svrhu slu e specijalnim ovla enjima. Zakon je propisivao posebne forme za prodaju robova, koji su imali za ciljda za tite interese robovlasnika, a napose kupca. Ako bi se ispostavilo da je prodana robinja ukradena svome gospodaru, onda je prodavac du an da vrati kupcu novac u skladu sa dokumentom, u (punom) iznosu. Ako se poka e da robinja ima decu, bio je du an kupac da plati prodavcu po . ekela u srebru za svako dete. Razvitak trgovine doprineo je koncentraciji krupnih bogatstava u rukama jednog oveka i doveo do obrazovanja trgova kih ku a Sinova Egibija u Vavilonu i Sinova Mura u u Nipuru. Sude i po jednom dokumentu, Sinovi Mura u izvr ili su deobu svoga imanja, pri emu se pokazalo da je podeljena imovina iznosila 12 mina, 13 ku a, 3 placa za ku e i 96 robova. Jedan deo imovine ostao je nepodeljena svojina porodice. Podjednako krupna bogatstva koncentrisala su se i u rukama nekoliko drugih krupnih trgova kih ku a Haldeje, koje su, prema tome, imale mogu nost da dr e u svojim rukama znatan deo trgova kog obrta i da vr e sna an uticajna privredni ivot zemlje. Arhiv poslovnih dokumenata Trgova ke ku e Mura u u Nipuru omogu uje nam da steknemo izvesnu pretstavu o trgova kojdelatnosti ovoga velikog preduze a: pored trgova kih operacija, Sinovi Mura u preuzimali su vo enje privrede na krupnim posedima koji su pripadali bogatim Persijancima. U dokumentima se govori o obradi zemlje oko Nipura, spominju se biljke i seme za vo njake i njive, govori se o kanalima i navodnjavanju, kao i o pla anju poreze. Porast proizvodnih snaga, sna no imovinsko raslojavanje, organizacija krupnih gazdinstava i trgova kih ku a, burni porast trgovine, gomilanje velike koli ine plemenitih metala (uglavnom srebra) u zemlji izazvali su pad vrednosti srebra i povi enje cena proizvoda. U poslovnim dokumentima ovoga vremena ne spominju se vi e najsitnije te inske ni nov ane jedinice ( eum, zrno 46. mg 1/180 ekela), ve se u ra unima upotrebljavaju samo ekeli. Vavilon postaje krupan trgova ki centar itavog staroisto nog sveta, u kome se okupljaju trgovci iz najudaljenijih zemalja. Sred arolike gomile to se tiskala po vavilonskim pijacama mogli su se videti Haldejac, Asirac, Persijanac, Egip anin i Jevrejin. Aramejski jezik postao je jo u asirsko doba veoma ra iren. Vremenom on je bivao u sve ve ojupotrebi. Razvitak ekonomike zemlje dovodi do o tre izmene dru tvenog ure enja. Start oblici primitivnog ku nog ropstva postepeno izumiru. I ezava obi ajda se k i prodaje eniku, pri emu otac za nju dobija odre enu cenu, kao za robu. Naprotiv, otac daje k eri miraz (nuduniu) prilikom udaje. Ovajobi ajtoliko se ukorenjuje da zakon ak predvi a pravo oca da u slu aju gubitka jednog dela svoga imanja smanji miraz, to je onda li avalo mlado enju mogu nosti da se odrekne zaklju enja braka. Vi i slojstanovni tva ine bogati robovlasnici, naro ito krupni trgovci, koji esto zauzimaju vidno mesto u upravljanju zemljom i koji su tesno povezani sa svestenstvom i sa hramovnim gazdinstvom. Te e i da naglase svoje visoko aristokratsko poreklo, oni sebe nazivaju sinom (zakonito) ro enog (mar bani). a ica bogata a dr i u svojim rukama ogromne vrednosti, novac, stada, veliki brojrobova, ku e i krupne zemljoposede. Sitni sopstvenici sve vi e i vi e propadaju. Polo ajrobova jako se pogor ava. Menja se i karakter ropstva. Pove ava se broj privatnovlasni kih robova, koji se razlikuju od carskih i dvorskih. Ostatke pre a njeg ku nog ropstva pretstavljaju ku ni sinovi, o igledno, robovi ro eni u robovlasnikovojku i. U nekim slu ajevima roditelji jo prodaju decu, ali tajobi ajve

izumire. Robovlasni tvo dosti e veoma iroke razmere. Robovi se esto prodaju, kupuju, nasle uju i daju u zalogu. Robovima se dozvoljava da imaju sitnu privatnu svojinu, ponekad im se daje mogu nost da samostalno vode svoje gazdinstvo ili ak trgova ke poslove, pod uslovom da gospodaru isplate odre enu sumu, obrok svoje vrste. Poseban polo ajzauzimaju hramovni robovi ( irke). Ti robovi nose na sebi ig, koji svedo i o pripadnosti roba odre enom hramu. Hramovni robovi bili su robovi iz generacije u generaciju. Njihova deca ostajala bi robovi ak i onda kad im majka nije hramovna robinja. Polo ajhramovnih robova bio je te ak. Hramovi su imali pravo da samostalno ka njavaju te robove i ak da ih bacaju u okove i tamnice. U dokumentima se govori o bekstvima hramovnih robova. Jedan dokumenat glasi: Bazija, sin Nabu-ki ira, irku boginje Belit u Uruku, dr an je u carevojriznici kao su anj on je pokidao svoje gvozdene okove, pobegao, i kada smo ga mi (hramovni inovnici ili slu benici) po eli goniti, isukao je (i uperio protiv nas, hramovnih slu benika) gvozdeni ma . Prilikom pretresa ovog predmeta gvozdeni ma je prilo en kao materijalni dokaz. PROCVAT NOVOVAVILONSKOG CARSTVA Po etkom VII veka pre n. e. vavilonska robovlasni ka aristokratija, u iji je sastav ulazilo i vi e sve tenstvo krupnih hramova, bila je veoma jaka. Krupne trgova ke ku e Vavilona kontrolisale su iroko razgranatu trgovinu Mesopotamije i susednih zemalja. Sasvim je prirodno da su vavilonske aristokrate te ile da u vrste svoju vlast i svoj uticaju okvirima jedne politi ki stabilne i jake dr ave. To je omogu eno posle pada Asirije. Energi ni vojskovo a i smeli uzurpator osnovao je na ru evinama velike Asirske dr ave novo Haldejsko-vavilonsko carstvo, koje je ubrzo do ivelo bujan procvat. U ovojnovojdr avi vode u politi ku ulogu igrali su mo ni sve tenici, krupni robovlasnici i trgovci. Osniva haldejske dinastije Nabopolasar u znatnojse meri oslanjao na vavilonsko sve tenstvo. Na natpisima on saop tava da su ga bogovi Nabu i Marduk izabrali za velikog pokrovitelja Vavilona. U svojojdelatnosti Nabopolasar se starao da naglasi svoju versku pobo nost i stalnu te nju da ugodi bogovima, drugim re ima, vavilonskom sve tenstvu. On ukra ava glavni sveti put za verske procesije i obnavlja uveni starovavilonski hram Esagila, sa njegovom velikom kulom sa sedam stepena, koja je nosila naziv Ku a osnivanja neba i zemlje (Etemenanki). Nastoje i ne samo da vaskrsne nego i da svim sredstvima u vrsti starinske versko-politi ke tradicije, Nabopolasar je, kao nekada jedan od najstarijih careva Sumera, Urnan e, vladar Laga a, naredio da se on i njegovi sinovi pretstave kao obi ni zidari, koji prilikom sve anog polaganja temelja za hram skromno nose na svojim glavama kotarice sa ciglama. Slede i va an politi ki zadatak bilo je u vr enje granica Vavilonskog carstva. Trebalo se trajno u vrstiti u severozapadnom delu Me ure ja, gde su ostaci asirskih trupa poku avali da na u uto i ta. Zauzev i najve e gradove te oblasti Haran i Karhemi , koji su imali veliki ekonomski i vojni zna aj Nabopolasar je tu ostavio svoje garnizone i vratio se u Vavilon. Za dalje razvijanje aktivne spoljne politike trebalo je prethodno prikupiti snage. Jedini opasan protivnik Vavilona bio je Egipat, koji je u to doba pre ivljavao poslednji period svoga efemernog procvata. Energi ni saiski faraoni u inili su poku ajda vaskrsnu nekada nju mo Egipatske dr ave. Iskoristiv i slabljenje Asirije, Psametih je krajem VII veka pre n. e. upao u Palestinu, da bi tu uspostavio politi ki uticajEgipta. Slede i egipatski faraon, Neho, u inio je ve energi niji poku ajda u potpunosti osvoji ne samo Palestinu nego i Fenikiju i Siriju. Po to je potukao judejske trupe kod Megida, egipatski faraon je nametnuo danak Jerusalimu, osvojio

feni anske gradove, ostavio svojtrijumfalni natpis u Sidonu i pro ao svu Siriju. Zatim je Neho do ao do Eufrata i zauzeo Karhemi , potukav i vavilonski odred koji se tu nalazio. Tu su se Egip ani spojili sa Asircima i zajedni ki krenuli protiv vavilonskog cara. Egipatsko-asirska koalicija pretstavljala je ozbiljnog protivnika za Vavilon. Bilo je potrebno da pro u neke etiri godine dok je Navuhodonosor II (604-562 g. pre n. e.), sin i naslednik vavilonskog cara, mogao da sakupi dovoljne snage i da neprijateljima zada presudan udarac. Tek 605 g., u uvenojbitki kod Karhemi a, odnele su vavilonske trupe punu pobedu nad ujedinjenom egipatsko-asirskom vojskom. Neho, koji je bio prodro odve daleko na severoistok, o igledno, nije mogao da u dovoljnojmeri obezbedi ni svoja krila, ni pozadinu, ni svoje isuvi e duga ke komunikacije. Ne raspola u i dovoljnim vojnim snagama, on je pretrpeo potpun poraz i bio prinu en da hitno otstupi. Navuhodonosor je u potpunosti ostvario svoje vojne uspehe. On je zauzeo svu Siriju, prodrev i do samih granica Nilske Delte. Prema tome, vavilonski je car u vrstio svoju vlast na sirskom primorju i kona no potisnuo Egip ane iz Prednje Azije. Navuhodonosor je bio dovoljno oprezan, i ograni io se na ove, veoma krupne, uspehe. Ali ni Vavilon, ni Egipat nisu mogli da se izmire sa nastalom .situacijom. Energi ni faraoni Saiske dinastije, organizovav i jaku vojsku, popunjenu gr kim najamnicima, nisu mogli da se pomire sa gubitkom Sirije. Osim toga, vavilonski je car te io da u vrsti svoju vladavinu na mediteranskom primorju. Prema tome, ranije ili docnije moralo je do i do novog sukoba. Egipatski ekonomski i kulturni uticajbio je dovoljno jak u Palestini, Fenikiji i Siriji jo od onda kada su faraoni prvi put osvojili te zemlje. Tragovi tog uticaja sa uvali su se i u I mileniju pre n. e. Egip ani su imali brojnih pristalica u Palestini, pored ostalog, judejskog cara Joakima. Odmetanje Judeje od Vavilona i odbijanje judejskog cara da pla a danak bili su signal za po etak novog rata. Navuhodonosor je krenuo s trupama u Judeju i opseo Jerusalim. Posle tromese ne opsade prestonica Judeje, prili no jaka tvr ava, bila je zauzeta od vavilonskih trupa. Judejski car predao se na milost i nemilost pobedniku, i zajedno sa svojom porodicom i sa najuglednijim li nostima, sa zanatlijama. i ratnim zarobljenicima bio poslat u progonstvo u Vavilon. uveni i bogati jerusalimski hram bio je oplja kan. Egipatski car nije se odlu io da svome nesre nom savezniku pritekne u pomo Prema tome, 597 g. Navuhodonosor je opet obnovio svoju vlast u Palestini. Ali ovajuspeh jo nije doveo do potpunog trijumfa Vavilona. Palestina i Fenikija spremale su se za novu borbu. Egipat nije mogao da zaboravi svoje ranije posede u Siriji. Egipatski faraon Uah-ab-Ra (Aprije), na elu trupa i flote, krenuo je u Aziju, da zaposedne primorje i tako sebi obezbedi glavne baze za politi ku vladavinu u Siriji. Na po etku pohoda egipatski je faraon imao znatnog uspeha. Zauzeo je Sidon i primorao na predaju ostale feni anske gradove. Vavilonski odredi koji su se nalazili u podru ju Jerusalima, bili su prinu eni da otstupe. Oslobo ena Judeja ve je praznovala svoju pobedu nad mrskim Vavilonom. Ali kratkotrajni uspesi Egip ana nisu bili sigurni. Navuhodonosor nije mogao da bez boja ustupi Siriju. Stigav i u Siriju, vavilonski car je potukao egipatske trupe i prinudio ih na povla enje. Jerusalim je bio ponovo opsa en, od ogromne vavilonske vojske. Judejci su uporno i herojski branili svoju prestonicu, kao da su ose ali da se u tojupornoji krvavojbitki re ava sudbina itave njihove dr ave. Ali je njihov otpor dio slomljen. Vavilonske trupe na juri su zauzele Jerusalim, opusto ile, oplja kale i spalile nepokorni grad (586 g.). Vavilonski car svirepo se razra unao sa buntovnicima. Judejski car Hizkija sa ostacima svoje vojske bio je na Jerihonskojravnici uhva en i oslepljen. Judejski carevi sinovi su ubijeni. Ogroman brojJudejaca zarobljen je i oteran u Vavilon. 586 g. u plamenu osvojenog Jerusalima kona no je razbijen i razvejan san Judejaca o slobodi i nezavisnosti

svoje dr ave. Vavilonski car vrsto je kro io na tle Palestine, u vrstiv i svoju vlast u Siriji. Ali da bi kona no pokorio itavu tu zemlju, Navuhodonosor je morao da definitivno ovlada feni anskim gradovima, me u kojima je jedno od prvih mesta zauzimao bogati i mo ni trgova ki grad Tir, stara prestonica Feni anske dr ave. Stanovni tvo Tira hrabro je branilo svoju nezavisnost. Snage Tira bile su toliko jake da je vavilonska vojska itavih trinaest meseci opsedala nepristupa ni grad, koji je le ao na ostrvu i bio sjajno utvr en. Dugotrajna opsada, koja je istro ila snage branilaca grada, primorala ih je na predaju. Navuhodonosor je te kom mukom ovladao Fenikijom. Sada se pred njim pojavio podjednako te ak zadatak zadati poslednji i presudan udarac Egiptu, da bi paralisao njegove snage i li io ga mogu nosti da vodi aktivnu politiku u PrednjojAziji. Nejasne i razbacane vesti izvora ne omogu uju nam da pratimo tok toga rata. Te ko je ak re i i to, da li je Navuhonodosoru po lo za rukom da upadne na teritoriju Egipta. O igledno, vavilonski car je ipak uspeo da pri ini izvesnu tetu Egiptu. Daleki odjek tih doga aja bilo je osnivanje u Egiptu, kod Heliopolja, grada koji je za divno udo dobio ime Vavilon. Mogu e je da osnivanje toga egipatskog Vavilona spada upravo u ovo vreme. Ali je Egipat jo bio dovoljno jak. Egipatski faraon Ahmoze II (Amazis), oslanjaju i se na jaku flotu, osvojio je Kipar i odatle ugro avao trgova ke gradove Fenikije, poku avaju i da makar na tajna in pru i otpor prodiranju vavilonskog uticaja u oblast Sredozemnog Mora. Po to je osvojio svu Mesopotamiju, Siriju, Fenikiju i Palestinu, vavilonski car je ipak morao ose ati svu nestabilnost svoga munjevito nastalog carstva. Na svojim natpisima, urezanim u stenama Nahr-el-Kelb, krajsve anih pobednih referata egipatskih faraona i asirskih osvaja a, Navuhodonosor skromno utke prelazi preko svojih pobeda. O igledno, upravo je zato vavilonski car, najkrupniji politi ar svoga vremena, posvetio toliko pa nje gra evinskim radovima, nastoje i da oko Vavilona stvori pojas odbranbenih postrojenja i da itavu vavilonsku oblast pretvori u mo an utvr eni rejon. Navuhodonosor sam podrobno saop tava o tim radovima na svojim natpisima. Se anje na ta grandiozna utvr enja ivo se sa uvalo kod gr kih pisaca, naro ito kod Herodota. Najzad, ostaci tih ure aja otkriveni su za vreme iskopavanja vavilonske prestonice. Sude i po tim iskopavanjima, Vavilon je bio okru en trima zidovima, od kojih je jedan dostizao 7 m debljine, drugi 7,8 m, a tre i 3,3 m; uz to se iza poslednjeg zida irio tvr avski rov. Jedan od tih zidova u vr en je kulama irine 8,36 m, koje su bile raspore ene na rastojanju od 44 m jedna od druge. Arheolozi su iskopali ostatke 15 kula. Mo e se pretpostavljati da je du itavog zida bilo raspore eno preko 300 takvih kula. Slo en sistem hidrotehni kih postrojenja omogu avao je da se u slu aju pojave neprijatelja potopi nizija koja okru ava vavilonsku oblast. Na svome natpisu car je o tome pisao: Da neprijatelju r avim namerama ne bi mogao da se pribli i zidovima Vavilona, okru io sam zemlju mo nim vodama, koje su nalik na uzburkane talase. Prelaz preko njih sli an je prelazu preko velikog mora slane vode. Vode i dosledno osvaja ku politiku, Navuhodonosor je u svemu podra avao osvaja e prethodnog vremena egipatske faraone i asirske careve. Da bi celom svetu pokazao sjaj svoje mo i i u isto vreme te nje povezao sudbinu dinastije sa vi im vavilonskim sve tenstvom, vavilonski car je preduzeo ogromne gra evinske radove, koji su imali za ciljda Vavilon pretvore u rasko nu svetsku prestonicu, dostojnu naslednicu negda nje mo i poru ene Ninive i egipatske Tebe, koja je ve bila pre ivela svoju kulminaciju. Ru evine grandioznih i luksuznih gra evina, koje je Navuhodonosor podigao, sa uvale su se do na ih dana. Arheolo ka iskopavanja preduzeta na mestu starog Vavilona otkrila su ostatke velikih zgrada, ije su fasade bile rasko no ukra ene krupnim pretstavama i arolikim ornamentima, sjajno izra enim pomo u velike koli ine ise aka od emalja. Ru evine velikog dvorca otkrivene su prilikom koli ine vanja bre uljka koji nosi

naziv Babil. Ovajdvorac, koji se sastojao iz mno tva dvori ta, velikih i malih prostorija, sagra en je na visokojterasi, koja je dostizala visinu od 18 m. Plo e poda bile su izra ene od kamena-pe ara. Natpis na tim plo ama je glasio: Dvorac Navuhodonosora, vavilonskog cara, sina Nabopolasara, vavilonskog cara. Najinteresantnije gra evine iz Navuhodonosorovog doba na ene su prilikom iskopavanja bre uljka Kasr, koji je skrivao ostatke takozvane Ju ne tvr ave. Tu su na eni ostaci ogromnog dvorca sa rasko nom prestonom salom. Zidovi su bili bogato ornamentisani emaljiranim ise cima, ukra enim arenim crte ima. Pokrajtoga dvorca prolazio je sveti put za verske procesije, koji je vodio u hram Esagila, podignut u ast boga Marduka, vrhovnog boga Vavilona. Tajput bio je sjajno poplo an ogromnim kamenim plo ama i sa obe strane oivi en tvr avskim zidovima, ukra enim sjajno izra enim pretstavama lavova. Put je prolazio kroz monumentalna tvr avska vrata, posve ena boginji I tar. Zidovi te kapije bili su ukra eni plo icama od emalja sa pretstavama bikova i fantasti nih ivotinja. Na ogromnim plo ama, kojima je bio pokriven tajput, sa uvao se klinasti natpis velikog neimara Vavilona: Ja Navuhodonosor, car Vavilona, sin Nabopolasara, cara Vavilona. Poplo ao sam vavilonski put za procesije velikog gospodara Marduka plo ama od kamena edu. Gospodaru Mardu e, podari ve ni ivot! Pod Navuhodonosorom Vavilon, ukra en monumentalnim luksuznim gra evinama, postao je jedan od najlep ih gradova staroisto nog sveta. Navuhodonosor je umro 562 g. Njegova 43-godi nja vlada bila je vreme kulminacije mo i Novovavilonskog carstva. Njegovi slabi naslednici nisu mogli da dostojno nastave njegovu delatnost. Dvorske zavere, koje su inspirisali uticajni sve tenici, dovodile su do estih dr avnih prevrata. Za est godina smenila su se na vavilonskom prestolu tri cara, od kojih su dvojica ubijena. Komplikovana politi ka situacija, o tro klasno raslojavanje u samojzemlji, opasnost od persiske najezde zahtevali su od vavilonskog vladara energi ne akcije i veliku diplomatsku vi nost. Nabonid, koji je doveden na vavilonski presto posle dr avnog prevrata iz 555 g., poku avao je u granicama svojih sposobnosti da nastavi delatnost Navuhodonosora II, koga on esto spominje na svojim natpisima i koga je pobo no po tovao kao svog pokrovitelja. U toku svoje sedamnaestogodi nje vlade (555-538 g. pre n. e.) Nabonid je morao da se uporno bori za integritet svoje dr ave. Na po etku svoje vlade morao je da ugu uje ustanak u severnojSiriji i da preduzme jedan pohod u Hamat, u zemlju Amuru, stigav i na jug do Edoma. Ali se nije tu krila glavna opasnost po Vavilon. Sirija i Palestina bile su pokorene, i nisu mogle da o ekuju pomo od oslabljenog Egipta. Tirom je vladao Hiram III, koga je doveo na presto sam Nabonid. Komplikovanija situacija nastala je za Vavilon u severnom delu Mesopotamije. Medski car Astiag (I tuvegu) krenuo je u severnu Mesopotamiju i napao oblast Harana. Nabonid na svojim natpisima saop tava da je krenuo u rat protiv Umanmanda (Me ana), ali da je Kir, car An ana, potukao Me ane. Veoma je mogu e da je Nabonid, vide i slom Medskog carstva i uzdizanje Perije, odlu io da u vrsti svoje severozapadne granice, i da je zato obratio naro itu pa nju na Haran i na obnovu haranskih svetili ta, koja su, po njegovim re ima, bila jako nastradala od najezda Me ana. Predose aju i neminovnu opasnost od persiske najezde, Nabonid je nastojao da u vrsti svoje veze sa dalekom Arabijom i u tu svrhu preduzeo pohod u Tejmu, zauzev i taj grad i ak ga pretvoriv i u svoju rezidenciju, gde se mogao ose ati u relativnoj bezbednosti. Burni oblaci gomilali su se na politi kom horizontu Vavilonskog carstva. Persiski car Kir, koji je pokorio Mediju, 550 g., krenuo je na Lidiju, osvojio Lidsko carstvo i tako opkolio svojim posedima Mesopotamiju sa istoka i severa. U Vavilonskoj hronici bri ljivo se notiraju svi uspesi persiskog cara, koji su pretstavljali

neposrednu opasnost po sam Vavilon. Pod godinom 546 stoji u hronici da su Elamci (o igledno Persijanci ili elamski saveznici Persijanaca) upali u Akad, i u Uruku postavljen je elamski namesnik. Isto no od Tigra Persijanci su osvojili oblast Gutium, koja je le ala izme u Donjeg Zaba, Tigra i Diale. 539 g. Kir je upao u Mesopotamiju i potukao vavilonske trupe kod Opisa, to je izazvalo velikih ustanak u Akadu. 538 g. Kir je zauzeo Sipar i pribli io se Vavilonu. Nabonidu nisu pomogle ni njegova pobo nost, ni njegova u enost, ni statue bogova, koje je on iz itave zemlje dovukao u Vavilon, pretvoriv i tako Vavilon u ogroman muzejreligiskih starina. Ujesen 538 g. Kir je u ao u Vavilon, ukloniv i Nabonida i prisajediniv i Vaviloniju mo nojPersiskojdr avi. Tako je palo Novovavilonsko carstvo i zavr io se poslednji poku ajda se obrazuje jedna velika svetska dr ava, sa centrom u Vavilonu. Ali je Vavilon i dalje zadr ao za neko vreme veliki ekonomski i kulturni zna aj pretstavljaju i najkrupniji centar trgovine Prednje Azije i one stare kulture koja je izvr ila tako sna an uticajna razvitak kulturnog ivota ne samo staroisto nog nego i itavog anti kog sveta.

XVII. EGIPATPOZNOGVREMENA Dugotrajni ratovi koje su faraoni XIX dinastije vodili u PrednjojAziji, naro ito veliki rat sa Hetima, iscrpli su ljudske i materijalne rezerve Egipta i doveli zemlju do opadanja. Nekada mo na Egipatska dr ava po ela se sada raspadati na pojedine delove. Tebanski prvosve tenici, koji su po etkom XI veka pre n. e. osvojili carsku vlast i koji su pretendovali na vladavinu itavom zemljom, nisu mogli da zadr e u pokornosti Deltu. Egipat, oslabljen unutra njom borbom, ubrzo je postao plen inostranih osvaja a, Libijaca, koji su isprva prodirali u Egipat i u egipatsku vojsku kao najamnici, a zatim su njihove vojskovo e osvojile carsku vlast i osnovale XXII dinastiju (941-821 g. pre n. e.). EKONOMIKA I DRUSTVENO URE ENjE Iako je Egipat pre ivljavao doba opadanja u pore enju sa sjajnim procvatom u prethodno doba, ipak privredni ivot zemlje nije zamro. ta vi e, u nekim granama zanatske proizvodnje Egip ani su u ovo doba dostigli znatno savr enstvo. Tako se, na primer, u oblasti metalurgiske tehnike mo e ista i itav niz krupnih postignu a. Sa velikim majstorstvom umeli su Egip ani da prave od bronze razne predmete, naro ito luksuzne statuete, koje su inkrustirali tankim srebrnim i zlatnim koncima. Statueta Egip anke Taku it, koja spada u etiopsko-saisko doba, pretstavlja sjajan primer te slo ene inkrustacione tehnike. Metalurgija je sve vi e i vi e potiskivala tehniku obrade kamena. Statuete, posu e, oru e i oru je ne prave se vi e od kamena, kao ranije, ve gotovo isklju ivo od metala. Bronza je tako e postepeno bila potiskivana od gvo a, koje je sada u velikim koli inama dovo eno u Egipat iz Palestine, Male Azije i iz podru ja Egejskog Mora. Prilikom iskopavanja grada Xerara u ju nojPalestini, nedaleko od granica Egipta, na ene su pe i za topljenje gvo a, kao i oru e i oru je na injeno od gvo a. Na teritoriji samog Egipta na eno je mno tvo predmeta izra enih od gvo a. U Tebi su na eni lem i itava serija alatki majstora za izradu oru ja. Sude i po asirskom obliku lema, ti gvozdeni predmeti padaju u vreme osvajanja Egipta od strane Asiraca. Gvozdeno oru e i gvozdeno oru je no evi, sekire, dleta, motike, struga i i

iljkovi strela na eni su u ru evinama Dafne i Naukratisa, i pripadaju VII veku pre n. e. Visok razvitak dostigla je i tka ka ve tina. Pojavili su se specijalni centri tekstilne proizvodnje, na primer, Ahmim i docnije Memfis. Tka i i prelci bili su ujedinjeni u posebne izolovane grupe, koje potse aju na esnafe. Postojao je ak poseban kult boginje tka ke ve tine Tait, i srednjo-egipatskog boga tka ke proizvodnje Hex hetepa (Beli je zadovoljan). Veliko savr enstvo dostigla je proizvodnja fajansa. Od fajansa su izra ivani najrazli itiji predmeti za doma u upotrebu, nakit i sjajne statuete, koje su bile visoke do 25 cm. Me u te luksuzne artikle, koji su u velikim koli inama izra ivani za bogata e i za izvoz u inostranstvo, spadaju tako e i razni mirisi i pomasti. U to vreme Egip ani su umeli da prave specijalno ulje od belih krinova, koje je napose slu ilo za pomazivanje inovnika prilikom njihovog postavljenja na du nosti. Dokumenti nam omogu uju da pratimo dalji razvitak i komplikovanje trgovine. U Egipat sve e e sti u strani trgovci. Egip ani, kao i ranije, uvoze iz Sirije potrebnu robu. U izve taju o putovanju Unu-Amona u Siriju podrobno se opisuje kupovina drveta u Biblosu za gradnju svete barke boga Amona. U tom knji evnom delu stoji da mno tvo brodovlja ide iz Sidona u Deltu, u grad Tanis, i odr ava trgovinu sa nekim Berketelom, jama no krupnim feni anskim trgovcem. Pored krupne spoljne trgovine postojala je i sitna trgovina. U papirusu Lansinga govori se o dobavljanju iz Fenikije razne robe, pri emu se sudbina trgovca ( un) upore uje sa te kom sudbinom zanatlije. O igledno, u ovom slu aju misli se na sitnog trgovca-detaljistu, koji nije bio naro ito materijalno obezbe en i koji je u prili nojmeri stradao od tlake poreskih inovnika. Od vremena XXI-XXII dinastije roba se razmenjuje za srebro u vidu livenih komada. Srebro u dokumentima iz ovog vremena ve nosi naziv izliveno ili o i eno srebro. O igledno dr ava je ve preduzimala neke mere za to da zavede te inski srebrni novac standardnog tipa i starala se o livenju tog srebra, to je dr avi davalo mogu nost da reguli e unutra nju trgovinu. U nekim dokumentima iz XXI dinastije fiksira se prodaja robova, zemlji nih parcela, tamjana, mire i ita. Sva ta roba prodaje se za srebro. Poslovni dokumenti iz XX dinastije svedo e o znatnom porastu cena za ito, to se obja njava privrednom i politi kom krizom toga vremena. Ali su cene na zemlju bile veoma niske arura zemlje (2 735 m2) prodavala se za 1 deben (91 gr.) srebra. Razvitak trgovine doprineo je daljem imovinskom i klasnom raslojavanju. Sve ve a koli ina vrednosti, me u kojima i robova, usretsre ivala se u rukama krupnih hramova i pojedinih bogata a, uglavnom sve tenika i inovnika. Robovi postaju privatna svojina. U dokumentima. iz poznog vremena govori se o prodaji robova, pri emu se u nekim slu ajevima navodi njihovo inostrano poreklo (Sirac). Ali egipatski. faraoni nisu vi e bili u stanju da vode osvaja ke ratove, kao njihovi prethodnici iz doba XVIIIIX dinastije. Zato se priliv stranih robova u ovo doba smanjuje, to dovodi do povi enja vrednosti robova. U doba XIX dinastije robinja je prodavana po 4 debena 1 kite srebra (373,1 gr.), a u doba XXI dinastije vrednost roba dostizala je 20 debena u srebru (1820 gr.). Hramovi, sve tenici, krupni inovnici i trgovci koncentrisali su u svojim rukama veliku koli inu zemlji ta. Bogata i kupuju zemlju od seljaka, to dovodi do daljeg raspadanja seoskih op tina i do propadanja sitnih sopstvenika kako na selu tako i u gradu. Sve se vi e u vr uje pretstava o privatnojzemlji nojsvojini. Bogate aristokrate zave tavaju zemlji ne posede svojojdeci. Tako na primer Iuvalot, sin cara Osorkona III, koji je zauzimao polo ajvrhovnog prvosve tenika Amonovog hrama u Tebi, isti e u svom testamentu da ostavlja u nasle e svome sinu posed u veli ini 556 arura (1520,66 ha). U istom testamentu ta no se navodi od koga su kupljena ta zemlji ta; pritom se pokazuje da je sva ta zemlji ta Iuvalot pokupovao uglavnom od zemljoradnika, vojnika i stanovnika gradova. Ponekad se kupovina zemlje pretvarala u neprikrivenu plja ku

selja ke zemlje od strane bogata a i carskog dvora. U dokumentu iz doba XXII dinastije jedan se sve tenik ali na nezakonito prisvajanje njegovog bunara i, svakako, okolne zemlji ne parcele. U Pouci Amenemopu autor veli: Ne udaljujkamen-me a sa granice polja... Ne te i prisvajanju lakta zemlje i ne naru avajgranice (zemlji ne parcele) udove. Svirepa eksploatacija rada robova i sirotinje, njihovo materijalno propadanje i plja kanje esto su dovodili do ustanaka. Dokumenti sa uvani iz ovog vremena maglovito spominju o tre forme klasne borbe. Tako e onk I (941-920 g. pre n. e.) alje jednog inovnika, na elnika okruga, da zavede red u oazama u kojima je izbio ustanak, po svojprilici u vezi sa nezakonitim prisvajanjem selja ke zemlje. Na velikom natpisu Osorkona, prvosve tenika Amonovog hrama, opisuje se jedan krupni ustanak koji je izbio za vlade Takelota, kada su godine prolazile u borbi i kada je svak hvatao svog suseda. 570 g. pre n. e. u Egiptu je opet buknuo ustanak; na elo buntovnika stao je Ahmos, koji svrgava cara Apriju (Uah-ab-Ra) i uzima carsku vlast u svoje ruke. U situaciji o tre socijalne borbe neki carevi poku avaju da ubla e preterano zao trene klasne suprotnosti. Gr ki istori ari sa uvali su uspomenu na cara Bokhorisa (egipatski Baknerenf, 732-726 g. pre n. e.), koji je privatnim licima zabranio da pretvaraju u roblje Egip ane-insolventne du nike i koji je dozvolio slobodnu prodaju zemlje. Egipatski car Ahmos II (Amazis), po Herodotovim re ima, izdao je Egip anima zakon, po kome je svaki Egip anin bio du an da svake godine pokazuje oblasnom na elniku sva svoja sredstva za ivot; onajko to ne u ini ili ko ne mo e da doka e da ivi od zakonitih sredstava, ka njavan je smrtnom kaznom, Herodot pritom isti e da je gr ki reformator Solon pozajmio od Egip ana tajzakon i da je Egipat u ivao (u to vreme. V. A.) u punom izobilju. Gr ki istori ar prikazuje Ahmosa II kao socijalnog reformatora poteklog iz naroda, koji je sproveo niz reformi u cilju ograni enja samovolje bogata a. Karakteristi nu crtu dru tvenog ure enja ovog doba pretstavlja naslednost polo aja i profesija i obrazovanje, usled toga, zatvorenih grupa sve tenstva, vojnika i zanatlija. Po uzoru na sve tenike, koji su se izdvojili u zatvorenu socijalnu grupu i koncentrisali u svojim rukama krupne posede i bogatstva, po ev od XXII dinastije obrazuje se i zatvorena grupa vojnika, koji od cara dobijaju zemlji ne parcele. Ovi vojni kolonisti naseljavaju se uglavnom u Delti. Priznanje ovih socijalnih grupa od strane zakona ima za ciljda u vrsti robovlasni ko dru tvo, koje je usled o tre klasne borbe po injalo da sve dublje i dublje prska. OSVAJANjE EGIPTA OD STRANE LIBIJACA Libijci su odvajkad nastanjivali oblasti koje se grani e sa zapadom Delte i sa severnim delom Nilske doline, kao i sa zapadnim oazama Egipta. Dugo vremena Egip ani su ratovali sa tim nezavisnim i kulturno zaostalim plemenima. U doba procvata Egipta pod faraonima Novog carstva veliki brojLibijaca seli se u Egipat. Faraoni ih uzimaju u vojnu slu bu kao najamnike i daju im zemlji ne parcele, uglavnom u Delti. Priliv Libijaca u Egipat osobito se poja ao u doba XX i XXI dinastije, kada Egipat vi e nije mogao da alje na boji te velike vojske, i kada je bio prinu en da u sve ve ojmeri pribegava kori enju najamnika. Neki od uglednijih Libijaca zauzimaju visoke vojne i sve teni ke funkcije. Na natpisu jednog libiskog vojnog komandanta i prvosve tenika boga Her efa u Herakleopolju navodi se njegov rodoslov u petnaest generacija, iz koga se vidi da se njegov predak, Libijac Bujuvava, po svojprilici za vreme sve teni ke, XXI dinastije, naselio u Herakleopolju. Njegovi potomci zauzimali su polo aje velikih vo a libiskih trupa i sve tenika herakleopoljskog hrama. Jedan od pretstavnika ovog aristokratskog libiskog roda orodio se sa carskom porodicom. Njegov unuk e onk

osvaja carski presto i osniva XXII (Libisku) dinastiju. Carevi Libiske dinastije bili su prinu eni ne samo da ra unaju nego i da se u znatnojmeri oslanjaju na tebansko sve tenstvo. Carevi nove dinastije oro uju se sa starom carskom ku om i postavljaju svoje sinove za tebanske prvosve tenike. Osniva Libiske dinastije e onk I bio je energi an vladar. Oslanjaju i se na snage Libijaca i tebanskog sve tenstva, on ujedinjuje itav Egipat i ini poku ajda obnovi aktivnu spoljnu politiku u Aziji. Na svome velikom pobednom natpisu nabraja on gradove koje je osvojio za vreme svog pohoda u Palestinu, uglavnom u Izraelu, na primer, unem, Taanah, Bet- an i Megido. Po to je sebe prikazao kao nastavlja a delatnosti velikih faraona XVIIIIX dinastije, on podi e u karna kom hramu dvori te Bubastida i veliki pilon. Da bi u vrstio svoju dinastiju, e onk I bira za prestonicu dr ave grad Bubastis u Delti, zbog ega njegova dinastija i dobija naziv Bubastidi. U toku svoje duge vlade (941-920 g. pre n. e.) e onk I je svim sredstvima nastojao da u vrsti Egipatsku dr avu. Sagradio je tvr avu blizu Fajuma. Na levojobali Nila, naspram ostrva Hibe; otkrivene su ru evine tvr ave, sa reljefima i natpisima iz vremena e onka I. Naslednici e onka I nisu vi e imali realne mogu nosti da dostojno nastave njegovu dr avni ku delatnost. Ja anje Asirije prisiljava faraone XXII dinastije da se zatvore u granice Nilske doline i Delte. Ose aju i blisku opasnost od asirske najezde, Osorkon II pru a izvesnu pomo koaliciji sirsko-palestinskih sitnih careva, koji su se digli protiv asirskog cara Salmanasara. Na asirskim natpisima pominje se 000 Musri (Egip ana) koji su se borili protiv Asiraca u bitki kod Karkara, 854 g. Iskopavanja u Samaraji potvr uju da je Osorkon II poku avao da uspostavi izvesne veze sa Izraelom. Ali su sve to bili poku aji sa nedovoljnim sredstvima. O tra klasna borba razdirala je zemlju i naro ito se razbuktala pod Takelotom II. Dr ava se postepeno raspadala na sastavne delove, pod upravom nezavisnih sitnih kne eva. Uspomena na ovo doba nereda i raspadanja Egipatske dr ave sa uvana je u Legendama iz ciklusa cara Petubastisa. Gr ki istori ari nazivali su ovo doba dodekarhijom, tj vladavinom 12 careva. Carevi Libiske dinastije ak i u svojim zvani nim dokumentima bili su primorani da priznaju da se njima pokorava samo jedan mali deo zemlje. Osorkon II je na natpisu na svojojstatui izrazio za egipatskog faraona skromnu elju da njegovo potomstvo, proizi lo iz njegovog krila, vlada Egiptom i da ga priznaju, prikloniv i pred njim svoje srce, prvosve tenici Amona-Ra, cara bogova, velike vo e Ma (Ma ua ija, tj Libijaca. V A.) i sve tenici Her efa. Ujedinjenje libiskih komandanata i vi eg tebanskog sve tenstva Gornjeg i Donjeg Egipta bilo je stalan politi ki zadatak libiskih faraona, zadatak koji oni nisu mogli da u potpunost izvr e. OSVAJANjE EGIPTA OD STRANE ETIOPLjANA Nubijci su odvajkad nastanjivali oblasti ju no od prve nilske katarakte. Od vremena Starog carstva egipatski su faraoni preduzimali pusto e e pohode u Nubiju u cilju sticanja plena, robova i osvajanja zemalja. Pod faraonima XVIII dinastije Nubija je, sve do etvrte katarakte, bila trajno osvojena od egipatskih trupa. Carevi XIX dinastije, nastavljaju i delatnost svojih prethodnika, preduzimali su niz mera za u vr enje egipatske vlasti u Nubiji. Te e i za tim da kolonizuju tu zemlju, oni su u njojpodizali gradove, tvr ave i hramove. Usled toga, vi i slojevi nubiskog stanovni tva u znatnojsu meri primili egipatsku kulturu. U periodu slabljenja Egipta pod sve teni kom XXI i Libiskom XXII dinastijom Nubija je postala nezavisna. Ali su vladari Nubije stajali pod tako jakim kulturnim uticajem Egipta, da su se nazivali egipatskim faraonima i sastavljali natpise na egipatskom jeziku. U svojojprestonici Napata, na padinama svete Amonove planine Xebel-Barkal, oni su tovali vrhovnog boga Egipta, koga su nazvali

zlatnim, u ast svojih glavnih riznica rudnika zlata, koji su nekada pripadali tebanskom hramu boga Amona. Ova veza Nubije sa tebanskim sve tenstvom jo se vi e poja ala posle pada XXI dinastije, iji se poslednji pretstavnik, po svojprilici, utvrdio u prestonici Etiopije. Osvojiv i Egipat, libiski carevi nastojali su da pot ine svojojvlasti i Nubiju. Sinu e onka III po lo je za rukom da se u vrsti u Nubiji. Jedan od nubiskih vo a, Ka ta, jama no povezan sa dinastijom Bubastida, osvojio je Tebu i primorao egipatsku princezu epenopet, vrhovnu sve tenicu Amona u Tebi, da usini njegovu k er Amenirdis, to mu je dalo mogu nost da zavede svoju kontrolu nad Tebom, tebanskim sve tenstvom i njihovim ogromnim bogatstvima. Sin etiopskog vo e Ka te, po imenu Pianhi (krajVIII veka), energi no nastavljaju i delatnost svoga oca, osvojio je Egipat, opisav i to zavojevanje na jednom velikom natpisu, koji je na en u Napati i koji se sada uva u Kairskom muzeju. Glavni suparnik Pianhija bio je saiski knez Tefnaht, koji je umeo da oko sebe okupi prili no jake oblasti Delte i Gornjeg Egipta. Smatraju i sebe zakonitim naslednikom egipatskih faraona, Pianhi se naziva carem, ivim likom boga Atuma... blagim bogom, a Tefnahta naziva vo om zapada i vladarem jedne od oblasti srednje Delte. Pianhi na svome natpisu prikazuje sebe kao oslobodioca Egipta od Tefnahta, koji se kre e na jug, na elu brojne vojske. Odazivaju i se pozivu egipatskih kne eva i vojnih komandanata, Pianhi kre e protiv Tefnahta i odnosi itav niz pobeda nad njegovim trupama. Pianhi osvaja Tebu, sti e do Memfisa i na juri zauzima ovajjako utvr eni glavni. grad severnog Egipta. Zavladav i Egiptom, Pianhi prinu uje Tefnahta na kapitulaciju i progla uje se faraonom ujedinjenog Egipta. On ini sve ane ceremonije u Tebi i moli Amona da mu da mogu nost da nosi njegov lik za vreme sve ane procesije, koja je proslavljana u Tebi o prazniku Opet. Naslednici Pianhija u vrstili su svoju vlast u itavom Egiptu. abaka je ve vladao itavim Egiptom. Jedan od njegovih naslednika, Taharka, bio je primoran da brani Egipat od asirskih trupa. Na jednom natpisu, koji pada u estu godinu njegove vlade, Taharka sebe prikazuje kao pravog egipatskog faraona, koji provodi dan i provodi no u razmi ljanju o onom to je korisno za bogove, da bi obnovio njihove hramove koji su upropa eni, da bi isklesao njihove statue, napunio njihove ambare, snabdeo njihove rtvenike i prinosio im svakovrsne rtve. Nagla uju i svoju korisnu delatnost, Taharka s gordo u govori da je ta zemlja ivela u izobilju u njegovo vreme, isto onako kao u vreme Gospodara svega (Ozirisa). Svako je izjutra dugo spavao, ne govore i povodom sveg i sva eg: o kada bih to imao. Istina je sprovedena u upravi, a la je pribijena kocem uz zemlju. Ali Taharki nije po lo za rukom da spre i upad Asiraca u Egipat. 671 g. Asarhadon je osvojio Egipat i nagnao Taharku u bekstvo. Pod Asurbanipalom Egipat je bio dvaput podvrgnut pusto e im invazijama asirskih trupa. Ali se Asirija ve nalazila na zahodu svoje mo i. Da bi odr ao vlast nad Egiptom, Asurbanipal je morao da se oslanja na severnoegipatsku aristokratiju, protivstavljaju i je etiopskim carevima. UJEDINjENjE EGIPTA POD SAISKIM VLADARIMA U Saisu je od 665 g. vladao Psametih, potomak Tefnahta, koji je vodio poreklo iz libiskog aristokratskog roda. Oslanjaju i se na podr ku Asurbanipala i budu i veran saveznik Asiraca, on je umeo da pod svojom vla u ujedini itav Egipat i da osnuje novu, XXVI dinastiju, koja je dobila naziv Saiska dinastija. Pod faraonima te dinastije Egipat je ponovo do iveo izvestan procvat. To je bilo doba poslednjeg, ali ve slabog procvata egipatske dr ave i kulture. U ovo doba stekla je znatan razvitak egipatska spoljna trgovina. Pod faraonom Neho

vr eni su krupni radovi na izgradnji kanala koji e spajati Nil sa Crvenim Morem, to je imalo za ciljda prokr i neprekidan vodeni put iz Egipta u Nubiju i jo dalje, u zemlju Punt. Dalje, Herodot kazuje kako su po nare enju Neha feni anski pomorci preduzeli plovidbu oko Afrike. Egipatski natpisi potvr uju injenicu da su obnovljene trgova ke veze Egipta sa zemljama jugoisto ne i unutra nje Afrike. U Tebi su na ene plo e sa pretstavom la a koje voze nubisku robu u Egipat. Na elu te flotile nalazila se Amonova la a, kojom je komandovao egipatski stare ina la a Samtaui-Tefnaht, koji je iveo pod Psametihom I. Blizu Abu-Simbela na en je gr ki natpis, na kome stoji da su se egipatske trupe, me u kojima je bilo gr kih najamnika, popele vi e Kerkisa. O igledno, to je bila jedna vojna ekspedicija u Nubiju, preduzeta pod Psametihom II, koja je stigla do druge Nilske katarakte. Ali su se osobito u vrstile trgova ke i kulturne veze Egipta sa karsko-lidskim plemenima Male Azije, kao i sa prostranim gr kim svetom, uglavnom sa Joncima. Jo u VII veku miletski su trgovci i kolonisti osnovali u zapadnom delu Delte utvr enu trgova ku faktoriju. Pod Psametihom I sagra en je biizu Kanoba logor za gr ke najamnike. Iskopavanja su u isto nom delu Delte otkrila krupnu trgova ku naseobinu Jonaca, koja je nosila ime Dafne. U zapadnom delu Delte iskopani su ostaci velike gr ke naseobine Naukratisa, o kome nam Herodot saop tava niz dragocenih podataka. Tu su na ena raznovrsna i mnogobrojna umetni ka dela i predmeti iz svakodnevnog ivota, koje su gr ki trgovci uvezli ili koji su izra eni u gr kom stilu na licu mesta, u Egiptu, od tu nastanjenih gr kih zanatlija. Egipat, istro en dugim ratovima i pusto enjima asirskih trupa, nije vi e mogao da izbacuje na boji te brojne vojske, potrebne za odbranu zemlje i za odr anje autoriteta Egipta u Aziji. Zato su saiski faraoni bili prinu eni da se u znatnojmeri oslanjaju na maloaziske i gr ke najamnike, koji su, o igledno, inili jezgro njihove vojske. Na jednom egipatskom natpisu iz vremena cara Uah-ib-Ra (Aprije) govori se o ustanku libiskih, aziskih, gr kih i inozemnih najamnika, koji su faraonu pretili da e oti i u Nubiju. Na drugom natpisu govori se o tome kako je faraon Uah-ib-Ra (Aprije) stajao na elu jedne vojske u kojojje bilo bezbrojno mno tvo Grka. Gr ki istori ari, naro ito Herodot, obra aju veliku pa nju na injenicu prodiranja gr kih trgovaca i najamnika u Egipat, na gr ku orijentaciju saiskih faraona i na tesno kulturno zbli enje izme u Egip ana i Grka, koje se u to vreme zapa a. O igledno, sve ove injenice bile su od velikog zna aja po Grke i po razvitak njihove trgovine i kolonizacije u VII-VI veku pre n. e. U vezi sa tim ponikao je itav niz legendi i mitova, koje Herodot navodi u svome delu. Tako on, na primer, pri a kako je proro i te Psametihu I proreklo da e s mora do i bakarni ljudi, tj Karci i Jonci u ratnojopremi od bakra, koji e faraonu pru iti pomo Saiski faraoni bili su primorani da se oslanjaju na inostrane, uglavnom maloaziske i gr ke najamnike, radi u vr enja svoje vlasti m Egiptu u procesu svoje borbe sa uticajnim egipatskim sve tenstvom, kao i sa mnogobrojnim sitnim kne evima koji su i dalje pretendovali na izvesnu samostalnost. Natpisi iz ovog vremena svedo e o ogromnim bogatstvima nagomilanim u hramovima, u prvom redu u tebanskom hramu, a tako e i u rukama krupnih velmo a, negda njih prin eva ili njihovih potomaka. Tako na primer jedan krupni velmo a, nasledni knez, jedini prijatelj(cara), na elnik dvora, glavni lekar, stare ina zlatne riznice, veliki na dvoru i po tovan u carskojku i... Pefnefdineit na svome natpisu govori o tome da je Abidoskom hramu predao 1000 arura (2735 ha) zemlje. U vr enje trgova kih veza Egipta sa Nubijom i sa gr kim svetom, kao i procvat egipatske trgovine doprineli su ekonomskom procvatu Egipta u saisko doba. Dok su u prethodno doba, opadanja Egipta pod libiskim carevima, nov ani zajmovi davani uz vrlo visoke kamate, koje su dolazile do 100%, dotle se u saisko doba procentna stopa snizila

za vi e od pola. U dokumentima iz ovog vremena spominje se o i eno srebro, tj srebro u livenim polugama, iju je istotu dr ava u izvesnojmeri ve garantovala. U vezi sa trgovinom razvija se i zelena tvo i pojavljuju se prvi za eci nov ane privrede i monetarnog sistema. Razume se, itav tajprivredni procvat i ao je na ruku boga enju uglavnom vladaju e klase robovlasni ke i zemljoposedni ke aristokratije, u prvom redu sve tenstva, libiske vojne aristokratije, maloaziskih i gr kih trgovaca i u izvesnoj meri najamnika. Saiski faraoni te ili su da u spoljnojpolitici laviraju izme u krupnih dr ava Azije, a u unutra njojpolitici izme u vojne libiske aristokratije, egipatskog sve tenstva i gr kih trgovaca i najamnika. Stupiv i na presto, Psametih I je nastojao da se osloni na gr ke najamnike i trgovce. On je gr kojtrgova kojkoloniji u Naukratisu dao velike povlastice i privilegije. Da bi u potpunosti pot inio sebi tebansko sve tenstvo, prinudio je vrhovnu sve tenicu Amonovu, suprugu boga, epenopet II, da prizna njegovu k er Nejtikert za svoju k er, to je fiksirano u specijalnom dokumentu, koji nam je sa uvan. U svojojspoljnojpolitici Psametih I se starao da podr i Asiriju, ija se mo klonila padu. Psametih I je bio du an za svoje uzdizanje asirskom caru. Psametih je vi e voleo slabu Asiriju nego jak Vavilon. O igledno, zato je Psametih ne samo preduzeo odlu ne mere za to da odbije najezdu Skita na granicama Egipta, nego ih je i gonio na teritoriji Palestine. ta vi e, oko 616 g., kada je Nabopolasar krenuo protiv Asirije, egipatske su se trupe pojavile blizu Eufrata, da pru e podr ku Asirskojdr avi, koja se nalazila na rubu propasti. Jo energi niju pomo Asiriji poku ao je da pru i Neho, sin Psametihov. Stupiv i na, presto 611 g., Neho je krenuo svoje trupe u pomo Asiriji, da zajedni kim naporima ponovo osvoje Haran. Egipatskoasirskim trupama po lo je za rukom da zauzmu Karhemi . Ali je Navuhodonosor zadao kod Karhemi a poraz savezni kim vojskama Egip ana i Asiraca. Iskopavanja u Karhemi u otkrila su interesantne tragove boravka Egip ana i gr kih najamnika u tom gradu. Tu su na eni gr ki predmeti, na primer, gr ko-jonski tit sa pretstavom Gorgone, kao i egipatske bronzane statuete, otisci pe ata sa imenom Neha i prsten sa imenom Psametiha. Naslednik Neha Psametih II (595-589 g.) nastavio je filhelensku politiku svojih prethodnika. Pod njim su se veze Egipta sa Gr kom jo vi e u vrstile. Herodot pri a da su Egip ani poslali Psametihu II poslanike, koji su imali za zadatak da pitaju Egip ane za savet kako da najbolje organizuju olimpiska takmi enja. Herodot, koji je uvek rado koristio priliku da istakne mudrost starih Egip ana i visoki nivo razvitka njihove kulture, kazuje kakav su o trouman odgovor Egip ani dali izaslanicima Elide. Slede i saiski carevi Uah-ib-Ra (Aprije) i Ahmos II (Amazis) bili su prinu eni da nastave tu politiku. Sa uvana pretstava cara Uah-ib-Ra sa korintskim lemom svedo i o tome da je ovajegipatski faraon ak i u svom odevanju nastojao da podra ava Grke. Njegova grekofilska politika izazvala je nezadovoljstvo kod egipatskog stanovni tva. Za njegove vlade izbila su dva ustanka. Jedan od njegovih vojnih stare ina Ahmos (Amazis) stao je na elo ustanika, potukao njegove trupe, koje su se sastojale uglavnom od gr kih najamnika, i uzeo vlast u svoje ruke. Ahmos II o enio se jednom Grkinjom iz Kirene i odr avao je najprijateljskije odnose sa Polikratom, samoskim tiraninom, i Krezom, lidskim carem. Davao je bogate darove gr kim hramovima, kupuju i samim tim prijateljstvo, pomo i podr ku Grka. Aktivnost njegove spoljne politike na la je svog odraza na jednom vavilonskom natpisu, u kome se govori o ofanzivi egipatskih trupa i spominje ime Amasu. Ali su to bile poslednje godine opstanka nezavisne Egipatske dr ave. Na istoku nikla je Persiska dr ava, koja je te ila da pod svojom vla u ujedini itav staroisto ni svet. Egipat je bio odve slab da bi mogao da odbije najezdu ogromne

persiske vojske. Uskoro posle smrti Ahmosa II persiski car Kambiz, 525 g., upao je preko granica Egipta, potukao u bitki kod Peluzija egipatske trupe, svrgao s prestola Psametiha III i osvojio nekada mo no staro carstvo faraona, koje je sad le alo u ru evinama. KULTURA SAISKOG DOBA Od vremena Novog carstva Egipat je izbio na iroko popri te me unarodne politike. Egipatski trgovci sve e e su po eli putovati u Palestinu, Siriju i Fenikiju. Egip ani su prodrli duboko u Nubiju i uspostavili trgova ke veze sa dalekom ju nom zemljom Punt. Egipatski su faraoni osvojili prostrane oblasti Prednje Azije i u vrstili svoju vlast sve do etvrte Nilske katarakte. Sukobljavaju i se sa nizom susednih naroda, Egip ani su vr ili na njih znatan kulturni uticaji, sa druge strane, mnogo ta od njih preuzimali. Tako su se sve vi e uspostavljali kulturni uzajamni uticaji izme u Egipta, Egejskog sveta, Prednje Azije i Nubije. U doba poznog Egipta, kada je njegov politi ki uticajpo eo da slabi, kada je Egipat gubio svoje inostrane posede i ak po eo da biva objekat tu inskih najezda i osvajanja, trgova ke veze Egipta sa susednim zemljama i dalje su ostale na snazi. Libiski, etiopski i asirski osvaja i morali su potpasti pod izvestan uticajvisoke i stare egipatske civilizacije. Naro ito su se kulturno zaostali Libijci i Etiopljani, osvojiv i Egipat, gotovo u potpunosti pokorili egipatskojkulturi, isto onako kao nekada Hiksi. Libiski i etiopski carevi, koji su osvojili Egipat i u njemu osnovali svoje dinastije, nosili su titule egipatskih faraona, po tovali egipatske bogove, pisali svoje natpise na egipatskom jeziku, u svemu podra avaju i svoje staroegipatske prethodnike. Tako Taharka naziva sebe Horusom, gospodarem dveju dijadema... zlatnim sokolom, koji titi obe Zemlje, carem Gornjeg i Donjeg Egipta, blagim bogom.... Nubija se i ranije nalazila pod kulturnim uticajem Egipta, a u doba osvajanja Egipta od strane Etiopljana tajje uticajznatno poja an. Brojne ru evine egipatskih hramova, sa uvane na teritoriji Nubije, svedo e o tome koliko je sna no uticajegipatske kulture prodirao u Nubiju. Pozni meroitski alfabet ponikao je na bazi egipatskog demoti kog pisma. Egipatska kultura prodrla je i u oblasti Prednje Azije, uglavnom u Palestinu, Fenikiju i Siriju, i ak na daleki Kipar. Na teritoriji Palestine i Fenikije na eno je mno tvo egipatskih spomenika, kao i lokalnih izra evina, na injenih pod sna nim uticajem egipatske umetnosti. U Fenikiju su prodrli kultovi egipatskih bogova, naro ito Horusa, Tota, Ptaha, Hathor i u prvom redu Ozirisa, o kome se pri alo da su morski talasi dognali u Biblos sanduk s njegovim telom, ili njegovu glavu. Dela starojevrejske svetovne i verske knji evnosti, sakupljena u bibliju, jako su pro eta staroegipatskim uticajima. Egipatski monoteizam iz doba XVIII-XIX dinastije morao je uticati na pojavu bibliskog monoteizma i na kult jedinog boga Jahve. Himna Atonu potse a na jedan od Davidovih psalama. Egipatska ljubavna lirika bliska je bibliskoj Pesmi nad pesmama. Egipatske Pouke i Proro anstva na li su svog odraza u analognim delima bibliske literature. Sna an kulturni uticajvr ila je stara kultura Egipta na mladu kulturu gr kih plemena, koja se tek formirala. U Gr kojgajili su dubok pijetet prema drevnojmudrosti egipatskih sve tenika, prema tajnama, bogatstvima i rasko i veli anstvenih egipatskih hramova. U Ilijadi veli se: .. u egipatskojTebi: (ku e su tamo pune blaga) grad ima stotine vrata, toliko irokih da kroz svaka mogu da pro u jedan do drugog dvadeset ljudi na konjima i kolima. Arhajske statue gr kog boga Apolona veoma potse aju po frontalnoj kompoziciji tela i po osmejku tipi nom za to doba na egipatske statue, naro ito one iz saiskog perioda. Gr ko slikarstvo vaza sa uvalo je egipatske si ee i motive. Gr ki najamnici, trgovci i kolonisti, koji su se nastanjivali u Egiptu, morali su potpasti pod uticajegipatske kulture. Oni su bili povezuju a karika izme u anti kog sveta i

egipatske civilizacije, koja se lagano gasila. Saiski faraoni, koji su Grcima irom otvorili vrata u Egipat, otvorili su time vrata i mladoji sve ojgr kojkulturi. Grci su u Egiptu gradili vojne logore, kolonije, gradove i hramove, posve ene gr kim bogovima. Gr ki umetnici i zanatlije preplavili su Egipat delima svoje umetnosti i izra evinama svojih, zanata, koji su naro ito cvetali u Naukratisu. Umetni ki realizam dobija svojnajpuniji oblik u Egiptu VI veka pre n. e. Na egipatskim reljefima toga vremena umetnik bri ljivo pretstavlja ljudsko telo u profilu, slobodno razme ta u ravni figure i predmete. Portretno vajarstvo toga vremena dosti e u Egiptu visoko umetni ko savr enstvo. Glava Montuemhata (XXVXXVI dinastija) i glava sve tenika na injena od zelenog slanca pretstavljaju remekdela vajarskog portreta. Neki inostrani uticaji prodirali su u Egipat iz Fenikije i Palestine. Tako je po svojprilici iz Hanaana prodro u Egipat obi ajspaljivanja rtve na oltaru. Feni anski i jevrejski kolonisti gradili su u Egiptu hramove svojim bogovima. U doba libiskog i etiopskog osvojenja u Egiptu se ire jezik, obi aji i religiske pretstave osvaja a. U Egiptu ja a kult stare libiske boginje Neit, koju osobito po tuju libiski carevi i njihovi naslednici, faraoni XXVI dinastije, iz Saisa, gde je odvajkad po tovana boginja Neit. Kult bradatog boga-kepeca Besa mo da je preuzet iz Nubije i Punta, stekav i u pozno doba veoma veliku ra irenost i odr av i se sve do hri anskog doba. Sve ovo svedo i o dubokim kulturnim uzajamnim delovanjima izme u Egipta i susednih zemalja Afrike, Prednje Azije i Egejskog Mora. Postepeno slabljenje Egipatske dr ave, koje se de avalo upravo u ovo doba dubokih kulturnih uzajamnih odnosa Egipta sa susednim zemljama, moralo je stvoriti misao o tome da su uzroci opadanja Egipta prodiranje inostranaca u Egipat, pretapanje egipatske kulture u tome burnom talasu tu ih uticaja, zaboravljanje starih tradicija i iskonske egipatske religije. Zato upravo u ovo, uglavnom saisko, doba po inje reakcija na inostrane uticaje i sna na te nja da se u svemu vaskrsne egipatska starina, da se vaskrsnu stari oblici dr ave, jezika, pisma, umetnosti i religije iz doba prvog, procvata Egipta, pod carevima Starog carstva. Egipatski sve tenici nastoje da ograde egipatski narod i u prvom redu same sebe od tu ina pomo u itave serije zabrana u religiji i svakodnevnom ivotu. Herodot pi e da ni Egip anin, ni Egip anka ne e poljubiti Grka u usta, ne e upotrebljavati no , vilju ku, lonac, koji pripadaju Grku, ne e ak ni da jedu neporo nog bika samo ako je zaklan no em Grka. Propisi stroge konvencionalnosti, zabrane izvesne hrane i propisi o kultnoj istoti sprovodili su jasnu granicu izme u Egip ana i inozemaca. Te nja da se ve ta ki vaskrsne davno zaboravljena starina i svojevrsna arhaizacija ose aju se u spomenicima pisma i knji evnosti, u umetni kim delima i predmetima verskog kulta. Ve ta ki se odr ava i ak donekle komplikuje slo eni i glomazni stari sistem hijeroglifskog pisma, i pored velike ra irenosti alfabetnih znakova i upro enja kurziva, takozvane demotike, podesne za brzo zapisivanje poslovnih dokumenata. U religiskim tekstovima susre u se citati iz tekstova piramida Starog carstva, koji se bri ljivo kopiraju i prepisuju. Veliku rasprostranjenost sti e kult starih op teegipatskih bogova Izide i Ozirisa. Sve tenik Iba, koji je pripadao sviti princeze Nejtikert (XXVI dinastija), opisuje svoje napore na podizanju hrama u ast Ozirisa. Krupni velmo a Pefnefdineit, koji je pod Ahmosem II zauzimao niz visokih polo aja, podrobno saop tava o svojojdelatnosti u vezi sa obnovom i pro irenjem Ozirisovog hramu u Abidosu. S gordo u govori on o tom kako je obnovio dom svetih konvoluta posle njegove zapu tenosti, popisao rtve u ast Ozirisa i zaveo red u svim zapisima. Ali je osobitu rasprostanjenost stekao u Egiptu poznog vremena kult najraznovrsnijih ivotinja, naro ito kult svetih bikova (Apisa) i svetih ma aka, posve enih boginji Bastet, koja je obo avana u Bubastisu, o emu svedo e

ogromna sa uvana groblja svetih ivotinja i mnogobrojne statuete i pretstave ivotinja, kojih su sada prepuni egiptolo ki muzeji. Pored toga, veoma se iri i magija, iji je razvitak i ao u korak sa pojavom novih kultova sinkretisti kih bogova, koji su u isto vreme personifikovali razne pojave itave prirode (sinkretizam i panteizam). Sna na arhaizacija pot injava sebi razvitak knji evnosti i umetnosti. Si ei knji evnih dela vezuju se za likove starih careva, na primer, Ramzesa II, o kome se pri a kako je poslao statuu bogu Honsu radi izle enja k eri aziskog cara. U knji evnim delima vaskrsavaju stil i frazeologija egipatske knji evnosti klasi nog doba procvata, iz vremena Srednjeg carstva. U likovnim umetnostima pojavljuje se te nja za podra avanjem, ponekad za ropskim kopiranjem, umetni kih dela iz vremena Starog carstva. Sve to dovodi do o trog jaza izme u ve ta ki prepora ane stare kulture i onih oblika kulturnog stvaranja koji su jo svedo ili o vitalnosti staroegipatskog naroda. Tako se demoti ko pismo odvaja od arhaiziraju e religiske i oficijalne hijeroglifike, narodni jezik od mrtvog knji evnog jezika klasi ne starine, narodni oblici religije od komplikovanih teolo kih koncepcija sve tenstva, sve a realisti ka umetnost od striktnog ponavljanja umetni kih dela duboke starine. Ali su se svi ti poku aji vaskrsa egipatske kulture pokazali uzaludni. Egipatska dr ava sru ila se pod udarcima persiskih zavojeva a. Me utim egipatska kultura nad ivela je svoje tvorce i izvr ila sna an uticajna razvitak kulture susednih naroda, a naro ito Grka. XVIII. STARIIRAN PRIRODA ZEMLjE Iran pretstavlja visoku visoravan, gotovo sa svih strana izolovanu i za ti enu planinskim grebenima. Na jugu i jugozapadu Iranski plato oivi uje ju noiranski planinski obru . Na sevorozapadu Iran je odvojen od Mesopotamije planinama Zagra; na istoku planine Braguji Solomonove Planine dele Iran od zapadnog dela sliva Inda. Stanovni tvo Irana dugo je vremena ivelo kao u kakvojtvr avi, za ti enojsa svih strana visokim planinama, kroz koje je samo u slabojmeri prodirala kultura naroda susednih zemalja. Plemena Irana stupila su docnije od ostalih staroisto nih naroda na pozornicu svetske istorije. Jedino je jugozapadni deo Irana, koji je u starini nosio naziv Elam, zahvaljuju i svojojblizini Ju nojMesopotamiji, jo u dubokojstarini bio uvu en u kulturni ivot staroisto nog sveta. Tipi no kontinentalna klima Iranske Visoravni obele ena je o trim kolebanjima temperature i velikom suvo om. Godi nja koli ina vodenog taloga u Teheranu iznosi 250 mm, a u unutra njim oblastima Irana svega nekih 125 mm. Leti ovde gotovo i nema ki e, i najvi e vodenog taloga pada u zimu. Velika koli ina ki e pada po planinama i u podru jima koja se grani e sa Kaspiskim Morem i Persiskim Zalivom. Reka je na teritoriji Irana malo, one su siroma ne vodom, nepodesne za. brodarstvo i esto ne sti u do prirodnog u a, do mora, ve propadaju u pesak. Suvo a klime, nedovoljna koli ina vodenog taloga i oskudica vode zahtevah su jo u starini organizovanje slo enog sistema ve ta kog navodnjavanja; pritom je u tu svrhu kori ena uglavnom voda koja te e s planina, usled topljenja snegova, iz planinskih jezera i iz podzemnih vodoja a. Stepe i planinske padine pokrivene su umama i na nekim mestima travom, koja mo e da ishrani samo sitnu rogatu stoku. Iranska visoravan bogata je prirodnim bogatstvima, naro ito metalnom rudom i naftom. Gvozdena ruda nalazi se u Mezanderanu, Jezdi i Farsi, bakarna ruda mo e se na i svuda, naro ito u Karadagu (Iranski Azerbejxan), gde ima i kalaja. U raznim podru jima Irana ima zlata, srebra i olova. Veoma je mogu e da su razni metali dobijani u Iranu jo u dubokojstarini, o emu svedo e bronzane izra evine na ene u Luristanu, i razno oru e na eno u Suzi. Najva niji trgova ki putevi bili su karavanski putevi koji su spajali prikaspisku

oblast sa obalom Persiskog Zaliva, dalje, oni koji su vodili iz doline Tigra na istok i iz isto nih oblasti Irana u Indiju. Iz Mesopotamije va an trgova ki put vodio je dolinom Diale u oblasti Medije; iz prestonice Medije, Ekbatane, vodio je veliki trgova ki put u Suzijanu, a dolina Kabula otvarala je put u Indiju. STANOVNI TVO Planinske oblasti to le e izme u Mesopotamije i Iranskog platoa bile su ve po etkom II milemja pre n. e. naseljene Kasitima, koje su docnije gr ki pisci nazivali Kosaji ili Kisiji, a tako e i Kaspiji, iji se plemenski naziv sa uvao u imenu Kaspiskog Mora. Ta su plemena po svome jeziku i po svojojkulturi bila srodna sa elamskim plemenima, na ije se ime nailazi na najstarijim sumersko-akadskim natpisima. Elamci su naseljavali prili no veliku teritoriju, koja je le ala isto no od Sumera, u slivu reka Karun i Kerha (stare reke Ulaji i Uknu). Severnije, u planinskim oblastima, ivela su plemena Lulubejaca, koja su stajala pod kulturnim uticajem sumerskih i akadskih plemena Mesopotamije. Kod Sarpula, izme u Bagdada i Hamadana, na eni su reljefi sa pretstavom cara Anubaninija. Na jednom od tih reljefa pretstavljen je car Anubanini kako gazi nogama zarobljenika ba enog na tle. Boginja Inina privodi caru zarobljenike. Akadski natpis i umetni ki stil reljefa nagone nas da tajspomenik stavimo u vreme Naramsina (XXIV vek pre n. e.). Lulubejski spomenici na eni su i izme u Persepolja i Suze. Prastaro stanovni tvo Irana, mrke ko e, sa uvalo se u jugozapadnom delu Irana, u Huzistanu, kao i na istoku Iranske Visoravni, u Beluxistanu. Veoma je mogu e da su u starini ta plemena ivela du Eritrejskog primorja, od Elama do u a Inda. Gr ki pisci spominju uro eni ka plemena Irana, koja su nastanjivala oblast isto no od Zagra, na teritoriji docnije Medije. Plemena Me ana i Persijanaca, koja su obrazovala velike dr ave Mediju i Persiju, prvi put se spominju na asirskim natpisima iz IX veka pre n. e. Tako se u analima Salmanasara III opisuje njegov pohod koji je on izvr io u 24 godini svoje vlade (835 g. pre n. e.) u zemlju Nairi, gde je dobio darove od 27 careva zemlje Parsua i odakle je krenuo u zemlje... Me ana. Asirski carevi u IX-VII veku pre n. e. esto su preduzimali pusto e e prepade na zemlje naseljene Me anima i Persijancima, i odvla ili iz njih plen: zarobljenike, stoku (konje, ovnove, mule, kamile) i dragi kamen lazurit, koji je tada bio na visokojceni. Kasiti, Lulubejci, Elamci i njima srodni Gutijci pripadali su autohtonom stanovni tvu Prednje Azije i bili srodni sa Urartima, Protohetima, Subarejcima i Huritima. Napose, itav niz nau nika, a naro ito akademik N. J Mar, stavljaju jezik Elamaca u grupu jafetskih jezika. Persijanci, koji su obrazovali mo nu Persisku dr avu, pripadali su isto nojgrupi indoevropskih naroda, o emu svedo i bliskost staropersiskog jezika staroindiskom (sanskrit). IZVORI Istorija stare Persije jo je nedovoljno poznata, jer je na teritoriji Irana na eno vrlo malo dokumentarnih izvora. Me u malobrojnim klinastim persiskim natpisima, koji datuju iz vremena prvih persiskih careva iz dinastije Ahajmenida (550-330 g. pre n. e.), najve i zna ajima veliki natpis urezan na Behistunskojsteni, isto no od Kerman aha. Na tom natpisu persiski car Darije I podrobno opisuje kako je posle Kambizove smrti ugu io ustanke, pobedio sve buntovnike i uspostavio integritet Persiske dr ave. Istom caru pripada i klinasti staropersiski natpis kod Sueckog Kanala, u kome se govori o gradnji kanala koji e spajati Nil sa Crvenim Morem. Veliki interes pretstavlja i nedavno izdati natpis Kserksa, u kome se zabranjuje religiski kult daiva. Kako behistunski natpis, tako i natpis o daivima snabdeveni su analognim tekstom na vavilonskom i elamskom jeziku, to svedo i o velikojva nosti i

ra irenosti tih jezika u Persiji. Nedostatak staropersiskih natpisa dopunjavaju nam u izvesnom pogledu vavilonski i egipatski natpisi. Tako, na primer, vavilonska Nabonidova hronika detaljno opisuje Kirovo zauze e Vavilona. Serija natpisa posve ena je drugim doga ajima iz vremena Kirove vlade. O Kirovom zauze u Vavilona govori se u vavilonskom testu koji je dobio naziv Kirov manifest. Veliki brojnovovavilonskih natpisa koji spadaju u vreme vladavine Ahajmenida baca ivu svetlost na ekonomske prilike Mesopotamije toga doba. Podjednako veliki interes pretstavljaju i egipatski natpisi iz vremena osvajanja Egipta od strane Persijanaca i vladavine persiskih careva u Egiptu. Me u tim natpisima osobit interes pretstavlja natpis prvosve tenika boginje Neit u Saisu, sve tenika Uxagoresenta, koji nam omogu uje da ustanovimo uzajamne odnose izme u Egipatskog sve tenstva i persiskih careva. U isto vreme spadaju i brojni demoti ki natpisi, koji karakteri u privredni ivot Egipta u doba persiskog osvajanja. Nedovoljan brojnatpisa iz vremena Ahajmenida zahteva maksimalno iskori avanje spomenika materijalne kulture, umetni kih dela i predmeta religiskog kulta. Iskopavanja izvr ena na teritoriji Irana u jo skromnim razmerama dala su ipak izvesnih dragocenih rezultata. Najkrupnija i najsistematskija iskopavanja izvedena su u prestonici starog Elama Suzi. Tu je na dubini od 25 m otkriven itav niz kulturnih slojeva. Najni i pripada arhajskojeposi i sadr i oru e od kremena, kao i fragmente najstarije keramike. Gornji slojevi pripadaju sasanidskom i arapskom vremenu. Veliki interes pretstavljaju: tu na eno glineno posu e sa geometriskim i stilizovanim biljnim i ivotinjskim ornamentima, cilindri ni pe ati sa crte ima, prototipima slikovnih hijeroglifa, i mno tvo drugih predmeta, dosad jo malo prou enih. Tu je iskopan i rasko ni dvorac cara Darija I. Dragoceni spomenici arhitekture, visoko umetni ki reljefi i drugi spomenici na eni su prilikom iskopavanja prestonice persiskih careva Persepolja. Me u njima osobit interes pretstavljaju pretstave cara i da benika raznih plemena, koji caru nose najraznovrsnije darove. Najzad, veliku vrednost pretstavljaju svedo anstva gr kih istori ara, me u kojima prvo mesto pripada Herodotu, koji je ostavio itav niz podataka o starojMediji i Persiji, o obi ajima i religiskim verovanjima Persijanaca, kao i kratak pregled medske i staropersiske istorije. Herodotova kazivanja nisu u svim slu ajevima apsolutno ta na, ali su, uop te uzev, verodostojna i u mnogome nalaze potvrde u itavojseriji drugih izvora. U izvesnojmeri, ali sa velikom oprezno u, mogu se iskoristiti docniji religiski zbornik starih Persijanaca Zend-Avesta, kao i istoriske legende sa uvane u persiskojknji evnosti sve do X-XI veka n. e., na primer, u poznatome epu Ferdusija ah-Name. ELAM Elam je, o igledno, izvr io izvestan kulturni uticajna najstarija plemena Irana. Iskopavanja vr ena u Suzi otkrila su veliku koli inu sjajnih primera ornamentisane keramike i mno tvo drugih predmeta materijalne kulture, koji svedo e o tome da je tu jo od neolita postojala visoka samostalna kultura. Iako su izvesna plemena u planinama i dalje ivela nomadskim na inom ivota, u dolinama reka jo u dubokoj starini pre lo se na stalno nastanjeni zemljoradni ki ivot. Prilikom iskopavanja u Suzi na eni su srpovi i trenice za ito. Kao i u drugim staroisto nim zemljama, visok razvitak dostigli su obrada kamena, keramika i tka ka proizvodnja. Metalurgija se u najstarija vremena sporo razvijala. Zato bakarno posu e dugo vremena kopira oblik kamenog posu a. Ne to docnije, u arheolo kom sloju koji pripada vremenu akadskog cara Naramsina, pojavljuje se bronza. Postojanje opsidijana i lazurita, koji su otkriveni prilikom iskopavanja u Suzi, svedo i o tome da su te vrste kamena dovezene iz susednih

zemalja. Elamska kultura bila je u znatnojmeri samosvojna. U Elamu je niklo samostalno slikovno pismo (piktografija), koje je docnije zamenjeno savr enijim klinastim pismom, preuzetim od starih naroda Mesopotamije. Najstariji vladari i carevi Sumera i Akada, brane i zemljoradni ke oblasti Me ure ja od najezdi elamskih plemena, vodili su sa njima neprekidnu borbu. Na svojim natpisima oni pi u o upadima Elamaca, kao i o svojim pohodima u zemlju Elam. Tako je vladar Laga a Eanatum razbio glavu Elamu. Elam je oteran u svoju sopstvenu zemlju. Mani tusu, car Akada, osvojio je An an, o igledno, jednu od oblasti Elama, i nametnuo je danak. Pod ulgijem, carem III dinastije Ura, Sumerci su trajno osvojili neke oblasti Elama, kojima su upravljali posebni sumerski inovnici. Pad III dinastije Ura doprineo je oslobo enju Elama i ja anju nezavisnog Elamskog carstva. Elamski carevi po eli su da upadaju u Mesopotamiju i trajno su se u vrstili u njenome ju nom delu, naro ito u Larsi. Vavilonski car Hamurabi morao je da sa Elamcima vodi upornu borbu. I tek po to je ujedinio znatan deo Mesopotamije pod svojom vla u, mogao je Hamurabi da istera Elamce iz Sumera. Asirski su carevi tako e bili primorani da vode neprekidnu, dugotrajnu i upornu borbu sa Elamom. Prvi sukob Asirije sa Elamom desio se u VIII veku pre n. e., pod Sargonom II. I pored visoke vojne organizacije i boljeg naoru anja, asirske su trupe pretrpele poraz od Elamaca. Krupan pohod na Elam preduzeo je asirski car Senaherib. U analima svojih pohoda on saop tava: 4 utvr ena grada, zajedno sa sitnim naseljima i njihovom okolinom, kojima nema broja, opseo sam, osvojio, oplja kao, poru io, opusto io, predao ognju i dimom njihovih zgari ta pokrio iroko nebo, sli no uraganu. Elamski car Kudurnahundi naredio je stanovni tvu Elama da se sakrije u tvr ave, a sam je napustio svoju rezidenciju Madaktu i povukao se u udaljene planinske oblasti. Senaherib je poku ao da goni protivnika, ali nije imao uspeha. Pozivaju i se na krajnju hladno u i stra nu buru, na sneg i ki u, Senaherib se vratio u Ninivu. O igledno, asirskim trupama nije po lo za rukom da potpuno potuku Elamce i osvoje ceo Elam. Mogu e je da su Elamci pru ili jak otpor i prinudili Asirce na povla enje. Iz dubine svoje zemlje Senaherib je morao da preduzme jo jedan pohod na Elam, da neprijatelju zada presudan udarac i u vrsti uticajAsirije na Elam. Ova borba Asirije sa Elamom zavr ila se tek pod Asurbanipalom, koji je 645 g. pre n. e. opusto io i stra no oplja kao Elam, postigav i samim tim potpun poraz vekovnog neprijatelja Asirije. Ta okolnost to je Elam u toku niza vekova ne samo pru ao otpor sumerskim, vavilonskim i asirskim carevima, nego esto prelazio i u ofanzivu svedo i o tome da je Elam bio znatna i jaka dr ava. Iskopavanja izvr ena u Elamu otkrila su spomenike visoke i svojevrsne elamske kulture. Sasvim je mogu e da je ta zemlja, ija istorija odlazi u III milenijpre n. e., mogla vr iti kulturni uticajna prastare narode koji su iveli na teritoriji Irana. NAJSTARIJA PLEMENA IRANA Nedostatak arheolo kih spomenika i natpisa ne daje nam danas mogu nost da okarakteri emo istoriju Irana pre po etka I milenija pre n. e. Upravo u to vreme na asirskim natpisima prvi put se pominju plemena Parsua i Madai o evidno Persijanci i Me ani, koji su nastanjivali oblasti zapadnog i ju nog Irana. Persijanci su govorili jezikom indoevropskog tipa i ubrajali sebe u Arijce, tj u plemenite, ugledne, u emu je na ao odraza njihov odnos prema pokorenim ili domoroda kim plemenima Irana. Okolnosti pod kojima su se oni pojavili u Iranu jo su nepoznate. Ova indoevropska plemena Irana ivela bu u osvit svoje istorije nomadskim sto arskim na inom ivota. Pripitomila su bika, zebu, ovna, konja i gajila u velikim koli inama sitnu rogatu stoku i konje, koji su bili osobito iroko rasprostranjeni u Mediji. U

svetim knjigama starih Persijanaca, koje nose naziv Zend-Avesta, sa uvali su se odjeci toga starog sto arskog na ina ivota, koji je na ao svog odraza u religiji i mitovima. Krava i pas smatrani su svetim ivotinjama. Njihovo ubijanje izjedna avano je sa uvredom svetinje. U najstarijem delu Zend-Aveste, u takozvanim Gatama, esto se susre u stari mitolo ki likovi du a krave i tvorac krave. U drugom delu svetog zbornika starih Persijanaca, u Vendidadu, cela jedna glava posve ena je psu. Herodot pri a legendu o tome kako je pastir vaspitao i ku ka odgajila dete Kira, koji je docnije postao osniva mo ne Persiske svetske dr ave. Po Herodotovim re ima, persiski su carevi prinosili kao rtvu bo anstvu, u sve anim prilikama, istovremeno na 1.000 bikova. Tamo gde su prirodni uslovi i li na ruku organizovanju ve ta kog navodnjavanja, pojavljuje se irigaciona agrikultura, ali, razume se, ne ni izdaleka u onako krupnim razmerama kao u velikim aluvijalnim dolinama Tigra, Eufrata i Nila. O postojanju irigacionih kanala svedo e mnoga mesta iz Zend-Aveste. Po planinskim, r avo navodnjavanim podru jima stanovni tvo je odvajkad bri ljivo koristilo vodu podzemnih izvora i planinskih potoka. Karakteristi nu crtu specifi nog staroiranskog ve ta kog navodnjavanja pretstavlja ure enje podzemnih kanala, snabdevenih, radi sistematskog i enja, specijalnim bunarima. U svetim knjigama starih Persijanaca slika se ideal spokojnog i pravednog ivota zemljoradnika, koji gradi sebi ku u, osniva svoju porodicu, gaji stoku, obra uje zemlju, proizvodi ito, sto nu hranu, vo ke, navodnjava bezvodno tle i isu uje mo vare. Zemljoradni ki rad smatran je pravednim delom. ito je smatrano svetom biljkom, koja ima veliku mo u borbi sa zlim duhovima. Po mi ljenju starih Persijanaca, ovek koji je zasejao ito, posejao je dobro i doprineo irenju kulta dobrog boga Ahuramazde. Pravedan ovek, po u enju staropersiskih sve tenika, treba da uni tava tetne ivotinje i poljoprivredne teto ine, da ore ledinu, ubri istro eno tle, da gradi mostove nad teku om vodom, da deli zemljoradni ke alatke ljudima, drugim re ima, da svim sredstvima poma e razvitak zemljoradni ke privrede. Me u itaricama osobito su bili ra ireni proso i je am. Na vinovu lozu nailazi se u Iranu u divljem obliku; ona je tako e aklimatizovana u dubokoj starini. Od sto ne hrane osobito je bila ra irena lucerka, koju su Rimljani nazivali medskom travom. Pored zemljoradnje, tokom vremena razvijali su se i zanati. Postojanje metalne rude doprinelo je razvitku metalurgije, naro ito obradi bakra, bronze, zlata i elektruma (legure zlata i srebra). iroka rasprostranjenost konjarstva imala je za posledicu pojavu primitivnih kola, sa to kom u obliku diska, koji je potse ao na primitivni to ak koji je postojao u starom Sumeru, u Zakavkazju, i koji se sa uvao sve do poznog vremena u MalojAziji. Sve do VIII-VII veka pre n. e. kod Me ana koji su naseljavali severozapadni deo Irana sa uvao se stari rodovsko-plemenski poredak. Herodot, koji nam je ostavio prili no podrobne vesti o obrazovanju najstarije Medske dr ave, saop tava da su se Me ani delili na est plemena i da su do ujedinjenja tih plemena u jednu dr avu iveli u to vreme u zasebnim selima, tj u uslovima rodovskog na ina ivota. Isti rodovskoplemenski poredak dugo se sa uvao i kod Persijanaca, koji su obrazovali est zemljoradni kih plemena i etiri plemena sto ara-nomada. Na prostranojteritoriji Iranske Visoravni sve do najnovijeg vremena ivela su pored stalno nastanjenih zemljoradnika i mnogobrojna plemena sto ara-nomada. U staropersiskom jeziku sa uvali su se specijalni termini koji su slu ili za oznaku rodovske i docnije seoske op tine (vis), plemena (zantu ) i naroda (dah au ). Za oznaku stare ine ili vo e op tine, plemena ili naroda, svakojod tih re i dodavana je re pati . O evidno, staropersiska dr ava, koja je nastala relativno pozno, dugo je zadr ala svojprimitivni patrijarhalni karakter plemenskog saveza.

Ali je razvitak proizvodnih snaga doveo do imovinskog raslojavanja. U starim seoskim op tinama postepeno se izdvajaju bogata i, sve tenici, koji ine staru rodovsku aristokratiju. Herodot, opisuju i obi aje Persijanaca, veli da je kod prino enja rtava obavezno morao prisustvovati sve tenik (mag), koji peva svetu pesmu. Magi, tj sve tenici, inili su zatvorenu socijalnu grupu ljudi, koji se o tro razlikuju od ostalih ljudi. U doba koje je Herodot opisivao aristokrati su se po svome bogatstvu ve u znatnojmeri razlikovali od rodovskih lanova op tina. Postepeno su po eli da se izdvajaju aristokratski rodovi, kojima je pripadao i carski rod Ahajmenida. U VIII veku pre n. e. u Mediji se pojavljuju gradovi, o igledno, administrativni centri pojedinih oblasti, koji su imali uglavnom vojni, a mo da delom i trgova ki zna aj U kazivanju o osmom pohodu Sargona II preduzetom u zemlju Parsua, Manejaca i Madai, opisuju se veliki gradovi koje su asirske trupe osvojile u tim oblastima. Takav je grad U kaja, rezidencija zemlje, podignut na uzvi enojterasi, sagra enojna steni, i okru en velikim gradskim zidom debljine osam lakata. Takav je i grad Ulhu, iji su zidovi bili na injeni od kamena; u njemu se nalazio dvorac, sa krovom sagra enim od ogromnih stabala kiparisa. Na Sargonovom natpisu opisuju se kanali koji su te gradove snabdevali vodom, velike ku e, ogromni ambari za ito, vrtovi i vinogradi. Pretstave tih sjajno utvr enih gradova sa uvale su Se na reljefima koji ukra uju zidove dvorca Sargona II u Horsabadu. MEDSKA DR AVA Medija je zauzimala teritoriju koja le i u planinskim oblastima Zagra i u plodnim ravnicama isto no od njih. Na asirskim natpisima IX veka pre n. e. govori se o plemenu Madajaca, sa kojima Asirci vode upornu borbu. Asirski carevi vr e pohode na tu daleku isto nu zemlju, zadobijaju i tamo mno tvo zarobljenika i bogat plen. 835 g. pre n. e. Salmanasar III upao je u zemlju Madajaca (Me ana) i prodro u oblasti Medije koje le i 130 milja daleko od asirskog grada Arbele. Tiglatpalasar III preduzimao je pohode u planinske oblasti Zagra i zemlju Madajaca, odakle je odneo bogat plen: konje, mule, kamile, ovce, lazurit i veliku koli inu zarobljenika pretvorenih u roblje. 673 g. Asarhadon je preduzeo pohod u zemlju Patu Ari, koja le i blizu slane pustinje, u zemlju dalekih Me ana, i doveo iz nje zarobljene vladare mo nih gradova idir-parna (od persiskog itrafarna ili Tisafern) i Eparna, zajedno sa njihovim jaha im konjima, stokom, stadima i kamilama. Zahvaljuju i trgova kim odnosima Me ana sa Asircima, u Mediju su prodirali elementi asirsko-vavilonske kulture. U procesu borbe za svoju nezavisnost, kojojje Asirija pretstavljala stalnu opasnost, Me ani i druga plemena ujedinili su se u krupan i prili no jak plemenski savez. Krajnja oskudnost izvora ne dozvoljava nam da u punojmeri okarakteri emo proces formiranja Medske dr ave. Neke interesantne vesti o tome sa uvale su se kod Herodota. Prikazuju i dugi proces obrazovanja Medskog carstva u vidu poluistoriske anegdote o tome kako je pravedni sudija Dejoka zadobio vlast me u Medijanima, Herodot kazuje kako je tajDejoka naterao Me ane da obrazuju jedan grad i stopio je medski narod ujedno. Neke detalje ove pri e potvr uju asirski natpisi, u kojima se govori o tome kako je vo a plemena Manejaca, po imenu Dajauku, digao ustanaka protiv Sargona, ali je pretrpeo poraz, bio potu en od Asircea i prognan u Hamat (715 g. pre n. e.). Herodot kazuje da je Dejoka ujedinio medska plemena u jednu dr avu, da je podigao veliki grad Ekbatanu, ije ime o igledno dolazi od persiske re i Hangmatana (Mesto za skupove), i koji se mo da nalazio na mestu dana njeg Hamadana. Gr ki istori ar Polibije (II vek pre n. e.) sa uvao je precizniji opis stare prestonice Medije, koji nalazi potvrde u drugim izvorima. O igledno, u to doba Medija je pretstavljala savez plemena, u kome su vladali starinski obi aji vojne demokratije, po kojima je car biran na zbornom mestu od op teg sabora. Ali kazivanje Herodota, koji opisuje pretvaranje Medskog saveza plemena u staroisto nu

despotiju, nije ni izdaleka verodostojno; uz to je sam Dejoka prikazan kao kakav gr ki tiranin, koji nasilno osvaja carsku vlast oslanjaju i se na podr ku irokih slojeva stanovni tva. Herodot dalje pri a o Dejokinim naslednicima. Slede i medski car, Fraort, po Herodotovim re ima, pokorio je Persijance i druge narode Azije i ak zaratio na Asiriju. Ime Fraort, o igledno, odgovara persiskom imenu Fravarti , na koje nailazimo u behistunskom natpisu iz vremena Darija I. Pod slede im medskim carem Hvah atrom, Medija se pretvorila u jaku dr avu. Hvah atra, koga Herodot naziva Kiaksarom, iskoristio je vojno iskustvo Asiraca, reorganizovao medsku vojsku, podeliv i je na odrede prema rodu oru ja. U tojnovojmedskojvojsci pojavljuju se specijalni odredi kopljono a i strelaca, kao god i konjica, koja otsada sti e osobit zna aju vojnojve tini, doprinose i br em kretanju vojske, kao i znatnom razvitku njene manevarske sposobnosti. Oslanjaju i se na jaku vojnu mo Medije i na savez sa Vavilonom, Kiaksar, uz energi nu podr ku vavilonskih trupa, pobe uje Asirce, kona no potukav i nekada mo nu Asirsku dr avu. Tako je na razvalinama Asirije niklo novo sna no Medsko carstvo, kome je Hvah atra prisajedinio planinske oblasti Persije, Kapadokiju i Jermeniju. Ne ograni iv i se na osvajanje severnog dela Asirskog carstva, medski osvaja krenuo je dalje na zapad, sa ciljem da izbije na Sredozemno More. Herodot opisuje upornu borbu Kiaksara sa Lidijom, koja je trajala pet godina i zavr ila se sporazumom izme u dveju krupnih dr ava. Za vreme jedne od bitaka izme u Li ana i Me ana desilo se pomra enje sunca, koje je prorekao gr ki filozof Tales iz Mileta. Prema tome, mo e se ta no utvrditi da se ta bitka odigrala 585 g. pre n. e. Medski car u vrstio je svoje vojne uspehe i osvajanja diplomatskim sporazumima, koji su, sa svoje strane, utvr eni dinasti kim brakovima. Svoju k er Kiaksar je udao za mo noga vavilonskog cara Navuhodonosora, a svog sina Astiaga o enio erkom lidskog cara. Kiaksar je umro 584. g. Poslednji medski car Astiag bio je prinu en da svoje carstvo brani od Persijanaca. Posle duge vladavine (otprilike 580-550 g. pre n. e.) Astiag (u vavilonskojtranskripciji I tuvegu) je pretrpeo poraz u borbi sa Kirom osniva em Persiske dr ave. OBRAZOVANjE PERSISKOG CARSTVA. KIR Istovremeno kad i Me ani, na teritoriji Irana pojavila su se i druga plemena, koja se na natpisima nazivaju Parsua i koja su, o igledno, preci starih Persijanaca. Asirski carevi vode borbu sa tim plemenima, koja se prili no vrsto naseljuju u jednojod oblasti Elama, u An anu, i tu obrazuju prili no znatan savez plemena. U svom referatu o pusto enju Elama asirski car Asurbanipal pominje Kira, cara Parsua , koji se pot injava asirskom caru i alje svoga najstarijeg sina sa darovima u Ninivu. U borbi sa Asircima, a zatim sa Me anima, savez persiskih plemeha raste i ja a. Sredinom VI veka pre n. e. obrazuje se jaka Persiska dr ava. Istoriska tradicija i anti ki pisci nazivaju jednoglasno osniva em te dr ave Kira II, koji je bez sumnje bio jedan od naslednika Kira I, savremenika Asurbanipalovog. Te e i da na e oslonca u vekovnim tradicijama visoke kulture staroga i mo nog Elama, Kir II naziva sebe carem An ana, kao i carem Parsu, tj Persije. Herodot nam je sa uvao niz legendi u kojima se opisuju detinjstvo, vaspitanje i delatnost Kira. Te legende imaju u to vreme uobi ajeni oblik legende o ivotu velikog osniva a dr ave. Nema ni eg udnog u tome to je krupna politi ka delatnost Kirova ostavila sna an utisak na njegove savremenike i to su oko Kira, najve eg politi ara toga doba, narodno stvaranje, a u izvesnojmeri i verska propaganda sve tenstva, stvorili mno tvo raznovrsnih legendi. Tako se o Kiru pri alo da je, kao i Sargon I, bio odba eno dete, koje je odgajio pastir, ili da ga je, kao egipatske faraone ili Romula i Rema, osniva e Rima, odgajila na natprirodan na in milostiva zver. ak i Herodot poku ava da kriti ki prilazi tim legendama, koje su imale za ciljda naglase natprirodno, gotovo bo ansko poreklo slavnog osniva a Persiskog carstva. Ve ma

istoriski karakter imaju vesti sa uvane u Vavilonskojhronici i u nekim dokumentima toga doba. Iz tih dokumenata mi doznajemo da je Kir otpo eo rat sa medskim carem I tuvegu (Astiag). Herodot u opisu tog rata u znatnojmeri koristi narodnu legendu, pa tako, pored ostalog, prikazuje Kira kao Astiagovog unuka. Objektivnije i suvlje pripovedanje Vavilonske hronike saop tava da je I tuvegu sakupio svoju vojsku i po ao protiv Kira, cara An ana, da ga pobedi. Ali se I tuvegova vojska pobunila protiv njega i, zarobiv i ga, predala ga Kiru. Kir je krenuo u njegovu prestonicu Egbatanu. Srebro, zlato i ostale riznice Egbatane bile su oplja kane i odnesene u An an. Prema tome, taj se rat zavr io porazom Medije i punom pobedom Persijanaca. Persiske trupe osvojile su prestonicu Medije, Egbatanu. Kir je psisajedinio Medsku dr avu Persiji. Istoriska tradicija sa uvala je predanje o tome kako je Kir, zarobiv i medskog cara Astiaga, dao mu po astan polo aju svojojdr avi. Veoma je mogu e da to predanje stoji u vezi sa injenicom da su Me ani u Persiskojdr avi zauzimali, naporedo sa Persijancima, osobit privilegovan polo aj Ne ograni iv i se na osvojenje Medije, Kir je po eo da vodi iroku vojnu politiku. Za kratko vreme on je osvojio Jermeniju, Kapadokiju, Lidiju (547-546 g.) i Vavilon. Vavilonsko carstvo, koje je pod Navuhodonosorom dostiglo visok procvat, bilo je krupna trgova ka dr ava toga doba; prestonica tog carstva, Vavilon, pretstavljao je mo nu, gotovo nepristupa nu tvr avu. Visoko cene i ekonomske rezerve i vojne snage Vavilona, Kir je upravio svoju pa nju najpre na to da se trajno u vrsti u severnom delu Prednje Azije, uglavnom u MalojAziji. To je bilo utoliko va nije to su Krez, lidski car, i Amazis (Ahmos II), egipatski car, zaklju ili sa vavilonskim carem odbranbeni savez protiv Persije. Zato je Kir i zadao svojprvi udarac slabojkarici u tome lancu Lidiji, da bi, koriste i ekonomske i ljudske rezerve severnog dela Prednje Azije, izolovao Vavilon od njegovih saveznika i presekao njegove trgova ke i vojne komunikacije. Kada je Lidija pala pod udarcima persiskog zavojeva a, nad gordi i stari Vavilon nadnela se smrtna opasnost. Sad je Kir mogao da sve svoje narasle snage baci protiv vavilonskog cara. Vavilon, li en saveznika i pre ivljuju i krupne unutra nje nemire, nije mogao da pru i otpor persiskom osvaja u. Svi sa uvani izvori svedo e o tome da je Kir brzo i bez naro itog truda osvojio Vavilon i prisajedinio Vavilonsku dr avu Persiji (538 g. pre n. e.). O tome krupnom doga aju sa uvale su se vesti u Vavilonskojhronici Nabonida, u istoriskom delu vavilonskog sve tenika Berososa, kod gr kog istori ara Herodota i najzad u manifestu samoga Kira, iji nam je tekst, pisan klinastim pismom, sa uvan. U njemu se govori o tome da su brojne persiske trupe mirno u le u Vavilon. Tu Kir prikazuje sebe kao za titnika Vavilona, vavilonske kulture i vavilonske religije. Nesumnjivo je da se Kir prilikom osvajanja Vavilona oslanjao na neke grupe vavilonskog sve tenstva, prikazuju i sebe kao pristalicu vavilonske religije. U svome manifestu Kir veli: Staranje o unutra njim stvarima Vavilona i o svim njegovim svetili tima le alo mi je na srcu. I stanovnici Vavilona do ekali su ispunjenje svojih elja, i sramni jaram zba en je sa njih... Marduk, veliki gospodar, blagoslovio je mene, Kira, cara, koji ga po tuje, i Kambiza, moga sina, i itavu moju vojsku, milo u svojom, i mi smo iskreno i radosno veli ali njegovo uzvi eno bo anstvo. Uklju enje Vavilonije u sastav Persiske dr ave, koja je pretendovala na ujedinjenje itavog staroisto nog sveta pod svojom vla u, otvorilo je iroke perspektive razvitku spoljne trgovine trgova ko-robovlasni ke aristokratije i krupnih hramova Vavilona. Po to je zauzeo Vavilon, Kir je krenuo dalje na zapad. Ali je Kirovo prodiranje na zapad nosilo miroljubiv karakter. Tako mi znamo da je Kir obnovio Jerusalim, dozvolio Judejcima da se vrate iz vavilonskog ropstva u domovinu i pristupio obnovi

feni anskih gradova. O igledno, ciljove Kirove politike bilo je u vr enje prijateljskih odnosa izme u Persije i sitnih dr ava Palestine i Fenikije. koje je Kir nastojao da zainteresuje za iroku osvaja ku politiku Persiskog carstva. Veoma je mogu e da je Kir poku avao da time osigura sebi saradnju feni anskih primorskih gradova za organizovanje krupnog vojnog pohoda protiv Egipta, poslednjeg suparnika mo noga persiskog cara. Nemaju i na raspolo enju dovoljno jake sopstvene flote, Kir je ose ao potrebu za feni anskim brodovljem. Osim toga, Kir je u Fenikiji i Palestini spremao ishodi ta za razvijanje vojnih snaga, sa ciljem da ih prebaci u Egipat. Ovajplan osvajanja Egipta, koji je jo sa uvao neke ostatke svoje negda nje mo i, Kir je bri ljivo i potajno pripremao. Ali tu zamisao on nije sproveo u delo. Kir je poginuo 529 g. pre n. e., u bitki sa Skitima u zakaspiskim stepama. Kirov plan ostvario je njegov sin Kambiz. KAMBIZ OSVAJA EGIPAT (529-523 G. PRE N. E.) Kambizova vlada poznata nam je po kazivanjima gr kih istori ara i po egipatskim natpisima iz vremena persiskog osvajanja Egipta. Kambiz je stupio na presto posle Kirove smrti, kao njegov zakoniti prestolonaslednik. Ali prilikom njegovog dolaska na presto izbili su u zemlji nemiri. Pojedine zemlje koje je Kir bio pokorio, ali ne i vrsto povezao sa Persijom, iskoristile su smrt osvaja a i odmetnule se. Kambiz je morao da utro i mnogo napora na to da ih umiri. Mogu e je da je u te nemire bio ume an i drugi Kirov sin, koga izvori nazivaju Bardijom. Da bi u vrstio svojpolo ajkao punovlasni car Persiske svetske dr ave, Kambiz je, po svedo anstvu izvora, ubio Bardiju; pritom, kako stoji u Behistunskom natpisu, kada je Kambuxij(Kambiz) ubio Bardiju, narod nije znao da je Bardija ubijen. U vrstiv i se na prestolu, Kambiz je po eo da se sprema za pohod na Egipat, nastavljaju i osvaja ku politiku Kira. Egipat, ne to oja ao pod faraonima XXVI, Saiske dinastije, gord zbog svoje hiljadugodi nje stare kulture i svoje negda nje mo i, bio je ipak opasan suparnik persiskim carevima. Egipatski faraon Ahmos II (Amazis) nastojao je da u vrsti ekonomsku i vojnu mo Egipta pomo u Grka, vrbuju i ih kao najamnike u svoju vojsku. Osim toga, faraon je zaklju io savez sa Kiprom, Lidijom, Vavilonom i Samosom. Ali je brzo ja anje Persije izbijalo sve slabijem i iznutra nemo nom Egiptu i poslednje adute iz ruku. Kir je pokorio Vavilon i Lidiju, Kipar, Polikrat sa Samosa i ak komandant gr kih najamnih odreda, Jonac Fanet, koji je ranije slu io Ahmosu II, pre li su na stranu Kambiza. Prema tome, Egipat je, izgubiv i saveznike, morao da se na e sam lice u lice sa persiskim osvaja em, koji se pribli avao Egiptu kao lavina. Oslanjaju i se na svoju ogromnu vojsku i na jaku flotu svojih saveznika, Feni ana, Kiprana i Samljana, Kambiz je 526 g. krenuo u pohod na Egipat. U tome pohodu Kambiza su pratili biv i lidski car, stari mudrac Krez, i Siloson, brat Polikrata sa Samosa. Kambizu je po lo za rukom da zaklju i sporazum sa vo om arapskih plemena, koji je snabdevao vodom persisku vojsku za vreme njenog prelaza kroz Sinajsku pustinju. Najzad, poslednji udarac postigao je Egipat. U momentu pribli avanja ogromne persiske vojske granicama Egipta umro je Ahmos II, krupni politi ar svoga vremena, koji se ve to koristio podr kom Grka. Na presto je do ao Psametih III, koji nije mogao da svoju zemlju za titi od neprijateljske najezde i da sa uva nezavisnost svoje dr ave. I pored toga to su egipatske trupe pru ile uporan otpor kako u bitki kod Peluzija tako i prilikom odbrane Mefista, Persijanci su odneli punu pobedu nad Egip anima i pokorili Egipat (525 g. pre n. e.). Gr ki istori ari govore o svirepom teroru koji je Kambiz zaveo u Egiptu. Strabon saop tava da je Kambiz spalio Serapejon i Memfis, a Diodor kazuje da je Kambiz oplja kao Ramesej Opisuju i Kambizova nedela, Herodot ga naziva nerazumnim i ludim

ovekom, koji je u napadu bezumlja kopljem ubio svetog bika starih Egip ana, Apisa, udarcem nogom u trbuh ubio svoju bremenitu enu Roksanu i uop te patio od te kog umnog rastrojstva. Svedo anstva gr kih istori ara o svirepostima i tiranskojvladi Kambiza u Egiptu nalaze donekle potvrde u elefantinskim papirusima, u kojima se govori o tome kako je Kambiz poru io sve hramove egipatskih bogova. Na jednom egipatskom natpisu iz ovog vremena govori se o strahovitom u asu koji je obuzeo svu zemlju, u asu kakav ranije nikad nije vi en. Ali su sva ta svedo anstva donekle preuveli ana. O igledno, osvaja ka i despotska politika Kambizova izazvala je veliku opoziciju u Mediji i Persiji, izliv patriotskih ose anja u Egiptu i paniku u itavom gr kom svetu. Zato nije udo to su se naro ito u gr ko-egipatskim krugovima pojavile legende o svireposti i despotskom bezumlju Kambizovom, koje su svog ivog odraza na le kod gr kih istori ara, naro ito kod Herodota. Moralizatorska gr ka istoriografija stavljala je humanog i pravednog Kira nasuprot svirepome i bezumnom Kambizu, i u prvom i u drugom slu aju ne uste u i se od preuveli avanja. Iz natpisa egipatskog prvosve tenika hrama boginje Neit u Saisu Uxagoresenta, doznajemo da je Kambiz posle osvojenja Egipta nastavio Kirovu politiku prema pokorenim zemljama. Kambiz ne samo da nije progonio egipatsku religiju, nego je, naprotiv, sude i po natpisu Uxagoresenta, na ao oslonca u nekim krugovima aristokratskog sve tenstva, koji su pristali na sporazum sa Persijancima. Tako Uxagoresent pri a da je Kambiz obnovio hram boginje Neit u Saisu, uzeo staroegipatsko ime i titulu egipatskog faraona i bio posve en u religiske misterije boginje Neit. Dakle, Kambiz nije tako o tro ustajao protiv egipatske religije kao to to pi u gr ki istori ari. Uxagoresent s gordo u saop tava kako je Kambiz, na njegovu molbu, naredio da se isteraju svi Azijci koji su se nastanili u hramu Neit, da se poru e njihove ku e koje su se nalazile u tom hramu... da se opere hram Neit, da mu se vrate svi njegovi ljudi i sve tenici- uvari. Njegovo veli anstvo je naredilo da se prinose darovi i rtve velikojNeit, majci velikih bogova koji su u Saisu, kao to je to bilo ranije. Po anti kojtradiciji, Kambiz se nije zadovoljio osvajanjem Egipta, ve je u inio nekoliko poku aja da osvoji i druge afri ke zemlje, da pokori Kartaginu, oaze i daleku Etiopiju. Ali ti njegovi poku aji nisu bili krunisani uspehom. Feni anska flota odrekla je da krene protiv svojih kartaginskih saplemenika; ekspedicija poslata u oaze propala je u pustinjskom pesku; Kambizovim trupama nije po lo za rukom da osvoje Etiopiju. Jedino je polugr ka oblast Kirenaika priznala Kambizovu vlast. Mogu e je da je i oaza El-Harxe bila zauzeta od Kambizovih trupa. Otprilike u to vreme u Egiptu su otpo eli neredi, koji su izazvali kaznene represalije Persijanaca, napose, ubistvo Psametiha III, poslednjeg egipatskog faraona XXVI dinastije. KrajKambizove vlade obele en je krupnim ustancima, koji su duboko uzdrmali Persisku dr avu. Iskoristiv i dugotrajni Kambizov boravak u Egiptu i mo da njegov neuspe ni pohod u Etiopiju, jedan od medskih sve tenika (maga), po imenu Gaumata, koji se izdavao za brata persiskog cara, digao je ustanak protiv Kambiza. Ovajustanak organizovli su, po svojprilici, medsko sve tenstvo i aristokratija, sa ciljem da obnove nezavisnu Medsku dr avu. Obe avaju i narodu oslobo enje od vojne du nosti i smanjenje poreza, Gaumata je umeo da oko sebe sakupi prili no znatne snage. Veliko Persisko carstvo, brzo stvoreno, po elo se brzo i raspadati. Posle Kambizove smrti u mnogim delovima Persije otpo eli su ustanci upravljeni protiv Persijanaca. Persiska carevina bila je veoma nestabilna dr avna tvorevina, li ena unutra njeg ekonomskog jedinstva. DARIJE I Svi ti neredi i ustanci detaljno su zapisani u najva nijem dokumentu persiske istorije na takozvanom Behistunskom natpisu, urezanom na visokojsteni koja se

uzdi e na putu iz Bagdada u Teheran. Na tom natpisu Darije I, koji je vodio poreklo iz jedne bo ne linije carske ku e Ahajmenida, saop tava da su posle Kambizove smrti otpo eli ustanci u zemlji; u Suzijani, u Vavilonu, u Mediji i ak u samojPersiji pojavili su se samozvanci i izbili ustanci. Dalje Darije kazuje da je ubio maga Gaumatu, koji se bio proglasio za Bardiju, Kambizovog brata, da je ugu io sve ustanke, odneo punu pobedu nad svima samozvancima i uspostavio vlast jednog persiskog cara i mo ujedinjene Persiske dr ave. Re i Behistimskog natpisa koje govore o tim doga ajima kratke su, ali vanredno izra ajne. Tako Darije veli: Dok sam ja bio u Vavilonu, ove su se zemlje odmetnule od mene: Persija, Suzijana, Medija, Asirija, Egipat, Partija, Margijana, Satagidija, Skitija. I dalje: Evo ta sam ja uradio voljom Ahuramazde, u toku jedne iste godine, po to sam postao car. Bio sam se u devetnaest bitaka, voljom Ahuramazde dobio sam ih i devet careva sam zarobio. Re itu ilustraciju tih re i pretstavlja reljef urezan na Behistunskojsteni, koji pretstavlja jednog na tle oborenog i devet vezanih samozvanaca pred licem pobedni kog ujedinitelja Persiske dr ave, cara Darija I, sina Histaspovog. Tajreljef i dugi natpis krajnjega, napisan na persiskom, vavilonskom i novoelamskom jeziku, pretstavljali su neku vrstu manifesta, kojim je Darije I javljao o umirenju zemlje, o uspostavljanju dr avnog jedinstva od strane njega, jedinog zakonitog naslednika Kambiza, carskog potomka ku e Ahajmenida. Ali su ti ustanci i neredi otkrili unutra nju slabost i nestabilnost Persiskog carstva. Narodi koje su Kir i Kambiz bili pokorili, poveli su posle Kambizove smrti borbu protiv Persijanaca za svoju nezavisnost. U tim ustancima uzeli, su u e a i robovi i sirotinja. Jedan od medskih samozvanaca, Gaumata, proglasio se carem i u borbi sa Persijancima oslanjao se na ustani ke narodne mase. Po Herodotovim re ima, on je razaslao svim narodima svoga carstva ukaz o slobodi od vojne slu be i od poreza za vreme od tri godine. ak je i Darije I, po to je osvojio carsku vlast, bio prinu en da na svom natpisu prika e sebe kao narodnog prijatelja, koji se stara o interesima naj irih slojeva stanovni tva. Zato je Darije I objavio u svom manifestu: Podigao sam hramove koje je Gaumata poru io. Vratio sam narodu pa njake, nepokretnu i pokretnu imovinu i klansku (seosko-op tinsku) imovinu, koje mu je Gaumatabio oduzeo... Ali Darije nije vodio politiku stvarne i dosledne za tite interesa irokih slojeva stanovni tva. Prinu en na po etku svoje vlade da preduzme izvesne mere u interesu naroda, on je docnije nastavio tradicionalnu politiku staroisto nih despota, koji su se oslanjali na robovlasni ku i zemljoposedni ku aristokratiju, na bogate trgovce i sve tenstvo. Od vremena prvih Ahajmenida persiski su carevi razdavali velike zemlji ne posede pojedinim aristokratama, koji su dobijali titulu carevih dobro inilaca. Ovi krupni zemljoposednici dobijali su od cara razne privilegije: imali su pravo su enja na svojim posedima, bili su oslobo eni poreza i obaveza. Tako su se postepeno formirale velike, gotovo nezavisne kne evine, na primer, kne evina Otanida u Kapadokiji ili Tisafernova u Kariji. Znatne privilegije dobijali su od cara i krupni hramovi. Tako je, na primer, Kir oslobodio hram Apolonov u Magneziji poreza i obaveza, a Artakserks podario sli ne privilegije Jerusalimskom hramu. Poslovni dokumenti iz Vavilona svedo e o tome da je persiska aristokratija posedovala krupna imanja u Vaviloniji i davala svoje zemlje pod zakup mesnom stanovni tvu. Najkrupniji zemljoposednik i robovlasnik bio je sam car. U njegovim rukama bio je koncentrisan ogroman zemlji ni fond, koji se postepeno formirao zahvaljuju i osvajanju zemlji nih poseda doma ih velmo a. Car je posedovao velika i dobro ure ena imanja, sa rasko nim parkovima, koje su Grci zvali paradejsos (odatle docnija re paradis, koja je u hri ansko doba po ela zna iti raj). Po tim carskim imanjima postojala su umska lovi ta sa obiljem divlja i, predvi ena za carev lov, dalje, bogati vo njaci i rasadnici u kojima su gajene inostrane biljke. Caru su pripadale i krupne zanatske radionice, na

primer, velike radionice u Fenikiji, u kojima je izra ivan skupocen purpur. REFORME DARIJA I ORGANIZACIJA PERSISKE DR AVE POD AHAJMENIDIMA Otsustvo vrstih veza, koje bi povezivale pojedine delove Persiskog carstva, i o tra klasna borba koja se razbuktala pred krajKambizove vlade i na po etku carevanja Darija I zahtevali su sprovo enje niza reformi, koje e iznutra oja ati Persisku dr avu. Po svedo anstvu gr kih istori ara, Darije je itavu Persisku dr avu podelio na niz oblasti (satrapija), razrezao svakojoblasti odre eni danak, koji se morao redovno pla ati carskojblagajni, i sproveo nov anu reformu, utvrdiv i za celu dr avu jedinstvenu zlatnu monetu (darik 8,4 grama zlata). Dalje je Darije otpo eo iroku gradnju puteva, spojiv i velikim putevima najva nije centre dr ave, organizovao izvrsnu slu bu veze, najzad, u potpunosti reorganizovao vojsku. Zahvaljuju i tim reformama Darija I i daljojdelatnosti njegovih naslednika. Persiska dr ava dobila je novu organizaciju, koja se u znatnojmeri temeljila na kori enju kulturnih tekovina pojedinih naroda koji su u li u sastav ogromne monarhije. Iako su Darijeve reforme u znatnojmeri dovele do centralizacije dr ave pomo u slo enog birokratskog sistema uprave, ipak je Persija u mnogome zadr ala primitivni karakter staroga plemenskog saveza. I pored svog apsolutizma, car je u izvesnom pogledu zavisio od uticaja najvi ih pretstavnika stare rodovsko-plemenske aristokratije. Tako je, po Herodotu, Darije bio izabran za cara na savetovanju sedam najuglednijih Persijanaca, koji su zadr ali pravo da imaju pristupa caru bez prethodne prijave; pritom je car bio du an da sebi uzima enu obavezno iz porodice jednog od tih aristokrata. ak je i Kserks, po Herodotovim re ima, pre no to e povesti pohod na Grke, morao da to pitanje razmotri na savetovanju pretstavnika najvi e aristokratije. Ali je vremenom starinski rodovski savez sve vi e i vi e dobijao oblike klasi ne staroisto ne despotije, iji su pojedini elementi bili preuzeti od Egip ana i Vavilonjana. Po svojprilici, pod neposrednom carevom vla u stajali su najvi i inovnici, koji su u carevo ime upravljali pojedinim granama centralne uprave: finansijama, sudstvom i vojskom. Car je imao i svog li nog sekretara, koji je sastavljao carske ukaze. Centralna vlast, u li nosti samoga cara, aktivno se me ala u razne grane lokalne uprave. Tako je car razmatrao albe podanika, na primer, sve tenika nekog hrama, odre ivao poreske privilegije, izdavao li no nare enje o zidanju hrama ili gradskih zidova. Svaki carev dekret, snabdeven njegovim pe atom, smatran je zakonom koji ne podle i ukidanju. itav sistem uprave nosio je jasno izra eni birokratski karakter i realizovan je pomo u velikog broja inovnika. Car je sa inovni tvom op tio preko specijalnih poslanica. Na dvoru i po svim kancelarijama vladalo je najbri ljivije knjigovodstvo. Sve naredbe uno ene su u specijalne protokole i dnevnike, koji su obi no vo eni na aramejskom jeziku, koji je postepeno postao op tedr avni jezik. U vr enju centralizovane uprave doprinela je du nost vrhovnog dr avnog inspektora (carevo oko), koji je po carevom nalogu vr io odgovorne funkcije kontrole, naro ito u pojedinim oblastima. Ja anju centralne vlasti doprinelo je, dalje, koncentrisanje sudske vlasti u rukama cara i specijalnih carskih sudija. Ove carske sudije polazile su u svojojdelatnosti od principa neograni enog carevog apsolutizma. Herodot kazuje, kada ih je Kambiz pozvao sebi na savetovanje, oni su prona li zakon koji persiskom caru dozvoljava da ini sve to za eli. Ove carske sudije postavljao je car do ivotno; oni su se mogli smeniti samo u slu aju da u ine prestup ili budu optu eni za mito. Du nost carskog sudije ponekad je ak prelazila u nasle e. Jedno od va nih sredstava za u vr enje iroke Persiske dr ave bila je nov ana reforma. U itavojzemlji bila je u opticaju jedinstvena dr avna zlatna moneta darik.

3.000 darika inilo je najvi u te insku i nov anu jedinicu persiski talanat. Kovanje zlatne monete progla eno je za isklju ivo pravo centralne vlasti. Otsada je persiski car garantovao ta nost te ine i istotu jedinstvene op tedr avne zlatne monete. Zato je Darije naredio da se zlatni pesak ispira do to je mogu e ve e isto e i da se od takvog zlata kuje novac. Lokalni vladari i upravlja i pojedinih oblasti i gradova dobili su pravo da kuju samo srebrni i bakarni novac. Sitan srebrni novac bio je persiski ekel, koji je iznosio 1/20 darika (5,6 grama srebra). U isto vreme, Darije je odredio i razmere poreza koje su pojedine oblasti imale da pla aju carskojblagajni, u skladu sa svojim privrednim razvitkom. Ubiranje poreza predavano je pod zakup trgova kim ku ama ili pojedinim zakupcima, koji su na tome sticali ogromna bogatstva. Zato su porezi i zakupi padali na stanovni tvo kao te ko breme. Organizacija privredno-finansiske uprave zemlje, tesno vezana za porast privrednog ivota, a osobito trgovine, duhovito je istaknuta kod Herodota slede im re ima: Persijanci nazivaju Darija iftom zato to je ustanovio odre eni porez i preduzeo druge sli ne mere. Veliki zna ajza razvitak trgovine i koordinaciju itavog privrednog ivota imala je iroka organizacija izgradnje puteva i slu be veze. U tom pogledu Persijanci su iskoristili veliki brojstarih hetskih i asirskih puteva, prilagodiv i ih upotrebi za trgova ke karavane, za prevoz po te i prebacivanje trupa. Pored toga, izgra en je i itav niz novih drumova. Me u glavnim putevima, koji su povezivali najva nije trgova ke i administrativne centre, osobit zna ajimala je krupna magistrala koja je dobila ime carski put. Ovajdrum vodio je od Egejskog primorja Male Azije do centra Me ure ja. On je i ao od Efesa ka Sardu i Suzi, preko Eufrata, Jermenije i Asirije, niz Tigar. Podjednako va an put vodio je iz Vavilona, preko Zagra, pokrajBehistunske stene, ka baktriskoji indiskojgranici. Najzad, poseban put sekao je itavu Malu Aziju, od zaliva kod Ise do Sinope, spajaju i podru je Egejskog Mora sa Zakavkazjem i severnim delom Prednje Azije. Gr ki istori ari saop tavaju o sjajnojure enosti. tih uzoritih persiskih puteva. Oni su se delili na parasange (5 km) i na svakih 20 kilometara sagra ena je carska stanica sa gostionicom. Tim putevima kretali su se kuriri sa carskim poslanicama. Mo da su se ve tada slu ili signalima pomo u vatre. Na granicama oblasti i pustinja podignuta su utvr enja i sme teni garnizoni, to svedo i o vojnom zna aju tih puteva. O uvanje dr avnog jedinstva, za tita granica i ugu ivanje ustanaka u zemlji zahtevali su organizovanje vojske. U vreme mira staja a vojska sastojala se od odreda Persijanaca i Me ana, koji su inili osnovne garnizone. Jezgro te staja e vojske inila je carska garda, koja se sastojala od konjanika-aristokrata i 10.000 besmrtnih pe aka. Careva telesna garda u dvoru sastojala se od 1.000 vojnika. Za vreme rata mobilisana je ogromna vojska po itavojdr avi, pri emu su pojedine oblasti bile du ne da daju odre eni brojvojnika. Reorganizacija vojske i vojne ve tine, koju je zapo eo Darije, doprinela je porastu vojne mo i Persiske dr ave u doba Ahajmenida. Gr ki istori ar Ksenofont slika u ne to idealizovanom obliku visoki stepen organizovanosti vojske u starojPersiji. Sude i po njegovom kazivanju, persiski je car sam odre ivao veli inu trupa u svakojsatrapiji, brojkonjanika, strelaca, pra ka a i titono a, kao i brojnost garnizona po pojedinim tvr avama. Persiski car je svake godine vr io smotru persiske vojske, naro ito onih trupa koje su bile raspore ene oko carske rezidencije. U daljim oblastima te smotre vojske vr ili su specijalni carski inovnici, naimenovani u tu svrhu. Na organizaciju vojske obra ana je osobita pa nja. Za dobro stanje vojske satrapi su dobijali povi ice i nagrade u vidu skupocenih darova, a zbog r avog odr avanja vojske oni su smenjivani sa du nosti i podvrgavani te kim kaznama. Veliki zna ajza centralizaciju vojske i uglavnom vojne uprave imala je organizacija velikih vojnih

okruga, koji su obuhvatali po nekoliko oblasti. Da bi se iznutra u vrstila Persiska dr ava, bilo je preko potrebno organizovati odre eni sistem lokalne uprave. Jo je Kir obrazovao od pokorenih zemalja velike oblasti, kojima su upravljali posebni upravnici, koji su dobili naziv satrapi (od persiske re i kh atra-pavan uvari zemlje). Ti su satrapi pretstavljali neku vrstu carevih namesnika i okupljali su u svojim rukama sve niti uprave datom obla u. Oni su bili du ni da odr avaju red u svojojoblasti i da u njojugu uju ustanke. Satrapi su stajali na elu mesnoga sudstva i imali krivi nu i gra ansku jurisdikciju. Oni su komandovali trupama date oblasti, imali svoju li nu gardu i upravljali snabdevanjem vojske. Po carevom odobrenju, oni su ak mogli da rukovode vojnim ekspedicijama protiv susednih zemalja. U satrapovim rukama bile su skoncentrisane i finansisko-poreske funkcije. Satrapi su bili du ni da ubiraju poreze, da razrezuju nove namete i da sve da bine predaju carskojblagajni. Oni su vodili nadzor nad privrednim ivotom svoje oblasti, naro ito nad razvitkom zemljoradnje. Najzad, oni su imali pravo da postavljaju i smenjuju inovnike u granicama svoje oblasti i da kontroli u njihov rad. Prema tome, satrapi su se, imaju i ogromna ovla enja, esto pretvarali u gotovo nezavisne vladare i imali svojsopstveni dvor. Nemaju i mogu nosti da u potpunosti pot ine svojoj kontroli sve delove svoje ogromne dr ave, persiski carevi su sasvim svesno prepu tali mesnim dinastama itav niz prerogativa. Tako su, na primer, carevi Kilikije vladali svojim carstvom kao satrapi sve do kraja V veka pre n. e. U MalojAziji, Siriji, Fenikiji i Palestini, u SrednjojAziji i dalekim isto nim perifernim oblastima, na granicama Indije lokalni su kne evi sa uvali svoju vlast, upravljaju i otsada svojim oblastima u ime persiskog cara. Ova preterana samostalnost mesnih upravlja a ili satrapa esto je dovodila do ustanaka i zahtevala intervenciju persiskih careva. Tako je Darije bio primoran da zarati protiv Oroita, satrapa Lidije, i Arianda, satrapa Egipta, i da ih strogo kazni zbog njihove preterane samostalnosti, koja se ponekad izra avala u nepokoravanju persiskom caru i ak u tajnom ubistvu carevog glasnika. Jo pod Darijem Persisko je carstvo bilo podeljeno na 23-24 satrapije, koje su pobrojane na Behistunskom, Nak irustamskom i Sueckom natpisu. Spisak satrapija, sa nabrajanjem poreza koje su one pla ale caru, navodi i Herodot. Ali svi ti spiskovi nemaju uvek strogo administrativni karakter. I pored poku aja persiskih careva da donekle ograni e veliku samostalnost satrapa, koja se ponekad pela do samovolje, satrapije su ipak dugo vremena uvale mno tvo specifi nih lokalnih crta. U pojedinim satrapijama jo su vladali mesno pravo (Vavilon, Egipat, Judeja), mesni sistemi mera i te ina, administrativna podela (egipatske nome), poreska neprikosnovenost i privilegije hramova i sve tenstva. Sa uvali su se i lokalni jezici, koje je me utim sve vi e potiskivao aramejski jezik zvani ni jezik zapadnog dela dr ave. Osnovu Persiske dr ave inila su iranska plemena, ujedinjena u jednu jaku dr avu, pod vla u cara. U tojdr avi Persijanci su zauzimali privilegovan polo aj kao vladaju a narodnost Persijanci su bili oslobo eni svih poreza, tako da je sav teret poreskog zadu enja padao na narode koje su Persijanci pokorili. Persiski carevi na svojim natpisima uvek su nagla avali zasluge i odlike, kao i dominantan polo ajPersijanaca u dr avi. Na svome nadgrobnom natpisu Darije je pisao: Koplje persiskog ratnika prodrlo je daleko, persiski ratnik u estvovao je u bitkama daleko od Persije, on ne strepi ni pred kakvim neprijateljem. U ideolo kom i kulturnom pogledu Persijance su ujedinjavali jezik i jedinstvena religija, naro ito kult vrhovnog boga Ahuramazde. Ali sa postupnim pretvaranjem Persije u ogromnu dr avu po ele su se pojavljivati i nove forme ideologije, koja je nastojala da zasnuje pretenzije persiskih careva na svetsku vladavinu. Persiski car nazivao se carem zemalja ili carem nad carevima. ta vi e, nazivali su ga gospodarem svih ljudi od sun evog izlaska do zalaska. U cilju

u vr enja carske vlasti kori ena je staropersiska religija, koja je mnogo ta primila od sve teni kih teorija starih naroda Prednje Azije i Egipta. Po tojpoliti ko-verskoj teoriji, persiski vrhovni bog Ahuramazda, tvorac neba i zemlje, u inio je persiskog cara vladarem itave te prostrane zemlje, jedinim gospodarem nad mnogima, nad planinama i ravnicama sa obe strane mora, sa obe strane pustinje. Na zidovima velikog persepoljskog dvora persiskih careva pretstavljeni su dugi redovi podanika, koji nose najraznovrsnije danke i bogate darove persiskom caru, sa svih krajeva sveta. Na zlatnim i srebrnim tablicama Darije I je lakonski i izra ajno javljao o ogromnim razmerama svoje dr ave: Darije, veliki car, car nad carevima, car zemalja, sin Histaspov, Ahajmenid. Car Darije veli: Ovo carstvo kojim ja vladam od Skitije, koja je iza Sogdijane, pa do Ku a (tj Etiopije) i od Indije pa do Sarda dao mi je Ahuramazda, najve i me u bogovima. Neka za titi Ahuramazda mene i mojdom. SPOLjNA POLITIKA DARIJA I Nastavljaju i politiku svojih prethodnika, Kira i Kambiza, Darije I je sebi stavio u ciljda Persiju pretvori u najmo niju dr avu, koja e gospodariti drugim zemljama. Jo je Kir pokorio indiska plemena kod Hinduku a i u dolini Kabula, napose, pleme Gandhara. To pleme spominje i Darije na svome velikom Behistunskom natpisu, me u plemenima i oblastima koji su ulazili u sastav persiske dr ave. Po svojprilici Darije je pretvorio u posebnu satrapiju ravnicu to le i u podno ju Solomonovih planina, sve do sliva Inda. Te e i, u jagmi za indiskim zlatom, da prodre dalje u Indiju, Darije je poslao jednu flotu, pod komandom Karca Skilaksa, da ispita tok Inda i pomorski put od u a Inda do Crvenog Mora. Problem pomorskih komunikacija zauzimao je va no mesto u Darijevojpolitici. Da bi to te nje povezao Egipat sa Mesopotamijom i Iranom pomo u jednog direktnog pomorskog puta, Darije je zavr io velike radove koje je faraon Neho bio zapo eo na prokopavanju kanala od Nila do Crvenog Mora. Na natpisu postavljenom krajSueckog kanala Darije s gordo u veli: Car Darije ka e: Ja, Persijanac iz Persije... zauzeo sam Egipat, naredio da se ovajkanal prokopa iz reke po imenu Pirava (tj Nil. V. A.), koja te e u Egiptu, pa do mora, koje, polazi iz Persije; onda je tajkanal bio prokopan onako kako sam to ja bio naredio, i la e su iz Egipta krenule tim kanalom u Persiju, kao to sam to i eleo. Osobitu Darijevu pa nju privla ile su zemlje to le e severno od Irana. Mogu e je da je jo Kir vodio borbu sa severnim nomadima, da je ratovao sa Baktrijcima i Sakima i, najzad, da je poginuo za vreme jednog upornog rata sa plemenima Srednje Azije, negde u podru ju reke Jaksarta (Sir-Darja). U svakom slu aju, oblasti naseljene Skitima bile su osvojene jo pre Darijevog stupanja na presto. A u popisima oblasti koje spadaju u sastav Persiske dr ave pod Darijem I, pominju se i Horezm, Baktrija, Sogdijana i nekoliko plemena Saka (Skita). Vode i upornu i trajnu borbu sa plemenima Srednje Azije i Zakavkazja, Darije je bio primoran da u cilju u vr enja svojih severozapadnih granica preduzme pohod na evropske Skite (512 g. pre n. e.). Iskopavanja koja su sovjetski arheolozi izvr ili u raznim krajevima Srednje Azije (Horezm, Termez itd.) svedo e o tome da su tu od davnina ivela razna plemena i narodi, koji su od vremena neolita imali svoju specifi nu kulturu, nesumnjivo, vezanu za kulturu staroisto nih naroda Irana, Indije i Kine. Po to se sasvim pribli io podru ju Egejskog Mora, nastanjenom gr kim plemenima, Darije je otpo eo sistematsku pripremu za dalje prodiranje na zapad, imaju i za ciljda osvoji sve gr ke oblasti. Darije je poslao u Gr ku jednu ekspediciju, sa Demokedom na elu, koja je proputovala Gr ku i stigla ak do Tarenta. Da bi u vrstio svoje ju no krilo, Darije je osvojio Barku, utvrdiv i se na libiskojobali Severne Afrike. Na severnom krilu Darije je poveo borbu sa Skitima i prodro u Trakiju. Otpo ev i borbu sa Grcima,

Darije je osvojio Trakiju, Vizant, Samos i druga gr ka ostrva, stigav i do obala Egejskog Mora i neposredno se sukobiv i sa gr kim plemenima i dr avama. Fantasti ni san o vladavini Persije nad celim svetom poku ao je da svojom politikom ostvari i naslednik Darija I Kserks (486-465 g. pre n. e.), koji je naumio da pokori sva gr ka plemena i da zasnuje svoju vladavinu nad itavim Sredozemnim Morem. Ovu Kserksovu zamisao Herodot sjajno formuli e u govoru koji Kserksu stavlja u usta: ..Ako osvojimo Atinjanje i njima susedni narod to zauzima zemlju Fri anina Pelopsa, onda emo granice persiske zemlje pomeriti sve do Zevsovog etra. Sunce ne e vi e gledati nijednu zemlju izvan granica na e zemlje: zajedno sa vama, ja u pro i itavom Evropom, i sve zemlje pretvoriti u jednu. Ako mi pokorimo ovde nabrojane narode, onda, to se ka e, ne e ostati vi e nijednog grada, nijednog naroda koji bi se usudili da se upuste u bojsa nama. Dakle, stavi emo igo ropstva kako na one koji su nam krivi tako i na nevine. Ali je ova politika borbe za svetsku vladavinu dovela Persiju do neminovne katastrofe. Gr ki se svet ujedinio, i umeo je da pru i otpor persiskom osvaja u. Staroisto na despotija pokazala se slabijom od razvijenijih i progresivnijih anti kih dru tava i gr kih dr ava. Fa isti ki falsifikatori istorije, izopa uju i i falsifikuju i sadr inu malo prou enih staropersiskih natpisa, proglasili su staropersiski narod za arijevskonordiski narod Azije, koji je stvorio ogromnu dr avu na starom Istoku; ona se raspala tobo e samo sa tog razloga to je juna ki heroizam nordiske rase oslabio pod uticajem me anja Persijanaca i persiske kulture sa autohtonim plemenima i kulturama Prednje Azije, naro ito semitskog Me ure ja. Me utim itava ta tendenciozna, reakcionarna i iskonstruisana koncepcija ne mo e izdr ati nau nu kritiku. Moderna nauka ne raspola e nikakvim podacima koji bi mogli utvrditi makar i elemente takozvane i o ito mitske arisko-nordiske rase Azije, jer su i Persijanci jo u najstarija vremena pretstavljali u etni kom i kulturno-istoriskom pogledu krajnje pome anu grupu plemena. Podjednako je antinau no i tvr enje fa isti kih istori ara da je ukr tanje staropersiske kulture sa kulturnim stvaranjem naroda Mesopotamije dovelo do opadanja samonikle persiske kulture i do slabljenja Persiske dr ave. Mi znamo da su iranska plemena preuzela od Asiraca-Vavilonjana klinasto pismo i mnoge elemente njihove materijalne i duhovne kulture, kao i dr avnog ivota. Tako su, na primer, Persijanci preuzeli od Vavilonjana tehniku izrade vi ebojne glazure cigala (kalj, pomo u kojih su stvarani rasko ni emaljirani omamenti zgrada, sa uvani u SrednjojAziji, u vidu relikata. Tekovine u izgradnji puteva i finansisku organizaciju dr ave pozajmili su Persijanci od Vavilonjana, Asiraca i drugih starih naroda Prednje Azije. Najzad, oblici pravni ke dokumentacije i imovinskog prava preuzeti su od starih Vavilonjana. Stoga nema nikakvih osnova za tvr enje da su sto arska plemena Irana ma ta izgubila zbog svog op tenja sa visoko razvijenim i od starina kulturnim zemljoradni kim i stalno nastanjenim narodima Prednje Azije. Zahvaljuju i irokom kori enju bogatoga kulturnog nasle a starih naroda Prednje Azije, kultura persiske robovlasni ke dr ave Ahajmenida nije propala ve je, naprotiv, procvetala. RELIGIJA STARIH PERSIJANACA Malobrojni klinasti natpisi na staropersiskom jeziku iz doba Ahajmenida, persiske pretstave i spomenici materijalne kulture toga vremena, kao i neka svedo anstva gr kih pisacaomogu uju nam da samo u op tim crtama rekonstrui emo najstariju religiju Persijanaca, Verski zbornik starih Persijanaca Avesta sastavljan je na osnovu starinskih predanja u poznija vremena, sve do po etka vlade Sasanida (III vek n. e.). Samo neki najstariji delovi Aveste, na primer, Gati (svete pesme), odra avaju

stare religiske pretstave Persijanaca, koje vode poreklo iz doba Ahajmenida. Najstariji verski nazori Persijanaca bili su obele eni velikom primitivno u i potpuno su odgovarali onom starom rodovskom poretku koji se zasnivao uglavnom na sto arskoji zemljoradni kojprivredi, stalno nastanjenog tipa, ali koji je jo uvao crte nomadskog ivota. Tako je u Avesti sa uvana himna zemlji, sa popisom svetih brda. A Herodot direktno navodi da su Persijanci prinosili rtve na najvi im planinama. Kao ostali staroisto ni narodi, i Persijanci su po tovali svetu vodenu stihiju, koju su oni zami ljali kao prvobitne vode ili kao sveto jezero Voruka a. Osobito po tovanje u ivala je sveta vatra, koja je smatrana sinom vrhovnog boga. Njojsu prino ene rtve na. prostim oltarima, obi no pod vedrim nebom, kao to to vidimo na pretstavi sa uvanoj na Darijevojgrobnici. Ovajkult svete vatre stekao je docnije osobit zna aji bio veoma rasprostranjen kao centralni kult persiske religije; on se kod Persijancavatropolonika sa uvao sve do danas. Bog vatre (Atar) smatran je dobrim bogom, koji je pobedio troglavog zmaja Dahaku. Iz duboke starine vodi poreklo kult svetih ivotinja: bika, krave, konja i psa. Va no mesto u kultu zauzimale su i svete biljke od kojih se pravio opojni napitak haoma. Od vremena Darija I persiska se religija koristi za ja anje klasnog robovlasni kog dru tva i despotske dr ave. Za vrhovnog boga progla uje se Ahumarazda (Uzvi ena mudrost), koji je mahom prikazivan u obliku nebeskog cara koji se nalazi u krilatom sun evom disku. Darije ga na svojim natpisima naziva tvorcem koji je stvorio nebo, zemlju, oveka, koji je oveku stvorio sre u, koji je Darija u inio carem, koji je caruDariju predao carstvo. Prema tome, vrhovni bog-tvorac Ahuramazda pretstavlja se kao nebeski car, pokroviteljzemaljskog cara. Docnije se u persiskojreligiji prili no detaljno razra uje u enje o bo anskom poreklu carske vlasti. Vrhovnom bogu, njegovom proroku i caru uvek pripada epitet bo anski carski i neugasivi sjaj (hvarno), koji cara oro uje sa bo anskim suncem, daje mu ivotvornu, magisku silu i mogu nost da uvek pobe uje svoje neprijatelje. Iskonski dualizam, svojstven svakojprimitivnojreligiji, dobija u vezi sa tim u enjem jasno izra eni oblik. Dok se vrhovni bog Ahuramazda (gr ki Ormuzd) smatra blagim bogom svetlosti i dobra, dotle se za njemu suprotno na elo mraka, smrti i zla smatra Anhra-Majnju (gr ki Ariman). Za ovajverski dualizam tesno je vezana i odgovaraju a etika, koja od oveka zahteva da vr i sve du nosti asnog, skromnog i pravednog zemljoradnika. Pretvaranje Persije u ogromnu dr avu, koja je okupila mno tvo raznih naroda, zahtevalo je zavo enje jedinstvene dr avne religije i jedinstvenog kulta vrhovnog boga, carevog za titnika. Za Kserksove vlade po inje gonjenje starih kultova daiva, koji su sada progla eni za r ave duhove. Na jednom natpisu Kserks veli: Voljom Ahuramazde poru io sam te hramove daiva i naredio da se ubudu e ne klanjaju daivima. Tamo gde su se ranije klanjali daivima, po tovao sam ja Ahuramazdu. Tako je zaveden jedinstven kult vrhovnog boga Ahuramazde, carevog za titnika, pobednika nad snagama smrti, mraka i nad svima. neprijateljima cara i dr ave. Docnija predanja pripisivala su osnivanje toga verskog sistema i sprovo enje tih religiskih verovanja proroku Zaratu tri (Zoroastri). Otuda se staropersiska religija, a svojim karakteristi nim duahzmom i jasno izra enim eti kim karakterom, naziva zoroastrizmom. STAROPERSISKA KULTURA Persijanci su iroko iskoristili kulturne tekovine mnogih staroisto nih naroda. Jo je Herodot istakao da Persijanci primaju obi aje tu ih naroda ra e negoli ijedan drugi narod. Oni ak nose me ansko odelo, nalaze i da je ono lep e od doma eg, a u ratu stavljaju na sebe egipatske oklope. Staropersiska religija primila je asirskovavilonske uticaje. Legenda o stvaranju sveta i o svetskojkatastrofi potse a na

vavilonski mit o stvaranju sveta i svetskom potopu. Bog vatre stupa u bojsa zmajem Dahakom isto onako kao to bog Marduk stupa u borbu sa udovi tem Tiamat. Persiski car prikazivan je u vidu heroja koji pobe uje fantasti nu zver, isto onako kao to je pretstavljan starosumerski car i herojGilgame , iji su podvizi bili toliko rasprostranjeni po itavojPrednjojAziji. Najzad, vrhovnog boga Ahuramazdu Persijanci su pretstavljali u obliku nebeskog cara koji se nalazi u krilatom sun evom disku, to ivo potse a na analognu pretstavu vrhovnog boga Asiraca A ura. Mnogo ta preuzeli su stari Persijanci i u umetnosti od susednih naroda. Na jednoj bronzanojposudi iz Nehavenda sa uvala se pretstava u dosledno starosumerskom stilu. Reljefi koji pokrivaju zidove persiskih dvorova, po svojim si eima, delom i po umetni kom stilu i tehnici, veoma su bliski reljefima asirskog i novovavilonskog doba. Primena terasa i stepenica, kao i ogromnih statua genija- uvara carskog dvora, u vidu fantasti nih ivotinja ( edu-lamasu), ini arhitekturu Persije srodnom sa neimarstvom naroda stare Mesopotamije. Najposle, veoma iroku upotrebu stubova preuzeli su Persijanci iz Egipta. Zaslugu Persijanaca pretstavlja ve tina da stvarala ki prera uju sve te tu inske elemente u jedinstven monumentalni umetni ki stil, koji je osobito jasno izra en u ru evinama carskih dvorova sa uvanih u Persepolju, a naro ito na divnim reljefima koji pretstavljaju da benike persiskog cara. U staropersiskojreligiji i u umetnosti Persijanaca mogu se otkriti poneki tragovi i gr kog uticaja. S druge strane, Persijanci su nesumnjivo izvr ili izvestan uticajna razvitak anti ke kulture. Tako su na fasadi staropersiske grobnice koja se zove Dojilja i kne evska k i {Da i dukhtar) sa uvana dva protodorska stuba. U tom pogledu veoma je karakteristi an i staropersiski religiski dualizam, koji je uticajprirode na ivot ljudi tuma io ve itom i neprestanom borbom boga svetlosti sa bogom mraka. Ovo versko u enje, koje je u staroj Persiji bilo veoma ra ireno, izvr ilo je znatan uticajna razvitak gr ke verske filozofije, napose na razvitak poznogr kog gnosticizma, i u neku ruku stavljeno je u temeljhri anske religije. Na svojim isto nim granicama Persija se dodirivala sa indiskim plemenima, naro ito sa plemenom koje je nastanjivalo indisku oblast Gandhara. Mi znamo da su persiski carevi preduzimali pohode u oblast severozapadne Indije i stoga esto dolazili u dodir sa plemenima koja su naseljavala te indiske oblasti. Pri iskopavanjima u Indiji otkrivena su dela skulpture koja jasno svedo e o prodiranju gr ke umetnosti u ove daleke isto ne oblasti. Prema tome, Persija je postajala most koji je daleki isto ni svet i zemlje Prednje Azije spajao sa svetom anti ke kulture. XIX. STARAINDIJA Indija po svojojogromnojteritoriji i po svome mnogomilionskom stanovni tvu jedna od najve ih zemalja na svetu odigrala je u svetskojistoriji krupnu istorisku ulogu. Jo u III mileniju pre n. e. postojale su u severozapadnojIndiji dr ave nastanjene kulturnim plemenima, koja su imala svoje specifi no pismo. Kultura stare Indije dostigla je svojprocvat u I mileniju pre n. e. i izvr ila znatan uticajna kulturni razvitak susednih naroda, to je na lo svog odraza i u sna nom irenju budizma. IZVORI Prou avanje stare istorije Indije nailazi na Velike te ko e usled nedostatka izvora i te ine njihovog ispitivanja. Istoriska tradicija sa uvala se u veoma izopa enom obliku. Letopisi i hronike koji spadaju u pozni period, pru aju ispitiva u malo materijala. Tako, na primer, Ka mirska hronika spada u XII vek pre n. e. i sadr i mno tvo zapletenih predanja, koja se mogu koristiti samo sa velikom oprezno u. Dragocene vesti o najstarijem periodu istorije Indije mogu se izvu i iz svetih

knjiga Indusa, takozvanih Veda, koje spadaju pribli no pred krajII milenija pre n. e. Vede sadr e verske himne, stare legende i zbornike starih basmi i rtvenih formula. One nam daju bogat materijal za karakteristiku najstarije religije Indusa u ono doba kada je severozapadna Indija bila plen osvajanja inozemnih naroda. Iz Veda se mogu izvu i i neki podaci koji se ti u privrednog i dru tvenog ure enja Indije na po etku I milenija pre n. e. Ali se religiske knjige Veda mogu koristiti samo uz veliku opreznost, pri emu ne treba zaboravljati da rukopisi tekstova najstarijeg dela Veda, takozvane Rigvede, vode poreklo tek iz III veka pre n. e. Neke vesti o najstarijoj istoriji Indije mogu se dobiti iz velikoga epskog speva Mahabharata i speva Ramajana. Ovi spevovi, koji pretstavljaju plodove visokog umetni kog stvarala tva, sadr e u sebi ive ilustracije socijalne istorije i ivota stare Indije. Ali e tu istori ar na i veoma malo materijala za rekonstrukciju stare politi ke istorije Indije. Znatno ve u vrednost imaju stari zbornici prava. To su mahom zbornici obi ajnog prava (takozvani Dharma astra), koji su tesno vezani za religisko-magiske rituale i u ve ini slu ajeva slikaju idealizovani tip socijalnog ure enja, pro et religiskim tendencijama. Zbornici obi ajnog prava mnogo se vi e doti u ovekovih obaveza negoli njegovih prava.. Me u njima najve i interes pretstavljaju: zbornik zakona koji je, po predanju, sastavio u eni pravnik Apastamba i koji spada u IV vek pre n. e., dalje, znameniti zakoni Manua, sastavljeni oko III veka pre n. e., i jedna politi ko-ekonomska rasprava, ili uputstvo za careve kod sastavljanja ukaza, Artha astra (nauka o politici), iz istog vremena; ta rasprava pripisuje se Kautili, jednom od ministara indiskog cara andragupte iz dinastije Maurija. Svi ovi zbornici staroga prava karakteri u dru tveno i dr avno ure enje stare Indije u doba formiranja kastinskog sistema. Izvestan zna ajza prou avanje istorije stare Indije imaju i inostrani izvori. Me u anti kim piscima koji su pisali o Indiji treba pomenuti Herodota, koji nam je sa uvao itav niz interesantnih vesti o Indiji. Znatno ve i materijal sakupio je gr ki geograf Megasten, koji je bio nekoliko puta u Indiji, poslat od Seleuka Nikatora kao poslanik indiskom caru andragupti (oko 300 g. pre n. e.). Na alost, od njegovog dela sa uvali su se samo manji fragmenti. Osobito dragocene vesti sa uvane su kod gr kog istori ara iz II veka n. e. Arijana, koji je ostavio kapitalan opis Indije i kriti ku istoriju osvajanja Indije od strane Aleksandra Makedonskog. Kod sastavljanja svoga dela Ariijan je iskoristio vesti Ptolemeja, sina Lagovog, i drugih vojnih komandanata Aleksandrovih, a uz to i spise gr kih poslanika, sastavljene na osnovu indiskih dokumenata iz IV veka pre n. e., napose Megastenovo delo. Arijanovo delo, koje sadr i mno tvo va nih vesti, crpenih iz dobrih izvora, pretstavlja veliku vrednost za modernog ispitiva a. Arijan je sa uvao interesantne podatke o sistemu ve ta kog navodnjavanja i kastinskog poretka u starojIndiji. Neki podaci o starojIndiji mogu se izvu i iz persiskih natpisa doba Ahajmenida, naro ito iz Darijevih natpisa u Persepolju i Nak i-Rustamu. Ti natpisi omogu uju nam da govorimo o uzajamnim odnosima koji su postojali izme u Persije i Indije u VI-V veku pre n. e. Dalje, pretstavlja nesumnjiv interes prou avanje kineskih izvora koji sadr e vesti o starojIndiji, naro ito dela kineskih pisaca koji su iveli u II veku pre n. e. Kineski izvori daju bogat materijal za istoriju Indije u budisti ko doba, kada su odnosi izme u Indije i Kine postali prisniji. Budisti ke haxije doprinele su znatnom zbli enju izme u Indije i Kine. Tako je kineski haxija Fasjan, koji je iveo u IV-V veku n. e. i proputovao celu Indiju sve do Cejlona, ostavio interesantan opis Indije toga vremena. On prili no detaljno opisuje sistem uprave i socijalne odnose koji su postojali u prigang kim provincijama za vlade (IV-V vek n. e.). andragupte II

Vikramaditje. Najzad, vrlo veliki zna ajza istoriju stare Indije imaju staroindiski natpisi na eni na teritoriji Indije. Na alost, ti natpisi spadaju u relativno pozno vreme, uglavnom u budisti ko doba. Me u njima osobit zna ajimaju natpisi iz vremena A oke. PRIRODNI USLOVI Geografski uslovi Indije vanredno su slo eni i raznovrsni. Indija pretstavlja ogromno poluostrvo, gotovo itav kontinent, otse en od svega okolnog sveta dvama okeanima i najve im planinskim grebenom na svetu, Himalajima. Gentralni deo, takozvani Dekan, pretstavlja najstariji deo poluostrva, koji je prvobitno mo da inio ostrvo. To je visoravan, koja dosti e 2500 m visine, obuhvata planinske i stepske oblasti, xungle i savane, malo prilago ene ljudskom ivotu, naro ito na onim mestima gde vladaju jake su e. Najpodesnije za ivot ljudi jesu oblasti severozapadne Indije, velike aluvijalne ravnice Inda i Ganga. Obilje vode, plodno tle i blaga klima doprineli su tome da su se ovde jo u dubokojstarini obrazovale velike dr ave. Obalski pojas Indije relativno je slabo razu en. Delte Inda i Ganga su muljevite i nepodesne. Morske obale Indije ili su odve visoke i strme, ili su, naprotiv, odve niske. Samo na jugu postoje zalivi pogodni za ure enje pristani ta. Najpogodniji deo ju ne Indije za stanovanje jeste jugozapadna Malabarska obala, sa njenom bujnom vegetacijom i prijatnom klimom. STANOVNI TVO Stanovni tvo je vanredno aroliko i razli ito. Po zvani nom izve taju, 1911 g. u Indiji je zabele eno 220 pojedinih jezika. Osnovno stanovni tvo Indije ine Dravidi (Melanoindusi), koji obrazuju prostranu i slo enu grupu plemena mrke puti i niskog rasta, koja nastanjuju uglavnom srednji i ju ni deo Indije. Me utim, najstariji etni ki slojIndije jesu plemena koja govore jezicima Munda. Ta plemena ive u sredi nim provincijama Indije, na Himalajima i u ota-Nagpuru. O velikojrasprostranjenosti u starini plemena Munda svedo e veliki brojsitnih grupa tih plemena, koja su rasuta po itavojIndiji, kao i specifi na toponimika, tesno vezana za drevne oblike jezika Munda. Veoma primitivni jezici Munda bliski su jezicima plemena indokineske grupe. NAJSTARIJI GRADOVI I DR AVE Indija je naseljena jo od najstarijih vremena. Arheolo ka iskopavanja vr ena na raznim lokalitetima Indije svedo e o tome sa svom jasno om. U provinciji Madras, u okrugu Belari, na ena je jedna grn arska radionica iz vremena neolita, a u okrugu Mirzapur otkriveni su neolitski grobovi. Neka indiska plemena, na primer pleme Gonda, sve doskora ivela su u uslovima kamenog doba, slu e i se kamenim oru ima, lukom i strelama. Na alost, arheolo ko prou avanje Indije jo se ne nalazi na dovoljnojvisini, i zato jo nije mogu e sukcesivno prou iti sve stadije razvitka ljudske kulture na teritoriji Indije. Najstariji spomenici koji nam omogu uju da govorimo o postojanju kulturnih dr ava u Indiji, na eni su u severozapadnojIndiji, u slivu Inda, u Harapi (Penxab) i u Mohenxo-Daro (provincija Sind). Tu su ispod budisti kih gra evina, na velikojdubini na ene stare zgrade sazidane od cigala. To su bile ru evine itavog jednog velikog grada, u kome su otkrivene mnogobrojne ulice i ku e, ponegde podignute na vi e spratova. U nekim ku ama na eno je mno tvo odaja, soba, hodnika i sala. Veoma je mogu e da su to, bili hramovi, monumentalne zgrade sa debelim zidovima, koji su dostizali 7-8 stopa debljine. U hramovima su na eni oltari od manjih glaziranih cigala, oluci i stepenice. U ru evinama je na eno mno tvo predmeta materijalne kulture i umetni kih dela, napose, glineno posu e razli itog tipa, izra eno bez lon arskog vitla i pomo u njega. Pored bojene keramike tu su na ene i terakotne statuete ljudi i ivotinja, prstenje od plave staklene paste, kosti i figure za igru na tabli. Osobit interes pretstavlja kameno oru e od ro ne materije i kamena i

veoma mali brojmetalnih predmeta, to svedo i o tome da ta naselja spadaju u doba prelaza sa kamena na metal. Najve i istoriski zna ajpretstavljaju pe ati od tvrdog kamena, mekog steatita, slonove kosti i gline, koji su tu na eni u velikojkoli ini. Ti su pe ati ukra eni verskim pretstavama svetih ivotinja (naro ito bika), kao i natpisima. Sude i po tim natpisima, u starojIndiji je u to doba postojalo tipi no slikovno hijeroglifsko pismo, koje veoma potse a na najstariju hijeroglifiku Egip ana i Sumeraca. Ti natpisi dosad jo nisu pro itani, iako je e ki nau nik B. Hrozni u inio duhovit poku ajda ih de ifruje. Upotreba glinenih cigala u gra evinarstvu, prva pojava metala, piktografsko hijeroglifsko pismo i postojanje najstarijih oblika kulta prirode svedo e o tome da su najstariji indiski gradovi ponikli po svojprilici u periodu formiranja primitivnog robovlasni kog dru tva. Veoma je mogu e da te gradove treba staviti u IV-III milenijpre n. e. Arheolo ki podaci dozvoljavaju nam da govorimo o vrlo dugom postojanju tih naselja gradskog tipa, u ijim su donjim slojevima na ene izra evine koje svedo e o Visokom tehni kom i umetni kom majstorstvu. U tom pogledu osobito su karakteristi na vajarska dela visoke umetni ke vrednosti, dalje, sjajne izra evine od fajansa, rezano kamenje, fini zlatarski ukrasi od zlata i srebra. Ovi se najstariji gradovi mogu upore ivati sa drugim gradovima i dr avama staroga Istoka, napose Sumera. Novu svetlost na taj problem bacaju nedavna iskopavanja u Ki u, E nuni i Hafaxi. Tu su na eni kameni pe ati sa urezanim pretstavama, me u kojima je naro ito interesantan pe at sa pretstavom povorke slonova, kao i statueta ene sa tipi no indiskim turbanom na glavi. Ove injenice omogu uju nau nicima da pretpostavljaju da su izme u stare Indije i Sumera u IV-III mileniju pre n. e. postojali kulturni i trgova ki uzajamni uticaji. Narodi koji su nastanjivali ju nu Indiju, jo u dubokojstarini pro li su kroz iste stadije svoga kulturnog razvitka. Tako je u ataldrugu (Majsor) na eno est kulturnih slojeva. U najstarijem sloju na eno je oru e iz kamenog doba i keramika ukra ena geometriskim ornamentom, koja poti e iz IV milenija pre n. e. U gornjim slojevima na eni su predmeti koji pripadaju XIII veku n. e. Nedovoljan brojarheolo kih istra ivanja ne dozvoljava da se podrobnije prou i to doba i da se proprate dalji stadiji u razvitku indiske civilizacije. Zato smo prinu eni da odmah pre emo na krajII milenija pre n. e. ARIJCI OSVAJAJU SEVERNU INDIJU Indija je u ovom periodu bila nastanjena plemenima tamne ko e, iji su se potomci danas sa uvali u srednjem i ju nom delu Indije i nose naziv Dravidi. Ova prostrana grupa me ovitih plemena pretstavlja glavninu uro eni kog stanovni tva Indije. Ona se deli na primitivnija plemena koja ive u planinama i xunglama, i na kulturnija plemena koja nastanjuju plodna podru ja. U svome na inu ivota savremena plemena Dravida sa uvala su mno tvo relikata iz starine, naro ito u Dekanu, gde su se najbolje sa uvali obi aji, jezik, knji evnost i umetnost Dravida. Zato neki indiski nau nici smatraju da se preariska epoha najbolje mo e prou iti na osnovu relikata starinske kulture sa uvanih kod glavnog stanovni tva Indije, kod Dravida. U doba osvajanja Indije od strane ariskih plemena, plemena Indije sa tamnom ko om ve su imala izvesnu civilizaciju. Ona su ivela po gradovima, njihovi trgovci upu tali su se na daleka putovanja morem. Mo e se pretpostavljati da su ariski osvaja i zatekli kod uro enika seosku op tinu, sistem obrade zemlje t poresko zadu enje. Doma e stanovni tvo Indije (II milenijpre n. e.) pokorila su plemena svetle ko e, koja su si la sa planina Hinduku a i Pamira i preplavila plodne ravnice Penxaba i gornjeg toka Ganga. Uobi ajeno je da se ta plemena nazivaju ariska. Sama re arija u staroindiskom jeziku (sanskritu), isto onako kao u staropersiskom re ajrija, zna i iz dobre porodice, plemenit, aristokrata, pretstavljaju i dakle socijalan termin. Po

svojprilici, tako su se nazivali osvaja i, koji su sa severa prodrli u severozapadnu Indiju i pokorili lokalno stanovni tvo mrke puti, koje su oni nazivali dasju. U staroindiskom verskom zborniku Vede sa uvana je vest o geografskim granicama nastanjenosti tih plemena koja su zavojevala severnu Indiju. Tako se u Vedama pominju reke Avganistana, napose Kabul, pominju se Ind, Gang, Sarasvati i Himalaji. Po svoj prilici, plemena osvaja a nisu stigla do okeana. U Vedama ni ta se ne govori ni o moreplovstvu, ni o ribarstvu, a re samudra, koja je docnije ozna avala okean, u to doba zna i samo donji tok irokog Inda, koji uro enici jo i danas nazivaju morem Sind. Prema tome, ta plemena osvaja a najpre su se naselila u Petore ju, a zatim se po ela kretati na istok, osvajaju i oblasti u slivu Xumne i Ganga. EKONOMIKA I DRU TVENO URE ENjE Dugo vremena severna plemena ivela su u uslovima nomadskog sto arskog ivota. To potvr uje analiza jezika. Tako se u staroindiskom jeziku vo a plemena zvao gopati, u doslovnom prevodu vlasnik krava. Re borba (gavi ti) zna ila je e za sticanjem krava. U najstarijojreligiskojpoeziji bogovi i boginje esto se upore uju sa bikovima i kravama. S kravama se upore uju i zora i oblaci. Za vreme narodnih praznika prire ivana su takmi enja u konjskim trkama i prino ene su konjske rtve, koje su imale za ciljreligisko-magisku odbranu zemlje. O irenju sto arstva svedo e glavni produkti ishrane stanovni tva toga vremena mleko, buter, mast i meso. ak i u relativno poznome zborniku zakona Manua prvo mesto pripada upravo tim produktima ishrane: Hrana koju upotrebljavaju isposnici u umi, mleko, sok (svete biljke) soma, meso, nezgotovljeno na ve ta ki na in, naziva se po svojojprirodi rtvenom hranom. Veoma je mogu e da su najstarija indoariska plemena, ive i u uslovima sto arskog ivota, upala u severnu Indiju u potrazi za novim pa njacima. Na ovu injenicu prinu eni su da ukazuju ak i oni istori ari koji, donekle idealizuju i najstariju indoarisku kulturu, smatraju Arijce zemljoradnicima, izvode i re Arijevac tobo e od sanskritskog korena ri-ar (orati). Me utim ta se etimologija ne mo e smatrati dokazanom. Mo e se pretpostavljati da je zemljoradnja, zasnovana na ve ta kom navodnjavanju, ponikla u ovom delu Indije jo u dubokojstarini. U zakonima Manua pominje se zemljoradnja i isti e da se bavljenje zemljoradnjom dozvoljava brahmanu, naporedo sa sakupljanjem ita, pri emu se sakupljanje ita i divljeg pirinxa smatra osobito svetim zanimanjem. Na drugom mestu zakona Manua zabranjuje se skretanje toka vode, tj prisvajanje, po svojprilici, vode koja pripada seoskojop tini. U Vedama se mogu na i molitve upu ene Indu, u kojima se on moli da natopi itna polja vodom. Organizacija ve ta kog navodnjavanja, koja je igrala veliku ulogu u privrednom ivotu zemlje, inila je u znatnojmeri funkciju dr ave. Sejane su razne vrste itarica, naro ito je am. Znali su za pirina i sezam. I pored plodnosti tla i dobrog navodnjavanja, u raznim podru jima severne Indije nerodice i glad bile su esta pojava. U politi ko-ekonomskim traktatima, na primer, u Artha astri, navode se sredstva za borbu protiv tih narodnih neda a. Kautila, autor toga traktata, preporu uje kao neka od takvih sredstava obrazovanje zaliha ita, davanje rada oskudnom stanovni tvu, organizaciju dru tvene pomo i i obra anje za pomo saveznicima. Razume se, osobit zna ajdobijalo je u tom pogledu irenje i pobolj anje mre e navodnjavanja. Zanatska proizvodnja dostigla je u starojIndiji znatan razvitak. Grn arstvo, obrada drveta, tekstilna proizvodnja i metalurgija postojali su od drevnih vremena. Naro ito treba ista i tekstilnu proizvodnju, koja se u izvesnojmeri temeljila na upotrebi pamuka. Herodot saop tava da su indiski vojnici, koji su pripadali trupama persiskog cara Kserksa, nosili odela izra ena od pamu ne tkanine. Vidno mesto me u ostalim zanatima zauzimala je metalurgija, zasnovana na primeni bronze i gvo a. Jedan od

najstarijih poznatih metala bio je bakar, koji se pominje u Vedama. Gvo e, koji je dobilo ime tamnoplavi bakar, slu ilo je za izradu oru ja i oru a. Herodot saop tava da su indiski vojnici bili naoru ani lukovima i strelama sa gvozdenim iljcima. Razvitak poljoprivrede i zanatske proizvodnje doveo je do pojave vi ka proizvoda i do pojave najstarije trgovine, trampe. U starinskim verskim knjigama Vedama pominje se razmena raznih predmeta. Razvitak trgovine dovodi do obrazovanja imu nog sloja trgovaca, to je, sa svoje strane, doprinelo postepenom raspadanju starih seoskih op tina, i imovinskom i klasnom raslojavanju. Najstarije socijalno ure enje Indije posle ariskog osvajanja koje mi mo emo da rekonstrui emo na osnovu najstarijih pisanih izvora, na osnovu verskih zbornika (Veda) i zbornika zakona, obele eno je postojanjem seoske op tine, prili no znatnim razvitkom patrijarhalne porodice i pojavom najstarijeg robovlasni tva. Specifi an oblik socijalnog ure enja stare Indije pretstavlja postojanje posebne porodi ne zajednice, velike porodice (zadruge), koja se dugo odr ala u stagnantnom patrijarhalnom ivotu. Jo je Engels u svoje vreme istakao da je ..Kovaljevski... dokazao iroku, ako ne op tu, rasprostranjenost patrijarhalne zadruge...27, a Marks je dao ivu karakteristiku indiskih porodi nih zajednica, koje su se u vidu relikata sa uvale sve do XIX veka. Marks je pisao da su se te porodi ne zajednice temeljile na ku nom zanatstvu, na specifi nojkombinaciji manuelnog tkanja, manuelnog predenja i manuelnog na ina obrade zemlje, na kombinaciji koja je tim zajednicama davala autarki an karakter.28 Moderni ispitiva i istorije stare Indije ukazuju na to da su u starojIndiji postojale zajednice zasnovane na op teporodi nojsvojini, na zajedni kojku i, na zajedni kojpotro nji i porodi nim verskim obredima. U staroindiskom jeziku (sanskrit) sa uvale su se posebne re i koje su slu ile za oznaku rodovsko-plemenskih i op teporodi nih (zadru nih) grupa. Te su re i: xana, koja odgovara starogr kojre i rod ( ; vi (upor. staroslovensku re ves selo) zadruga, velika porodica; najzad, grama seoska op tina. Sa porastom proizvodnih snaga krvno srodstvo zamenjuje se novom socijalnom grupom op tinom. Porodi na zajednica pretvara se u seosku teritorijalnu op tinu, to nalazi svog odraza u verskim obi ajima i terminima. Tako se srodnicima smatraju oni koji vr e 27 Fr. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i dr ave, Gospolitizdat 1948, str. 159. 28 K. Marks, Izabrana dela, tom II, Gospolitizdat, 1940, str. 523. zajedni ki kult pretka i nazivaju se sapinda, iako je u takvim slu ajevima vanredno te ko utvrditi stepen srodstva. Seoska op tina, kojom upravljaju op tinski i rodovsko-plemenski saveti (sabha, samiti), kao i seoski kmetovi (vi pati), bila je osnovica stagnantnoga i nepokretnog socijalnog ure enja, iji su se ostaci sa uvali u Indiji, naro ito po zaba enim severozapadnim podru jima, do vrlo poznog vremena. Veliki zna aju starojIndiji imala je patrijarhalna porodica, u kojojsu sva imovina i sva vlast bile skoncentrisane u rukama mu a i oca. Jedino je otac ef patrijarhalne porodice imao isklju ivo pravo da prinosi rtve u ast predaka. To je bila svojevrsna verska sankcija neograni ene vlasti staroindiskog patrijarha. Zakoni ivo karakteri u poni eni polo aj ene u starojindiskojpatrijarhalnojporodici. Tako u zakonima Manua mi itamo: Devojka, mlada ili ak starija ena ni ta ne sme da radi po svojojvolji, ak ni u sopstvenojku i. U detinjstvu ena treba da se pot injava svome ocu, u mladosti svome mu u, a posle mu evljeve smrti svojim sinovima. ena nikad ne sme te iti rastavljanju od svoga oca, mu a ili sinova: ako ih napusti, ona izla e obe porodice (i svoju i mu evljevu) preziru... Ona mora da se pokorava onome kome je dadu njen otac ili njen brat po o evojdozvoli. Na drugim mestima zakona Manua isti e se da ena treba da po tuje svoga mu a kao

boga. ena nije imala prava na nasle e. Starinski verski zakon zahtevao je da udova posle mu evljeve smrti po e za njim na loma u. Obi ajsamoubistva udovice pominje se u Athara-Vedi. A u epskom spevu Ramajana udova koja sebe spaljuje posle mu evljeve smrti naziva se enom koja se sjedinjuje sa svojim bogom, tj sa svojim mu em. Osobito je karakteristi na ta okolnost to se u zborniku zakona Apastambe me u naslednicima ne spominju udove, koje su, o igledno, bile li ene prava nasle a. U vr enju patrijarhalne porodice doprineo je obi ajprimogeniture, koji je u starojIndiji postojao isto onako kao i u drugim zemljama starog Istoka. Po tom obi aju, poglavito pravo na nasle e imao je najstariji sin, koji je po zakonu Manua mogao da sam uzme itavo o evo imanje. Ostali moraju da ive pod njegovim tutorstvom, isto onako kao to su iveli pod o evim tutorstvom. I u jednom drugom zborniku zakona stare Indije, u zakonima Apastambe, govori se o tome da je najstariji sin jedini naslednik. Ne to docnije, u doba slabljenja patrijarhalne porodice, pravo na nasle e dobijaju i ostali sinovi. Ali je najstariji sin uvek imao pravo prvorodstva i najpre e pravo na nasle e ve eg dela o eve imovine. Tako je zakon izdvajao za najstarijeg sina poseban naknadni deo, koji je iznosio jednu dvadesetinu i najbolji deo itavog imanja. Obi ajprimogeniture doprineo je koncentraciji imovine u rukama jednog oveka i samim tim i ao na ruku ja anju patrijarhalne porodice. Ta te nja za ja anjem patrijarhalne porodice odr ala se sve do vrlo poznog vremena. Jo u V veku n. e. smatralo se najve om nesre om ako u porodici nema naslednika koji e vr iti verske obrede u ast predaka i biti glava porodice. Tako u akuntali, poznatojstaroindiskojdrami od pesnika Kalidasa, caru javljaju da je trgovac-moreplovae po imenu Dhanavridha poginuo u jednom brodolomu. On nema dece, i itava njegova imovina, veoma velika, pripada po zakonu carskojkruni. Car odgovara: Stra no je to biti bez dece!... Nema li naslednika, bogatstvo e odneti vetar, ono e oti i u tu e ruke im umre glava porodice. Tako u i ja umreti, i nesta e slave roda Puru. U starojIndiji, kao i u drugim staroisto nim zemljama, postojao je obi ajprodaje dece. Barem su se daleki odjeci toga obi aja sa uvali u starim verskim zbornicima i zbornicima zakona. Postojao je ak specijalan oblik braka, koji je nazivan ar a; prilikom njegovog sklapanja enik je morao da nevestinom ocu da bika i kravu, kao to o tome svedo e zakoni Apastambe. Najzad, sasvim neprikriven oblik prodaje neveste jeste oblik braka koji je dobio ime asura. O njemu se u Apastambinom zborniku zakona veli: Ako enik plati novac (za svoju nevestu) prema svome imovinskom stanju i ako se njome (zatim) o eni, onda se takav (brak) naziva obredom asura. Seosko-op tinski zemlji ni posed vodi svoje poreklo od prastarih vremena. Zemlju su posedovale kako seoske tako i porodi ne zajednice. Istovremeno sa u vr enjem patrijarhalne porodice javlja se pravo privatnog posedovanja zemlje; pritom efovi patrijarhalnih porodica, okupljaju i u svojim rukama prili no znatnu imovinu, poseduju tako e i zemlju. Zato se oni nazivaju urvarasa (onajkoji dobija oranice), ili k etrasa (onajkoji dobija polje). U knjizi Xatakas opisan je sistem poljoprivrede zasnovan na pravu privatnog zemljoposeda. U zakonima Manua formuli e se pravo prvog prisvajanja zemlji ta ovim re ima: Poznavaoci pro losti (mudraci)... progla uju da polje pripada onome ko raskr i umu. Razume se, to pravo na privatno posedovanje zemlje prostire se samo na oranice, dok su pa njaci jo dugo vremena pripadali zemlji nom fondu seoske op tine. Imovinsko raslojavanje i mogu nost da se u gazdinstvu koristi vi ak radne snage doveli su do pojave robovlasni tva, u njegovom specifi nom obliku ku noga isto nja kog ropstva. Najva niji izvori ropstva bili su ratovi i ropstvo za dug. Zarobljenici uhva eni u ratu mahom su pretvarani u roblje. U ropstvo su bacani i

insolventni du nici, koji ne bi bili u mogu nosti da o roku vrate uzeti zajam. Robovi za dug, po re ima autora Artha astre, imali su pravo da se otkupe ili da ih otkupe druga lica za izvesnu sumu. Ljudi koji su vodili poreklo iz privilegovane kategorije slobodnih (Arijevaca) mogli su se pretvarati u robove za dug samo za izvesno vreme. Uop te su u roblje pretvarani uglavnom pretstavnici uro eni kog pokorenog stanovni tva Indije. Zastupaju i interese imu nih slojeva stanovni tva, zakonodavci su te ili za tim da za tite li nu slobodu Arijevaca. Tako Kautila u svome traktatu pi e: Varvarima se ne zabranjuje da prodaju ili zala u svoje potomstvo; me utim za Arijevce ne sme biti ropstva. U isto vreme Kautila utvr uje stroge kazne za one koji pretvore u roblje punoletne Arijevce. Ali je ropstvo pretilo i Arijevcima. U istojraspravi Kautila podrobno nabraja razne slu ajeve prodaje ili predaje putem zaloga u ropstvo ljudi koji su pripadali Arijevcima; dakle, Arijevci su u nekim slu ajevima fakti ki postajali robovi. Robovi u punom smislu te re i, koji su na indiskom nazivani dasa, obi no su se delili na etiri grupe: na one ro ene u ku i, na kupljene, na zarobljene u ratu i dobijene u nasle e. Sve to svedo i o prili no znatnom razvitku ropstva. GORTRE I KASTE. KASTINSKI SISTEM Najstariji socijalni sistem stare Indije bio je takozvani sistem gortri, koji vodi poreklo od staroga rodovskog ure enja. Gortre su potse ale na rodovske grupe i karakterisale se egzogamijom. Tako se u zakonima Apastambe govori o tome da ovek ne treba da daje svoju k er za oveka koji pripada istojgortri. U doba raspadanja rodovskog poretka izdvaja se rodovska aristokratija, koja se sastoji od sve tenika, stare ina i plemenskih vo a. Ta se aristokratija u starojverskojknjizi Rig-Vedi stavlja nasuprot prostome narodu, ujedinjenom u op tine (vi ). Tako u Rig-Vedi stoji: Op tine (vi as) se klanjaju pred vo om (raxan), ispred koga ide brahman (sve tenik). S druge strane, osvaja i-Arijevci stavljaju se nasuprot pokorenim uro enicima, koji pripadaju autohtonom stanovni tvu Indije tamne boje ko e. Po to su se osvaja i isticali bojom ko e, to se re boja (varna) po ela upotrebljavati za oznaku onih socijalnih grupa koje su ponikle posle porobljavanja domoroda kih dasa od strane osvaja a-Arijevaca. Prema tome, usled ratova, porobljavanja domorodaca i unutra njeg imovinskog raslojavanja, stvoreni su preduslovi za pojavu ropstva i dveju najstarijih antagonisti kih klasa: robovlasnika i robova. Te nja za u vr enjem robovlasni kog poretka dovela je do pojave posebnog socijalnog sistema, koji je imao za ciljda uspostavi odnose izme u rodovske aristokratije sve tenika i vojnika, s jedne strane, i mase slobodnog stanovni tva, s druge strane, kao i odnose izme u osvaja a i pokorenog stanovni tva. Tajsocijalni sistem fiksiran je u zbornicima obi ajnog i sve teni kog prava (dharma astra), napose u zakonima Apastambe i Manua. Tajsistem, koji je delimi no bio teoriski, nikao je me utim iz realnog socijalnog ivota i odra avao sasvim realne socijalnoekonomske uslove, izvr iv i sna an uticajna formiranje klasnog poretka u starojIndiji. On je i ao na ruku onojstagnantnosti odnosa koja je bila toliko tipi na za itavu istoriju Indije. Re kasta je portugalskog porekla i zna i istotu plemenskog porekla. Na indiskom jeziku kaste se ozna avaju re ju xati (ro enje) ili re ju varna, to zna i boja. Kaste su bile stare socijalne grupe, koje su u odre enim podru jima obuhvatale ljude povezane zajedni kim krvnosrodnim poreklom, zajedni kom profesijom, zajedni kim verskim obredima, i ljude koji stoje na istome stupnju na socijalnim lestvicama. Zameci kastinskog sistema postojali su jo u eposi Veda, jer se u jednom poznom tekstu Rig-Vede pominju etiri osnovne kaste. Radi formiranja toga prirodno

nastalog kastinskog sistema, u obi ajnom i sve teni kom pravu pojavljuje se sistem etiri osnovne kaste, sistem koji je imao za ciljda sankcioni e i u vrsti najstariji klasni poredak, zasnovan na robovlasni kojeksploataciji i na ugnjetavanju irokih slobodnih masa stanovni tva. U klasi no doba brahmanizma utvr uju se nazivi etiri osnovne kaste; u enje o poreklu, zna aju, pravima i du nostima tih kasta sa uvalo se u zakonima Manua i zakonima Apastambe. Te osnovne kaste bili su: brahmani (sve tenici), k atrije (vojnici), vai ija (zemljoradnici, zanatlije i trgovci) i najzad udre (donji dru tveni slojevi, sastavljeni od ugnjetenih i bespravnih siromaha, koji su gotovo bili u polo aju robova). Verska ideologija stare Indije izgradila je specijalan sistem religiskih verovanja, koja su zasnivala tajkastinski sistem i privilegije triju vi ih kasta. Ljudi koji su pripadali prvim trima kastama nazivani su dvaput ro enima, na indiskom dvixati, ili dvaput ro enim Arijevcima {dvixati Arias). Starinska legenda, sa uvana u jednom poznom tekstu Rig-Vede i u Manuovim zakonima, opisuje natprirodno poreklo kasta, a neke izreke u zakonima Manua i Apastambe obrazla u pretenzije vi ih kasta na gospodstvo i na privilegije, kao i obavezu udri da im se neograni eno pokoravaju. U tojlegendi pri a se da su prvi brahmani bili stvoreni od usta prvog oveka Puru ija. O igledno, zato je njihovo glavno zanimanje postalo prou avanje svetih knjiga, obu avanje ljudi i vr enje verskih obreda, jer su samo oni, po starinskojverskojtradiciji, imali prava na svetost i istinu. Dalje, prve k atrije stvorene su od Puru ijevih ruku. Zato k atrije treba da se bore i da upravljaju, jer njima pripadaju snaga i juna tvo. Ljudi tre e kaste, vai ija, stvoreni su od Puru ijevih bedara. Zato je njima pisano da se bave poljoprivredom, zanatstvom i trgovinom, i prema tome, njima su obezbe eni dobit i bogatstva. A pretstavnici etvrte, najni e kaste, udre, stvoreni su od Puru ijevih nogu, ogrezlih u blato, i zato je udrama nare eno da slu e ostalim trima kastama. Sve kaste bile su o tro odeljene nepremostivim pregradama. Brakovi izme u ljudi iz raznih kasta smatrani su za nedopustive. U Apastambinim zakonima stoji: Ako mu karac pristupi eni koja je ranije bila udata, ili se sa njim ne nalazi u zakonitom braku, ili pripada drugojkasti, onda oni oboje ine greh. Zbog njihovog greha i njihov sin postaje gre nik. Po Manuovim zakonima, sin brahmanke i udre dospevao je u veoma nisku socijalnu grupu andala i nazivao se najni im me u ljudima. Te nesre ne ljude zakon je stavljao u polo ajodroda, preziranih od svakog. Po Manuovim zakonima, ku e andala moraju se nalaziti izvan naselja, oni moraju imati posebno posu e, i njihova imovina moraju biti psi i magarci. Njihova ode a mora biti ode a mrtvih, oni moraju jesti svoju hranu iz razbijenog suda, crno gvo e je njihov ukras, i moraju se stalno seliti s jednog mesta na drugo. ovek koji se dr i verskih propisa ne sme tra iti vezu sa njima; oni moraju imati posla samo sa sebi ravnima i stupati u brak samo sa sebi sli nima. Drugi im moraju davati hranu u razbijenom sudu; oni no u ne smeju i i po selima i gradovima. Prema tome, zakoni su zabranjivali me anje izme u kasta, da bi u vrstili socijalni poredak zasnovan na eksploataciji radnih masa. To je na lo svog odraza i u umetni kom epu stare Indije. U Mahabharati govori se o tome da je me anje kasta posledica bezakonja koje se zacarilo. Dakle, zatvorene endogamne kaste o tro se razlikuju od starijih egzogamnih gortri. Stari sistem religisko- ivotnih tradicija, zapisan u zbornicima brahmanskih zakona, gajio je u masama pretstavu o dubokojprovaliji koja le i izme u aristokrata i robova. Zakon je zahtevao ne samo bezuslovno pokoravanje, nego i duboko uva avanje vi ih kasta. Tako u Apastambinim zakonima stoji da je svaka prethodna (kasta) po ro enju iznad slede e i da se onima koji pripadaju vi ojkasti mora ukazivati po tovanje. Zakon je strogo ka njavao onoga ko bi udario ili uvredio pripadnike vi e kaste. Kojim udom

ovek ni e kaste ozledi ( oveka triju) vi ih kasta, upravo tajud ima mu se otse i. To je zapovest Manua. Onome ko digne ruku ili batinu, ima se otse i ruka; onome ko se u gnjevu ritne nogom, ima se otse i noga. Osobito visok polo ajzauzimali su brahmani, koji su smatrani uvarima tradicija i verskog otkrovenja. U Manuovim zakonima data je ovakva karakteristika brahmana: Postri ene kose, odrezanih noktiju i brade, obuzdavaju i svoje strasti religiskim podvizima, nose i belo odelo i budu i ist, brahman treba da se uvek bavi prou avanjem Vede i {takvim poslovima) koji e doprinositi njegovom blagostanju. Brahman je upore ivan sa bogom. On je smatran najvi im me u ljudima. Zato se po kastinskim zakonima smatralo da sve na svetu pripada brahmanima, jer brahman mo e tra iti sve to za eli. udre su smatrane ve itim robovima brahmana. Brahman je mogao da natera svakog udru da mu vr i robovske radove, jer je vrhovno bo anstvo stvorilo udru da slu i brahmanu. Razlika izme u najvi e kaste, brahmana, i najni e, udri, osobito je vidljiva iz kazni koje su im propisivane. Brahmani su imali vrlo velike privilegije. ak ni car nije mogao da brahmana osudi na osobito te ke kazne. Brahman se mogao osuditi samo na izgnanstvo i na brijanje glave, to je smatrano najte om kaznom za brahmana; me utim, li nost i imovina brahmana uvek su smatrani za neprikosnovene. Ako bi brahman ubio udru, izricana mu je najneznatnija kazna prosto o i enje, kao posle ubistva ma ke, abe, psa, gu tera, sove ili vrane. Ali ako bi udra uvredio dvaput ro ene ili njihovu kastu, onda bi mu stavljali u usta komad za arenog gvo a du ine deset palaca. Ako bi udra sudio o pona anju sve tenika, car je morao da naredi da se udri u usta i u i saspe vrelo ulje. Ciljkastinskog sistema bio je da u vrsti dominantan polo ajArijevaca-osvaja a nad pokorenim domoroda kim stanovni tvom dasa, a s druge strane da u vrsti vladaju i i privilegovani polo ajrodovske i robovlasni ke aristokratije, u prvom redu sve tenika-brahmana, a zatim i vojnika-k atrija. To je bilo utoliko nu nije to su znatne mase pokorenih domorodaca bile u izvesnojmeri uklju ene u op ti sistem socijalnih odnosa, tako da su pretstavnici vi ih kasta ponekad bili fakti ki u te kom ekonomskom polo aju i ose ali su potrebu za podr kom i pomo i od strane obi ajnog prava, robovlasni kih zakona i religiske tradicije. Tako su, na primer, Manuovi zakoni predvi ali mogu nost pretvaranja insolventnih du nika u robove za dug. ak i (li nim) radom mo e du nik da odradi (dug) svome poveriocu, ako on pripada istojili ni oj kasti. Ali ako (du nik) pripada vi ojkasti, onda on mora isplatiti dug postepeno. Me utim, predvi aju i mogu nost bacanja insolventnog du nika u roblje za dug, zakonodavac je u isto vreme titio interese kako vi e kaste, tako i kastinskog sistema kao celine, zabranjuju i porobljavanje oveka iz vi e kaste. U najstarijem klasnom dru tvu Indije, zasnovanom na robovlasni kojeksploataciji rada, brahmanski zakon titio je privatnu svojinu. U Manuovim zakonima sadr ani su lanovi (glava 8, lanovi 320-322) koji ka njavaju za kra u; pritom su za kra u mahom propisivane globe, telesne kazne i ak se enje ruke. Postojanje klasnog raslojavanja u tome starom robovlasni kom dru tvu dovelo je do pojave najstarije robovlasni ke dr ave, onoga aparata vlasti koji je robovlasnicima bio potreban za ugu ivanje robova i sirotinje i za u vr enje svoje vlasti. U starojIndiji, kao i u ostalim staroisto nim zemljama, ni e dr ava zaodevena u isto ruho despotije koje smo ve imali prilike da vidimo u starom Egiptu, u staroj Asiriji i starojPersiji. Religija se iroko koristi za u vr enje autoriteta cara, koji stoji na elu te dr ave. Sve tenici su u ili da je car bo anstvo i da stoga sve careve naredbe treba izvr avati kao da dolaze neposredno od boga. Car se smatra zemaljskom inkarnacijom boga. O tome jasno svedo e razni lanovi zakona. Tako u zakonima Manua

stoji: Gospod je stvorio cara radi za tite itave te (tvorevine), uzev i u tu svrhu ve ite estice od Indre, Vetra, Jaroe, Sunca, Ognja, Varune, Meseca i Gospodara bogatstava (Kuvere). Po to je car stvoren od deli a tih gospodara-bogova, to on sjajem nadma a sva stvorena bi a, i kao sunce a e o i i srce, te niko na zemlji ne mo e da gleda u nj Po svojoj(natprirodnoj mo i on je vatra i vetar, on je sunce i mesec, on je gospodar pravosu a, on je Kuvera, on Varuna, on Veliki Indra. Cak ni kao dete car se ne sme prezirati (pri pomisli) da je on (samo) smrtno bi e, jer je on veliko bo anstvo u ove ijem liku. Vatra spaljuje samo onog oveka koji jojse neoprezno pribli i. Vatra carevog (gnjeva) uni tava svu porodicu, sa njenom stokom i ste enom imovinom. Deifikovani car oslanjao se u upravljanju dr avom na prili no znatan i jak birokratski aparat, koji se uglavnom sastojao od pretstavnika dveju najvi ih kasta sve tenika (brahmana) i vojnika (k atrija). Najprisniji savetnik indiskog cara andragupte Maurija (IV-III vek pre n. e.) bio je uveni brahman Kautila anakija, kome se pripisuje sastavljanje zbornika zakona Artha astra. U budisti kim legendama pri a se: kada se caru udhodhanu rodio sin, koji e docnije postati osniva budisti ke religije, brahmani koji su inili carevu okolinu prvi su videli u njemu poluboga, kome pripada velika budu nost. Me utim u doba najjasnije oformljenoga kastinskog sistema prerogativa vojne aristokratije u dr avnoj upravi osobito je sna no nagla ena u zakonima. Tako se u zakonima Apastambe isti e da se zakonita zanimanja k atrija razlikuju od zakonitih zanimanja brahmana time to k atrije u estvuju u upravi i vojsci. A Manuovi zakoni zahtevaju od cara da svoje ministre postavlja iz redova hrabrih, oprobanih, u vojnim stvarima iskusnih ljudi plemenita porekla... (glava 7, lan 54). Najvi e inovnike postavljao je car iz redova najstarije aristokratije. Neograni ena despotija na divan na in se slagala sa starinskom kastinskom tradicijom strogo zatvorene naslednosti. Kako stoji u Manuovim zakonima: car) treba da postavlja 7 ili 8 ministara, iji su preci bili careve sluge. U periodu formiranja najstarije robovlasni ke dr ave pojavljuju se nadle tva, naro ito vojno i sudsko. Glavni oslonac robovlasni ke dr ave bila je vojska, koja se delila na etiri glavna roda oru ja: pe adija, konjica, kola i slonovi. Osobito iroku primenu u vojsci stekli su luk i kola; zato se vojna ve tina u Indiji zvala ve tina luka (Dhanur-Veda). Upotreba kola bila je poznata jo u dubokojstarini. Slonovi, pripitomljeni jo u periodu sastavljanja Veda (krajII milenija pre n. e.), bili su sastavni deo indiske vojske, koja je inostrancima ulivala osobit strah. Po svojprilici, visoku tehniku dresure borbenih slonova i njihovo kori enje u vojsci preuzeli su potonji narodi od starih Indijaca. U vreme mira staja e vojske razme tane su izme u dva, tri, pet ili sto naselja, radi uvanja zemlje. Za vreme rata klasna i osvaja ka uloga vojske izra avala se u otvorenoj plja ki; pritom su verske tradicije i stari zakoni propisivali posebne principe za raspodelu ratnog plena: Kola i konji, slonovi, suncobrani, novac, ito, stoka, ene, zalihe svake vrste, dragoceni metali pripadaju onome ko je (sva im od toga) ovladao odnev i pobedu. Tekst Veda veli da vojnici) treba da caru daju odabrani deo (plena); ono to nije zaplenjeno ponaosob, to car treba da raspodeli izme u svih vojnika (Manuovi zakoni, glava 7, lanovi 96-97). Car, koji je u svojim rukama koncentrisao vojnu vlast, komandovao je vojskom, zahtevaju i pot injavanje i lavovski deo plena za sebe. Religija i zakon obezbe ivali su aristokratama deo naplja kanih vrednosti. Neograni eni gospodar zemlje, despot, koji je dr ao sve funkcije vrhovne vlasti, nije imao samo najvi u vojnu nego i najvi u sudsku vlast. Zato su zakoni ne samo dozvoljavali nego i propisivali caru da svirepo ka njava prestupnike, jer je po pretstavama toga doba

samo kazna mogla da oveka zadr i od vr enja prestupa i da o uva nepokolebljivim stari klasni poredak. Tako u zakonima Manua stoji: Iz straha (od kazne) sva iva bi a, pokretna i nepokretna, vr e ono to im je svojstveno, a ina e izbegavaju (vr enje) svojih obaveza. Ve u zakonima dato je svojevrsno klasno obrazlo enje sistema primene kazni. U zakonima isti e se da se te kazne imaju primenjivati radi toga da se postoje i klasni poredak. ne izmeni. Kada car ne bi energi no izricao kazne onima koji kaznu zaslu uju, onda bi najmo niji ispekli najslabije kao ribu na ra nju. Vrana bi po ela da kljuje rtveni kola , a pas da li e rtveno jelo, i nikom ne bi ostala njegova svojina; ni i bi osvojili mesto vi ih. Pomo u kazne ceo se svet dr i u poretku, jer je te ko na i nevina oveka... Sve bi se kaste iskvarile (usled me anja). Sve bi se pregrade sru ile, i svi bi ljudi postali kivni (jedni na druge) zbog gre aka u pogledu kazni. Me utim, tamo gde kazna, crne boje i crvena oka, smelo istupa, uni tavaju i prestupnike, tamo se podanici ne bune, samo ako vladar dobro sudi. Tu se jasno isti e da se ka njavanje prestupnika mora vr iti uglavnom u jednom odre enom cilju, da ni i ne osvoje mesto vi ih. Podjednako je jasno istaknuto i to da se kod ka njavanja prestupnika sud mora rukovoditi uglavnom interesima sve tenstva i ka njavati one koji mu pri injavaju tetu. Najzad, itav tajsistem kazni bio je izgra en tako da spre i mogu nost izbijanja ustanaka me u radnim masama, nezadovoljnim te kim formama eksploatacije. INDIJA U VI-IV VEKU PRE N. E. Politi ka istorija Indije mo e se prou avati na osnovu izvora tek od sredine prvog milenija pre n. e. Oko VI veka pre n. e. u severnojIndiji postojao je niz dr ava, me u kojima se isti u dve krupne dr ave: Magadha i Ko ala. Carstvo Magadha nalazilo se u sada njojoblasti Bihar, njegova prestonica bila je grad Raxagrha, dana nji Raxgir. Zapadno od dr ave Magadha nalazilo se carstvo Ko ala, koje je le alo u dana njoj provinciji Aud. Prestonica dr ave Ko ala bio je grad ravasti, dana nji Savathi. Ove dve krupne dr ave vodile su u VI i V veku pre n. e. izme u sebe upornu borbu za prevlast i vladavinu nad Severnom Indijom na prostranojteritoriji u slivu reka Inda i Ganga. U doba uzdizanja carstva Ko ala osobito zna ajnu delatnost pokazao je car Kamsa, koji je osvojio kne evinu Ka i, sa glavnim gradom Ka i (docniji Benares). Uzdizanje carstva Magadha pada u vreme carevanja dinastije aj unaga. Naro ito je poznat peti car te dinastije Bimbisara (519-491 g. pre n. e.), koji je pokorio dr avu Anga. On je vodio iroku politiku diplomatskih saveza, u vr uju i ih dinasti kim brakovima. U VI veku pre n. e. severne indiske dr ave stupaju u dodir sa prostranom Persiskom dr avom Ahajmenida. Osobito. prisne veze uspostavljaju se izme u Persije i severozapadne Indije. Na persiskim natpisima isti e se da su Persijanci ovde do li u dodir sa indiskim plemenima Gandhara i Asvaka. Staraju i se o razvitku spoljne trgovine, kao i o za titi isto nih granica Persiske dr ave, Darije je uputio radi prou avanja isto nih oblasti Persije jednu specijalnu ekspediciju, pod komandom Skilaksa. Ova ekspedicija ispitala je tok Inda do njegovog u a. iroka osvaja ka politika persiskih careva dovela je do pokoravanja oblasti Gandhara, koja je postala jedna od najbogatijih satrapija Persije. Indiska satrapija pla ala je persiskom caru osobito visok danak 360 talanata zlatnog peska, i osim toga davala trupe. U sastavu persiskih trupa borili su se posebni odredi Indusa, mobilisani u pokorenim oblastima severozapadne Indije. Zahvaljuju i prodiranju Persijanaca daleko na istok, u oblasti severozapadne Indije, izme u persiske i indiske kulture uspostavljaju se prili no vrste veze. Ovi uzajamni odnosi postaju primetni u oblasti likovnih umetnosti, kao i u religiji. Izme u zoroastrizma i indiskih religiskih verovanja ovoga doba mo e se utvrditi itav

niz dodirnih ta aka. U V veku pre n. e. carstvo Magadha postaje najja a dr ava severne Indije. Na Gangu ni e ogroman grad Pataliputra (dana nja Patna). U IV veku carevi Magadha osvajaju carstvo Ko ala i prisajedinjuju svojojdr avi oblasti to le e izme u Himalaja i Ganga. To vreme je doba procvata dr ave Magadha. ALEKSANDAR MAKEDONSKI OSVAJA INDIJU Osvajanje Indije od strane Aleksandra Makedonskog prili no nam je dobro poznato po raznim izvorima. Makedonski osvaja je u svojojspoljnojpolitici nastavljao osvaja ku delatnost asirskih i persiskih careva, koji su te ili da znatno pro ire isto ne granice svojih dr ava. Tako su na obelisku Salmanasara III pretstavljeni slonovi i nosorozi, o igledno zaplenjeni na isto nim granicama Asirske dr ave. U persepoljskom dvorcu pretstavljeni su indiski zarobljenici. Darije I pokorio je plemena koja su ivela severno od reke Kabula i zapadno od Inda. 327 g. pre n. e. Aleksandar Makedonski krenuo je, na elu jedne vojske od sto hiljada ljudi, na istok, sa ciljem da osvoji sve Grcima poznate aziske zemlje. Njegova vojska krenula je iz Nikeje, pro la kroz Sogdijanu i Baktriju, dalje, idu i niz Kabul, prodrla u severozapadnu Indiju, i stigla do Inda i do oblasti Petire ja. Pleme Gandhara, koje se ranije nalazilo pod vla u persiskih careva i koje je u izvesnojmeri bilo potpalo pod uticaj helenisti ke kulture, pridru ilo se Aleksandru. Osobito uporan otpor pru io je Aleksandru Por, car dr ave Puru. Por je krenuo protiv Aleksandra sa velikom vojskom, koja se sastojala od 30.000 pe aka, 4.000 konjanika, 300 kola i 200 slonova. Ali je Aleksandar odneo nad njim veliku pobedu i do nogu potukao njegove trupe, koje su izgubile u mrtvima oko 12.000 ljudi. Znatan otpor Makedoncima pru ila su i neka indiska plemena. Po to je odneo itav niz sjajnih pobeda, Aleksandar Makedonski stigao je sa svojom vojskom do reke Hifazisa, ali su mu trupe odrekle poslu nost ako nastavi pohod, i on je bio primoran da se vrati. Jedan deo makedonske vojske, sa Nearhom na elu, poslat je natrag morem, a sam Aleksandar, sa manjim ostacima druge polovine vojske, vratio se preko bezvodne pustinje Gedrozije i uskoro umro (323 g.). Ali je tajpohod bio od velikog istoriskog zna aja. Zapadni svet stupio je u dodir sa isto nim svetom. Prvi put su uspostavljene direktne veze izme u Grka i plemena daleke Indije. Te e i da pove e Indiju sa svojom ogromnom dr avom, Aleksandar Makedonski ostavio je u indiskim gradovima gr ke garnizone. Grci koji su ostali u Indiji, doprineli su zbli enju Indije sa helenisti kim svetom. Gr ki i delom persiski uticaj po eli su da prodiru u zapadni deo severne Indije: na teritoriji oblasti Gandhara (dana nji Kandagar), koja se ranije nalazila pod vla u persiskih careva iz dinastije Ahajmenida, na ena su vajarska dela u specifi nom gr ko-indiskom stilu. O igledno, gr ka umetnost je u ovo doba izvr ila izvestan uticajna razvitak umetnosti severne Indije. ANDRAGUPTA (321-297 G. PRE N. E.) Ubrzo posle povla enja Aleksandra Makedonskog iz severne Indije otpo eo je oslobodila ki pokret, na ije je elo stao andragupta, koji je osnovao novu dinastiju Maurija. Poreklo andragupte, osniva a jedne od najve ih staroindiskih dinastija, gubi se u mraku protivre nih legendi. Po jednim vestima, andragupta je bio mladi k atrija, po drugim, bio je nezakoniti sin poslednjeg cara iz dinastije Nanda i ak vodio poreklo iz roda udri. Verodostojno je to da je bio uzurpator, i veoma mogu e da su docnije legende imale za ciljda opravdaju ili objasne nasilno osvajanje vlasti s njegove strane. Verovatno da je andraguptu izbacio na povr inu krupan narodni ustanak. U nemirna vremena makedonskog osvajanja andragupta je, progonjen od vlasti, pobegao u Penxab i tu izu io vojnu ve tinu od Grka. 318 g. andragupta je osvojio svu severnu Indiju, sve do Narbade, i obrazovao u

Indiji novu krupnu i mo nu dr avu. Svrgav i poslednjeg pretstavnika dinastije Nanda, andragupta je nastavio delatnost svojih ratobornih prethodnika. Posle smrti Aleksandra Makedonskog jedan od Aleksandrovih komandanata, Seleuk, koji se u vrstio u Siriji, u inio je poku ajda ponovo osvoji severnu Indiju (305 g.). Ali upustiv i se u rat sa andraguptom, Seleuk je pretrpeo poraz. Bio je prinu en ne samo da se povu e nego ak i da andragupti ustupi, u zamenu za 500 borbenih slonova, niz oblasti svoje dr ave: Ariju, Arahoziju, isto ni deo Gedrozije i zemlju Parapamisada. Na tajna in, Hinduku je postao granica izme u Seleukovog carstva i andraguptine dr ave. andraguptina dr ava opisana je kod gr kog pisca Megastena, koji je u svojstvu Seleukovog poslanika proveo pet godina u Pataliputri, i tako imao prilike da dobro upozna ivot i obi aje Indusa toga vremena. U Megastenovom opisu sa uvane su interesantne vesti o op tinskom zemljoposedu, razvitku zemljoradni ke privrede i sistemu dr avne uprave u andraguptinojdr avi. andragupta i njegov sin Bindusara (297-272 g. pre n. e.), posle vi e ratova, obrazovali su veliku dr avu, koja je obuhvatala znatan deo Avganistana i Beluxistana, severnu Indiju i gotovo itav Dekan. A OKA (272-232 G. PRE N. E.) Osobito krupnu istorisku ulogu odigrao je A oka, sin i naslednik Bindusarin. Od svoga oca i dede nasledio je veliku i mo nu dr avu. Jo za Bindusarinog ivota A oka je vr io du nost carevog namesnika u severozapadnoj a zatim u zapadnojIndiji, dobiv i tako dobru spremu za upravljanje itavom dr avom. A okin boravak u krupnim gradovima Taksila i Uxain ostavio je osobit pe at na li nost i na dalju delatnost A oke. Ti su gradovi bili kulturni centri Indije, u njima su cvetale umetnosti i nauke, naro ito astronomija. Tu su dobijali vaspitanje sinovi pretstavnika vi ih kasta, osobito brahmana. Kulturni uticaji iz Gr ke prodirali su u severozapadnu Indiju, u oblast Gandhara i u grad Taksilu, i mo da ostavili traga i na A oki. Kao sasvim mlad ovek stupio je A oka na presto 272 g. O prvim godinama njegove vlade gotovo se nije sa uvalo vesti. Poznato je samo da je A oka 261 g. otpo eo rat sa carstvom Kalinga, koje je osvojio posle uporne borbe. Zatim je zavr io ujedinjenje gotovo itave Indije u jednu dr avu, koje je bio zapo eo jo andragupta. Zemlja Andhra, koja je le ala severozapadno od Kalinga, izme u reka Godavari i Kri na, stajala je u zavisnosti od A oke. Prema tome, nezavisnost su sa uvale samo dr ave ola, Pandija i Keralaputra, koje le e na krajnjem jugu. A oka je u vrstio polo ajIndiske dr ave. Se anje na uvenog i mo nog cara A oku i na njegovu ogromnu dr avu sa uvalo se ak u Cejlonskim hronikama. Iz vremena A okine vlade sa uvani su veliki spomenici religiskog kulta (stupe), kameni monolitni stubovi, pe ine izdubene u stenama i, najzad, preko 30 veoma interesantnih natpisa, koji karakteri u A okinu li nost, delatnost, dr avnu upravu i koji svedo e o uvo enju nove religije s njegove strane. Indiska predanja pripisuju A oki iroku gra evinsku delatnost. Tako se o njemu pri alo da je u Pataliputri zamenio drvena zdanja kamenim dvorcima i da je u Ka miru osnovao novi veliki grad rinagar, podigav i u njemu pet stotina manastira. Dalje, A oki se pripisuje irenje irigacione mre e, zapo eto jo pod andraguptom, i gra enje po gradovima bolnica i apoteka. Sve to svedo i o procvatu Indiske dr ave sredinom III veka pre n. e. Prostrana A okina dr ava ose ala je potrebu za jakim dr avnim aparatom. A oka je sproveo niz mera u cilju centralizacije dr avne vlasti. Dr ava je podeljena na niz velikih oblasti, na ije elo su postavljeni lanovi carske porodice. Sve niti uprave zemljom koncentrisale su se u carskom dvoru. Naro ita pa nja obra ena je uvanju granica. Pod A okom dobio je dalji razvitak birokratski sistem uprave, ustanovljen jo od andragupte. Velikog zna aja stekla je trgovina ne samo unutra nja, nego i spoljna. Ogromna A okina dr ava povezana je dovoljno jakim nitima sa itavim nizom susednih

zemalja, sa tamilskim dr avama ju ne Indije, sa Burmom, Sirijom i ak sa dalekim Egiptom. Porast trgovine i razvitak zelena tva poja avaju socijalno raslojavanje. U zemlji raste brojrobova, iri se trgovina robovima, ogromna bogatstva gomilaju se u rukama bogata a (sethi). Zao travanje socijalnih protivre nosti dovodi do eksplozija klasne borbe. Oslabljena unutra njom borbom i li ena unutra nje ekonomske spojnice, dr ava koju je A oka osnovao raspada se ubrzo posle njegove smrti. A okini naslednici zadr ali su pod svojom vla u samo carstvo Magadha. Carstva Kalinga i Andhra otcepljuju se i postaju samostalna. Indija, pocepana i oslabljena, ubrzo postaje plen novih osvaja a. Oko 250 g. pre n. e. gr ki upravlja Baktrije, po imenu Diodot, digao je ustanak protiv dr ave Seleukida, otcepio se od nje i obrazovao u Baktriji novo, takozvano gr ko-baktrisko carstvo, koje je jednim delom le alo na teritoriji sovjetske Srednje Azije. Diodotovi naslednici pro irili su granice te dr ave, koja je dostigla znatnu mo Demetrije je oko 190 g. pre n. e. preduzeo pohod na Severnu Indiju i osvojio dolinu Kabula, Penxab i Sind. Menandar je pro irio svoju vlast sve do Ganga, do u a Inda i ak osvojio oblasti isto no od njega (oko 155 g. pre n e.). Najzad, plemena Saka (Skita) upala su oko 100 g. pre n. e. u Severnu Indiju i tu obrazovala indusko-skitsku dr avu. Mo e se pretpostavljati da su nepomirljive klasne suprotnosti dovele do potresa starog socijalnog sistema zaodevenog u formu kastinskog poretka, sa jasno izra enom prevla u aristokratskog sve tenstva brahmana. U Indiju su po eli da prodiru inostrani uticaji. Brahmanska rehgija postepeno ustupa svoje mesto budizmu. U doba A oke pada sna no irenje ove nove religije. A oka je budizam priznao za dr avnu religiju i doprineo u vr enju i irenju ovoga novog verskog sistema po itavoj Indiji. KULTURA STARE INDIJE Kultura stare Indije pretstavlja veliki interes zato to njen razvitak mo emo pratiti tokom vekova i zato to je izvr ila prili no jak uticajna kulturni razvitak itavog niza staroisto nih naroda. Osobito smo dobro obave teni o religiji staroindiskih naroda, zahvaljuju i velikom broju sa uvanih religiskih zbornika. Najstarija religija Indije, kao god i najstarije religije ostalih staroisto nih naroda, vodi poreklo od totemizma, od obo avanja prirode i kulta predaka. U verskom zborniku stare Indije, u Vedama, na i emo ivi odraz starinskog kulta prirode. Tako su se Indisu u vreme kad su postale Vede klanjali suncu (Surija), obo avali nebo pod imenom Varuna, vatru (Agni), oluju (Indra). Sta vi e, imali su pretstavu o boginji plodnosti uop te, koju su nazivali Aditi i kojojsu pridavali slede e epitete: Op ta majka, su tina svih stvari, beskona nost, ono to se rodilo i to e se roditi. Zato su bogove nazivali deca ili sinovi Adite. Re aditja, izvedena od imena Aditi, po ela je zna iti bogovi. Ovajstari kult prirode u punojje meri odra avao ideologiju karakteristi nu za one primitivne seoske op tine iji su se unutra nji socijalnoekonomski odnosi odlikovali jednostavno u produkcionog mehanizma. Na tu injenicu jasno je ukazao K. Marks slede im re ima: Ne treba da zaboravljamo egoizam varvara, koji su, skoncentrisav i se na ni tavnom komadi u zemlji ta, mirno posmatrali kako se ru e velike imperije, kako se vr e neopisive svireposti, kako je stanovni tvo velikih gradova u masama masakrirano, koji su mirno posmatrali sve to, ne poklanjaju i tome ve u pa nju nego prirodnim pojavama, i sami postajali bespomo an plen prvog nasilnika koji ih udostoji svoje pa nje. Ne treba da zaboravljamo da je tajnedostojni, stagnantni i vegetativni ivot, da je ta pasivna forma egzistencije izazivala, s druge strane, kao protivte u sebi divlje,

slepe i neobuzdane sile razaranja i u Indostanu pretvorila i samo ubistvo u verski ritual. Ne treba da zaboravljamo da su te sitne op tine bile zara ene kastinskim razlikama i ropstvom, da su oveka pot injavale spolja njim okolnostima, umesto da ga uzvise do uloge gospodara tih okolnosti, da su dru tveni poredak koji se sam razvijao pretvorile u kob, predodre enu od prirode, i time stvorile grubi kult prirode, iji se poni avaju i polo ajmanifestuje u injenici da ovek, tajgospodar prirode, skru eno pada na kolena pred majmunom Ganumanom i pred kravom Sabalom.29 Osobito je iroko rasprostranjen bio u starojIndiji kult vatre, vezan za ivot patrijarhalne porodice. Vatra, kao god i otac, smatrana je svetim stare inom ku e. Doma e ognji te bilo je centar porodi nog, ivota. Postojao je poseban kult ve ite vatre, koji su odr avali posebni sve tenici vatre (atharvan). Pored doma e vatre obo avana je i nebeska vatra, koja je nazivana bo anskim ocem (Diaus-Pitar). Za kult vatre bio je tesno vezan i kult predaka, koji je u svakojku i vr io ef porodice, patrijarh. Tako u Manuovim zakonima stoji da su preci prvobitna bo anstva, slobodna od gnjeva, savr eno ista, svagda neporo na, kojima su mrski sporovi i koja su obdarena velikim vrlinama. Zna ajkulta predaka osobito je nagla en u Manuovim zakonima: Dvaput ro enima obredi u ast predaka va niji su od obreda u ast bogova. Ovajkult predaka vodi svoje poreklo iz vrlo duboke starine, kada jo nije bilo razra enih formi religije ni sve tenstva. Zato u zakonima Manua stoji: Preci se uvek umilostivljuju rtvama, koje se prinose na otvorenim, po prirodi istim poljanama, na obalama reka, na zaba enim mestima. To je bio realni kult predaka oca, deda i pradeda. Tako u istim tim verskim zakonima stoji: Onajkome je umro otac, a ded mu je jo iv, mora posle izgovaranja imena svoga oca pomenuti (ime) svoga pradeda. U svetim knjigama Veda sa uvane su stare pesme obra ene precima. Ove najstarije verske himne vode poreklo iz doba staroga patrijarhalnog ivota. Kult predaka sa uvao se u stagnantnom ivotu stare Indije veoma dugo. Odraz toga starinskog kulta predaka na i emo ak u poznojindiskojdrami akuntali (V vek n. e.). Car Du janta tuguje to nema dece: Vaj preci Du jante ive u strahu. Ja nemam dece, i zato oni ne znaju ko e im posle moje smrti prinositi rtve, i njihove suze uzrok su mojih suza. 29 K. Marks. Izabrana dela, t. II. Gospolitizdat, 1940, str. 523, 524. Starinske forme religije kult prirode i kult predaka, koji su bili osobito rasprostranjeni u periodu sto arstva i rane zemljoradnje, kao to o tome svedo e najstarije himne Rig-Vede, u doba formiranja klasnog dru tva i dr ave smenjuju se novim religiskim verovanjima, koja imaju za ciljda teoriski zasnuju klasni poredak. Malo pomalo, starinski bogovi prirode pretvaraju se u bogove za titnike dr ave, cara i carske vlasti. To se naro ito jasno vidi u kultu boga Indre, koji je ranije smatran bogom oluje, groma i munje. U verskojpoeziji Indra je prikazivan kao stra an bog, koji ubija zmaja svojom sekirom groma i osloba a nebeske vode. On je smatran i bogom plodnosti; docnije pak on se pretvorio u boga zemaljske snage, u boga-za titnika cara. Indra se po eo smatrati pokroviteljem aristokratije, dr ave i carske vlasti. Sama re indra po ela je zna iti pojam knez ili car, gospodar, gospodin (isto onako kao u semitskim jezicima melek ili adon). Paralelno sa obrazovanjem krupnih centralizovanih dr ava pojavljuju se i elementi monoteizma. Jednome caru na zemlji morao je odgovarati jedan bog na nebu. Javlja se pretstava o jednome bogu, koji se naziva Praxapati. Jo u vedskim himnama nailazimo na ivu karakteristiku toga boga, koji je smatran jedinim tvorcem sveta. On, koji je stvorio jasno nebo, sna nu zemlju, sjajsveta i svod nebeski, koji je izmerio svetlost kroz etarska prostranstva... On je jedini bog nad svima bogovima.

Sa komplikovanjem religiskih obreda formira se i sve tenstvo, koje se u takozvano brahmansko doba izoluje u zasebnu, vrstu kastu. Brahmanski zakoni, napose zakoni Manua, imaju za ciljda u vrste tu aristokratsku sve teni ku kastu. Javlja se posebna brahmanska ideologija, stvara se i vrsta organizacija brahmanske kaste. Stari religiski zbornici Vede pune se tuma enjima, koja pretstavljaju plod prili no razvijene religisko-filozofske delatnosti (Upani ade). Po brahmanskom u enju, samo su lanovi brahmanske kaste smeli da vr e svete verske obrede, da u e ljude religiji. Postojali su pojedini stepeni posve enosti unutar te brahmanske kaste. Postojala su i specijalna pravila, kojima su se u enici i u itelji-brahmani morali rukovoditi. Svaki u enik morao je da pro e kroz veoma strogu obuku. Morao je da izu ava svete knjige, molitve, prino enja rtvi, obrede i zakone brahmanskog reda. Tek posle te dugotrajne obuke sticao je pravo da postane sve tenik. Tako se formirala i ja ala zatvorena kasta sve tenstva. Ali je ljubopitljiva ljudska misao potkopavala temelje te stare brahmanske religije. Pojavljuju se religisko-filozofska u enja u kojima se ve kriju prizvuci neverovanja u starinske religiske istine i u sve tenstvo. Postepeno se javlja sumnja u budu i ivot, o emu jasno svedo e re i jednog starog religisko-filozofskog traktata: Nije dobro napu tati ovajsvet, jer ko zna ho emo li na onom svetu postojati ili ne. ak u delima Jaxnavainija, osniva a brahmanizma, ose a se gorka sumnja u budu i ivot. Takve su, na primer, slede e zna ajne re i: Posle smrti nema svesti, jer: sase eno drvo ponovo izrasta iz svoga korena, ali iz kakvog korena mo e izrasti smr u poko eni ovek? Ne recite iz semena, jer njega proizvodi samo ivo bi e. Ko jednom umre ne e se ponovo roditi. Tako se postepeno raspadala stara brahmanska religija, i zajedno sa njom i stari kastinski sistem. Protiv brahmanske religije i kastinskog sistema ustao je budizam, koji je, po predanju, ponikao u VI veku pre n. e. i koji je bio prili no iroko rasprostranjen ve u III veku pre n. e., kao to se to mo e videti iz A okinih edikata. Budizam nastaje u periodu poleta ekonomike i u znatnojmeri trgovine u starojIndiji, kao ideolo ki protest protiv brahmanizma i fosiliranog kastinskog sistema, koji su ko ili razvitak socijalno-ekonomskih odnosa u Indiji. Osobito o tro ustaje budizam protiv kaste brahmana. U Budinom u enju nalazimo protest protiv priznavanja svakog oveka ro enog u kasti brahmana za sve tenika. Nijednog oveka ne u nazvati brahmanom samo zato to je materino krilo koje ga je rodilo pripadalo brahmanskojkasti. Jezikom Brahme govore mnogi iji su srce i misao okrenuti ovome svetu. Zato u ja brahmanom nazvati samo onoga ko se udaljio od sveta i ko se osloba a svake strasti. Najstarija dela indiske knji evnosti omogu uju nam da pratimo proces postajanja i najstarijeg formiranja nau nih znanja, po ev od doba raspadanja rodovskog poretka i nicanja najstarijih robovlasni kih dr ava u severnojIndiji. Potrebe svakodnevnog ivota nagonile su Induse jo u dubokojstarini da sistemati u zapa anja na prirodnim pojavama. Tako su se javila prva znanja iz oblasti medicine, astronomije i matematike. Kao god kod ostalih staroisto nih naroda u eposi vladavine religisko-magiskog pogleda na svet, i kod starih Indusa embrionalni oblici nauke jo se tesno prepli u sa religiskim verovanjima i magiskim pretstavama. Zato najstarije indicije o medicinskom znanju nalazimo u verskim zbornicima Veda, naro ito u himnama Rig-Vede i AtharvaVede. Ali se vremenom stari vra ar (bhi ax isteriva besova) postepeno sve vi e pretvara u lekara-iscelitelja, iako i dalje zadr ava, u vidu relikta, svoje staro ime. Ve u periodu sastavljanja Veda indiski lekari imali su nekih znanja iz anatomije;

upotrebljavali su anatomske termine, pridaju i osobitu va nost mozgu, ki menoj mo dini i grudnome ko u, kao sredi tima bolesti, odakle je lekar imao zadatak da ih istera. Susre u se razni nazivi bolesti ( utica, bolest zglobova, bolest glave, guba, carska nemo mo da plu na tuberkuloza), to svedo i o sistematizaciji medicinskih zapa anja i o prvim poku ajima dijagnoze. Pojavljuju se i neki generi ki nazivi, ko]i su slu ili za odre ivanje itave grupe eventualno srodnih bolesti (jak ma). Kod pravljenia lekova nai e e su upotrebljavane lekovite trave (o adhi). U Rig-Vedi stoji: onaju koga su trave sakupljene kao carevi na saboru, zove se mudrim lekarem, istrebljiva em rak asa (zlih duhova), izgoniteljem nevolja. Sa razvitkom medicine pojavljuju se pojedine medicinske specijalnosti, na primer, le enje unutra njih bolesti, le enje o nih bolesti, hirurgija, anatomija, toksikologija. O postepenom procesu formiranja medicinskih znanja svedo i pojava medicinskih traktata jo u prvim vekovima. nove ere. Tako je autor medicinske rasprave Samhita araka bio mo da dvorski lekar kod cara Kani ke (I vek n. e.), a jedan deo Su rutinih rasprava vodi poreklo iz V veka n. e. Staroindiska medicina imala je mnogo dodirnih ta aka sa anti kom medicinom, to se obja njava prili no znatnim uzajamnim uticajima, koji su osobito oja ali posle pohoda Aleksandra Makedonskog u Indiju. Tako u Jaxur-Vedi nalazimo u enje o etiri osnovna soka u organizmu, koje se gotovo sasvim poklapa sa analognim Hipokratovim u enjem. Propisi profesionalne lekarske etike, sa uvani u arakinom traktatu, veoma su bliski istim mislima oca gr ke medicine Hipokrata. Prakti na znanja stekli su stari Indusi i u oblasti astronomije. Bri ljivo prou avanje vidljivog kretanja sunca, meseca, planeta, prou avanje zvezdanog neba omogu ili su im u dubokojstarini, mo da jo u vedskom periodu, da upoznaju mese eve mene, mese ev zodijak, da utvrde specifi an sistem kalendara i da prona u vodeni asovnik. Najstarije astronomske rasprave, koje spadaju u VI vek n. e., svedo e o visokom razvitku astronomskih znanja i o prisnim uzajamnim uticajima izme u staroindiske i egipatsko-helenisti ke nauke. Tako su stari Indusi naporedo sa ostalim narodima starog Istoka dali krupan doprinos riznici svetske kulture. XX. STARAKINA IZVORI Kod prou avanja najstarije sudbine kineskog naroda moderni istori ar ve mo e da se oslanja ne samo na pozniju istorisku tradiciju nego i na stare dokumente i spomenike materijalne kulture. Arheolo ki materijal baca izvesnu svetlost na nivo razvitka ekonomike i tehnike u starojKini, ali ne omogu uje da se u punojmeri okarakteri e najstariji period kineske istorije. Znatno ve u istorisku vrednost pretstavljaju najstariji dokumenti, naro ito natpisi sa uvani na takozvanim kostima za gatanje, koji pripadaju II mileniju pre n. e. Ti kratki natpisi, koji sadr e pitanja upu ena proro i tu, omogu uju nam da u izvesnojmeri ocrtamo privredno, dru tveno i dr avno ure enje stare Kine u periodu postojanja dr ave an-In (XVIII-XII vek pre n. e.). Docniji dokumenti pripadaju vremenu postojanja carstva ou (XII-VIII vek pre n. e.). Ti natpisi, me u kojima se nailazi i na povelje-darovnice, sa uvani su na predmetima iz svakodnevnog ivota, na kamenim bubnjevima i na bronzanom posu u. Istoriska tradicija stare Kine na la je svog odraza u mnogobrojnim delima najstarije klasi ne knji evnosti, u iji sastav spadaju istoriska, religioznofilozofska i isto knji evna dela. Ali treba imati na umu da je itav tajzbornik klasi ne knji evnosti stare Kine bio u vremenu od V do III veka pre n. e. redigovan u prili no znatnojmeri. Neke klasi ne knjige ponovo su prera ene pod uticajem religisko-filozofskih teorija koje su vladale u to vreme, i znatno su izopa ene. Tako, na primer, kada je sastavljana knjiga un-cua o istoriskojgra i carstva Lu, u njojnije

nazna eno da su etiri vladara carstva Lu bila ubijena, da je jedan bio proteran od svojih podanika, a drugi ubijen od neprijatelja. Prema tome, samo mali brojglava, a ponekad i samo pojedini odlomci iz najstarijih dela klasi ne kineske knji evnosti vode poreklo zaista iz duboke starine. Svima pak ostalim, poznijim delovima, koji su docnije podvrgnuti redakcionojobradi, potrebna je strogo kriti na provera. Istori ar koji ih prou ava, mora im pristupati sa najve om oprezno u. Mnogo fragmenata iz duboke starine sakupljeno je u uvenojkineskojKnjizi pesama ( i-czin). U Knjizi pesama sa uvane su veoma interesantne narodne pesme, u kojima je na ao odraza ivot kineskog naroda u osvit njegovog istoriskog postojanja. Tu su zabele eni razni obi aji, obredi, ponekad na in ivota u irokom smislu te re i. Osobit interes pretstavljaju radne pesme, u kojima se ose aju prizvuci narodnog gnjeva, koji svedo e o irokim narodnim pokretima i ustancima. Prostota stila i strogost umetni kog oblika svedo e o tome da su te pesme u punojmeri rezultat narodnog umetni kog stvarala tva. Ali pored narodnih pesama, u tojpesni kojzbirci stare Kine sa uvala su se i dela aristokratskog knji evnog stvaranja, koja svedo e o tome da se njih dotakla ruka iskusnog redaktora-stihotvorca. Tajzbornik definitivno je redigovan tek u III veku pre n. e. Izvestan brojkonkretnih injeni kih podataka mo e se na i u istoriskim delima iz najstarijih perioda kineske istorije, naro ito u analima. Me u njima treba ista i Bambusove anale, koji, o igledno, pretstavljaju carski ili kne evski letopis sastavljen u XII-VIII veku pre n. e. Lakonski stil i otsustvo tendencioznih pouka svedo e o tome da je ta hronika stare Kine bila podvrgnuta relativno neznatnojredakcionoj obradi. Veliki zna ajza prou avanje istorije stare Kine imaju Istoriske bele ke Sima Cana, jednog od najstarijih i najpoznatijih istori ara stare Kine, koji je iveo u II-I veku pre n. e. Ovo veliko istorisko delo obuhvata period od mitske starine sve do kraja II veka pre n. e. Ono pru a gra u uglavnom za politi ku i kulturnu istoriju stare Kine, kao god i za utvr ivanje hronologije. PRIRODA ZEMLjE Geografski uslovi stare Kine obele eni su nekim specifi nim crtama. Najstarije podru je nastanjeno kineskim narodom jeste oblast srednjeg i donjeg toka reke Hoanho, kao i ravnica koja se nadovezuje na Pe ilijski zaliv. U dolinama i nizijama koje natapaju uta Reka i njene pritoke umerena klima i plodno lesno tle doprineli su ranom razvitku zemljoradni ke privrede. Plodnost toga lesnog tla u znatnojmeri zavisi od ravnomerne raspodele vodenog taloga. Ukupna koli ina vodenog taloga koji padne u toj oblasti iznosi 500-600 mm i dovoljna je za to da zemlji obezbedi bogatu letinu. Ali je neravnomerna raspodeljenost vodenog taloga esto izazivala nerodice. Zato je stanovni tvo stare Kine bilo prinu eno da stvara sistem ve ta kog navodnjavanja. U periodu organizovanja zemljoradni ke privrede stanovni tvo stare Kine moralo je ne samo da ravnomerno raspodeljuje vodu reke po itavojzemlji, organizuju i sistem ve ta kog navodnjavanja, nego i da vodi stalnu i organizovanu borbu sa xinovskim i katastrofalnim poplavama Hoanhoa, koji se esto izlivao iz svoga korita i plavio itavu zemlju. Ogromna izlivanja Hoanhoa u znatnojse meri obja njavaju stalnim povi avanjem nivoa re nog dna. Les koji reka sobom donosi, talo i se na dnu, povi ava re ni nivo i dovodi do toga da se reka izliva iz svog starog korita, stihiski plave i svu okolinu. Te poplave imale su za posledicu katastrofalne nevolje za itavu zemlju. Zato je stanovni tvo moralo da preduzima razne mere da bi sa uvalo svoje domove i polja od re nih izliva. U starim legendama i mitovima na la je odraza borba starih Kineza sa vodenom stihijom i njihovo staranje za organizovanje zemljoradnje. U kozmi kom mitu o borbi

utog cara Hoan Di sa udovi tem e Ju opisuje se kako je stari car doveo sa neba boginju su e, radi borbe protiv vodene stihije. U jednojlegendi pri a se kako se u starini neki ministar osobito starao o gra enju brana, da bi tako za titio stanovni tvo od re nog razlivanja. Ali je ova ministrova delatnost izazvala nezadovoljstvo vara, koji ga je optu io da je naru io slobodni tok prirodnih sila. Korisnu ministrovu delatnost nastavio je njegov sin Juj koji je produbio re no korito, nastojao da pobolj a njen tok probijaju i u tu svrhu stene i ak u vr ivao njene obale pomo u mitske ive zemlje. Narod je po zasluzi ocenio Jujov rad. On je izabran za cara i osnovao je dinastiju Sja. Tako se u starinskim legendama odrazio ogromni zna ajvode za zemljoradnju stare Kine i stalna borba koju su Kinezi morali voditi protiv izlivanja i poplava ute Reke. NAJSTARIJE STANOVNI TVO Prostrane stepe, visoravni i planinske oblasti koji se nadovezuju na plodne doline reke bile su jo od duboke starine naseljene mnogobrojnim plemenima, koja su ivela skita kim sto arskim ivotom. Kineski zemljoradnici, koji su stanovali po plodnim ravnicama, morali su stalno da odbijaju plja ka ke prepade tih ratobornih stepskih nomada i planinskih plemena. Sa svoje strane, u doba obrazovanja najstarijih dr ava Kinezi su postepeno kolonizovali te oblasti, naseljene zaostalim nomadima. Ali su prirodni uslovi tih oblasti i nizak kulturni nivo staroga domoroda kog stanovni tva doprineli trajnom o uvanju skita kog sto arskog na ina ivota. O velikojra irenosti sto arstva u to staro doba svedo i itav niz kineskih hijeroglifa. Hijeroglifski znak ovan (jan) slu io je za oznaku pojmova uspeh, sre a. Hijeroglifski znaci koji su ozna avali re i ovca i knez daju, skupa uzeti, nov hijeroglifski znak za re stado. Hijeroglifski znak jelen (lu) kori en je za oznaku pojmova uspeh, sre a. Brojovih primera lako je pove ati. Svi oni svedo e o velikojva nosti koju je sto arstvo imalo za privredni ivot stare Kine. Etni ki sastav Kine vanredno je slo en. Na ogromnojteritoriji Kine i susednih delova Isto ne Azije ivi oko jedna etvrtina stanovni tva zemljine kugle. Samo se po sebi razume da to stanovni tvo nije bilo ni u starini jednorodno. Na severu i severozapadu Kinezi su se grani ili sa Tunguzima, Manxurcima i Mongolima, na jugozapadu sa tibetskim plemenima, iji se preci plemena Man pominju u starokineskim izvorima, na jugu sa plemenima Burme i Indokine, bliskim po jeziku Kinezima. Zna ajna arheolo ka iskopavanja u Kini, preduzeta tek u XX veku, ubrzo su dala bitne rezultate. Tako je 1915 g. Macumoto na ao u Henani kosti ivotinja iz pleistocenske epohe, naro ito slona bliskog mamutu, konja, divljeg vepra, jelena i, to je naro ito va no, krstine preistoriskog oveka, bliskog Neandertalcu. Dalja iskopavanja vr io je vedski arheolog Andersen. Nalasci iz 1927 g. ve su omogu avali da se govori o tome da su u severnojKini u pleistocenu iveli ljudi stariji od Neandertalca, po svome antropolo kom tipu bliski starim Mongolima i ak Kinezima. Iskopavanja iz 1927-29 g. pokazala su da je dolina reke Hoanhoa izme u ensija i ansija bila nastanjena u doba paleolita. Najinteresantniji nalasci ostataka skeleta primitivnog oveka iz doba paleolita poti u sa mesta iskopavanja koje je udaljeno 50 km ju no od Pekinga (Bejpina); zato je preistoriski ovek stare Kine i dobio ime pekin ki sinantrop. Najzad, 1933-34 g. u Kini su na eni skeleti primitivnog oveka iz gornjeg paleolita. Arheolo ka iskopavanja vr ena poslednjih godina otkrila su itav niz neolitskih naselja, uglavnom u severnojKini. Sva ta naselja pokazuju tipi ne oblike najstarije zemljoradni ke privrede. Tu na ena neolitska kultura okarakterisana je upotrebom trenica za ito, oru a od gla anog kamena (no evi i sekire), luka i strele i pripitomljenjem najstarijih doma ih ivotinja psa i svinje. Pojavljuje se tehnika

pletenja korpi, izrade tkanina i ivenja ode e pomo u igala od kosti. Osobit interes pretstavlja specifi no glineno posu e, napose tronogi sud, specifi an za staru Kinu, i poseban sud za kuvanje pomo u pare. Vrlo mnogo materijala dala su za prou avanje ovog doba iskopavanja vr ena u Jan- ao, gde su na ene kamene sekire, tesla, perorezi i vrhovi strela, sekire, od jelenjeg roga, kamene i glinene preslice, ko tana ila, kamene trenice za ito, jame za uvanje ita i vanredno raznovrsna i bogata keramika, naro ito polihromna, to omogu uje da se govori o vrlo visokom razvitku grn arske ve tine u ovo doba. Najzad, u najpoznijim neolitskim naseljima na ene su kosti doma ih goveda i konja, bela kaolinska keramika i gradi ta, opkoljena mo nim zemljanim bedemima. DR AVA AN-IN Najstariji period kineske istorije koji se danas mo e prou avati na osnovu dokumenata i arheolo kih podataka jeste period postojanja dr ave an-In. Po tradicionalnojkineskojhronologiji, ova epoha obi no se stavlja u vreme od XVIII do XII veka pre n. e. Istoriska tradicija stare Kine pri a da je oko 1400 g. vo a Pan Gen doveo svoje pleme u Anjan i na reci Hoanhou podigao veliki grad an, koji je dao svoje ime kako itavojdr avi tako i carskojdinastiji. Plemena ou, koja su ivela u slivu reke Veji koja su u XII veku pre n. e. osvojila dr avu an, dala su jojnov naziv In. Legenda kazuje da tajvo a nije bio stra ni zavojeva , ve da je mirno vladao plemenima koja su bila pod njegovom vla u. Do nedavno, to se doba moglo prou avati samo na osnovu poznijih predanja. Sada pak nauci stoji na raspolo enju ogromna koli ina spomenika materijalne kulture, umetni kih dela i oko 100.000 kostiju za gatanje sa natpisima, koji su na eni posle brojnih i zama nih arheolo kih radova, zapo etih 1928 i iroko razgranatih 1934-35 g. Osobito veliki nau ni zna ajimaju iskopavanja ru evina jednog starog grada, otkrivenog u okrugu Anjan, u severnom delu Henana, 130 km severno od Hoanhoa. Tu je na eno mno tvo spomenika iz perioda Ina, napose 300 grobnica, 4 ogromne carske grobnice, mnogo ritualnih predmeta od bronze, mramorni kipovi, veliki brojnatpisa na kostima za gatanje, ostaci velikih zgrada, dvora, radionica, riznica i, najzad, preko hiljadu skeleta. Otkrivena je nova epoha u istoriji najstarije Kine. Prou avanje tih spomenika postavilo je pred istorisku nauku itav niz novih problema, napose pitanje o poreklu kineske kulture. Mnogi evropski i ak kineski nau nici isprva su smatrali stanovni tvo Inskog perioda za pleme osvaja a, koji su do li sa zapada i naselili se du srednjeg i donjeg toka reke Hoanhoa. Ali to nije ta no. Doba neolita najte nje je vezano za doba Ina. Specifi ni oblik sudova na tri noge, zemljani zidovi gradi ta, (kastruma), doma i konji vo, bela keramika od kaolina, najzad, kosti za gatanje tipi ni su za doba neolita i nastavili su da postoje i tokom perioda Ina. Teorija doseljenja kineskih plemena sa zapada ne nalazi potvrde ak ni u polulegendarnojistoriskojtradiciji. Tako se u starokineskojknji evnosti i jo vi e na natpisima nisu sa uvale aluzije na doseljenje Kineza sa zapada. Jedina legenda o doseljenju utog cara plod je prili no poznog stvaranja mitova; uz to, ta je legenda zaodevena u religisko-filozofsko ruho. Prema tome, postoje sve osnove za pretpostavku da je stanovni tvo stare Kine koje je stvorilo kulturu Ina bilo lokalno domoroda ko stanovni tvo, koje je tu ivelo od duboke starine i koje je kontinuelno sa uvalo kulturne tekovine neolitskog doba na teritoriji severne Kine. Spomenici materijalne kulture, umetni ka dela, najstariji natpisi, naro ito natpisi na kostima za gatanje, najzad, najstarije partije dela klasi ne knji evnosti stare Kine omogu uju nam, premda samo u op tim crtama, da okarakteri emo privredno, dru tveno i dr avno ure enje doba dr ave In. RAZVITAK PRIVREDE I DRU TVA Dugo vremena ekonomika uva veoma primitivne oblike. Lov ima veliki privredni

zna aj Na natpisima na kostima za gatanje ponekad se spominju veliki kolektivni lovovi, na ijem je elu u prethodnom periodu rodovsko-plemenskog poretka stajao plemenski poglavica. Natpisi esto sadr e gatanja o vremenu. Na jednom natpisu jasno se vidi da pitanje postavlja sam car. Pitanje: Danas car ide u lov: ne e li mu smetati jak vetar? Odgovor: Bi e jak vetar. O razmerama tih lovova svedo i jedan drugi sli an natpis, u kome se pominju 348 zveri ubijenih za vreme jedne lova ke ekspedicije. Ako natpise sa uvane na kostima za gatanje podelimo po sadr aju na nekoliko grupa, vide emo da je u njima osobito va no mesto posve eno pitanjima koja se ti u lova i ribolova. Iz toga se mo e izvu i zaklju ak da su ove primitivne vrste privrede dugo vremena zadr ale svoj aktuelni zna aju ekonomici stare Kine. Postojanje velikih livada i prostranih stepskih podru ja u susedstvu re nih dolina omogu avalo je stanovni tvu da u masama gaji stoku. Henanski natpisi na kostima svedo e o velikojva nosti sto arske privrede za zemlju. Jo u najstarija vremena pripitomljene su razne vrste krupne i sitne rogate stoke, kao i svinje. O velikoj ra irenosti sto arstva svedo e cifre koje se odnose na prino enje rtava. Prilikom sve anih verskih ceremonija prino eno je na rtvu po 10 belih svinja, po 10 bikova, 10 ili 30 ovnova odjednom, ponekad po 40 bikova ili ak po 100 svinja. Samo se po sebi razume da je takve krupne rtve prinosio mahom car, i to uglavnom duhovima predaka. Prilikom iskopavanja u Anjanu na ene su kosti doma ih ivotinja, naro ito psa, svinje, ovce, koze, bika i bivola. Iskopavanja vr ena poslednjih godina svedo e o upotrebi pripitomljenog konja. U doba Ina pojavljuje se i ivina. Na natpisima kostiju za gatanje sa uvani su interesantni hijeroglifi, koji karakteri u proces pripitomljavanja doma ih ivotinja. Na jednom takvom natpisu iz vremena cara U Dina (XIV-XIII vek pre n. e.) stoji: Javljaju: pleme Tu napasa stoku na na im pa njacima deset ljudi. Mogu e je da su u to vreme car i njegovi velikodostojnici posedovali velika stada stoke. Tako na natpisima stoji da je car li no pregledao bikove, predvi ene za rtvu; u drugim slu ajevima car postavlja proro i tu pitanja koja se ti u raznih detalja iz sto arske privrede. Ali je najprogresivnija vrsta privrede u doba Ina bila zemljoradnja. Od itarica osobito je bio ra iren proso, koji je glavna itarica severne Kine. Zahtevaju i malo vlage, proso je iroko gajen kod starih Kineza. Odmah iza prosa pojavljuju se u Kini i p enica, sorgo i pirina . Na natpisima-proro anstvima osobito se esto nailazi na pitanja o letini. Ta pitanja, koja su mahom zadavana u prole e, izgledaju ovako: (Car) pita: Ho u li ubrati dobru letinu prosa? I pored znatnog razvitka zemljoradnje, agrarna tehnika bila je krajnje niska. Zemljoradni ke alatke bile su veoma primitivne. Za oranje upotrebljavan je primitivan plug, koji je Marks nazivao plugom starokineske konstrukcije.30 Sli an tip pluga videli smo kod ostalih naroda starog Istoka koji su se nalazili na istom stupnju dru tvenog razvitka. U to vreme ve ta ko ubrenje jo nije bilo u upotrebi. Osobito je bio ra iren sistem zemljoradnje putem kr enja uma. ume i ipra ja, koji su pokrivali mnoge oblasti u slivu reke Hoanhoa, postepeno su uni tavani. U legendama i docnijim pesni kim mitovima opisuje se kako su stari heroji zemljoradnje orali ta prostrana zemlji ta-ledine, kako su ljude u ili da oru zemlju i prave rala i kako su ljudima doneli na dar ito. Letina je u znatnojmeri zavisila od koli ine vlage. Na natpisima-proro anstvima iz perioda Ina esto se susre e pitanje o tome ho e li biti dovoljno ki e za letinu. U knjizi i-czin spominje se rezervoar iz koga se uzima voda za navodnjavanje p eni nog polja. Iz duboke starine vodi poreklo hijeroglif koji ozna ava re polje i koji je pretstavljan u obliku parcele zemlji ta podeljene irigacionim kanalima na etiri dela. Na natpisima kostiju za gatanje susre e se hijeroghf koji se sastoji od znakova polja

i teku e vode i koji po svojprilici ozna uje re navodnjavanje. U legendama sa uvala se uspomena na jednog inovnika koji se starao o navodnjavanju polja i koji je stoga smatran za narodnog dobrotvora. Postoje sve osnove za pretpostavku da su ve u ovo vreme znali u Kini za neke kulturne biljke i da su po eli da gaje svilarstvo. Pored zemljoradnje postojali su i razni zanati. Od neolita zadr ala se u vidu relikta tehnika izrade raznih predmeta od kamena: no eva, gla anih sekira, posu a, vrhova kopalja i strela, statueta i nakita. Na metal, uglavnom bronzu, nailazi se jo relativno retko. Od bronze se izra uju oru je i posu e za ceremonijal. Veliki zna aj stekla je zanatska obrada drveta. Kako su pokazala iskopavanja, drvo je upotrebljavano u velikim koli inama. Ono je upotrebljavano za gra enje ku a i grobnica, za pravljenje lukova, strela, kopalja, dr ki sekira, testera i svrdala, bubnjeva, la a i kola. Podjednak zna ajimalo je i grn arstvo. Za izradu glinenog posu a upotrebljavana je glina razne vrste, naro ito bela kaolinska glina visokog kvaliteta. U to vreme prvi put se pojavljuje vitlo. Posu e izra eno od gline pe eno je na specijalan na in i zatim pokrivano glazurom. Raznovrsnost oblika i dimenzija tog posu a svedo i o visokom razvitku keramike. Otisci tkanina na keramici omogu uje pretpostavku da je u ovo doba postojalo tekstilno zanatstvo. Pojava vi kova poljoprivrednih i zanatskih produkata izazvala je razvitak trgovine. Trgovina je, kao u ostalim zemljama starog Istoka, u ovom periodu jo nosila primitivni karakter trampe. Stari i za Kinu specifi ni oblik novca bila je skupocena koljka kauri. Hijeroglifsko pismo odra ava proces zametanja i razvitka trgovine. Pojavljuju se posebni znaci za oznaku re i: niska rakova, gomilati, dragocenost. Iskopavanja u Anjanu otkrila su kosti kita, dovezene izdaleka, dalje, specijalne vrste uvezenih koljki lamprotula, kauri i bakarnu rudu, to svedoei o uspostavljanju trgova kih veza sa susednim zemljama. Ali je privreda, uzeta u celini, i dalje uvala svoj primitivni naturalni karakter, to se obja njava trajnim postojanjem starinskih izolovanih seoskih op tina. 30 K. Marks, Kapital, t. I, 1935, 135 (na ruskom). Izvesni podaci dozvoljavaju nam da govorimo o postojanju op tinskog zemljoposeda u ovo vreme. Seoska op tina, kao relikat poretka prvobitne zajednice, nastavila je da postoji tokom itave istorije stare Kine, kao god i u ostalim zemljama starog Istoka. Tako u knjizi i-czin stoji: Neka ki a rosi na a op tinska polja {gun-tjan), pa onda i na a li na (si). U obja njenju uz ovajcitat autor docnijeg letopisa, govore i veoma pohvalno o merama starih careva, pi e: Tako se navikavao na rad itav narod, i on se radovao najpre svojojdru tvenojsvojini, a zatim i svojojprivatnoj Ostaci rodovskog poretka postojali su u Kini vrlo dugo. Kineski istori ari govore da su rodovske grupe postojale u Kini milenijima i da su svojevrsne du nosti stare ina rodova prelazile u nasle e u odre enim rodovskim grupama. Obi ajkrvne osvete zadr ao se u Kini sve do kraja Konfucijevog doba. Tako Konfucije veli da se sin uvek mora svetiti za ubistvo oca ili matere. Onajkome je ubijen otac ili mati, neka spava na slami, sa titom umesto jastuka. Neka se vrsto re i da ne ivi pod istim nebom sa ubicom. Ako se s njim sretne na pijaci ili na dvoru, neka ne ide po oru je, ve neka se smesta sa njim uhvati u ko tac! Od velike va nosti bila je u periodu Ina velika patrijarhalna porodica. Jo u ovo vreme pojavljuje se posebna re ci, koja u isto vreme zna i i robinju i nalo nicu. Gospodstvo mu a i oca, porobljenost ene, udvostru ena mnogo enstvom, najzad, jasno izra eni kult predaka jesu tipi ne crte starokineske patrijarhalne porodice. Iz duboke starine, koja je sa uvala znatne relikte rodovskog poretka, vodi poreklo i savet staraca, koji je postojao i u doba Ina, kao to se to mo e pretpostavljati na osnovu natpisa na kostima za gatanje. Ve e staraca postojalo je pokrajcara i sastojalo se od

stare ina rodova i plemenskih glavara. Veoma je mogu e da je to ve e donekle ograni avalo carevu vlast. Tako na jednom takvom natpisu stoji: Pitanje: Car ( eli) da preduzme pohod na zemlju... (?) Savet nije saglasan sa tim. Ho u li imati uspeha? Veoma je mogu e da je ta stara organizacija, koja vodi poreklo iz doba plemenskog poretka, sa uvana docnije u obliku veoma arhai ne dr avne ustanove. Stara rodovska aristokratija imala je u periodu Ina veliki politi ki zna aj Oslanjaju i se na krupna bogatstva i na znatnu politi ku vlast, ta aristokratija je vremenom obrazovala vladaju u klasu robovlasnika. O pojavi ropstva u ovo doba svedo i poseban hijeroglif, na koji se nailazi na henjanskim kostima za gatanje. Tajhijeroglif, koji se ita en, pretstavlja oko i zna i re oko, glava, zarobljenik, rob. O igledno, u starojKini, kao i u ostalim staroisto nim zemljama, zarobljenike su pretvarali u robove i brojali ih, kao i stoku, po glavama. Otuda je hijeroglif koji je ozna avao oko-glava po eo zna iti i zarobljenikrob. Proces klasnog raslojavanja, koji se vr io u krilu seoskih op tina, razvitak trgovine i ratovi doveli su do ja anja ropstva i do zao travanja klasnih suprotnosti. Prema tome, doba Ina treba smatrati vremenom postanka najstarijeg robovlasni kog klasnog dru tva. To nalazi potvrde u rezultatima iskopavanja vr enih u Anjanu, gde su na ene ru evine jednog velikog grada, mo da prestonice dr ave In. Na velikom kompleksu od nekih 6 ha na eni su temelji velikih zgrada, mo da carskog dvorca, carske radionice, u kojima su radili metalurzi, majstori u rezanju kamena i kosti. Tu je na ena i carska riznica, iz ijih je podruma na svod izvu eno oko 6.000 dragocenih predmeta, i najzad prostorija za stra e ili paviljon za carsku lovinu. Naro ito je karakteristi na okolnost da se na natpisima na kostima susre e hijeroglif czin, koji pretstavlja vrata u gradskom zidu, sa kulom, i koji ozna uje re grad-prestonica. Tajhijeroglif sa uvao se i u modernom kineskom pismu, i ulazi u sastav re i Peking i Nanking. Svojevrsni tip gradske kapije, koji je pretstavljen u starokineskom hijeroglifu czin, sa uvao se sve do danas, na primer na gradskim zidovima Bejpina. POSTANAK NAJSTARIJE DR AVE Na alost, veoma fragmentarne vesti koje mo emo izvu i iz najstarijih natpisa doba Ina omogu uju nam da samo u najop tijim crtama govorimo o sistemu dr avnog ure enja ovoga vremena. Po svojprilici, u Kini ovoga doba ve se formirala despotska dr avna vlast, koja se oslanja na zemlji ni fond centralizovan u rukama dr ave. U Knjizi pesama ( i-czin) govori se o tome da sva zemlji ta pripadaju caru. Pod irokim nebom nema zemlji ta koje ne bi bilo carsko. Mo e se pretpostavljati da je na tim krupnim zemlji tima koja su pripadala dr avi i njenom vrhovnom pretstavniku caru organizovana zemljoradnja u velikim razmerama. Na veoma mnogim kratkim, gotovo ematskim natpisima, sa uvanim na kostima za gatanje, govori se da je car pitao proro i te: Ho e li mi proso dobro roditi? ili Ho u li ubrati dobru letinu prosa? Oslanjaju i se na osnovno bogatstvo zemlje, na glavni privredni fond zemlju, dr ava je dobijala oblik centralizovane birokratske despotije. Religija je kori ena za ja anje carevog autoriteta. Car je pretstavljan u obliku natprirodnog bi a, on je upore ivan sa bogom, ponekad je i direktno nazivan bo anstvom. U legendama pri a se o bo anskom poreklu cara, uglavnom osniva a dinastije. Tako se u jednojstarojlegendi pri a o tome kako je mati pretka rodovske grupe ce, po imenu Czja Di, dok je sa estrom i la da prinese rtvu, progutala jaje, koje je u letu ispustila jedna lasta. Otuda je ona za ela dete, kome je prilikom ro enja dato ime Cio (jaje). Potomak toga roda Cen Tan osnovao je dinastiju In, svrgav i poslednjeg cara iz dinastije Sja. U doba obrazovanja najstarijeg robovlasni kog dru tva car je u znatnojmeri bio i prvosve tenik. Znamo da je car u starojKini vr io va ne verske ceremonije u kultu

predaka i kultu bogova. U prestonici Tai carev dvorac bio je okru en hramom predaka i ju nim hramom za sve ane carske audijencije. Postepeno se formira inovni ka birokratija, koju su inili pretstavnici stare rodovske, a zatim robovlasni ke aristokratije. Postojale su posebne du nosti vi ih inovnika, carevih pomo nika u upravljanju zemljom. Me u njima isti u se: veliki pisar, blagajnik, ceremonijal-majstor dvora i drugi velikodostojnici. Prema tome, najstarija dr ava koja je ponikla na teritoriji severne Kine u doba prve podele dru tva na klase na klasu robovlasnika i klasu robova, u cilju porobljavanja i tla enja irokih radnih masa, dobija crte staroisto nja ke despotije. Najstarija dr ava dugo i vrsto uva mnogobrojne relikte rodovskog ure enja. Pokrajcara postojao je aristokratski savet, u koji su ulazili pretstavnici rodovske aristokratije i potomci plemenskih poglavara. Na natpisima na kostima tajse savet naziva ve em velikih i malih. Carski rod pretstavljao je, kao i u starom Egiptu, veliki carski klan, iji su lanovi zauzimali najvi e polo aje u dr avnoji vojnojupravi. Sam termin koji je slu io za oznaku re i car (van) ve se susre e na natpisima iz Ina. U periodu postojanja dr ave an carska je vlast sa uvala relikte iz vremena kada je plemenski vo a, koji je nekada stajao na elu plemena ili saveza plemena, dr ao u svojim rukama najstarije funkcije rukovodioca lovova, vojnog stare ine i prvosve tenika. Kako isti e kineski filolog Go Mo o, arhai ni oblici dana njih znakova van (car) i czu (predak), na koje se nailazi na natpisima za gatanje, identi ni su jedan sa drugim. Politi ka istorija ovoga doba gotovo je nepoznata. Na nekim natpisima govori se o ratovima, koje su kineski carevi stalno vodili sa nomadskim, planinskim i stepskim plemenima, brane i od njih cvatu e ravnice i bogate zemljoradni ke oblasti stare Kine. Osobito uporne ratove vodili su kineski carevi sa zapadnim br anima, koji su vr ili napade na sela i polja dr ave In. Car je pitao proro i te da li da zarati na ta nemirna planinska plemena i ho e li se tajrat uspe no zavr iti. Na natpisima za gatanje sa uvane su albe na to to tu ini uznemiravaju granice zemlje. Mole i bo anstvo za savet i pomo car ukazuje na neophodnost vo enja rata sa tim nomadima. Sredinom i krajem carevanja dinastije In Kinezi postepeno kolonizuju i osvajaju planinska podru ja, naseljena varvarima, kao i doline Veji Fen, tj centralni deo provincije ensi i jugozapadni deo provincije ansi. Preka potreba za za titom granica zemlje od nomada i politika osvajanja susednih zemalja, robova i raznoga plena zahtevali su odgovaraju u organizaciju vojske. Od najstarijih vremena kineska se vojska delila na osnovne rodove: na pe adiju, konjicu i kola. Na irokim stepskim prostorima Srednje i Isto ne Azije pojavila su se kola i doma i konjjo u dubokojstarini. Kola i konj pominju se i u inskim natpisima. Prilikom iskopavanja u Anjanu na eno je oko 400 bronzanih ukrasa za kola i skeleti konja, Kineska vojska bila je naoru ana veoma primitivno mahom bronzanim oru jem, sabljama od bronze, bojnim sekirama i iroko upotrebljavanom alebardom, kao i lukom i strelama. Brojnost vojske dostizala je do 5.000 ljudi. Konji ki odredi obi no su se sastojali od 300 konjanika. Neki natpisi omogu uju nam da pretpostavljamo da su stari Kinezi znali za odre ene oblike borbenog postrojavanja. Veoma je mogu e da su primenjivani metodi bo nog napada, bo nog okru enja i no nih prepada. Po svojprilici u ovo vreme ni e najstariji piktografski (slikovni) i hijeroglifski sistem pisma. Pojedine re i ozna avane su o iglednim crte ima, koji su prestavljali sunce, mesec, zemlju, umu, mu karca, enu, ivotinje itd. Zatim se pojavljuju slo eni znaci, koji ozna uju apstraktne pojmove (ideogrami). Tako je re istok pretstavljana crte om drveta iza kojeg izlazi sunce. Od momenta kad pojedini ideogrami po inju da ozna uju homofone re i, staro slikovno pismo ve se kombinuje sa

slo enijim principom fonetskog pisma. Ali ta vanredno slo ena hijeroglifika, koja je imala na 1.500 znakova, nije mogla da izgradi vi e ili manje jasne forme ne samo hijeroglifskog pisma nego ak ni najprimitivnijih oblika glasovnog pisma. Dugotrajna borba sa nomadima oslabila je dr avu an-In. Plemena ou, koja su se nastanila u slivu reke Vej posle niza velikih pobeda slomila su staro carstvo In i na njegovim ru evinama osnovala novu dr avu, koja je dobila ime po plemenu ou. DR AVA OU (XII-VIII VEK PRE N. E.) Kineska plemena koja su obrazovala dr avu ou jo od neolita nastanjivala su prili no prostrana podru ja severne Kine, u provinciji ensi, u slivu reke Vej Tokom vremena ta su plemena stekla prevlast nad svima ostalim plemenima koja su ivela u slivu reke Vej i obrazovala prili no veliki savez plemena. Sude i po izvorima iz ovoga vremena, ona su stajala u prili no bliskim odnosima sa dr avom In. Sama re ou susre e se na inskim natpisima na kostima za gatanje. Plemi ke porodice i ak carevi dr ave In udavali su svoje k eri za vo e plemena ou. Veoma je mogu e da su ta plemena ak bila srodna sa plemenima koja su nastanjivala Insku dr avu. Plemena ou iroko su iskoristila mnoge elemente stare kulture an-Ina. Plemena ou preuzela su od Inaca pismo, hronolo ki sistem, arhitektonski stil, obi ajsvojevrsnih gatanja i neke oblike religije. Plemena ou priznavala su kulturne tekovine doba an i smatrala sebe njegovim naslednicima i nastavlja ima. Po svojprilici, upravo u ovo doba spada izreka: Prou avajte velike ljude ana, da biste u vrstili svoje srce i umeli da u ite narod! Klasi na umetnost stare Kine sa uvala je niz legendi koje opisuju osvajanje carstva In od strane plemena ou i obrazovanje u severnojKini velike i jake dr ave ou. ou ki car Ven Van, sude i po tim legendama, preduzeo je jedan veliki osvaja ki pohod na zapad, pro irio granice zemlje ou i izradio plan za osvajanje carstva In. O igledno, u ovom periodu dr ava ou po inje pretendovati na vladavinu nad severnom Kinom, u slivu reke Hoanho. U tom pogledu karakteristi ne su re i jednog od ou kih vladara, sa uvane u poznijem predanju: Mi moramo nastaviti delo cara Ven Vana, odre i se svake lenjosti, sve dok na a dr ava ne postane svetskom dr avom i dok od krajnjih kutova mora i sunca na istoku do ovoga mesta ne bude nijednog oveka koji se ne pokorava na em zakonu. Koriste i se unutra njim slabljenjem carstva In, ou ki car U Van, u jedanaestoj godini svoje vlade, krenuo je sa velikom vojskom na istok i, odnev i punu pobedu nad neprijateljskim trupama, potukao i osvojio Insku dr avu. Tako docnije legende opisuju obrazovanje dr ave ou u severnojKini u XII veku pre n. e. PRIVREDA I DRU TVENO URE ENjE Izvori iz ovoga vremena omogu uju nam da rekonstrui emo privredno i dru tveno ure enje Kine. U periodu postojanja dr ave ou osnovna grana privrede bila je zemljoradnja, koja je dostigla znatan razvitak. U docnijim legendama obogotvoreni preci dinastije ou nazivaju se herojima zemljoradnje. Tako se rodona elnikom dinastije smatra knez prosa Hou- zu. U Knjizi pesama. prili no se slikovito opisuje zemljoradni ki ivot toga vremena: O istiv i korov, Posejao je uto ito, Gajio p enicu sve dok nije sazrela, Upotrebio je kao seme, Razdao narodu udesno zrno: Crni proso sa duplim zrnom, Visok, crven, beo,

I narod je po eo u masi Da seje te itarice. Plodno umsko tle severne Kine pru alo je stanovni tvu mogu nost da ubira bogatu letinu i doprinelo je znatnom razvitku zemljoradnje. O tome svedo i postojanje sistema ozimih i jarih useva, pojava vo arstva, povrtarstva, gajenje dudovog drveta i konoplje. Pored poljoprivrede, dalje se razvijaju i zanati, naro ito tka ki zanat, koji je postojao na bazi razvijene zemljoradnje. Ali naro it zna ajsti e metalurgija, jer se upravo u tojgrani zanatstva zapa aju krupne tehnolo ke promene. I dalje je me u metalima najra irenija bila bronza, od koje je pravljeno mno tvo raznih predmeta. Ali se pored bronze pojavljuje i nov metal gvo e, koje je u starojKini bilo poznato od XII veka pre n. e. Iako se u ovo vreme jo ne mo e govoriti o nekojznatnojra irenosti gvo a, ipak neki kineski istori ari smatraju mogu om pretpostavku da je gvo e ve upotrebljavano za izradu onih naro ito o trih i dobrih plugova (tan-si) koji se opisuju u Knjizi pesama. U ovom knji evnom delu govori se i o dobijanju gvo a. Dru tveno ure enje doba ou zadr alo je mnoge crte tipi ne za prethodni period. Tako i dalje vrsto postoji patrijarhalna porodica. O eva vlast u tojpatrijarhalnoj porodici bila je neograni ena. Njemu su se morali pokoravati deca. njihove ene i mla i srodnici. Dr avna vlast sankcionisala je o ev autoritet. Tako u ukazu cara Sjuana stoji: Podanik ni u kom slu aju nema prava da se ali na odluke svog neposrednog stare ine, jer kad bi to bilo dozvoljeno, sinovi bi se po eli suditi sa o evima i ne bi bilo potrebne razlike izme u starijih i mla ih. ta vi e, ena je bila osu ena na ve ito i te ko zato eni tvo u posebnojpolovini ku e. Zakon i religija osu ivali su smele ene i opominjali mu karce da se ne ene takvim enama. Ako bi ena napustila ku u, smatrana jer velikom gre nicom. U komentarima za knjigu un-cju, pod naslovom Czouan, stoji: Ako ena nije umrla u svojojsobi, tablicu njenog duha ne treba stavljati pokrajtablice njenog mu a. Prema eni dru tvo je po elo da gaji prezriv, nipoda tavaju i odnos. Najte i prekor za mu karca bio je prekor da slu a savete svoje ene. U periodu dr ave ou i dalje je veliku ulogu igrala stara seoska op tina, koja se vekovima stagnantno odr avala. Stari kineski filozof Men-czi opisuje specijalan bunarski sistem zemljoradnje, takozvani czin-tjan, koji se temeljio na starinskom op tinskom zemljoposedu. Tajsistem sastojao se u tome to se u selima udaljenim od grada (zemlja delila) na devet podjednakih kvadratnih parcela, od kojih je jedan (srednji) obra ivan zajedni ki, radi snabdevanja dru tvenih inovnika putem specijalne obaveze samopomo i. Ni smrta, ni put ne mogu da odvoje te seljake od njihovih sela. Ako se seoska naselja budu delila na kvadratne delove, jednake spolja i iznutra, onda e ona stupiti u prisne prijateljske veze. Ona e braniti jedna druga i pomagati se u nevolji i bolesti. Onda e sve porodice iveti u savr enom jedinstvu... osam porodica zajedni ki e obra ivati dru tveno ili op tinsko polje. Kada op tinski radovi budu gotovi, porodice se mogu latiti svoga li nog posla. Ovde je naro ito tipi an podatak o kolektivnojobavezi, koja obi no vrsto povezuje sve lanove seoske op tine, to, nesumnjivo, izrasta iz op tinskog poretka. Op tinski poredak, kao to je isticao Engels, dugo je bio oslonac najgrubljih formi isto nja kog despotizma. U doba formiranja najstarije robovlasni ke dr ave itav zemlji ni fond date zemlje, uklju uju i tu i zemlji ta koja se nalaze u posedu seoskih op tina, smatran je nominalno za pripadnost dr ave, na ijem se elu uzdizalo povezuju e jedinstvo u li nosti deifikovanog despota-cara. To nalazi potvrde i u svojevrsnim terminima starokineskog jezika. Tako re gun-tjan (op tinsko polje)

ozna ava u isto vreme i polje vo e. Ali kada se starokineski gun (vo a) pretvorio u vana (cara), onda su se i sva zemlji ta op tina, kojima je nekada vo a raspolagao, pretvorila u zemlji ni fond koji je nominalno pripadao despotskojdr avi. Pored toga, u procesu osvajanja i prisvajanja zemlji ta seoskih op tina obrazuje se i zemlji ni fond koji pripada neposredno caru i koji je centralizovan u rukama dr ave. U jednojod pesama knjige i-czin stoji kako je ou ki vladar Lju pre pohoda sakupio zalihe sa polja i iz ambara, i stavio ito u ogromne xakove. Ti vladari, najstariji carevi dr ave ou, kako se to slikovito opisuje u pesmama, raseljavali su narod, odre ivali parcele, o igledno, organizuju i na svojim posedima zemljoradni ku privredu u krupnim razmerama. ou ki carevi razdavali su aristokratama prili no velike zemlji ne posede. Na bronzanom posu u toga doba vrlo esto se zapisuju dokumenti o predaji zemlje ovom ili onom carevom oveku. Tako u tekstu jedne takve svojevrsne povelje stoji: Darujem ti sluge i robinje... dragocenosti; darujem ti konje, tkanine... bikove... Darujem ti jedno polje u...(?), jedno polje u i, jedno polje u Ban, jedno polje u Li. Dokumenti iz starokineske istorije, kao god i izvori za istoriju ostalih naroda starog Istoka, potvr uju Marksovu misao, koju je on jasno izrazio slede im re ima: Ovde (u Aziji. V. A.) dr ava je vrhovni sopstvenik zemlje. Suverenitet je ovde zemlji na svojina skoncentrisana u nacionalnim razmerama. Ali zato u tom slu aju nema nikakve privatne zemlji ne svojine, iako postoji kako privatno tako i op tinsko posedovanje i kori enje zemlje.31 Deljenje carskih zemlji ta krupnim aristokratama dovelo je do obrazovanja znatnog sloja zemljoposedni ke aristokratije, koja je ivela starim patrijarhalnim na inom ivota. U Knjizi pesama opisuje se zemlji ni posed koji pripada bogatom oveku: Tu su gospodar i njegov najstariji sin, Njegova mla a bra a i sva njegova deca, 31 K. Marks, Kapital, t. III, 1938, 696 (na ruskom). Njihovi sna ni radnici i njihovi pomaga i. Kako gromko odjekuje galama njihove trpeze kad jedu meso! (Mu evi) s ljubavlju misle na svoje ene, (koje su im donele hranu). ene ostaju krajsvojih mu eva. Zatim o trim leme ima svojih plugova Oni po inju da oru zemlju to le i na jugu. Oni seju razne vrste itarica. Dalje se opisuju ubiranje bogate etve i rtve koje se prinose u ast predaka, to ima za ciljda veli a slavu dr ave. U tojprivredi u znatnojse meri koristio rad robova. Robovlasni tvo, poniklo jo u doba dr ave In, irilo se i ja alo. O postojanju robovlasni tva svedo e natpisi, u kojima se pominje re zarobljenik (fu). Odgovaraju i hijeroglif obi no je pretstavljao oveka koji vadi koljke. Sasvim je mogu e da su za va enje koljki upotrebljavani uglavnom ratni zarobljenici. Jedan drugi hijeroglifski znak, en, po tuma enju najstarijih kineskih re nika, ozna uje re vu i ili slu iti caru, i pretstavlja pot injenost i pokornost. Zato kineski istori ari smatraju mogu im da tvrde da tajznak en ozna ava re sluga ili rob. Za doba ou karakteristi na je upotreba jednog drugog termina nun-fu (robovi). U izvorima iz toga vremena, kada se opisuje rad tih nun-fu, jasno se govori o tome da ti ljudi nemaju svojih oru a za proizvodnju. To su bili robovi u punom smislu te re i, koji su pomo u poljoprivrednog inventara svojih gospodara obra ivali polja robovlasni ke aristokratije. Tako u odi Da-Tjan nadzornik veli robovima: Na prostranim poljima rodi e bogata etva. Kada zavr ite sa izradom agrarnih alatki, uzmite moja rala i plugove, kojima obra ujemo ju ne njive, da zasejemo 100 vrsta ita.

Za. istoriju stare Kine vanredno je tipi no neprestano uzajamno delovanje izme u stalne nastanjenih zemljoradni kih plemena i nomadskih br ana i stanovnika stepe, koji su okru avali kulturne agrarne dr ave u slivu reke Hoanhoa. To uzajamno delovanje stavilo je svojpe at i na istoriju stare Kine. Kod svih isto nih naroda mo e se utvrditi, odonda otkako se tajproces vr i, op te uzajamno delovanje izme u stalne nastanjenosti jednog dela tih plemena i trajnog nomadstva drugog dela.32 U starojKini to uzajamno delovanje izme u stalno nastanjenih i nomadskih naroda bilo je dugo i vrsto. U doba dr ave ou, kada su se granice Kineske dr ave znatno pro irile, mnoga plemena koja su se nalazila na relativno niskom stupnju razvitka potpala su pod vlast te centralizovane dr ave. Kinezi su nomadska plemena nazivali prezrivim imenom, koje po svom smislu odgovara gr kojre i varvari. Oni su ih pokoravali snagom oru ja i itave velike rodovske grupe pretvarali u roblje. Postoje podaci koji nam omogu uju da govorimo da su robovi upotrebljavani u poljoprivrednim radovima i vojnojslu bi. Njihov rad eksploatisali su car ili robovlasnici; pritom se pri pomenu tih robova svaki put nazna uje iz koga su plemena. Tako su se robovi iz ju nih plemena (Man-di) specijalno bavili gajenjem konja. Svaka pojedina krupna rodovska grupa radila je u posebnojgrani privrede. Dr avnim ustanovama i pojedinim inovnicima stajale su na raspolo enju prili no znatne grupe robova. Tako je stare ina inova imao 120 robova, na elnik prosvete 120 robova, uprava stokom 200 robova, odeljak zemljoradnje 120 robova, odeljenje lukova i strela 80 robova itd. Ovi podaci, uzeti iz knjige ou-li, karakteri u postojanje u doba dr ave ou krupnoga dvorskog gazdinstva, zasnovanog na eksploataciji robovskog rada. Sa razvitkom ropstva pojavljuje se i trgovina robovima. O tome svedo e sa uvani natpisi na bronzanom posu u. Na jednom natpisu iz; X-IX veka pre n. e. govori se, na 32 K. Marks i Fr. Engels, Dela, t. XXI, 488 (na ruskom). primer, o razmeni pet robova za jednog konja i klup e svile. Porast robovlasni tva produbio je provaliju izme u robovlasnika-aristokrata i irokih masa seljakaop tinara. U X-IX veku zapa aju se simptomi socijalne podvojenosti. Protest masovnih op tinara na ao je odraza u pesni kim delima ovoga vremena, u narodnim pesmama koje su odrazile realne injenice iz svakida njeg narodnog ivota. Vi ne sejete, vi ne anjete: kako vi onda dobijate dohodak sa tri gazdinstva? Vi se ne mu ite u lovu: otkud vam onda na dvori tu vise ko e jazavaca? Sa negodovanjem opisuju se u pesmama bogatstva aristokratije, ste ena pomo u tu eg rada. Duhovita narodna pri a upore uje bogata e sa pacovima koji pro diru siromahu ito: Veliki pacovi, veliki pacovi, ne derite na e proso! Tri godine se mi ve mu imo za vas, a vi, nemilosrdni, ne ete da pomislite na na mu ni rad. Mi emo vas ostaviti i oti i u sre nije zemlje. Tamo emo na i sebi mesta. Socijalni termini ovoga vremena karakteri u o tro klasno raslojavanje: plemenitim o evima, roditeljima narodnim stavljaju se nasuprot sitni ljudi, trudbenici, koji se na natpisima nazivaju bu i en. Radne mase naroda bile su osu ene na ivot pun nema tine. Nemaju i mogu nosti da izi u iz toga te kog polo aja, siromasi su videli pred sobom neminovno ropstvo. Moje srce je alosno. Mislim na svojnesre ni polo aj Svi emo se mi pretvoriti u sluge i robove. Te ko meni! Gde da na em podr ke? ( i-czin, II, 4-8). O tro klasno raslojavanje starokineskog dru tva zabele eno je u nizu religiskopoliti kih traktata ovoga doba. U Letopisu ceremonija (Li-czi) stoji: Ritual se ne prote e na prosti narod, kazne se ne prote u na visoke inovnike. DR AVNO URE ENjE Na osnovu rasprave ou-lija mo e se prou iti sistem dr avnog ure enja perioda

dinastije ou. U prostranojstarokineskojdr avi ovoga perioda postepeno se obrazuje slo en birokratski aparat, koji u ime cara upravlja itavom zemljom. Oko cara izrasta prili no znatna grupa aristokratskog inovni tva, koje zauzima najvi e polo aje u dr avnoj upravi. Na elu itave dr ave, odmah posle cara, stoji njegov najbli i pomo nik, ije su funkcije bile iroke. Ponekad je ta du nost postajala naslednom, to je uop te tipi no za najstariju isto nja ku despotiju. Pored toga prvog inovnika, koji je po svojojvlasti bio ravan arapskom veziru, postojao je specijalan kolegijod tri lica (tri starca). Jedan od njih zvao se na elnik zemljoradnje, na elnik mno tva, koji uva narod. U njegove du nosti spadali su organizovanje poljoprivrednih radova (setva, etva, vr idba) i uprava agrarnim stanovni tvom zemlje. Drugo mesto me u ta tri starca zauzimao je na elnik konja i trupa na carskim posedima, koji ukro uje buntovnike. To je bio u neku ruku ministar vojske; on je koncentrisao u svojim rukama svu vojnu upravu zemljom. On je mobilisao vojsku, rukovodio vojnom obukom, stajao na elu vojne inspekcije i vodio nadzor nad snabdevanjem vojske. Najzad, va nu ulogu igrao je i na elnik dru tvenih radova, koji je upravljao svim zemlji nim fondom i rukovodio itavim snabdevanjem dr ave vodom. U njegovim rukama nalazila se vrhovna kontrola nad itavom irigacionom mre om. Prema tome, imamo tri najva nija nadle tva: privredno, vojno i nadle tvo dru tvenih (javnih) radova. Veliki zna ajtih triju nadle tava na Istoku isticao je Marks u svoje vreme: U Aziji su od davnina postojale samo tri grane uprave: finansisko nadle tvo, ili nadle tvo za plja kanje svoga sopstvenog naroda, vojno nadle tvo, ili nadle tvo za plja kanje drugih naroda, i najzad nadle tvo dru tvenih radova.33 33 K. Marks, Izabrana dela, t. II. Gospolitizdat, 1940, 520 (na ruskom). Docnije su se pojavili i drugi inovnici, koji su u svojim rukama okupili upravu carskim posedima i dvorom, sudstvo i organizaciju verskog kulta. Osobito je karakteristi no izdvajanje vrhovnog krivi nog sudije i vrhovnog sve tenika kulta carskih predaka. Sudstvo se postepeno uobli uje, pojavljuju se pisani zakoni i najstarije kodificirano pravo. Ti zakoni imaju za ciljda juridi ki garantuju nepokolebljivost klasnog poretka i neprikosnovenost li nosti deifikovanog cara. Tako je postojao zakon o uvredi veli anstva, po kome je svako ko makar ime uvredi cara, podvrgavan svirepom pogubljenju. Krivi ni zakonik predvi ao je prili no rezra en sistem kazni, koje su izricane za najva nije prestupe. Me u tim kaznama predvi alo se: smrt, u kopljenje mu karaca ili zato enje ena u dvorcu, amputacija nogu, se enje nosa i stavljanje sramnog iga u vidu crne tetovirane mrlje na licu. Ovajkrivi ni zakonik, koji se pripisuje legendarnom caru Mu, sadr avao je 3.000 lanova, ta nije re eno, sakupljenih sudskih odluka (kazusa), koji ine najstariji zbornik krivi nog prava. O izvesnom razvitku pravne misli u ovo doba svedo i predvi anje u zakonima olak avaju ih okolnosti, za slu ajnehoti nog i slu ajnog prestupa, i ote avaju ih za prestupe sa predumi ljajem. Sud najvi e instancije, u li nosti vrhovnog sudije, pretresao je dela koja imaju za posledicu smrtnu kaznu. Sud ni e instancije, u li nosti lokalnih sudija, razmatrao je ostala dela. U doba ou formira se u enje o tome da car nije samo bo ji namesnik na zemlji ve i bo je zemaljsko ovaplo enje. Tako se u jednojlegendi pri a o tome kako je car Mu ro en na tajanstven na in od veze carice, ene cara ao, sa duhom pretka u. Car Mu opisuje se u tojlegendi kao divjunak, obdaren natprirodnim svojstvima. On preduzima pohode na etiri kraja sveta, na svojim kolima koja vuku udotvorni konji. Jednom ga je radoznalost dovela do izvora ute Reke. Posetio je dvorac utog cara, a zatim je stigao na planinu sun evog zalaska,

posetiv i boginju zapada i smrtnih bolesti. Tako lik cara dobija crte mitskog bo anstva, koje ivi u sasvim drugojsferi od ostalih ljudi. Ideologija obo avanja carske vlasti, tipi na za staroisto nu despotiju, nalazi svog spolja njeg izraza u velelepnim formama dvorske etikecije. Careva rezidencija je prestonica dr ave. Istoriska tradicija sa uvala je imena glavnih centara i prestonica dr ave ou gradova Fen i Hao. Na alost, ostaci tih gradova jo nisu prona eni. Njihova imena sa uvala su se samo u imenima dana njih kineskih sela. I samo u knji evnim delima, naro ito u dvorskojpoeziji toga doba, sa uvani su ivopisni opisi dvorskog i aristokratskog ivota. Rasko ne izra evine od bronze, posu e, oru je svedo e o visokom procvatu materijalne kulture i o bogatstvima koja su bila koncentrisana u rukama robovlasni ke aristokratije, koja je eksploatisala rad robova i sirotinje. POLITI KA ISTORIJA DOBA OU Politi ka istorija Kine u doba ou mo e se rekonstruisati na osnovu starih legendi i poznijih, ali zato verodostojnijih, izvora. Carevi iz dinastije ou, osvojiv i dr avu In, obrazovali su jedno veliko i jako carstvo. Iz vremena rane dinastije ou poznata je samo serija imena careva. U Istoriji sina neba Mu, napisanoju V-IV veku pre n. e., sa uvane su stare legende koje pripadaju ovom periodu. U tim starim predanjima pretstavljeni su carevi ao i Mu kao veliki osvaja i, koji su daleko pomerili granice svoje dr ave. Kinezi prodiru u sliv Jankcenkjanga (Jancziczjan) i pokoravaju plemena koja su ivela na obalama reke Han i u oblasti Hubej Ta niji podaci iz politi kog ivota Kine poti u tek iz IX-VIII veka pre n. e. Car Sjuan (827-782 g. pre n. e.) ve se mo e smatrati realnom istoriskom li no u. Njegovi ratovi opisani su u knji evnim delima toga vremena, u sve anim pesmama koje su pevane u hramu predaka. Tako se u pesmama opisuju ratovi koji je Sjuan preduzimao u cilju ugu enja ustanka podvlasnih plemena, kao i radi osvajanja i umirivanja susednih tu ih zemalja, naseljenih uglavnom nomadima. Me u tim nomadskim plemenima pominje se pleme Sjunu, koje neki istra iva i dovode u vezu sa Hunima. Po svojprilici, ta su plemena ivela na obalama ute Reke, na teritoriji ensija i ansija. U jednojodi opisuje se upad toga nomadskog plemena Sjunu u carstvo ou i zauze e prestonice, koje se desilo 822 g. U estom mesecu kakva zbrka! Borbena kola stoje spremna, u svaka su upregnuta po etiri sna na konja. Ona su opremljena kako se to obi no ini. Sjunu su pomamno upali, zato smo morali da hitno preduzmemo mere. Car je naredio da se krene u pohod, da bi se oslobodila prestonica. Pobedili smo Sjunu, pokazav i veliku hrabrost. Sjunu su napravili pogre an ra un zauzev i Ciao i Hu, osvojiv i Hao i Fen, do av i do severnog dela reke Czin. U drugojodi opisuje se rat cara Sjuan sa varvarskim plemenom Sjui, koje je ivelo jugoisto no od dr ave ou. Sam car na elu est armija kre e u pohod protiv zemlje Sjui. Kinezi odnose veliku pobedu zahvaljuju i svojim znatnim vojnim snagama, koje se ne kre u u gomilama, nego u razbijenim linijama. Rat se zavr io sticanjem mno tva zarobljenika. Oda sadr i tipi no veli anje cara. Oslabljena dugotrajnom borbom sa mnogobrojnim i jakim plemenima nomada, koja su stalno upadala u bogate i plodne doline reke Hoanhoa i njenih pritoka, dr ava ou, razdirana klasnim suprotnostima i li ena unutra nje ekonomske spojnice, raspala se na niz pojedinih nezavisnih kne evina, na ijem su elu stajali mo ni pretstavnici robovlasni ke aristokratije, koji vi e nisu zavisili od centralne vlasti. PERIOD RASPADANjA JEDINSTVENE DR AVE (VIII-III VEK PRE N. E.) Slede i period u istoriji Kine jeste doba krupnih nemira, nestajanja jedinstvene dr ave i nicanja pojedinih sitnih kne evina, koje su u toku du eg perioda od VIII do III

veka vodile izme u sebe upornu borbu. Neki podaci, sa uvani u knjizi Men-czija, karakteri u privredno i dru tveno ure enje toga vremena. Uporni ratovi, koje su pojedine kne evine vodile izme u sebe u borbi za prevlast i vladavinu, padali su kao te ko breme na ple a radnog naroda. Mnogobrojne vojske kre u na put zajedno sa vladarem (slu e i mu kao za tita) i pro diru sve produkte. Gladni ne nalaze sebi hrane; oni koji mogu da rade ne nalaze vi e mira ni odmora. Sad postoje samo zlobni pogledi, hor prokleti! I onda se u srcima naroda ra a samo duboka mr nja. On se suprotstavlja (carevim) naredbama, koje propisuju da se narod ugnjetava. U filozofskim delima VI veka pre n. e. formuli u se vrsti principi dr avne despotske uprave, koje treba obnoviti posle perioda nereda i unutra nje borbe. Razvitak trgovine zahtevao je obnovu centralizovane dr ave i stvaranje dr avnog aparata. U knjizi filozofa Men-czija data je karakteristika jake despotske vlasti. On je preporu ivao da se zavede dr avna kontrola nad zemljoradnjom, a carevima je napose savetovao da realizuju krupnu irigacionu izgradnju radi uzdizanja poljoprivrede. U III veku pre n. e. u Kini je ponovo obrazovana jedna jaka dr ava dr ava dinastije Cin. Otprilike u ovo vreme spadaju krupni radovi na izgradnji velikog Kineskog zida, zapo etog ne to ranije. Najistaknutiji politi ar ovog doba jeste kineski car i Huandi, pod kojim se osobito iroko razvila gradnja velikog Kineskog zida itavog jednog sistema odbranbenih utvr enja oko porasle Kineske dr ave. O igledno, ova krupna dr ava jo nije bila dovoljno vrsta. Njojsu pretili stalni napadi br ana i stanovnika stepe, nomadskih plemena, .koja su neprestano upadala u bogate ravnice Kineske dr ave. O zao trenojklasnojborbi, koja se vodila u samojKineskojdr avi, svedo i poznata injenica spaljivanja knjiga u kojima su sadr ane misli opasne po opstanak dr ave. U legendama poluistoriskog karaktera opisuje se kako je i Huanda naredio da se ivi sahrane 400 nau nika koji su sakrili knjige i osu ivali cara. Na savet jednog ministra i Huandi je naredio da se spale sve istoriske hronike i klasi ne knjige, sa malim izuzetkom, a oni koji ih sakriju da se igo u sramnim pe atom i po lju na izgradnju velikog zida. Tako se vladaju a robovlasni ka aristokratija razra unavala sa svim poku ajima izmene postoje eg poretka, koji su injeni u to doba. PERIOD DINASTIJA HAN (206 G. PRE N. E. 220 G. N. E.) Postepeno raspadanje seoskih op tina dovodilo je do propadanja irokih slojeva radnih masa i do obrazovanja krupnoga robovlasni kog zemljoposeda. Pod carevima iz dinastija Han bogati aristokrati-zemljoposednici koncentri u u svojim rukama krupne zemlji ne posede. Tako se u istoriji prve dinastije Han govori o tome kako je ministar an Ju posedovao 40.000, (akara) zemlje, a drugi, koji su gomilali zemlji ta, posedovali su prostrane zemlji ne komplekse; zbog toga je narod iveo u mizernim uslovima... Po to je carstvo pro ivelo u miru nekoliko pokolenja, uticajni... bogati ljudi i inovnici esto su posedovali ogromnu imovinu, dok su sirotinja i nemo ni sve vi e i vi e stradali. Samo se po sebi razume da je to propadanje irokih slojeva radnih masa moralo imati za posledicu porast robovlasni tva i pove anje broja robova u zemlji. Dovedeni do prosja kog tapa, siromasi su esto bili prinu eni da prodaju u ropstvo svoju decu. Takvi slu ajevi opisuju se u istoriji prve dinastije Han: Stanovni tvo gazdinstva Cin imalo je siroma ne porodice, a jaku i sna nu decu; zato su i nju davali u zalog... kada bi se desilo da nekoliko godina uzastopce bude nerodna godina, stanovni tvo je bilo prinu eno da imu nim ljudima prodaje svoju djecu, da bi dobilo odelo i hranu.

Kao u ostalim zemljama starog Istoka, i u Kini su postojali srednji oblici ropstva za dug, koji su postepeno dovodili do pravog ropstva. U izvorima za period Hana govori se o tome da su deca i odrasli, koji su po obi aju prodavani u roblje, najpre smatrani taocima; ako se po isteku tri godine ne bi otkupili, postajali su definitivno robovi. Glavni izvor ropstva bili su ratovi, koji su bili pra eni sticanjem velike koli ine zarobljenika. Pored toga, te ko breme padalo je na ple a slobodnog radnog stanovni tva za vreme ratova, kada je sirotinja propadala od poreza i kada su mnogi iz njenih redova ostajali na bojnim poljima. Sve je to dovodilo do bede i propadanja irokih slojeva radnih masa. U kineskim izvorima esto se isti e kakav su te ak bi bili ratovi za naj ire slojeve stanovni tva: Za vlade U Dija vlada se mnogo bavila vojnim ekspedicijama i civilnim gra evinarstvom i zato jojje za izvr enje tih projekata bila potrebna tolika koli ina radne snage da su mnogi bili primorani da odbace osnovno svoje zanimanje zemljoradnju... Car U Di iz dinastije Han poslao je vojne snage protiv varvara u etiri pravca i razrezao narodu te ke poreze. Ljudi koji su imali trogodi nje sinove morali su da za njih pla aju glavarinu. To je pri injavalo mnogo nevolja. Neki su ak ubijali sopstvene sinove, im bi se rodili. Za vreme rata, kada je naru avan normalni privredni ivot zemlje, robovlasni ka aristokratija, oslanjaju i se na aparat dr avne vlasti, nametala je stanovni tvu razne poreze. Tako su u doba Hana, pored redovnih poreza, zavedeni i porezi na so i gvo e. Trgovina robovima dostigla je u ovo doba vanredno iroke razmere, to tako e svedo i o velikom broju robova u zemlji. Stvaraju se specijalna tr i ta robova i pojavljuju se trgovci koji se specijalizuju za prodaju robova i koji preduzimaju sve mere za to da iz te trgovine izvuku to vi e zarade. U istoriji prve dinastije Han isti e se da oni koji se sada bave prodajom robova, odevaju ove u paradna odela... pa ih onda iznose na vidno mesto na pijaci. Propadanje radnih masa, postepeno raspadanje seoskih op tina, porast krupnog zemlji nog poseda, trgovina robovima sve je to izazvalo zao trenje klasnih suprotnosti i ja anje klasne borbe. U izvorima iz ovog perioda isti e se da su neki dr avnici poku avali da preduzmu mere za ubla enje klasnih suprotnosti. U tu svrhu injeni su poku aji da se ograni i zemlji ni posed i robovski posed. Za vlade cara Aj Di javio se interesantan projekat, po kome pretstavnici aristokratije, inovnici, ne mogu imati vi e od 5.000 jedinica zemlje (mu). Po tom projektu, brojrobova imao se ograni iti. U zavisnosti od svog socijalnog polo aja, ovajili onajrobovlasnik mogao je imati od 30 do 200 robova. Ali tajprojekat nije bio ostvaren. Politi ka istorija doba Hana poznata je znatno bolje od istorije prethodnih perioda. U izvorima sa uvalo se mnogo vesti o zao trenim oblicima klasne borbe, koja je vo ena za vlade raznih careva dinastije Han. Tradicija kazuje da su neki carevi, kao na primer Lju Ban, vodili poreklo iz redova seoskih op tinara. Ima vesti o tome da su eksploatisane mase stanovni tva esto dizale ustanke protiv cara. SPOLjNA TRGOVINA Veoma bitan fakat, koji karakteri e stanje Kine u ovo doba, pretstavlja znatan porast spoljne trgovine i u vezi sa tim iroki razvitak osvaja ke politike. Krajem II v. pre n. e. pod carem U Di (140-87 g. pre n. e.) Kinezi prodiru prili no daleko na zapad, sve do Srednje Azije. Kineski karavani kre u preko Isto nog Turkestana u oblast ju nih oaza Tarimskog bazena i u oblasti izme u Oksa i Jaksarta (Amu-Darja i Sir-Darja). Osobito ive trgova ke veze uspostavljaju Kinezi sa Ferganom. Kazna kineska roba uvozi se u Baktriju, odakle je persiski trgovci voze dalje na zapad, u Siriju. Kinezi su izvozili svilu, a uvozili razne tkanine, arene ilime, staklo, metale, dragocenosti, jaspis i korale, lekove, a naro ito iz Baktrije konje i kamile. Preko Persije i Sirije

kineska roba prodirala je u Rimsko Carstvo. Te nja za osvajanjem va nih trgova kih puteva i tr i ta dovela je do razvitka osvaja ke politike. Kineski carevi iz dinastije Han osvajaju Isto ni Turkestan (Sinczjan), uzimaju u svoje ruke Koreju i ak neke oblasti Indokine, te e i za tim da sebi prokr e put u Indiju. Kineska vlada stupa u diplomatske i trgova ke odnose sa mnogobrojnim dr avama (nabrajaju ih na 36). U kineskim tekstovima iz ovoga vremena nailazi se na imena u kojima neki vide imena Partije i Sirije. Sa ovim zemljama Kinezi uspostavljaju trgova ke veze. Ova iroko razvijena trgovina i osvaja ka politika dovodila je do jo ve eg boga enja robovlasni ke aristokratije, to je stvaralo spolja nji, prividan efekat blagostanja zemlje i dr ave. REFORME VAN MANA Razvitak mo i kineske dr ave na ao je odraza i u porastu kulture. U izvorima isti e se da se u ovo vreme osnivaju akademije, biblioteke, da dr ava pru a podr ku piscima, da se stara o povi enju kvalifikacija movni tva, zavode i javne ispite. Ali je sve to nosilo spolja nji karakter. iroke mase radnog stanovni tva nalazile su se u te kom polo aju. O tome jasno svedo e reforme uzurpatora Van Mana, koga su na sredu izbacile, po svojprilici, prili no znatne grupe srednjih slobodnih slojeva seoskog i gradskog stanovni tva, koje su te ile ubla enju klasnih suprotnosti. U ovo vreme sve se vi e ire teorije koje imaju za ciljda oslabe forme klasne eksploatacije. ine se poku aji da se unekoliko ubla e o tre socijalne protivre nosti i samim tim da se ugu i klasna borba. U tom pogledu karakteristi ne su teorije Dun un- u i Van una i reforme Van Mana. Van Man je nastojao da konfiskuje krupne zemlji ne posede, da izvr i novu raspodelu zemlji nog fonda, da zabrani kupoprodaju robova i ak da zakonima reguli e cene, istovremeno preporu uju i ljudima da se aktivno me aju u trgova ki ivot zemlje. Tako se dr avna vlast koristi za zavo enje najmo nije kontrole nad privrednim ivotom zemlje. Ali su se te reforme zavr ile neuspehom (9 g. n. e.). Ve posle tri godine Van Man je morao da opet dozvoli kupoprodaju robova. NARODNI USTANCI Ove polumere, koje je robovlasni ka dr ava preduzimala u cilju ubla enja klasne borbe, nisu mogle dovesti ni do kakvog rezultata. Ustanci zbog gladi, iroki socijalni pokreti i dalje su trajali i ak se poja avali. Veoma krupan ustanak bio je poznati ustanak ljudi sa crvenim obrvama, na ijem je elu stajao Fan un; on je digao znatne mase stanovni tva u antungu ( andunu), 18 g. n. e. Ustanicima su se pridru ile i reakcionarne aristokratske grupe, koje su bile nezadovoljne merama Van Mana. 23 g. trupe Van Mana bile su potu ene, a 25 g. aristokrati koji su pristupili ljudima sa crvenim obrvama uspeli su da nad ovima odnesu prevagu, da potuku ustanike i uspostave pre a nji robovlasni ki poredak. Drugi jedan krupni ustanak izbio je 184 g. To je bio ustanak utih turbana, koji je organizovao krupni politi ar toga vremena an Cziao. Grupa ustanika dobila je naziv: put ka op tem miru. Rukovodioci ustanka progla eni su za narodne heroje. Oni su bili popularni u masama i u ivali su veliki autoritet. Jedan od njih bio je ak progla en za boga rata. Vo ama ustanka po lo je za rukom da sakupe ogromnu vojsku od 100.000 ljudi. I pored irokog zamaha ovoga masovnog narodnog pokreta, ustanak je bio ugu en. Ali dinastija Han nije mogla da vlast zadr i u svojim rukama. Mnogobrojni ustanci podlokali su dr avu Han, a napadi nomada dovr ili njen slom. KULTURA STARE KINE Kineska kultura poti e iz veoma duboke starine. Sa uvani knji evni izvori, mahom dela takozvane klasi ne knji evnosti stare Kine, omogu uju nam da pratimo proces razvitka kineske religije, filozofije, prava i nicanje veoma starih socijalnopoliti kih sistema. Tajproces mo emo mi posmatrati tokom itavog jednog milenija. Kineska religija, kao i religiski nazori svih starih naroda, vodi poreklo od

starinskih oblika kulta prirode, kulta predaka i totemizma, tesno vezanog za magiju. U istoriskim izvorima sa uvala se uspomena na vreme kada su jo bile veoma ra irene totemisti ke pretstave vezane za obo avanje prirode. Tako an oucze, komentator Sima Cjana, pi e: Huandi je bio car dr ave Medveda. Njegova mati bila je jednom u polju i za ela je od toga to je videla veliku munju koja je okru ila polarnu zvezdu. 24 meseca posle toga rodila je ona Huandija. Mo e se pretpostavljati da je Huandi smatran rodona elnikom jedne od totemskih grupa Medveda. U starojKini kult prirode bio je iroko razvijen, naro ito kult zemlje i brda. Ovaj starinski kult planina vezan je za reljef samog terena i za privredni ivot onoga vremena kada su najstariji preci Kineza lutali kao sto ari izme u planina i reka, provode i leto na planinama, a zimu u stepi. U Kini je dugo vremena postojao oblik specijalnih gatanja pomo u zemlje (geomantija). Pored toga, Kinezi su obo avali sunce. mesec, planete i zvezde, reke i drve e. Kao mnogi drugi stari narodi, i oni su obo avali pretke, i ovajkult, tesno vezan za vrsti patrijarhalni na in ivota, sa uvao se u svojim fosiliranim oblicima sve do vrlo poznog vremena. Religiska verovanja dobila su u Kini pisani oblik jo u dubokojstarini. U delima klasi ne knji evnosti sa uvane su vesti o starim svetim tekstovima, koji su .u ivali osobito po tovanje vernika. Ali su najve i zna ajstekli u Kini religisko-filozofski sistemi, koji su se formirali u VI-V veku pre n. e. i koji su uzeti za osnovu docnijih religija. Ogromnog zna aja imao je za kulturni ivot Kine religisko-filozofski sistem Konfucija, koji se temeljio na starim kolama pisara i gatara. Sa uvane su nam veoma oskudne vesti o Konfucijevojli nosti: svega nekoliko imena, datum i podatak o mestu njegove smrti. Ali ono to znamo o Konfucijevom ivotu, toliko je vezano za realni ivot da nagoni na pretpostavku da je postojao odre eni pisac, koji je rukovodio prili no znatnom i specifi nom versko-filozofskom kolom. Osnovni princip konfucijanstva jeste tradicija. Konfucije je esto isticao da on ne te i nikakvim novotarijama. Ja prenosim, ja ne izmi ljam veli on, o igledno, izra avaju i tim re ima osnovu svoga tradicionalizma. Zato je Konfucije, kako su to govorili njegovi sledbenici, smatrao mogu im da samo tuma i stare tekstove, grade i na njima poseban religisko-filozofski, socijalno-politi ki i eti ki sistem. Elementima vaspitanja pridaje se u Konfucijevom sistemu ogroman zna aj Robovlasni ka aristokratija nastojala je da pomo u tog religisko-filozofskog sistema vaspita u ove ijem karakteru stalnu smirenost, pot injenost, spremnost na pokoravanje. Konfucije je smatrao da vaspitanje igra ogromnu ulogu u ovekovom ivotu. Zato konfucijanska filozofija postavlja tezu o neophodnosti i punojmogu nosti izmene oveka. Konfucijanstvo je na tojtezi zasnivalo ideju neizbe nosti i nu nosti usavr avanja svakog oveka, sa klasnog stanovi ta. Po svojim uro enim svojstvima svi su ljudi bliski jedni drugima. Po svojim ste enim svojstvima oni se razlikuju jedni od drugih. Samo se najve i nau nik i najgori idiot nikad ne menjaju stoji u konfucijanskim knjigama. Konfucijanstvo je te ilo za tim da oveka vaspita u punojunutra njoj duhovnojporobljenosti. Svaki ovek treba da je zadovoljan svojim socijalnim polo ajem i ne treba da te i boljem. Sa gledi ta Konfucija: Uvek se prilago uju i svome polo aju, mudrac ne eli spolja nje veli ine. Ako bude imao bogatstvo i polo aju dru tvu, on e iveti kao bogat i ovek ha polo aju; ako se nalazi u bedi, on e onda i iveti kao siromah... Nalazi li se u niskom polo aju, ne e vre ati vlasti... Iako je strog prema sebi, ne zahteva on ni ta od drugih... Zato, kada je lo e sre e, pokorava se on vazda sudbini... U Konfucijevom u enju otvoreno se ispoljava klasno stanovi te kineskih robovlasnika, koje polazi od osnovne postavke o nu nosti potla ivanja radnih masa.

Neprosve eni ljudi moraju se pokoravati aristokratama i mudracima. Ako neprosve eni ljudi prestanu da se pokoravaju vi ima i prosve enim, onda u zemlji ne e biti mira. Osobito jasno sprovodi se ta misao u poznatojkonfucijanskojknjizi Sredina i postojanost, slede im re ima: Nepokoravanje prostog oveka vi im od sebe po etak je nereda. U istojknjizi mudrac se stavlja nasuprot gomili. Pod re ju mudrac treba podrazumevati aristokratu. Konfucije u i: Mudrac se uvek dr i sredine i postojanosti, a obi ni smrtnici ine ono to je protivno sredini i postojanosti. Mudrac, koji se dr i principa sredine i postojanosti, ini samo ono to je moralno i dobro, a obi ni smrtnici, koji se ne dr e toga principa, sve ine bez razuma. Prema tome, u tojsredini i postojanosti krije se ideja klasne ravnote e, harmonije klasnih snaga, koju aristokratski nastrojeni starokineski filozof uzalud poku ava da uspostavi. Ovajsistem klasne harmonije bri ljivo je razra en u konfucijanskim knjigama. Konfucije utvr uje posebne odnose izme u gospodara i sluge, izme u roditelja i dece, izme u supru nika, izme u starijih i mla ih i izme u prijatelja. Jedino na bazi te stalne ravnote e, po mi ljenju konfucijanstva, mogu opstati dru tvo i klasna robovlasni ka dr ava. U isto vreme, u konfucijanskojverskojfilozofiji isti e se veoma stara robovlasni ka teorija, vezana za isto nja ki despotizam. To je teorija bo anskog porekla i bo anskog zna aja carske vlasti. Car se kod Konfucija pretstavlja u vidu bo anstva. Na nekim mestima konfucijanskih knjiga, ponekad u pesni kom, ponekad u retorskom obliku, probija ovakva misao: Ako car bude uzvi en kao nebo i more, onda e ga narod uva avati, slu ati njegove re i i simpatisati njegovim delima. U komentarima za konfucijanske anale Prole e i jesen car se direktno naziva bo anstvom. Car je sin Neba, njegova fizi ka li nost je personifikacija neba. Zemlja u sredini (tj kopno) ima svojcentar u Sinu Neba. Narodi su u svojim granicama pot injeni kne evima. Sin Neba dobija zapovesti s neba; pot injeni kne evi dobijaju ih od Sina Neba. U starojKini veoma je bio ra iren i jedan drugi religisko-filozofski sistem, koji pripada Lao-Cziju; on se jako razlikovao od konfucijanstva svojim jasno izra enim kontemplativnim i misti kim karakterom. Docnije je iz toga sistema religiskomisti kih verovanja ponikla itava jedna slo ena religija, takozvani daosizam, koja je u Kini postojala dve hiljade godina. Sama re daosizam dolazi od re i dao (ili tao), to zna i put ili osnova mira. Docnija daoska religija okru ila je stari lik osniva a ovoga religisko-filozofskog sistema maglom drevnih legendi. Samo ime LaoCzi zna i veoma stari filozof. Sa uvale su se neke vesti o ivotu Lao-czija, ali su one u znatnojmeri isprepletane sa mno tvom legendi. Tako se docnije pri alo kako je Lao-czi, putuju i na kolima u koja je bio upregnut crni bik, za vreme jednog od svojih putovanja oplodio majku akja Muni, dok je spavala, koja je onda rodila Budu, u godini postanka Dao-De-czina (najstarije delo daoske verske filozofije). Dalje se u istoj legendi pri a kako je Lao-czi posetio Indiju i Tibet. Smatrali su da je on svevide i; govorilo se da je tu mo stekao podvigom utanja, usamljenosti i kontemplacije. I pored toga to je najstarija filozofija daosizma bila u izvesnom pogledu progresivnija od konfucijanstva, u religisko-filozofskom sistemu Lao-czija na i emo mnoge od ideja konfucijanstva. Tako je Lao-czi propovedao smirenost, o igledno, sa istom klasnom svrhom kao i Konfucije. ovek, po mi ljenju daoske filozofije, treba da se dr i velike poslu nosti. Dalje, u sistemu Lao-czija postoje misli o obo avanju carske vlasti. Ta je ideja kod Lao-czija dovoljno jasno izra ena. Ko je car, tajse sjedinjuje sa nebom; ko je sjedinjen sa nebom, taj e biti sli an sa dao, koje postoji od ve nosti. Njegovo e telo propasti (umreti, kada do e vreme), ali (njegov duh) nikad ne e propasti. Karakteristi nu crtu religisko-filozofskog i socijalno-politi kog sistema Lao-

czija pretstavlja jasno izra ena reakcionarna teorija tla enja radnih masa i o uvanja kulturne zaostalosti naroda. Vanredno cini ki i otvoreno izri e se misao o neophodnosti da se narod dr i u neprosve enosti: Oni koji su u starini ispovedali dao nisu se starali za to da prosve uju narod: oni su ga dr ali u neznanju. Uzrok toga to je te ko upravljati narodom le i u tome to se narod prosve uje i to u njemu ima mnogo pametnih. Kada se zemljom upravlja bez ikakvog umovanja, onda e u njojvladati sre a. Ali se u isto vreme u traktima Lao-czija uju i prizvuci uznemirenja, koji ukazuju na opasnost koja se pribli ava klasnom robovlasni kom dru tvu i dr avi. Zato se u socijalno-politi kom sistemu Lao-czija daju svojevrsni recepti kako da se izle i ta socijalna nevolja koja se izra ava u o trim klasnim suprotnostima. Teorija klasne harmonije i izmirenja socijalnih protivre nosti nalazi svog odraza i u u enju Laoczija. Lao-czi se izja njava protiv bogatstva; on isti e da dr avni nameti i porezi te ko padaju na narodna ple a, da se upravo u njima krije uzrok narodnih nevolja. Laoczi ustaje i protiv rata, govore i: Po to u ratu ginu vrlo mnogi, to rat treba aliti. Najve i interes pretstavlja progresivna, ali ipak, s obzirom na razvitak nau nih znanja toga vremena stihiski-primitivna, materijalisti ka filozofija koja se u Kini javila u I veku n. e. Me u pretstavnicima te materijalisti ke filozofije treba ista i Van una, koji je tvrdio da je nebo telo, kao i zemlja, ustaju i tako protiv tradicionalne religiske filozofije i isti u i da me u bi ima koja u svojim venama nose krv nema takvih koja ne bi umirala. Ova materijalisti ka filozofija Van una na la je svojdalji razvitak u delima filozofa III-V veka n. e., koji su isticali smrtnost duha i ustajali protiv ideje nebi a. Ali ta materijalisti ka filozofija nije mogla da stekne veliku rasprostranjenost u starojKini, zbog toga to je klasna robovlasni ka ideologija, tesno vezana za staru religiju, dominirala u zemlji. O stagnantosti najstarije kineske kulture svedo i injenica da je milenijima postojao veoma stari sistem kineskog hijeroglifskog pisma, one famozne kineske pismenosti koja je drevnu mudrost pretvarala u monopol sve tenika i aristokrata, koja je postala tradicija vezana za patrijarhalni na in ivota. Konfucijanstvo i daoska religija stavili su svoj te ki pe at na kinesku kulturu i sa uvali neizmenjenim mnoge forme stare kulture, ne samo vekovima nego i milenijima. Ali su potrebe svakodnevnog ivota jo u dubokojstarini dovele do pojave zametaka itavog niza nauka. Potreba za ra unanjem vremena i sastavljanjem kalendara bila je uzrok pojave najstarijih oblika astronomije. Po etak astronomskih zapa anja poti e jo iz doba an-Ina. Kineski astronomi umeli su da posmatraju kretanje nebeskih tela i ak da pretskazuju pomra enja sunca i meseca, kao i pojavu kometa. Kineski astronomi podelili su sazve a oko Polarne zvezde na mese eve ku e i tako utvrdili kartu zvezdanog neba. Polaze i od polo aja tih sazve a prema suncu i prema polu, slu e i se pritom vodenim asovnikom, kineski astronomi su ra unali vreme. Astronomska zapa anja omogu ila su da se konstrui e poseban sistem kalendara, koji se dugo vremena sa uvao nepromenjen. Osnovu tog kalendara inilo je brojanje godina prema mesecu, koje je vr eno po ciklusima od 60 godina. irenje kineske dr ave i potreba za administrativnom podelom zemlje doveli su do rane pojave i razvitka geografije. Jo u doba ou inovnici su sastavljali izve taje o stanju pojedinih oblasti, uglavnom sa gledi ta unosnosti zemlji ta i ubiranja poreza. Jedan od tih izve taja u ao je kao jedno poglavlje u knjigu i-czina. U tojglavi, sastavljenojoko VIII veka pre n. e., dat je geografski opis kineske dr ave, podeljene na devet oblasti. U njojse opisuju planine, reke, pokrajine i porezi svake oblasti. Analogan, ne to docniji geografski opis Kine sa uvan je u knjizi ou-lija. iroki razvitak zemljoradnje doveo je prili no rano do sticanja i ak izvesne

sistematizacije agronomskih zapa anja i znanja, koja su u doba Hana zapisana u obliku najstarijih agronomskih rasprava. U tim raspravama sa uvale su se najstarije kineske teorije o zemljoradnji, o vi epoljnom sistemu, o sistemu gajenja bilja po lejama, o plodoredu, o upotrebi ubriva itd. Kultura stare Kine izvr ila je veliki uticajna razvitak kulture susednih brojnih naroda koji su nastanjivali prostrane teritorije docnije Mongolije, Manxurije, Tibeta, Indokine, Koreje i naro ito Japana. ** * Staroisto ne despotije samo su spolja uzev ostavljale utisak mo nih i vrstih dr ava. U stvari, one su iznutra bile veoma nestabilne dr avne tvorevine. Egipatski, asirski i persiski carevi stalno su morali da oru jem uspostavljaju jedinstvo dr ave, koja bi se posle osvaja eve smrti raspala na svoje sastavne delove. Uzroci te nestabilnosti staroisto nih robovlasni kih despotija kriju se u njihovojplemenskoji socijalnojstrukturi. Velike raznoplemenske robovlasni ke dr ave starog Istoka nisu bile, niti su mogle biti, nacionalne dr ave. Ponikle na bazi krupnih osvajanja, one nisu mogle biti vrste politi ke organizacije, jer su im nedostajale unutra nje ekonomske spojnice. Dr ave starog Istoka razdirale su unutra nje suprotnosti: pokoreni narodi stalno su se dizali protiv osvaja a; izme u robovlasnika, s jedne strane, i robova i ekonomski upropa enih lanova seoskih op tina, s druge strane, vo ena je neprestana klasna borba. Zato su dr ave starog Istoka bile iznutra nestabilne, i esto su se raspadale pri udarcima spolja. J V. Staljin isti e da se .. velike dr ave Kira ili Aleksandra nisu mogle nazvati nacijama, iako su se formirale istoriski, formirale od raznih plemena i rasa. To nisu bile nacije ve slu ajni i slabo povezani konglomerati grupa, koji su se raspadali ili ujedinjavali u zavisnosti od uspeha ili poraza ovog ili onog osvaja a.34 34 J V. Staljin, Dela, t. II, 293 (na ruskom). BIBLIOGRAFIJA ZA UVOD Marks, K. Form , pred estvu ie kapitalisti eskomu proizvodstvu. Gospolitizdat, 1940. Marks, K. Britanskoe vlad estvo v Indii. Izbrann e proizvedeni . T. II, 1940, str. 518524. ngel s, F. Proisho denie sem i, astno sobstvennosti i gosudarstva. ngel s, F. Anti-D ring. Razdel II. Gl. IV. Lenin, V. I. O gosudarstve. Lekci v Sverdlovskom universitete 11 i l 1919 g. So . T. XXIV, str. 362-377. Stalin, I. V. Marksizm i nacional no-kolonial n vopros. Sbornik izbrann h state i re e . (M.) 1939, 296 str. Stalin, I. V. O dialekti eskom i istori eskom materializme. Istori Vseso zno kommunisti esko partii (bol evikov). Kratki kurs. Gl. IV. Gerodot. Istori v dev ti knigah. Perev. s gre . F. G. Mi enko s ego predislovi mi i ukazani mi. Izd. 2-e, iepr. i dop. T. 1-2. M. 1888. Strabon. Geografi v semnadcati knigah, perev. F. G. Mi enko. M. 1879. XXV, 856, CCLXVII str. Iosif Flavi . Iude skie drevnosti. Perev. s gre . G. Genkel . T. 1-2. Spb. 1900. Iosif Flavi . O drevnosti iude skogo naroda. Protiv Aniona. Perev. s gre . . I. Izra l sona i G. G. Genkel . Spb. 1898, XXXIV, 134, XII str. Arrian. Indi . Vestnik drevne istorii. 1940. 2, str. 230-263. Psevdo-Arrian. Plavanie vokrug ritre skogo mor . Vestnik drevne istorii. 1940.

2, str. 264-281. Klinger, V. P. Skazo n e motiv v istorii Gerodota. Universitetskie izvesti . God. XLII. 11. God. XLIII. 3. Kiev 1902-1903. Mandes, M. I. Op t istoriko-kriti eskogo kommentari k gre esko istorii Diodora. Otno enie Diodora k Gerodotu i Fukididu. Odessa 1901. XX. 479 str. Struve, V. V. Manefon i ego vrem . Zapiski kollegii vostokovedov pri Aziatskom muzee AN SSSR. T. 3. (V p. 2.). T. 4. M. L. 1928-1930. Drevni mir. Izbornik isto nikov po kul turno istorii Vostoka, Grecii i Rima. Pod red. B. A. Turaeva i I. N. Borozdina. . 1. Vostok. M. 1915. Struve, V. V. Hrestomati po drevne istorii. T. L. M. 1936, 236 str. arinov, D. A., Nikol ski , N. M. i dr. Drevni mir v pam tnikah ego pis mennosti. Izd. 3-e. . 1. Vostok. M. 1915. Snegir v, I. L. Drevni Vostok. Atlas po drevne istorii Egipta, Peredne Azii, Indii i Kita . Sost. I. A. Snegir v. Pod red. V. V. Struve. L. 1937, IV, 260 str. Atlas po istorii kul tur i iskusstva drevnego Vostoka (Gosudarstvenn rmita ). M.-L. 1940, 104, 48 str. s ill., I karta. (Gosudarstvenn rmita ). Gunter, I. i Lamer, G. Kul tura drevnego Vostoka v kartinah. Perev. s nem. Pod red. M. S. Sergeeva. M. 1913, II, 68 str. Bok anin, A. G. Atlas po istorii drevnego mira. Pod red. prof. A. V. Mi ulina. M. 1948, 20 str. kart. Struve, V. V. Problem istorii drevnego vostoka v sovetsko istoriografii. Vestnik drevne istorii, 3, 1947, str. 17-42. Breasted, J. H. Ancient records of Egypt. Historical documents from the earliest times to the Persian conquest. Vols. 1-5. Chicago 1927. Buckenbill, D. D. Ancient records of Assyria and Babylonia. Vols. 1-2. Chicago 1927. Wreszinski, W. Atlas zur altagyptischen Kulturgeschichte. Bd. 1-3. Leipzig 1923-1936. Reallexikon der Assyriologie. Unter Mitwirkung zahlreicher Fachgelehrter hrsg. von E. Ebeling und B. Meissner. Bd. 1-2. Berlin 1928-1938. Hvostov, M. M. Istori drevnego Vostoka. Izd. 2-e. M.-L. 1927, 275 str. Turaev, B. A. Istori drevnego Vostoka. Pod red. V. V. Struve i I. L. Snegir va. T. 1-2. L. 1936. Struve, V. V. Istori drevnego Vostoka. Izd. 2-e. M. 1941, 484 str. Avdiev, V. I. Istori drevnego Vostoka. Stenogramm lekci , pro itann h v V s e parti no kole pri CK VKP(b) v 1943 u ebnom godu. M. 1943, 226 str., 4 kart . (V s a parti na kola pri CK VKPb). Kurs vseob e istorii. Drevn istori . Lekcii 1-7). Maspero, G. Drevn istori narodov Vostoka. M. 1911, 714 str. Moret, A. Des clans aux empires. Lorganisation sociale chez les primitifs et dans lOrient ancien. Paris 1923. XXVIII, 430 p. Moret, A. Le Nil et la civilisation egyptienne. Paris 1926, XVII, 573 p. (Levolution de lhumanite. Synthese collective. Vol. 7). ZA I GLAVU Buzeskul, V. P. Otkr ti XIX i na ala XX veka v oblasti istorii drevnego mira. T. 1. Vostok. Pb. 1923. Astaf ev, N. Drevnosti vavilono-assiri skie no nove im otkr ti m. Spb. 1882, VIII, 166 str. Flittner, N. D. Na beregah Evfrata i Tigra. L. 1938, 164 str. Avdiev, V. Raskopki drevneakkadskogo gorda v Tell -Asmare. Istorik-marksist. 1937. 5-6, str. 152-161.

Avdiev, V. Raskopki v Mari. Vestnik drevne istorii. 1938. 2, str. 158-169. Zehnpfund, R. Babylonien in seinen wichtigsten Ruinenstatten. Leipzig 1910, 72 S. (Der alte Orient. Gemeinverstandliche Darstellungen. Hrsg. von der Vorderasiatischen Gesellschaft, Jhrg, II, Heft 3-4). Volkov, I. M. Zakon vavilonskogo car Hammurabi. M. 1914, IV, ,80 str. (Kul turnoistori eskie pam tniki drevnego Vostoka. V p. I). Riftin, A. P. Staro-vavilonskie ridi eskie i administrativn e dokument v sobrani h SSSR. Red. akad. V. V. Struve. L. 1937, 175 str. (Akad. nauk SSSR. In-t istorii). Nikol ski , M. V. Dokument hoz stvenno ot tnosti drevne e pohi Haldei iz sobrani N. P. Liha va. Drevnosti vosto n e. Trud Vost. komissii imp. Mosk. arheol. o-va. T. III. V p. 2. T. V. Spb. 1908-1915. ile ko, V. K. Votivn e nadpisi umeri skih pravitele . Klinopisn e tekst pam tnikov no Mesopotamii (sobrani N. P. Liha va. Pg. 1915. XXXIV, 24 str. Or l i zme (Iz po m ob tane). Perev. s vavilonskogo V. K. ile ko. Vostok. 1924, Kn. 4, str. 24-27. Contenau, G. Manuel darcheologie orientale depuis les origines jusqua lepoque dAlexandre. Vol. 1-3. Paris 1927-1931. Breasted, J. H. Ancient times: a history of the early world. Boston 1935, XIII, 823 p. Breasted, J. H. Conquest of civilization, New York, 1938, XII. 669 p. Meyer, Ed. Geschichte des Altertums. Bd. 1-3. 1925-1937. Hall, H. The ancient history of the Near East from the earliest times to the battle of Salamis ed. 9-th. London 1936, XXXIV, 620 p. The Cambridge ancient history. Vol. 1-3. Cambridge 1928-1929. Moret, A. Histoire de lOrient. Vol. 1-2. Paris 1936 (Histoire generale I. Histoire ancienne. Pt 1). Will Durant. Story of civilization. Oriental Heritage. N. Y. 1935. Lur e, I., L punov, K., Mat e, M., Piotrovski , B., Flittner, N. O erki po istorii tehniki drevnego Vostoka. L.-M. 1940, 352 str. Flittner, N. D. Iskusstvo drevne ih kul tur. L. 1929, 55 str. (Istori iskusstva vseh vrem n i narodov, kn. 2). Literatura Vostoka. Sbornik state . V p. 1-2. Pb. 1919-1920 (Vsemirna literatura. T. 1). Muz kal na kul tura drevnego mira. Sbornik state . Pod red. i s vstup. stat prof. R. I. Grubera. L. 1937, 259 str. anteni-de-l -Sosse , P. D. Ill strirovanna istori religii. Perev. s posled. nem. izd. Pod. red. V. Lind. T. 1-2. M, 1899. Re nak, S. Orfe . Vseob a istori religii. Perev. s 7-go franc. izd. Pod red. A. E. novskogo. V p. 1. M. 1919. Frezer, D . Zolota vetv . V p. 1-4. M. 1928. Gel mol t, G. Istori elove estva. Vsemirna istori . Spb. 1902. Ne gebau r, O. Lekcii po istorii anti n h matemati eskih nauk. Perev. s predisl. i prime . prof. S. . Lur e. T. 1. Dogre eska matematika. M.-L. 1937. ile ko, V. K. Kol bel na pesenka iz Assura. Doklad Akad. nauk SSSR. 1929. 1, str. 14-15. Iz knigi dinna Usagga. Obr dov e pesni. Perev. s vavilonskogo V. K. ile ko. Vostok. 1924. Kn. 4, str. 21-23. Gil game . Vavilonski pos. Perev. N. Gumil va. Vved. V. ile ko. Spb. 1919, 78 str.

Deli , F. Bibli i Vavilon. Perev. s nem. A. A. Nol de. Spb. 1906, 77 str. Vinkler, G. Vavilonska kul tura v e otno eniem k kul turnomu razviti elove estva. Perev. s nem. A. I. Pevznera. Pod red. N. M. Nikol skogo. M. 1913, IV, 170 str. Struve, V. V. Datirovka pervo vavilonsko dinastii. Vestnik drevne istorii, 1, 1947, str. 9-35. D konov, I. Izu enie klinopisi v SSSR za 30 let. Vestnik drevne istorii, 3, 1947, str. 42-51. ZA II GLAVU Struve, V. V. Rabstvo v drevne em Sumire. Izvesti Gos. istorii material no kul tur . V p. 97. M. - L. 1934, str. 5-30. Struve, V. V. K istorii patesiata Gi hu. Izvesti Ross. akad. istorii material no kul tur . T. 2. Pb. 1922, str. 49-63. Struve, V. V. Rabovladel eska latifundi v Sumire III dinastii Ura. Sbornik v. est akad. S. F. Ol denburga. ile ko, V. Assiriologi eskie zametki. Zapiski Vost. otd. Russk. arheol. o-va. T. 25. Pg. 1921. T menev, A. I. O zna enii termina kad v drevne- umerskom z ke. Vestnik drevne istorii. 1946. 2, str. 10-20. T menev, A. I. O forme zemel n h otno eni po nadpisi obeliska Mani tusu. Vestnik drevne istorii. 1946. 4, str. 33-40. Grozn , B. Doistori eskie sud b Peredne Azii. Vestnik drevne istorii. 1940. 3-4, str. 24-45. D konov, I. M. Pis mo k umerskomu car u-sinu. Vestnik drevne istorii. 1939. 1, str. 59-64. King, L. W. A history of Sumer and Akkad. An account of the early races of Babylonia from prehistoric times to the foundation of the Babylonian monarchy. London 1916, XXII, 380 p. Genouillac, H. de. Materiaux pour servir a lhistoire de la societe sumerienne. Paris 1909, LXXI, 122, XLI p. Gadd, G. History and monuments of Ur. London 1929, XV, 269 p. Woolley, C. Ur of the Chaldees. London 1930, 210 p. Lloyd, S. Mesopotamia. Excavations on Sumerian sites. London 1936. XIII, 198 p. ZA III GLAVU Nikol ski , H. Drevni Vavilon. Popul rno-nau n e o erki po istorii kul tur Sumera, Vavilona i Accypa. M. 1913, VI, 434 str. Becol d, K. Assiri i Vaviloni . Perev. so 2-go, dop. nem. izd. G. G. Genkel . Spb. 1904, 143 str. (B-ka samoobrazovani . Vsemirna istori po stranam i poham. I.) Gusakov, A. G. Zakon car Hammurabi. 1904. Nikol ski , N. M. K voprosu o rente-naloge v drevnem Dvure e. Vestnik drevne istorii. 1939. 2, str. 68-76. Nikol ski , N. M. Rabstvo v drevnem Dvure e. Vestnik drevne istorii, 1941. 1, str. 45-63. D konov, I. M. Amorei. Vestnik drevne istorii. 1939. 4, str. 60-69. King, L. A history of Babylon. From the foundation of the monarchy to the Persian conquest. London 1915, XXI. 340 p. Thureau-Dangin, F. La correspondance de Hammurapi avec Shamash-Hasir. Paris 1924, 58 p. Extrait de la evue dAssyriologie. Vol 21, 1-2. Kohler, J., Peiser, F., Ungnad, A. Hammurabis Gesetz. Bd. 1-3. Leipzig 1904-1909. Steinmetzer, F. Uber den Grundbesitz in Babylonien zur Kassitenzeit. Leipzig 1918, 32 S. (Der

Alte Orient, Jhrg. 19. Hft. 1/2). Steinmetzer, F. Die Babylonischen Kudurru als Urkundenform. Paderborn 1922, VI, 272 S. (Studien zur Geschichte und Kultur des Altertums. Bd. 2. Hft. 4-5). Struve, V. V. Datirovka pervo Vavilonsko dinastii. Vestnik, drevne istorii. 1947. 1, str. 9-35. ZA IV GLAVU Nikol ski , M. V. O erki halde sko kul tur . 1879. Nikol ski , M. V. Po voprosu ob izobra enii enskogo bo estva na vavilonskih cilindrah i statu tkah. Modestov, P. V. Kul tura i medicina Assiro-Vavilonii. Pg. 1917. Marr, N. . I tar . feti eski sbornik. T. 5, str. 109-178. Struve, V. V. I tar -Isol da v drevne-vosto no mifologii. Sbornik Tristan i Isol da str. 49-70. Struve, V. V. Dialog gospodina s rabom o sm sle izni po novomu vavilonskomu pam tniku. Sbornik Religi i ob estvo. Sbornik state po izu eni social n h osnov religiozn h vleni drevnego mira. L. 1928, str. 41-59. Flittner, N. D. Zemledel eskie kul t drevne Mesopotamii v svete poslednih raskolok. Trud otdela Vostoka Gosudarstvennogo rmita a. T. 1. L. 1939. str. 1-20. Ungnad, A. Die Religion der Babylonier und Assyrier. Bd. 1-2. Giessen 1905-1912. Jastrow, M. Die Religion Babyloniens und Assyriens. Bd. 1-3. Giessen 1905. Jeremias, A. Handbuch der altorientalischen Geisteskultur. Leipzig 1913 XVI. 366 S. Langdon, S. Sumerian and Babylonian psalms. Paris 1909, XXVI, 349 p. Weber, O. Die Literatur der Babylonier und Assyrier. Leipzig 1907, XVI. 312 S. (Der Alte Orient. Gemeinverstandliche Darstellungen hrsg. von der Vorderasiatischen Gesellschaft). Das Gilgamesch-Epos. Neu ubersetzt von A. Ungnad und gemeinverstandlich erklart von H. Gressmanh. Gottingen 1911, 232 S. Meissner, B. Babylonien und Assyrien. Bd. 1-2. Heidelberg 1920-1925 (Kulturgeschichtliche Bibliothek. Hrsg. von W. Foy. I Reihe Ethnologische Bibliothek. 3-4). Jastrow, M. The civilisation of Babylonia and Assyria. Philad. 1915. Delaporte, L. La Mesopotamie. Les civilisations babylonienne et assyrienne. Paris, 1923. VIIXIV, 420 p. (Levolution de lHumanite. Synthese collective I. Sect. VIII.) Oefele, F. Keilinschriftliche Medizin. Leipzig 1902 31 S. (Der Alte Orient. Jhrg. 4.) Sontenau, G. La medecine en Assyrie et en Babylonie. Paris 1938. ZA V GLAVU Kagarov, E. Pro loe i nasto ee egiptologii. Sergiev Posad 1914, 105 str. midt, A. V. Razvitie egiptologii v Rossii. Nauka i e rabotniki. 1922. 3-4, str. 15-20. Frank-Kamenecki , I. G. Kak nau ilis itat egipetskie pis mena. M. 1922, 62 str. (Nau no-popul rna b-ka. Seri istoriko- tnologi eska ). Flittner, N. D. Kak nau ilis itat ieroglif . K stoleti de ifrovki ieroglifov F. ampol onom. Pg. 1923, 64 str. Struve, V. V. Hronologi Manefona i period Sotisa. Vspomogatel n e istori eskie disciplin . Sbornik state (Red. akad. A. S. Orlov). M. - L. 1937, str. 19-66 (AN SSSR. In-t istorii). Karter, G. Tutanhamon. Grobnica egipetskogo faraona, otkr ta Karnarvonom i Karterom. S prilo . state prof. N. D. Flittner i G. te ndorfa. Perev. s nem. A. G. Gornfel da. M. - L. 1927, 138 str. Avdiev, V. I. Voskresa i drevni Egipet. Pe at i revol ci . 1929. 4, str. 129138.

Avdiev, V. I. Raskopki v Fivah. Vostok. 1924. 4, str. 161-164. King, S. W. and Hall, N. R. H. Egypt and western Asia in the light of recent discoveries. London 1907, VII-VIII, 480 p. Vaikie, J. The story of the Pharaohs. London 1908, XV, 379 p. Petrie, W. M. F. Ten years digging in Egypt, 1881-1891. New York (1892), 201 p. London s. a. d. Vaikie, J. A century of excavations in the land of the pharaohs. London s. a. d., 252 p. ZA VI GLAVU Anu in, D. N. Kamenn vek i doistori eskoe naselenie Egipta po nove im issledovani m. M. 1899, (2), 43 str. Piotrovski , B. B. Semanti eski pu ok v pam tnikah material no kul tur Izvesti Gos. akad. istorii material no kul tur . T. 6. V p. 10. L. 1930, 22 str. Snegir v, I. L. K probleme kul ta materi-zemli v arhai eskom Egipte. Sbornik Egiptologi eskogo kru ka pri Leningradskom Gos. un-te. N 2. L. 1929, str. 6-14. Avdiev, V. I. Sel ska ob ina i iskusstvennoe oro enie v drevnem Egipte. Istorikmarksist. 1934. 6, str. 70-83. Avdiev, V. I. Geometrical ornament on archaic egyptian pottery. ncient Egypt and the East. 1935. June. Pt. 1, p. 37-48. Mor , A. i Davi, . Na zare istorii. O erki pervob tno kul tur . Sokr. perev. A. Tro nikovo . Red. i predisl. V. A. Gurko-Kr ina. M. 1925, VII, 153 str. Piotrovski , B. B. Sovremennoe sosto nie izu eni dodinasti eskogo Egipta. Problem ist. dokapitalisti eskih ob estv. 1934. 7-8, str. 126-142. De Morgan, J. Recherches sur les origines de lEgypte. Vols. 1-2. 1897. Sapart, J. Les debuts de lart en Egypte. Bruxelles 1904, 316 p. Petrie, W. M. F. Prehistoric Egypt illustrated by over 1000 objects in University College, London. London 1920, VIII, 54 p. (British school of archaeology in Egypt and Egyptian research account. 23-d year, 1917). Scharff A. Grundzeuge der agyptischen Vorgeschichte. Leipzig 1927 70 S. Sethe, K. Urgeschichte und alteste Religion der Agypter. Leipzig 1930, 196 S. (bhandlungen fur die Kunde des Morgenlandes. Bd. 18. 4). Shilde, V. G. New light on the most ancient East. The Oriental prelude to Europeans prehistory. London 1934, XVIII, 327 p. ZA VII GLAVU Koce ovski , A. L. Tekst piramid. T. I. Odessa 1917. Avdiev, V. I. Voenna politika Egipta v pohu arhaiki i drevnego carstva. Vestnik drevne istorii. 1938. 1, str. 45-56. Ol derogge, D. A. Upravitel burga. Zapiski Kollegii vostokovedov. T. 3. L. 1928. Maspero, G. Inscriptions des pyramides de Saqqarah. Paris 1894, 458 p. Sethe K. Ubersetzung und Kommentar zu den altagyptischen Pyramidentexten. Bd. 1-3. Gluckstadt 1936. Pirenne, J. Histoire des institutions et du droit prive de lancienne Egypte. Vols 1-3. Bruxelles 1932-1935. Meuer, E. Agypten zur Zeit der Pyramidenerbauer. Leipzig 1908, 44 S. (Deutsche OrientGesellschaft. endschriften 5). Weill R. Les decrets royaux de lancien empire egyptien. Paris 1912, 109 p. Reisner, G. A. Mycerinus. The Temples of the third pyramid at Giza. Cambridge Mass. 1931, XX, 291 p.

Firth, S. and Quibell, J. E. The Step pyramid. Vols 1-2. Le Caire 1935. (Service des antiquites de lEgypte. Excavations at Saqqarah). Jequier, G. Douze ans de fouilles dans la necropole memphite. 1924-1936. Neuchatel 1940, 163 p. (Memoires de lUniversite de Neuchatel. T. 15). ZA VIII GLAVU Goleni ev, V. S. pigrafi eskie rezul tat poezdki v Uadi-Hammamat. Zapiski Vost. otd. imp. Russk. arheol. o-va. T. 2. 1887. Spb. 1888, str. 65-79. Goleni ev, V. S. Egipetska mogil na plita 4071: Pam tniki Muze iz n h iskusstv imeni imp. Aleksandra III v Moskve. V p. 1-2. M. 1912, str. 3-18. Golenischeff, W. S. Amenemha III et les Sphynx de an. ecueil de travaux relatifs a la philologie et a larcheologie egyptiennes et assyriennes. Annee 15. Paris 1893. Tupaev, B. A. Rasskaz egipt nina Sinuheta i obrazc egipetskih dokumental n h avtobiografi . M. 1915, 70 str. (Kul turno-istori eskie pam tniki drevnego Vostoka. V p. 3). Re enie Ipuvera. Le denski papirus 344. Social n perevorot v Egipte v konce Srednego Carstva. Vvodna (stat V. V. Struve. M. - L.. 1935, 56 str. Struve, V. V. Papirus 1116 recto i proro eska literatura drevnego Egipta. Zapiski Kollegii vostokovedov... T. I. L. 1925, str. 209-227. Avdiev V. I. Vosstanie rabov v drevnem Egipte za 2000 let do n. e. Bor ba klassov. 1936. 6str. 89-98. Avdiev, V. I. Social na bor ba i gospodstvo giksosov v Egipte. Istori eski urnal. 1945. 5, str. 53-60. Avdiev, V. I. Voenna politika Egipta v pohu Srednego Carstva. Vestnik drevne istorii. 1939. 1, str. 34-51. Griffith, F. L. The inscriptions of Siut and Der Rifeh. abylonian and Oriental records. Vol. 3. 1888-1889, p. 121-129, 164-168, 174-184, 244-252. Griffith, F. L. The Petrie papyri. Hieratic papyri from Kahun and Gurob (principally of the middle Kingdom). Vol. 1-2. London 1898. Newberry, P. E. Beni-Hasan. Pt. 1-4. London 1893-1900 (Archaeological survey of Egypt. Memoir 1-2, 5, 7). Sethe, K. Die Achtung feindlicher Fuerste. 1926. Weill R. LAsie dans les textes egyptiens de lAncien et du Moyen Empire. phinx. Upsala 1904-1906. (Vol. 8; p. 179-215. Vol. 9, p. 1-17, 63-86). Moret, A. Laccession de la plebe egyptienne aux droits religieux et politiques sous le Moyen Empire. ecueil detudes egyptologiques. Paris 1922, p. 331-360. Engberg, R. M. The Hyksos reconsidered. Chicago 1939, XI, 50 p. (The Oriental institute of the University of Chicago. Studies in ancient Oriental civilization 18). ZA IX GLAVU Goleni ev, V. S. Gierati eski papirus iz kollekcii V. Goleni ava, soder a i ot t o pute estvii egipt nina Unu-Amona v Finiki . Sbornik v est V. V. Rozena. Spb. 1897. Golenischeff, W. Papyrus hieratique de la collection W. Golenischeff contenant la description du voyage de legyptien Ounou Amon en Phenicie. Fasc. 1. Le Caire 1927. (Catalogue general des antiquites egyptiennes du Musee du Caire. Vol. 83). Struve, V. V. Podlinn manafovski spisok care Egipta i hronologi Novogo

Carstva. Vestnik drevne istorii. 1946. 4, str. 9-25. Turaev, B. A. Pis mo iz pohi Novogo Carstva, pome nnoe na glin nom bl de Pam tniki Muze iz n h iskusstv imeni imp. Aleksandra III v Moskve. V p. 1-2. M. 1912, str. 21-22. Struve, V. V. Preb vanie Izrail v Egipte v svete istori esko kritiki Pb. 1919, 28 str. Struve, V. V. Izrail v Egipte. Pg. 1920, str. (Kul turno-istori eskie pam tniki drevnego Vostoka. Pod ob . red. akad. B. A. Turaeva. V p. 6). Korostovcev, M. Dekret Seti I v Naur . Istori eski arhiv. II. M. - L. 1939, str. 239287. Reder, D. G. Rab i poddann e egipetskih hramov v 12 v. do n. e. po statisti eskim dann m bol ogo papirusa Garris. U n e zapiski Istor. fak. MOPI. T. II. M. 1940, str. 100-143. Avdiev, V. I. Dvorec egipetskogo faraona. Istori v sredne kole. 1936. 1, str. 7786. Peet, T. E. and Woolley, S. L. The city of Akhenaten. Pt. I. London 1923. City of Akhenaten: The excavations at Tell el Amarna during the season 1926-32 by H. Frankfort and J. Pendlebury. London 1933 (Egypt exploration society. Memoir 38). Davies N. de G. The rock tombs of El-Amarna. Vol. I-VI. London 1903 sq. Davies, N. d e G. Five Theban tombs. London 1913, X-XII, 49 p. (Egypt exploration fund. Archaeological survey of Egypt. Memoir 21). Holscher, U. The excavations of Medinet Habu. Vol. 1-2. Chicago 1934-1939 (University of Chicago. Oriental Institute publications XXI, XLI). Naville, E. The temple of Deir-el-Bahari. Pt. 1-6. London 1894-1908 (gypt exploration Fund. Memoirs 12-14, 16, 19, 27, 29). Newberry, P. E. The life of Rekhmara, vezir of upper Egypt under Thothmes III and Amenhetep II. Westminster 1900, 40 p. ZA X GLAVU Goleni ev, V. S. Arheologi eskie rezul tat pute estvi po Egiptu zimo 1888-1889 gg. Zapiski Vost. otd. Imi. Russk. Arheologi eskogo o-va. T. 5. 1890. Spb. 1891, str. 130. Golenissheff, W. S. Die Metternichstele in der Originalgrosse, zum ersten Mal hrsg. von W. Golenischeff. Leipzig 1877, 19 p. Golenissheff, W. S. Le conte du naufrage transcrit et publie par W. Golenischeff. Le Caire 1912, XXIV, 235 p. (Institut francais darcheologie orientale. Bibliotheque detude. T. 2). Golenissheff, W. S. Le papyrus 1115 de lErmitage imperial de Saint-Petersbourg. ecueil de travaux relatifs a la philologie et a 1archeologie egyptiennes et assyriennes. 1906. Annee 28, p. 73-112. Tupaev, B. A. Bog Tot. Op t issledovani v oblasti istorii drevneegipetsko kul tur . Le pcig 1898, VIII, 182 str. Turaev, B. A. Egipetska literatura. T. I. M. 1920, 279 str. Turaev, B. A. Opisanie egipetskogo sobrani . Sost. B. A. Turaev so vstup. stat mi V. K. Mal mberga i B. A. Turaeva. T. I. Statui i statu tki Goleni evskogo sobrani . Petrograd 1917. 12 tabl. (Muze iz n h iskusstv im. imp. Aleksandra III pri Mosk. un-te). Turaev, B. A. Magi eski papirus alt 825 Britanskogo muze . Pg. 1917, 13 str. Turayeff, V. A. The volume of truncated pyramid in Egyptian mathematics. ncient Egypt.

1917, p. 100-102. Struve, W. W. Mathematischer Papyrus des Staatlichen Museums der schonen Kunste in Moskau. Hrsg. und Komment. von W. W. Struve. Berlin 1930. XII, 197 S. Struve, V. V. Social na problema v zaupoko nom kul te drevnego Egipta. Religi i ob estvo. Sbornik state po izu eni social n h osnov religiozn h vleni drevnego mira. L. 1926, str. 5-28. Koce ovski , A. Ierati eska ast Berlinskogo papirusa 3008. Priz vani Izid i Neftid . Spb. 1913, 54 str. Frank-Kamenecki , I. G. Pam tniki egipetsko religii v Fiva ski period. V p. 1-2. M. 1917-1918. (Kul turno-istori eskie pam tniki drevnego Vostoka. P p. 5-6). Frank-Kamenecki , I. G. Religiozn sinkretizm v Egipte v Fivanski period. Zapiski Kollegii vostokovedov pri Aziatskom muzee AN SSSR. T. 3. V p. 1. L. 1928, str. 1-62. Frank-Kamenecki , I. G. Religi Amona i Vethi Zavet. Sbornik trudov Gosudarstvennogo Irkutskogo universiteta. Otd. T. Nauki gumanitarn e. V p. 1. 1921, str. 114-140. Volkov, I. M. Drevneegipetski bog Sebek. Pg. 1917, III, 166 str. (Zapiski istorikofilologi eskogo fakul teta Petrogradskogo universiteta. . 140). Vikent ev, V. M. Drevneegipetska povest o dvuh brat h. M. 1917, 94 str. (Kul turnoistori eskie pam tniki drevnego Vostoka. Pod ob . red. B. A. Turaeva. V p. 4). Mal mberg, V. K. Star predrassudok. K voprosu ob izobra enii elove esko figur v egipetskom rel efe. M. 1915, 15 str. Gees, F. F. Kompozici elove esko figur v egipetskom risunke i rel efe. Izvesti Ross akad. istorii material no kul tur . T. 1. L. 1921, str. 73-94. Francov, . P. Zmein ostrov v drevneegipetsko skazke. Izvesti Akad. nauk. SSSR. Seri VII. Otdelenie gumanitarn h nauk 10. L. 1929, str. 817-838. Francov, . Feti izm i problema proisho deni religii. M. 1940, 144 str. Mat e, M. . Religi egipetskih bedn kov. Religi i ob estvo. Sbornik state po izu eni social n h osnov religiozn h vleni drevnego mira. L. 1926, str. 29-40. Mat e, M. . to itali drevnie egipt ne 4000 let tomu nazad. L. 1934, 80 str. Mat e, M. . Mif drevnego Egipta. L. 1940, 113 str. (Gos. rmita ). Mat e, M. . Iskusstvo Srednego Carstva. L. 1941 95 str. (Gos. rmita . Istori iskusstva drevnego Vostoka. T. 1. Drevni Egipet. V p. 2). Lur e, I. M. K voprosu o sudebn h orakulah v drevnem Egipte. Zapiski Kollegii vostokovedov pri Aziatskom muzee AN SSSR. T. 4. L. 1930, str. 51-72. Pavlov, V. V. O erki po iskusstvu drevnego Egipta. M. 1936, 163 str. Pavlov, V. V. Skul pturn portret v drevnem Egipte. M. 1937, 54 str. Avdief V. I. Egypt and the Caucasus. ncient Egypt and the East. 1933. March, june. Pt. I-II, p. 29-3.6. Avdiev, V. I. Ideologi obogotvoreni car i carsko vlasti v drevnem Egipte. Istorik-marksist. 1935. 8-9, str. 133-152. Avdiev, V. I. Religioznoe opravdanie vo n v drevneegipetskom iskusstve. Vestnik drevne istorii. 1939. 4, str. 103-117. Avdiev, V. I. Scena bal zamirovani v drevneegipetskom iskusstve. Trud Gos. muze izobrazitel n h iskusstv imeni A. S. Pu kina. M. - L. 1939, str. 107-122. Maspero, G. Egipet. M. 1916, 323 str. Mor , A. Cari i boga Egipta. Perev. E. . Grigorovi . M. 1914, 324 str. Mor , A. Vo vremena faraonov. Perev. E. . Grigorovi . 1913, 318 str.

Gardiner, A. H. Egyptian Grammar. Oxford 1927, XXVIII, 595 p. ZA XI GLAVU Turaev, B. A. K istorii hettskogo voprosa. Spb. 1900, 17 str. Struve, V. V. Hettskoe ob estvo kak tip voennogo rabovladel eskogo ob estva. Izvesti Gos. Akad. istorii material no kul tur . V p. 97. M. - L. 1934, str. 4566. Struve, V. V. Paragraf 34 i 36 hettskogo sudebnika. Vestnik drevne istorii. 1937. 1, str. 33-38. Hett i hettska kul tura. Sbornik. Tekst hettskih zakonov. Pod red. i s predisl. I. N. Borozdina. M. - L. 1924, 152 str. (Vsemirna literatura. Kul tura Vostoka). Groz , B. Hettskie narod i z ki. Vestnik drevne istorii. 1938. 2. str, 18-33. Grozn , F. O hettskih ieroglifah na stelah Tel -Amara. Vestnik drevne istorii. 1937. 1, str. 24-32. Grozn , B. Ob odno interesno hettsko ieroglifi esko nadpisi. Vestnik drevne istorii. 1938. 1, str. 23-29. Hrozny, F. Code hittite, provenant de lAsie mineure (vers 1350 av. J. C). Pt. I. Paris 1922. (Hethitica. T. I). Hrozny, B. Les inscriptions hittites hieroglyphiques. Livr. 1-3. Praga 1933-1937. ile ko, V. Fragment iz Bogazko v sobranii Liha va. Zapisi Vost. otd. Russk. arh. ova. T. XXV. Peterburg 1921. Garstang, J. The Hittite Empire. London 1929, XVII, 364, p. Sturtevant, E. H. A comparative grammar of the hittite language. Philadelphia 1933, 320 p. Contenau, G. La civilisation des hittites et des mitanniens. Paris 1934, 286 p. Delaporte, L. Les hittites, Paris 1936. X 372 p. Cavaignac, E. Le probleme hittite. Paris 1936, 197 p. ZA XII GLAVU Turaev, B. A. O erk istorii izu eni finiki sko drevnosti. Istori eskoe obozrenie. Sbornik. T. VI. 1893, str. 1-76. Turaev, B. A. Vopros o finiki nah v Balti skom more. M. 1900, 13 str. Turaev, B. A. Predmet finiki skogo proisho deni Goleni evskogo sobrani 4221, 4224 i 4223. Pam tniki Muze iz n h iskusstv imeni imp. Aleksandra III v Moskve. V p. IV. M. 1913, str. 125-128. Flittner, N. D. Siro-hettskie pam tniki rmita a. Trud otdela Vostoka Gos. rmita a. T. 1. L. 1939, str. 21-44. Ranovi , A. B. Iz literatur o tekstah Pac- amr . Vestnik drevne istorii. 1938. 2, str. 150-158. Virollo, . Ras- amra, ili vnov na denna finiki ska literatura. Vestnik drevne istorii. 1937. 1, str. 78-86. Ravrebe, I. I. O klinopisn h tekstah iz Ras- amra. Izvesti Akad. nauk SSSR. Seri VII. Otdelenie ob estvenn h nauk 1. M. - L. 1935, str. 85-102. Nikolski , N. M. Finiki skie ob inno-zemledel eskie kul t po tekstu Ras- amra. Vestnik drevne istorii. 1946. 1, str. 35-59. Nikol ski , N. M. Finiki ska atvenna mifologi i obr dnost . Vestnik drevne istorii. 1946. 2, str. 21-30. Movers, F. Die Phonizier, Bd. 1-4. Berlin 1841-1856. Contenau, G. La civilisation phenicienne. Paris 1926, 326 p. Montet, P. Byblos et lEgypte. Paris 1928. Olmstead, A. History of Palestine and Syria to the Macedonian conquest. London 1931, XXXII, 664 p.

Virolleaud, Ch. La legende phenicienne de Danel. Texte cuneiforme, alphabetique avec transcription et commentaire, precede dune introduction a letude de la civilisation dUgarit. Paris 1936, VIII, 242 p. Virolleaud, Sh. La legende de Keret, roi des sidoniens. Paris 1936. (4), 102 p. Virolleaud, Ch. La deesse Anal Paris 1938. Mercer, S. Tell el Amarna Tablets. Vol. 1-2. Toronto 1939. Weill, R. La Phenicie et lAsie occidentale (des origines a la conquete macedonienne). Paris 1939, 204 p. ZA XIII GLAVU Nikol ski , N. M. Drevni Izrail . Popul rn e o erki po istorii evreev v nau nom osve enii. M. 1912, VI, 324 str. Nikol ski , N. M. Motiv krest nskogo messianizma v proro estve VIII v. U n e zapiski In-ta istorii Ross, associacii nau noiseledov. in-v ob estvenn h nauk. T. VI. M. 1928, str. 15-35. Nikol ski , N. M. Pravo ube i a v drevnem Izraile. U n e zapiski In-ta istorii Ross. associacii nau no-issledov. in-v ob estvenn h nauk. M. 1929, str. 58-72. Nikol ski , N. M. Krizis kriti esko b bleistiki i zada i marksistsko istori esko nauki. U n e zapiski Belorus. Gos. un-ta. Seri istori eska . V p. 1. Minsk 1939, str. 3-66. Nikol ski , N. M. Iude skie monarhomahi VII v. Nov Vostok. M. 1924. 5. Nikol ski , N. M. Problem kritiki biblii v sovetsko nauke. Vestnik drevne istorii. 1938. 1, str. 30-44. Nikol ski , N. M. Kerub po dann m Biblii i vosto no arheologii. Trud Belorus. Gos. un-ta. T. 2-3. 2-3. Minsk 1922, str. 198-228. Nikol ski , N. M. Sled magi esko literatur v Knige Psalmov. Trud Belorus. Gos. un-ta. T. 4-5. Minsk 1923, str. 15-54. Nikol ski , N. M. Proisho denie bile nogo goda. Izvesti Akad. nauk SSSR. Seri VII. Otd. ob estvenn h nauk. 9. L. 1931, str. 1031-1063. Ranovi , A. B. O erki istorii drevneevre sko religii. M. 1937, XXXIV, 400 str. Frank-Kamenecki , I. G. Proroki- udotvorc . O mestnom proisho deni mifa o Hriste. L. 1925, 103 str. Volkov, I. M. Arame skie dokument iude sko kolonii na lefaitine. V v. do r. h. Moskva 1915, 79 str. (Kul turno-istori eskie pam tniki drevnego Vostoka. V p. 2). Vell gauzen, . Vvedenie v istori Izrail . Perev. s nem. N. M. Nikol skogo so vstupit. stat i trem prilo eni mi. Spb. 1909, XXII, 427 str. Fr zer, D . Fol klor v Vethom Zavete (Folklore in the Old Testament), M. 1931, 437 str. Macalister, R. A century of excavation in Palestine. London 1925, 335 p. Rowe, A. The four Canaanite temples of Beth-Shan, Pt. I. Philadelphia 1940 (Publications of the Palestine section of the Museum of the University of Pennsylvania. Vol. 1). Lods, A. Israel des origines au milieu du VIII-e siecle. Paris 1930, XVI, 595 p. Rowe, A. Topography and history of Beth-Shan. Philadelphia 1930, XXII, 62 p. (Publications of the Palestine section of the Museum of the University of Pennsylvania. Vol. 1). Glueck, N. Explorations in Eastern Palestine. Vol. 1. New Haven 1939, XXIV, 287, p. (The Annual of the American schools of Oriental research. Vol. 18-19) Hil sen, D. Bible ska religi v svete nove ih arheologi eskih raskopok. Vestnik drevne istorii. 1937. 1, str. 94-113. ZA XIV GLAVU Nikol ski , M. V. Sargan, car assiri ski . 1881.

Nikol ski , M..V. Assiri skie klinoobrazn e tekst . V p. 1-2. M. 1883-1884. Goleni ev, V. S. Opisanie assiri skih pam tnikov Gosudarstvennogo rmita a. Spb. 1897, 45 str. orelin, Assiri ski narod i ego bogi-pokroviteli. 1896. Miller, V. Assiri skie zaklinani i russkie narodn e zagovor . Russka m sl . 1896, VII. Golenischeff, W. Vingt-quatre tablettes cappadociennes. SPb 1891. ile ko, V. K. Dokument iz G l -Tepe. Izvesti Ross. Akad. istorii material no kul tur . T. 1. 28. Pg. 1921, str. 356-364. L rd, Pute estvi i trud L rda i otkr tie pam tnikov Ninevii. Biblioteka dl teni . 1857. Maspero, G. Assiri . M. 1916, str. 286. Landsberger, V. Assyrische Handelskolonien in Kleinasien aus dem dritten Jahrtausend. Leipzig 1925. Sontenau, G. Les tablettes de Kerkouk et les origines de la civilisation assyrienne, Paris. 1926. Smith, S. Early history of Assyria to 1000 V. S. New York 1928. Olmstead, A. History of Assyria. New-York 1923. Waterman, L. Royal Correspondence of the Assyrian Empire. Vols 1-4. Michigan 1930-1936. Loud, G. and Altman, Ch. Khorsabad. Vol. 1-2. Chicago 1938. Oppenheim, M. Der Tell Halaf. Eine neue Kultur im altesten Mesopotamien. Leipzig 1931, 275 SS. ZA XV GLAVU Nikol ski , M. V. Klinoobrazn e nadpisi Zakavkaz . Material po arheologii Kavkaza. T. V. M. 1896. Nikol ski , M. V. Drevn strana Urartu i sled assiro-vavilonsko kul tur na Kavkaze. Zemlevedenie. 1895. T. 2. Kn. 1, str.. 1-24. Marr, N. Nadpis Rus P. iz Maku. Zapiski Vosto nogo otdeleni Russkogo arheologi eskogo ob estva. T. XXV. Pg. 1921. Marr, N. . i Orbeli, I. A. Arheologi eska kspedici 1916 g. v Van. Raskopki dvuh ni na Vansko skale i nadpisi Surdura II iz raskopok zapadno ni i. Pg. 1922, 67 str. Me aninov, I. I. Vosto noe Zakavkaz e vrem n haldskih zavoevani . Vestnik drevne istorii. 1937. 1. Me aninov, I. I. Ciklopi eskie sooru eni Zakavkaz . Izvesti Gos. akad. istorii material no kul tur . T. XIII. V p. 4-7. L. 1932. Me aninov, I. I. z k vansko klinopisi. T. 1-2. 1932-1935. Piotrovski , B. B. Kreposti Armenii dourartskogo i urartskogo vremeni. Problem istorii material no kul tur . 1933. 5-6. Piotrovski , B. B. Urartskoe gosudarstvo vo 2- polovine VIII e. do n. . (Vestnik drevne istorii. 1939. 1). M. 1939. Piotrovski , B. B. Urartskie bronzov e statu tki sobrani rmita a. Trud Otdela istorii kul tur i iskusstva Vostoka. Gosudarstvenn rmita . T. 1. 1939, str. 45-60. Piotrovski , B. B. Istori i kul tura Urartu. Erevan 1944, XII, 364 str. Cereteli, G. V. Urartskie pam tniki Muze Gruzii. Tbilisi 1939, 80 str. Kapanc n, G. A. Istori Urartu. Erevan 1940, 242 str. Kapanc n, G. Hettskie bogi u arm n. Istorika-lingvisti eskoe issledovanie. Erevanski Gosudarstvenn universitet. Nau n e trud . T. XIV. 1940, str. 243-316. Lehmann-Haupt, S. F. Armenien einst und jetzt. V. 1-2. 1931.

ZA XVI GLAVU D konov, I. M. Vavilonskoe politi eskoe so inenie VIII-VII vv. do n. . Vestnik drevne istorii. 1946. 4. Koldewey, R. Das Ischtar Tor in Babylon. Leipzig 1911, 53 S. (Wissenschaftliche Veroffentlichung der Deutschen Orient-Gesellschaft, 32. Ausgrabungen der Deutschen Orient-Gesellschaft in Babylon. II). Koldewey, R. Das wiederentstehende Babylon. Leipzig 1925, VIII, 334 S. Unger, E. Babylon. Die heilige Stadt nach der Beschreibung der Babylonier. Berlin 1931, XV, 382 S. Reuther, O. Die Innenstadt von Babylon (Merkes). Textband. Leipzig 1926 VI, 276 S. Dougherty, R. The shirkutu of Babylonian deities. New Haven. Conn. 1923. (Jale oriental Ser., Researches. Vol. 2). Moore, E. W. Neo-babylonian business and administrative documents. Ann. Arbor. 1935, XVI, 396 p. ZA XVII GLAVU Turaev, B. A. Na al niki grekov. urnal Ministerstva narodnogo prosve eni . 1901. Turaev, B. A. Skarabe s ostrova Berezani. Izvesti Arheologi esko komissii. T. 40. Turaev, B. A. Statu tka Imhotepa, na denna v Kubansko oblasti. Izvesti Arheologi esko komissii. T. 40. Turajeff, V. Einige unedierte Saitica in russischen Sammlungen. eitschrift fur Agyptische Sprache. Bd. 48. Leipzig 1911, p. 110-113. Turajeff, B. Les objets egyptiens et egyptisants trouves dans la Russie Meridionale. evue Archeologique. P. 1911. Ser 4. F. 18, p. 21-35. Turajeff, B. Die naophore Statue 97 im Vatikan. eitschrift fur Agyptische Sprache. Bd. 46, p. 74-77. Piotrovski , B. B. Egipetskie predmet v Severo-Kavkazskom krae. Soob eni GAIMK. L. 1931. I n . 6. Volkov, I. M. Arame skie dokument iude sko kolonii na lefantine V veka do R. X. Kul turno-istori eskie pam tniki drevnego Vostoka. Pod ob e redakcie prof. B. A. Turaeva. V p. 2. M. 1915, str. 79. Evgenova, V. I. O menov h otno eni h livi skogo vremeni v drevnem Egipte. U n e zapiski Leningradskogo Gos. u-ta. Seri istori eskih nauk. V p. 9. L. 1941, str. 321. Vikentiev, Vl. La haute crue du Nil et laverse de lan 6 du roi Taharqa. Le Caire 1930, XV, 118 p. Mallet, D. Le culte de Neit a Sais. Paris 1888, IX, 252 p. Mallet, D. Les premiers etablissements des Grecs en Egypte. Paris 1893, VI, 499 p. (Mission archeologique francaise au Caire. Memoires. T. 12, fasc. I.). Naville, E. Bubastis (1887-1889). London 1891, V, 71 p. (Egypt exploration fund. Memoir 8). Petrie, W. M. F. Memphis I. London 1909, VII, 26 p. (Egyptian research account Publications. 1908). Petrie, W. M. F. The palace of Apries (Memphis II). London 1909, VII, 25 p. (Egyptian research account Publications. 1909). Kobichou et Varille, Le temple du scribe royal Amenhotep. Le Caire 1936. ZA XVIII GLAVU

Kossovi . et re stat i iz Zendavest . Spb. 1861, XIV, 159 str. Me aninov, I. I. lamskie drevnosti. Pg. 1917, 50 str. Otd. ottisk iz Vestnika arheologii i istorii. V p. 23. Me aninov, I. I. Ornament suzskih a pervogo stil . Izvesti Gos. akad. istorii material no kul tur . T. 5. L. 1927, str. 412-448. Otr vki iz Avest . Perev. s z ka Avest E. Bertel sa. Vostok. 1924, 4, str. 3-11. Drevnepersidskie klinoobrazn e nadpisi. Perev. s drevnepersidskogo A. A. Fre mana. Vostok. 1925, 5, str. 3-15. El nicki , L. Nova nadpis Kserksa. Vestnik drevne istorii. 1940. 2, str. 168171. Struve, V. V. Nadpis Kserksa o d vah i religi persov. Izvesti Akademii nauk SSSR. Seri istorii i filosofii. T. 1. 3. M. 1944, str. 128-140. Golenischeff, W. Stele de Darius aux environs de Tell-el-Maskhoutah. P. 1890. Le Zend-Avesta. Traduction nouvelle par J. Darmesteter avec commentaire historique et philologique. Vols. 1-3. Paris 1892-1893 (nnales du Musee Guimet. T. 21-22, 24). Jackson, A. Zoroaster, the prophet of ancient Iran. New York 1919, XXIII 314 p. Hertel, J. Die Zeit Zoroaster, Leipzig 1924, 64 p. (Indo-iranische Quellen und. Forschungen. Hft. I). Huart, S. I. Ancient Persia and Iranian civilization. New York 1927, XIX, 249. p. Christensen, A. Etudes sur le Zoroastrisme de la Perse antique. Koebenhavn 1928, 59 p. Rogers, R. W. History of ancient Persia from the earliest beginnings to the death of Alexander the Great. New York 1929, XV, 393 p. Schmidt, E. F. Excavations at Tepe Hissar (1931-1933). Philadelphia 1937, XXI, 478 p. Cameron, G. G. History of early Iran. Chicago 1936, XVI, 260 p. Hertzfeldt, E. E. Areheological History of Iran. The Schweich lectures of the British academy. 1934. London 1934, VI, 112 p. Hertzfeldt, Iran in the ancient East. New York 1941, 363 CXXXI p. (Archeological studies presented in the Lovell lectures at Boston). ZA XIX GLAVU Miller, Bs. O erki ari sko mifologii v sv zi s drevne e kul turo . T. I. Asvin Dioskur . M. 1876. Minaev, I. P. O erk va ne ih pam tnikov sanskritsko literatur . V kn. Vseob a istori literatur Pod red. V. F. Kor a. T. 1. . 1. Spb. 1880. str. 113-156. Ovs niko-Kulikovski , D. N. Religi indusov v pohu ved. Vestnik Evrop . 1892. T. 2. Apr., str. 662-696. T. 3. Mart, str. 217-242. Zakon Manu. Perev. l manovi a S. D. Spb. 1913, VII, 286 str. (Trud ... O-za russkih orientalistov 1). Ol denberg, G. Budda, ego izn , u enie i ob ina. M. 1905, 512, XIII str. Perev. pod red. i s predisl. S. Trubeckogo. Bart, A. Religii Indii. M. 1897. IX, 337 str. (Nau no-popul rna b-ka Russko m sli. IV). Pi el , V. Budda, ego izn i u enie. Perev s nem., s dop. prim. pod red. D. N. Anu ina. M. 1911, X, 230 str. Iz oblasti vedi sko po zii. Perev. s sanskritskogo B. A. Larina. Vostok. 1924. 4, str. 46-57. olpo, V. A. K probleme ari skogo zavoevani drevne Indii. Vestnik drevne istorii. 1939. 3, str. 40-48. Snegir v, I. Drevne a Indi v svete poslednih arheologi eskih raskopok. Vestnik drevne istorii. 1940. 2. str. 155-168.

Lassen, Ch. Indische Altertumskunde. Bd. 1-4. Leipzig 1861-1867. Rapson, E. The Cambridge history of India. Vol. 1. Cambridge 1922. Smith, V. A. The early history of India. From 600 V. S to the Muhammedan conquest, including the invasion of Alexander the Great. Oxford 1925. XII, 536 p. Marshall, J. H. Mohenjo-Daro and the Indus civilization, being an official account of archaeological excavations carried out by the government of India. Vols. 1-3. London 19221927. Masson-Oursel, P. LInde antique et la civilisation indienne. Paris 1933, XXII, 497 p. Mackay, E. Indus civilization. London 1935, VIII, 210 p. ZA XX GLAVU Georgievski S. Perv period kita sko istorii (do imper. Cin pi-Huzn-di). Spb322 str. Georgievski , S. M. Mifi eskie vozzreni i mif kita cev. Spb. 1892, XIV. 117 str. Popov, P. S. Kita ski filosof M n Cz . Perev. s kita skogo, snab nn prime . Spb. 1904, 262 str. Grube, V. Duhovna kul tura Kita . Literatura, religi , kul t. Perev. s nem. P. O. frussi. Spb. 1912, XIV, 237 str. (Sovremennoe elove estva B-ka ob estvoznani ). Tu ilin, A. Sovremenn Kita . T. 1-2. Spb. 1910. Avenarius, G. Kita skie cehi. Kratki istori eski o erk i al bom cehov h znakov v kraskah. Harbin 1928. 78, 19(3) str. Brandt M. poni , Kita i Kore . Perev. B. F. Adlera. V. kn.: Istori elove estva, pod red. Gelmgol ta. T. 2. Spb. 1902, str. 52-101. Kita . Istori . konomika. Kul tura. Geroi eska bor ba za nacional nu nezavisimost . Sbornik state pod rad. V. M. Alekseeva i dr. M. - L. 1940, 534 str. (In-t vostokovedeni Akad. nauk). Duman, D. I. Reform Van Mana Vestnik drevne istorii. 1940. 1, str. 82-98. Petrov, A. A. Iz istorii materialisti eskih ide v drevnem Kitae. Vestnik drevne istorii. 1939. 3, str. 49-71. Legge, J. The Chinese classics. Vols 1-2. Oxford 1871-1895. Hirth, Fr. Ancient history of China to the end of the Chou dynasty. New York 1923. Wieger, P. L. Histoire politique de la Chine. T. 1. 1922. (Textes historiques). Maspero, H. La Chine antique. Paris 1927, XV, 624 p. (Histoire du monde. Publie sous la direction de M. E. Cavaignac. T. 4). Lou-Kan-Jou. Histoire sociale de lepoque Tcheou. Paris 1935. Creel, H. G. The birth of China. A study of the formative period of Chinese civilization. London 1936, 402 p. Wilbur, C. M. Slavery in China during the former Han dynasty. 206 V. S. - A. D. 25. Chicago 1943, 490 p. Padul -Zatulovski , . B. Konfucianstvo i ego rasprostranenie v ponii. M.-L. 1947, 450 str. HRONOLOGIJA EGIPAT IV milenijObrazovanje Severnog i Ju nog carstva Oko 3200 Menes ujedinjuje Egipat Oko 3200-3000 I i II dinastija Oko 3000 III dinastija. Xoser Oko 2900 IV dinastija. Hufu. Hafra. Menkaura Oko 2700 V dinastija. Sahura. Noferirkara. Neusera

Oko 2500-2400 VI dinastija. Pepi II Oko 2400 Raspadanje Egipta na nome Oko 2200 Borba izme u Herakleopolja i Tebe 2151-1991 XI dinastija 2000-1980 XII dinastija. Amenemhet I 1980-1934 XII dinastija. Senusert I 1934-1896 XII dinastija. Amenemhet II 1896-1887 XII dinastija. Senusert II 1887-1849 XII dinastija. Senusert III 1849-1801 XII dinastija. Amenemhet III Oko 1740-1729 XIII dinastija. Noferhotep Oko 1700-1570 Egipat pod vla u Hiksa 1584-1559 Ahmos 1559-1538 Amenhotep I oko 736 Pianhi osvaja Egipat 732-726 Bokhoris 726-686 XXV dinastija 686-525 XXVI dinastija 665-611 Psametih I 611-595 Neho 569-525 Amazis (Ahmos II) 526 Kambizov pohod na Egipat 525 Smrt Amazisa Psametih III Kambiz osvaja Egipat SUMER I AKAD Oko 3200 Period Uruka Oko 3000 Period Xemet-Nasre 2600-2493 II dinastija Ura 2540-2370 Uzdizanje Laga a. Urnan e. Eanatum 2373-2349 III dinastija Uruka 2369-2189 Akadsko carstvo. Sargon i njegovi naslednici 2228-2104 Guti osvajaju Mesopotamiju 2118-2007 III dinastija Ura 2024-1799 Dinastija Isina 2024-1762 Dinastija Larse 1894-1595 I vavilonska dinastija 1792-1750 Hamurabi 1741-1165 Kasitska dinastija VAVILONIJA 1455-1431 Kada man-Enlil oko 1415 Burnaburia 1146 Navuhodonosor I 689 Asirci ru e Vavilon 668-653 ama umukin 626-604 Nabopolasar 604-562 Navuhodonosor II 555-538 Nabonid HETI XIX vek Kolonije A ura u Kapadokiji

Oko 1640 Tabarna Oko 1595 Mur ili I. Njegovo osvojenje Vavilona XV vek upiluliuma 1312 Rat sa Egiptom. Muvatal 1296 Hatu ili III Oko 1200 Napad pomorskih naroda i Gazgejaca na Hete VII vek Raspadanje Hetskog carstva MITANI I ASIRIJA Oko 1530 utarna I Oko 1500 au atar Oko 1430 Tu rata Oko 1400 Asurubalit XIII vek Salmanasar I 1115-1077 Tiglatpalasar I XI vek Po etak opadanja Asirije 884-859 Novo uzdizanje Asirije. Asurnazirpal II 859-825 Salmanasar III 854 Bitka kod Karkara 835 Prvi sukota sa Medijom KrajIX v. Opadanje Asirije 745-727 Tiglatpalasar III 732 Zauze e Damaska 729 Osvajanje Vavilona 727-722 Salmanasar V 722-705 Sargon II 714 Zauze e Musasira 710 Pokorenje Vavilona 705-681 Senaherib 689 Razorenje Vavilona 681-668 Asarhadon 671 Osvajanje Egipta 668-626 Asurbanipal 664 Pohod na Egipat 612 Zauze e Ninive 605 Bitka kod Karhemi a URARTU XIII vek Pohodi Salmanasara I na Urartu XII vek Pohodi Tiglapalasara I na Urartu 834 Pohod Salmanasara III na Sardura I 810-781 Menua 781-760 Argi ti I 760-730 Sardur II 730-714 Rusa I 714-685 Argi ti II Po etak VII v. Invazija Skita 685-645 Rusa II 645-625 Sardur III 585 Me ani ru e Tu pu STARA PALESTINA Pre XII v. Pod vla u Egipta

XI vek Ujedinjenje izraelskih plemena. Saul. Borba sa Filistejcima X vek Obrazovanje Judejske dr ave. David Oko 950 g. Solomon. Savez sa Hiramom, feni anskim carem KrajX v. Raspadanje ujedinjenog carstva 876-869 Omri Sredina IX veka Me a, car Moava 725-722 Opsada Samarije od strane Salmanasara V 722 Sargon II zauzima Samariju 715-687 Hiskija 690 Senaherib opseda Jerusalim 622 Josija. Deuteronomion 602 Navuhodonosor II pokorava Judeju 597 Navuhodonosor II zauzima Jerusalim 586 Navuhodonosor II ru i Jerusalim. Pad Judeje MEDIJA I PERSIJA 835 Pohodi Asiraca na Mediju KrajVIII v. Savez medskih plemena. Dejoka Sredina VII v. Fraort Oko 625 g. Kiaksar Po etak VI v. Astiag 558-529 Kir 550 Pokorenje Medije 546 Pokorenje Lidije 538 Zauze e Vavilona 529 Pohod protiv Masageta 529-523 Kambiz 525 Osvojenje Egipta 523 Ustanak maga. Gaumata 521-486 Darije I INDIJA IV-III milenijNajstariji gradovi u Mohenxo-Daro i Harapi KrajII mil. Arijevska plemena naseljuju Severnu Indiju Po etak I mil. Postanak dr ava Magadha i Ko ala u dolini Ganga 600-361 Dinastija aj unaga 519-491 Bimbisara. Osvajanje dr ave Anga Oko 500 Skilaksova ekspedicija 491-459 Axatasatru 434-401 Udaja 430 Osnivanje grada Pataliputra 361-321 Dinastija Nanda 326 Pohod Aleksandra Makedonskog na Indiju 321-297 andragupta 297-272 Bindusara 305 Rat izme u andragupte i Seleuka Nikatora 272-232 A oka 261 A okin pohod na Kalinga 184 Krajdinastije Maurija KINA 1765-1123 Dr ava an-In 1122-770 Dr ava ou

827-782 Sjuan 722-221 Zapadna dr ava ou 680 Hegemonija kne evina, Obrazovanje Lige 632-628 Stvaranje kne evine Cin 371 Men-czi Oko 350 Reforme an Jana 256-206 Dinastija Cin 246-209 Cin i-Huandi 206 Ustanak i-Huandi 206-9 n. e. I dinastija Han 9-25 n. e Van Man 18 Ustanak ljudi sa crvenim obrvama 25-220 II dinastija Han 184 Ustanak utih turbana