1

ISPIT IZ FIZIOLOGIJE

Ime i prezime Broj indeksa

________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ __________________________________________________________

Datum polaganja ispita

Broj poena: I ___, II ____, III ____, IV ____, V ____, VI ____. Ukupno:______ Ocena _____

PITANJA

U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: I.1. Jedini produkt sekrecije eluca neophodan za ivot jea. HCl. b. pepsinogen. c. mukus. d. unutranji faktor. e. gastrin. Razgradnju triglicerida u adipocitima katalizuje enzima. lipoproteinska lipaza. b. hormon-senzitivna lipaza. c. pankreasna lipaza. d. fosfolipaza C. e. fosfolipaza A. Koja od navedenih supstanci NIJE prisutna u salivia. ptijalin. b. Na+. c. Cl-. d. HCO3-. e. himotripsinogen.

I.2.

I.3.

U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani.

I.4.

U kolonu(1) se 3-4 puta na dan javljaju masovni pokreti koji potiskuju sadraj u analnom pravcu. (2) istezanje zidova rektuma predstavlja stimulus za refleks defekacije. (3) je normalno prisutan ogroman broj bakterija. (4) se vri zavrna faza varenja i apsorpcije proteina. (5) nastale sekundarne une kiseline olakavaju varenje i apsorpciju masti. A B C D E

Svojeruni potpis studenta

2
I.5. Koji od navedenih procesa se NE odigrava u jetri posle roenja? (1) sinteza glikogena. (2) deponovanje vitamina B12. (3) termogeneza. (4) eritropoeza. (5) destrukcija ostarelih i oteenih eritrocita. A B C D E

I.6.

Koji od navedenih regulatora glukostatske funkcije jetre poveava otputanje glukoze iz tog organa? (1) aktivacija enzima fosforilaze. (2) insulin. (3) glukagon. (4) aktivacija enzima glikogen sintetaze. (5) fruktoza 2,6-difosfat. A B C D E Apsorpciju Ca++ u digestivnom traktu poveava(1) oksalati u hrani. (2) 1,25-dihidroksiholekalciferol. (3) hipokalemija. (4) hipokalcemija. (5) hiperkalcemija. A B C D E

I.7.

I.8.

Sekreciju pankreasnog soka stimulie(1) holecistokinin. (2) sekretin. (3) aktivacija parasimpatikusne inervacije za lezdu. (4) aktivacija simpatikusnog nervnog sistema. (5) gastrin.

A B C D E

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

I.9.

Proteolitiki kapacitet eludanog soka.

V I M

Proteolitiki kapacitet pankreasnog soka.

I.10.

Koliina glukoze koja se apsorbuje iz tankog creva posle injekcije insulina.

V I M

Koliina glukoze koja se apsorbuje iz tankog creva posle injekcije glukagona.

Svojeruni potpis studenta

3
U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: II.1. Makrofage su elije koje vode poreklo oda. eritrocita. b. neutrofila. c. megakariocita. d. limfocita. e. monocita. Faza platoa akcionog potencijala elija miokarda komora PRVENSTVENO je posledicaa. poveane propustljivosti elijske membrane za Na+. b. smanjenja propustljivosti elijske membrane za K+. c. poveane propustljivosti elijske membrane za Ca++. d. smanjene propustljivosti elijske membrane za Ca++. e. poveane propustljivosti elijske membrane za Cl-. Glavno odredite informacija sa baroreceptora karotidnog sinusa i luka aorte jea. somato-senzorna kora velikog mozga. b. talamus. c. hipotalamus. d. srednji mozak. e. produena modina. Frekvencu rada srca NE poveava? a. stimulacija simpatikusnih nerava za srce. b. hronino poveana sekrecija hormona tiroidne lezde. c. udisaj. d. stimulacija parasimpatikusnih vlakana za srce. e. poviena telesna temperatura.

II.2.

II.3.

II.4.

U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani. II.5. Prilikom filtracije tenosti iz plazme u intersticijelni prostor dolazi do poveanja(1) koncentracije proteina u plazmi. (2) koncentracije glukoze u plazmi. (3) hematokrita. (4) koncentracije Na+ u plazmi. (5) koncentracije K+ u plazmi. A B C D E

II.6.

U sranom ciklusu(1) kontrakcije miokarda zapoinju u levoj pretkomori. (2) kontrakcije miokarda zapoinju u desnoj pretkomori. (3) pretkomore se kontrahuju kada su mitralni i trikuspidalni zalisci zatvoreni. (4) ekscitacija interventrikularnog septuma prethodi kontrakcijama komora. (5) ekscitacija se iri kroz miokard u pravcu od epikarda ka endokardu. A B C D E

Svojeruni potpis studenta

4
II.7. Koji od navedenih sudova imaju zaliske? (1) limfni sudovi. (2) kapilari. (3) vene ekstremiteta. (4) arteriole. (5) uplje vene. A B C D E

II.8.

Lokalni faktori iji porast poveava protok krvi kroz tkivo su(1) kalijumovi joni. (2) ugljen dioksid. (3) vodonikovi joni. (4) histamin. (5) fosfatni joni. A B C D E

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

II.9.

Stvaranje tkivne tenosti kada je arterijski krvni pritisak povean.

V I M

Stvaranje tkivne tenosti kada je arterijski krvni pritisak smanjen.

II.10.

Doprinos normalne koncentracije glukoze u plazmi ukupnom osmolalitetu krvne plazme.

V I M

Doprinos normalne koncentracije Na+ ukupnom osmolalitetu krvne plazme.

U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: III.1. Skeletni miii ukljueni u izvoenje finih preciznih pokretaa. imaju relativno dugaka vlakna, a kratke tetive. b. sadre motorne jedinice sa relativno malo miinih vlakana. c. inervisani su motornim neuronima ija su tela smetena u kori velikog mozga. d. sadre miina vlakna koja su viestruko inervisana. e. su takozvani jednojedinini miii. Ekscitatorni postsinaptiki potencijal (EPSP)a. nastaje kao posledica poveanja permeabilnosti membrane postsinaptikog neurona za K+. b. uvek izaziva depolarizaciju postsinaptike membrane do nivoa praga i okidanja akcionog potencijala. c. aktivno se prostire membranom neurona. d. nastaje prilikom delovanja acetilholina na nodalne elije srca. e. moe da se sumira sa drugim postsinaptikim potencijalima. Painijevo telace jea. jedan tip termoreceptora. b. po grai slobodan nervni zavretak. c. receptor za dodir i pritisak koji se brzo adaptira. d. receptor za dodir i pritisak koji se sporo adaptira. e. receptor za bol.

III.2.

III.3.

Svojeruni potpis studenta

5
U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani.

III.4.

U simpatikusnom nervnom sistemu(1) preganglijska vlakna ulaze u sastav zadnjih korenova kimenih ivaca. (2) tela preganglijskih neurona su smetena u bonim rogovima sive mase odreenih torakalnih i lumbalnih segmenata. (3) ganglije su iskljuivo paravertebralne. (4) glavni neurotransmiter postganglijskih vlakana je noradrenalin. (5) neurotransmiter preganglijskih vlakana je adrenalin. A B C D E

III.5.

Vlakna piramidnih puteva mogu da se ukrtaju u(1) kimenoj modini. (2) optikoj hijazmi. (3) odreenim delovima modanog stabla. (4) talamusu. (5) unutranjoj kapsuli velikog mozga. A B C D E

III.6.

Limbini sistem, sam ili sa hipotalamusom, ima ulogu u(1) regulaciji seksualnog ponaanja. (2) izraavanju oseanja straha. (3) mirisnoj funkciji. (4) razumevanju govora. (5) termoregulaciji. A B C D E

III.7. U kojima od navedenih nervnih puteva tela sekundarnih senzornih neurona se nalaze u zadnjem sive mase kimene modine? (1) sistem dorzalne kolumne. (2) retikulospinalni put. (3) prednji vestibulospinalni trakt. (4) anterolateralni put. (5) rubrospinalni trakt. A B C D E

rogu

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

Svojeruni potpis studenta

6
III.8. Koliina noradrenalina koja se oslobaa u sinaptiku pukotinu posle stimulacije presinaptikih 2adrenerginih receptora. V I M Koliina noradrenalina koja se oslobaa u sinaptiku pukotinu posle stimulacije presinaptikih 2adrenerginih receptora.

III.9.

Osetljivosti tapia mrenjae na svetlost.

V I M

Osetljivosti unia mrenjae na svetlost.

III.10.

Frekvenca modanih talasa na EEG tokom najdubljeg stadijuma spavanja.

V I M

Frekvenca modanih talasa na EEG tokom REM faze spavanja.

U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: IV.1. Najvea koliina gvoa u organizmu nalazi se ua. hemoglobinu. b. mioglobinu. c. feritinu. d. respiratornim pigmentima. e. obliku neorganskih soli u plazmi. Osoba kojoj je odreen respiratorni koeficijent (RQ) 0.70a. uzimala je hranu bogatu mastima. b. uzimala je hranu bogatu proteinima. c. gladovala je 48 sati. d. uzimala je iskljuivo ugljene hidrate tokom poslednja 24 sata. e. je dehidrirana. Respiratorni volumen zdrave odrasle osobe u mirovanju iznosi prosenoa. 0.5 l. b. 1.2 l. c. 3.3 l. d. 4.8 l. e. 6 l. Spontanu aktivnost tokom mirnog disanja prvenstveno imajua. neuroni dorzalne grupe respiratornih neurona. b. motorni neuroni za respiratorne miie. c. neuroni pneumotaksinog centra. d. neuroni ventralne grupe respiratornih neurona. e. receptori za istezanje u pluima.

IV.2.

IV.3.

IV.4.

U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani.

Svojeruni potpis studenta

7
IV.5. Koji od navedenih tipova hemoglobina NIJE prisutan ili je prisutan u minimalnim koliinama u u fiziolokim uslovima? (1) karbaminohemoglobin. (2) methemoglobin. (3) deoksihemoglobin. (4) karboksihemoglobin. (5) oksihemoglobin. A B C D E krvi

IV.6.

Koje od navedenih supstanci NISU prirodni antikoagulansi? (1) EDTA. (2) limunska kiselina. (3) antagonisti vitamina K. (4) protein C. (5) antitrombin III. A B C D E

IV.7.

Periferni hemoreceptori koji su ukljueni u regulaciju disanja smeteni su u(1) karotidnom sinusu. (2) karotidnim telacima. (3) luku aorte. (4) aortnim telacima. (5) produenoj modini. A B C D E

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

IV.8.

Koncentracija fibrinogena u krvnom serumu.

V I M

Koncentracija fibrinogena u krvnoj plazmi.

IV.9.

Procenat ventilacije koji zavisi od kontrakcije dijafragme tokom mirnog disanja.

V I M

Procenat ventilacije koji zavisi od kontrakcije spoljanjih meurebarnih miia tokom mirnog disanja.

IV.10.

Brzina kretanja vazduha u vazdunim putevima veeg dijametra.

V I M

Brzina kretanja vazduha u vazdunim putevima manjeg dijametra.

U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: V.1. Na intenzitet bazalnog metabolizma NAJMANJE utie poveanje plazma nivoaa. TSH. b. TRH. c. globulina koji vezuje tiroksin (TBG). d. slobodnog T4. e. slobodnog T3.

Svojeruni potpis studenta

V.2.

Koji od navedenih pojmova su NETA^NO spareni? a. adrenalin : poveana glikoliza u skeletnim miiima. b. insulin : poveana sinteza proteina. c. glukagon : poveana glukoneogeneza. d. progesteron : hiperglikemija. e. hormon rasta : hiperglikemija. 1,25-Dihidroksiholekalciferol utie na apsorpciju Ca++ u tankom crevu mehanizmon kojia. se moe uporediti sa mehanizmom delovanja steroidnih hormona. b. aktivira adenilat ciklazu. c. poveava proliferaciju elija. d. menja intenzitet sekrecije eludane HCl. e. se moe uporediti sa mehanizmom delovanja peptidnih hormona. Funkcija semenih kanalia je u produkcijia. nepokretnih spermatozoida. b. androgena. c. progesterona. d. pokretljivih spermatozoida. e. renina.

V.3.

V.4.

U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani.

V.5.

Koje od navedenih jedinjenja izaziva fizioloke efekte delujui unutar elije? (1) trijodtironin. (2) inozitoltrifosfat. (3) aldosteron. (4) cAMP. (5) diacilglicerol. A B C D E

V.6.

Hormon luteinizacije (LH)(1) sintetie se u pars intermedia hipofize. (2) kod ena nema vei fizioloki znaaj. (3) kod mukaraca stimulie aktivnost kore nadbubrega. (4) ako se aplikuje u vidu injekcija dovodi do poveanja mase prostate. (5) po strukturi je tripeptid. A B C D E

Svojeruni potpis studenta

9
V.7. Aldosteron glavna delovanja ispoljava na promet sledeih jona(1) Na+. (2) K+. (3) H+. (4) Ca++. (5) Mg++. A B C D E V.8. Koja od navedenih struktura jajnika sadri jajnu eliju? (1) nezreli folikul. (2) atretini folikul. (3) zreli folikul. (4) korpus luteum. (5) korpus albikans. A B C D E

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

V.9.

Polu-ivot peptidnih hormona u cirkulaciji.

V I M

Polu-ivot steroidnih hormona u cirkulaciji.

V.10.

Koliina adrenalina koju sintetie sr nadbubrene lezde.

V I M

Koliina noradrenalina koju sintetie sr nadbubrene lezde.

U sledeim pitanjima zaokruite jedan taan odgovor: VI.1. Koji od navedenih pufera ima najvei kapacitet u intersticijelnoj tenosti? a. hemoglobinski pufer. b. bikarbonatni pufer. c. fosfatni pufer. d. proteini intersticijelne tenosti. e. sistem amonijum jon-amonijak. Poveana alveolarna ventilacija poveava pH krvi zato toa. aktivira nervne mehanizme koji uklanjaju viak kiseline iz krvi. b. u tim uslovima hemoglobin postaje jaa kiselina. c. poveava parcijalni pritisak O2 u krvi. d. eliminie vee koliine CO2 iz organizma. e. intenzivniji rad respiratornih miia generie vie CO2. Telesna temperatura je smanjenaa. tokom napornog miinog rada. b. u sredini menstrualnog ciklusa kod ena. c. u poslepodnevnim asovima. d. tokom sporotalasnog spavanja. e. kod psihikog stresa.

VI.2.

VI.3.

Svojeruni potpis studenta

10
VI.4. Reapsorpcija glukoze iz glomerularnog filtrata odigrava se ua. proksimalnom tubulu. b. silaznom kraku Henleove petlje. c. uzlaznom kraku Henleove petlje. d. distalnom tubulu. e. sabirnim kanaliima.

U sledeim pitanjima jedan ili vie odgovora moe da bude tano. IzaberiteA ako su odgovori (1), (2) i (3) tani; B ako su odgovori (1) i (3) tani; C ako su odgovori (2) i (4) tani; D ako je samo odgovor (4) taan; E ako su svi odgovori tani.

VI.5.

Koja od navedenih struktura NIJE komponenta filtracione membrane u bubregu? (1) endotel glomerularnih kapilara. (2) epitel parijetalnog lista Baumanove kapsule. (3) bazalna membrana. (4) endotel aferentne arteriole. (5) epitel visceralnog lista Baumanove kapsule. A B C D E

VI.6.

Mehanizami fizike termoregulacije kojima se organizam titi od pregrevanja su(1) znojenje. (2) isparavanje vode sa koe i sluzokoa respiratornog i digestivnog trakta. (3) vazodilatacija u koi. (4) drhtanje. (5) vazokonstrikcija u koi. A B C D E

VI.7.

Koji pojmovi su NETA^NO spareni? (1) eritropoetin : bubreg. (2) angiotenzinogen : bubreg. (3) 1,25-dihidroksiholekalciferol : bubreg. (4) transkortin : bubreg. (5) renin : bubreg. A B C D E

U sledeim pitanjima, zaokruite (V) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani vei od intenziteta opisanog na desnoj strani, (I) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj i desnoj strani isti, odnosno (M) ukoliko je intenzitet opisanog na levoj strani manji od intenziteta opisanog na desnoj strani.

VI.8.

Hidrostatiki pritisak u kapilarima bubrenog glomerulusa. Koncentracija Ca++ u krvnoj plazmi.

V I M

Hidrostatiki pritisak u plunim kapilarima. Koncentracija Ca++ u glomerularnom filtratu. Osmolalnost urina pri smanjenoj sekreciji vazopresina.

VI.9.

V I M

VI.10.

Osmolalnost urina pri poveanoj sekreciji vazopresina.

V I M

Svojeruni potpis studenta