Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943.
GODINE
Stvaranje velike slobodne teritorije u centralnoj Jugoslaviji u leto i jesen 1942, i obrazovanje AVNOJ-a vremenski se podudarilo s velikim bitkama sila antifaistike koalicije na obali Volge, kod Staljingrada, i na severu Afrike, gde su izvojevane prelomne pobede nad faizmom. Neprijateljima je definitivno oduzeta strategijska inicijativa. Crvena armija je novembra te godine prela u protivofanzivu kod Staljingrada i zatvorila obru oko nemake 6. armije feldmarala Fridriha fon Paulusa, koja je prinuena na predaju, dok su se trupe feldmarala Romela i Italijani borili za poslednja uporita na severu Afrike. Saveznika avijacija neprekidno je bombardovala Nemaku. Oivela je i aktivnost pokreta otpora u okupiranim dravama Evrope. Nemci su znali da predstoji iskrcavanje saveznika na jugu Evrope, ali su samo mogli da nagaaju koja je obala izabrana za invaziju. Istovremeno, morali su da jo urnije uvruju atlantski bedem", proglaen za neprobojan zid o koji e se slomiti svaki pokuaj zapadnih saveznika da se iskrcaju na severu ili zapadu Evrope. Saveznika ratna proizvodnja ve je daleko nadmaivala proizvodnju sila Osovine. U Veliku Britaniju pristizali su, s ratnim materijalom, kontingenti sveih amerikih trupa, koje su u zimu 1943/1944. toliko ispunile Ostrvo da mu je po reima pesnika pretila opasnost da pod silnim teretom potone. Ruzvelt i eril su se, na konferenciji odranoj u Kazablanki od 14. do 21. januara 1943, izjasnili za skok na Siciliju im se zavri severnoafrika kampanja, s ciljem da saveznici stupe na kontinent i iz rata izbace glavnog nemakog partnera u Evropi. Nemci su njihov naredni potez oekivali ispunjeni strahom to protivnik moe da bira mesto invazije od Egejskog arhipelaga i obala Grke, preko Albanije, Jugoslavije i Italije, do june Francuske i panije; na drugoj strani, bili su uznemireni
*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA
razmahom narodnooslobodilake borbe u Jugoslaviji, Albaniji, ' Grkoj, i uopte pojaanom antifaistikom aktivnou u .,evropskoj tvravi". Budui pravac anglo-amerike invazije uznemiravao je, pored Nemaca, i druge neprijateljske vojne i politike snage u Jugoslaviji u zimu 1942/1943. i tokom narednog prolea kao i NOV i POJ. Za sve njih razumljivo, iz razliitih razloga invazija je bila izvesna, jer su zapadni saveznici, nadmoni u brodovlju i avijaciji i povraenog samopouzdanja, iz severne Afrike mogli s najmanje napora da se otisnu preko Sredozemnog mora prema junim obalama Evrope, koje su zbog uloge Solunskog fronta u prvom svetskom ratu, smatrane u nekim saveznikim komandama mekim trbuhom" Treeg rajha, pogodnim za prilaz njegovim granicama. Hitler nije branio NDH zbog neke posebne naklonosti prema ustakom reimu, iako je Paveli smatran najprivrenijim nemakim saveznikom, tim pre to se, za Hitlera, u poreenju s rastuim nacionalizmom junoslovenskih panslavista" Paveli mogao smatrati manjim zlom". Vezan za vlastite tvorce, pre svega Nemce, Paveli je morao pratiti sudbinu svojih gospodara, to je nemakom vodstvu bilo vie nego jasno. No, predstavnici Osovine su znali da je njegova mo u NDH uveliko bila stanjena, raspadanjem ranijih iluzija o nacionalnom osloboenju, opstrukcijom hrvatskih seljaka i HSS, neodreenim stavom dela katolike hijerarhije, a nadasve ustankom i ponovnim prodorom partizanske grupacije u leto 1942. na tlo NDH, posle zagrebakog sporazuma Italijana i ustaa. Navode se Musolinijeve rei Geringu oktobra 1942. da Paveli nije jak i da podsea na bolesnika koji nikako ne umire, mada stalno stoji na ivici groblja". Kriza NDH dosegla je u jesen 1942, po vienju nemakih predstavnika, najvie razmere. Memorandum koji su general-pukovnik Aleksander Ler, general-potpukovnik Gleze fon Horstenau i Zigmund Kae uputili Hitleiu 1. oktobra 1942. polazi od toga da Nemaka nije imala nikakvih teritorijalnih zahteva prema NDH, nego je tek nastojala da je iznutra osposobi za ivot i odbranu, iskoriavajui je tokom rata kao liferanta boksita, uglja, drveta i poljoprivrednih proizvoda. Kao i ranije, ustae su oznaavane za dravotvorni pokret, ali bez iskustva u organizovanju drave. Prihvatajui ustae i njihovu dravu, najvii nemaki vojni i politiki predstavnici nisu mogli da ne navedu ustaku lepu ruilaku
243
JUGOSLOVENSKO RATITE 1943
volju protiv umiljenih i zbiljskih" protivnika, Srba. Dravu" su razarale pljaka i samovolja i, na drugoj strani, razlikovanje vojnih jedinica na domobrane i Ustaku vojnicu, dvostruki kolosek vlasti izmeu ustaa i organa uprave. Nemci su kritiki reagovali na italijanske ambicije, koje su se vezivale za generala Vitorija Ambrozija, da dre Hrvatsku do demarkacione linije radi zatite jadranske obale, a posebno na politiku nagodbi generala Marija Roate sa Srbima, na raun NDH. Igrajui na kartu etnika i njihovih velikosrpskih ciljeva", Italijani su, po nemakim ocenama, dvostruko tetili: na jednoj strani su slabili NDH, a na drugoj jaali snage koje su se borile za Moskvu i London. Padom dinastije Kvaternik", mone ustake klike, u jesen 1942, optuivane kao tetne za unutranji poredak i krive za stanje u domobranstvu i antiitalijansko ponaanje, koje Hitler nije odobravao, Paveli se oslobaao suparnika, izlazio u susret nemakim eljama za italijanskom saradnjom uoi predstojeih dogaaja i rtvovao omrznutu porodicu, zbog dotadanjih neuspeha i radi spasavanja zloglasnog teroristikog reima, ali to nije uvrstilo reim. Brige nemakog vodstva proizilazile su iz straha od iskrcavanja zapadnih saveznika, probijanja dela evropske tvrave", te formiranja solunskog fronta. Hitler je strepeo da se takav front ne otvori 1940/1941. bilo u reiji Francuza (tzv. levantijska armija Maksima Vegana; meutim nerealno je bilo oekivati da se to ostvari), bilo spajanjem snaga Jugoslovena, Grka i Turaka, odnosno Britanaca, Jugoslovena i Grka aprila 1941. godine. Strah je ponovo izbio posle iskrcavanja zapadnih saveznika u Francuskoj Severnoj Africi. Eventualnim iskrcavanjem u Jugoslaviji ugroavao se Trei Rajh s juga, a nemaka vlast na Kritu, Peloponezu i Dodekanezu bila bi smrtno ugroena. Zato je trebalo unititi partizane i razoruati etnike. Hitlerova strahovanja su bila neosnovana, jer su Sovjeti, uz pomo Amerikanaca, traili da se invazija izvede u Zapadnoj Evropi. Ribentrop i ostali nemaki vrhovnici zaotravali su u razgovorima s Italijanima pitanje razoruanja tzv. italijanskih etnika, u sastavu 2. (Roatine) italijanske armije. Hitler je 10. marta 1943. izdao uputstvo za konano umirenje oblasti osloboenih od komunista", s tim to su one i dalje ostajale nemako operaciono podruje. Rajhsfirer Hajnrih Himler ovlaen je da na tom prostoru organizuje policiju pod komandom svog specijalnog opunomoenika. Na taj poloaj
NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA
Himler je odredio SS brigadefirera Konstantina Kamerhof era, austrijskog porekla, koji je krajem marta 1943. s pratnjom stigao u Zagreb i drao se kao ,,mali kralj". Kamerhof er je za svoje sedite izabrao Osijek, kao sredite folksdojera. Paveli je nevoljno prihvatio obrazovanje andarmerije u NDH, iji su se pripadnici prvo zaklinjali na vernost Hitleru pa tek onda njemu, smatrajui kako je to objektivno i bilo da se time krnji ustaki suverenitet. Tako je Himler preko Kamerhofera preuzeo celokupnu policijsku mreu u NDH, koja je bila izdeljena na pet policijskih oblasti". Usled nedostatka ljudstva za armiju Treeg rajha, od 1943. se ubrzano radilo na savlaivanju borakog deficita stvaranjem SS divizija, ime je i Hitler - u nudi morao da odstupi od ranijeg principa da broj SS jedinica mora biti strogo ogranien. U nepovoljnoj vojnoj situaciji Himler je stvaranjem SS jedinica istovremeno jaao svoj uticaj u hijerarhiji Treeg rajha. Muslimanska SS divizija (13. SS planinska, Handar divizija", kako se na kraju zvala) formirana je kao Himlerovo SS uporite u Bosni. Mada je bilo reakcija ortodoksnih nacista na naputanje rasne istote" u SS jedinicama, objektivna situacija je nalagala da se u stvaranju novih vojnih formacija prelazi preko svih ideoloko-doktrinarnih zamerki. Na drugoj strani, formiranje ove divizije se tumailo i kao uspostavljanje veze izmeu islama i nacionalsocijalizma. Propagandu za stvaranje ove divizije pomagao je i jerusalimski muftija, koji je u pratnji Mila Budaka doao u Sarajevo, dok su ustae nerado gledale na njeno stvaranje, bojei se izdvajanja Bosne i Hercegovine. Veliki jerusalimski muftija El Huseini radio je na ostvarivanju saveza izmeu islamskih zemalja i Treeg rajha. Veliki muftija se s grupom mostarskih Muslimana prvi put susreo u Rimu, oktobra 1942, dok se aprila naredne godine El Huseini naao u Bosni. Prema Enveru Rediu, muftija je nosio poruku da su Muslimani sa malog evropskog, bosanskog prostora, grana velikog islamskog svjetskog stabla i da su ovdje, na evropskom, kao i na drugim kontinentima, solidarni sa Hitlerovim nastojanjem da stvori novi svjetski poredak". U El Huseiniju se sticao protagonist univerzalnog karaktera islama" i apologet Hitlerove svjetske dominacije". Stvaranje SS divizije podravali su autonomistiki krugovi antijugoslovenskog, antisrpskog i antihrvatskog raspoloenja nastojei da dobiju vojnu protivteu drugim nemuslimanskim vojskama na tlu
J U G O S L O V E N S K O RATITE 1943
2 4 3
3osne i Hercegovine. Za bazu organizacije ove Himlerove divizije posluila je Hadiefendieva legija kojoj su autonomistike ideje odranije bile bliske. Nemci su, predoseajui obrt ratne sree na frontovima, rano preduzeli mere da unite snage otpora u Jugoslaviji, ukljuujui i etnike, nezavisno od njihove vojne neaktivnostii kolaboracije jer im Hitler, smatrajui ih snagama srpstva i britanskim tienicima, nije verovao. Razgovore o namerama u vezi s operacijama u Jugoslaviji nemaki vojni vrh je zapoeo u Vinici novembra 1942, a nastavio u Hitlerovom Glavnom stanu u Rastenburgu (Istona Pruska) narednog meseca; operacije su usaglaavane s Italijanima u Opatiji i Rimu. Hitler je polovinom februara 1943. pisao Musoliniju da je potrebno unititi i partizane i etnike, kako bi se izbegla svaka mogunost da oni napadnu snage Osovine u kritinom trenutku saveznikog desanta. Nemako-italijanski razgovori otkrivali su visok stepen neslaganja u frontu Osovine oko uloge etnika u buduim operacijama i njihove krajnje sudbine, jer su Nemci hteli da ih unite i razoruaju, a Italijani da ih iskoriste protiv NOV i POJ. Nemci su optuivali italijanske tabove za antifaitiko raspoloenje, a na drugoj strani krivili ih zbog podravanja etnika kao nesigurnog saveznika i nesumnjivog protivnika NDH, koja je bila pouzdan nemaki oslonac. Plan operacije ,,Vajs I", utvren u Zagrebu 9. januara 1943, predviao je unitenje partizanskih snaga na prostoru Karlovca, Ogulina, Gospia, Knina, Kljua, Sanskog Mosta, Kostajnice i Gline, uz uee 714, 717, 718. i 369. divizije, 7. SS divizije Princ Eugen", kao i dela 187. divizije i ustaa, pod komandom generala Rudolfa Litersa, te italijanskih divizija Lombardija", ,,Re" i Suari". Druga operacija, nazvana Vajs II", imala je u vidu unitenje snaga NOVJ Izmeu Bosanskog Petrovca, Bosanskog Grahova, Livna, Jajca i Kljua; general Liters je raunao da e one dati odsudnu botku na prostoru Grmea. Posle unitenja snaga NOVJ dolo bi do razoruanja i likvidacije etnika. Ofanziva neprijatelja na Bihaku republiku" zapoela je 20. januara 1943. Vrhovni tab je u drugoj polovini novembra prethodne godine oekivao ofanzivu neprijatelja na centralnu slobodnu teritoriju, pripremivi plan da u martu 1943. NOVJ krene u ofanzivu na istok Jugoslavije, ali je izvoenje tog plana zapoelo ranije, i pod daleko nepovoljnijim okolnostima, nametnutim neprijateljskom ofanzivom na slobodnu teritoriju.
1
^^^ NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA
Poetak ove ofanzive bio je uvod u najtee borbe glavnine NOV i POJ tokom celog narodnooslobodilakog rata. Neprijatelj je bio daleko nadmoniji u ljudstvu, materijalu i ratnoj tehnici, raspolaui avijacijom i tenkovima. Snage NOVJ koje su doekale neprijateljski udar, 1. hrvatski i 1. bosanski korpus, brojale su neto preko 20.000 boraca. Izbeglice iz Banije i Bosanske krajine i ealoni ranjenika oteavali su pokrete jedinica. Ofanziva neprijatelja na slobodnu teritoriju januara 1943. oznaila je novo suoavanje partizanskog saniteta s nizom opasnosti po ranjenike. Po Gojku Nikoliu, ako bi se ranjenici ostavili u bolnicama, na planinama Grmeu, Klekovai, Osjeeni i Jadovniku, time bi se vojne jedinice svakako rasteretile i stekle manevarsku sposobnost, ali bi sudbina ranjenika bila krajnje neizvesna. Na kraju je doneta odluka da se stave u pokret svi ranjenici i bolesnici koji ne boluju od zaraznih bolesti. Pad Bihaa 27. januara 1943. uslovio je ubrzanu evakuaciju Centralne bolnice Vrhovnog taba iz bosanskopetrovakog bazena. Iskustvo s masakrom ranjenika na Zlatiboru, Izgoru i Kozari jasno je upuivalo na to da Nemci i ustae nemaju milosti prema ranjenicima i bolesnicima. Za pokret je bilo spremljeno oko 2.200 ranjenika i bolesnika iz svih bolnica. Laki bolesnici su ili peice prema Otrelju, a neki su transportovani i na konjima. Pokret se izvodio pravcem nastupanja Glavne operativne grupe, tj. u pravcu Hercegovine. Istovremeno je izvedena evakuacija umskih bolnica iz predela Bosanskog Petrovca. Polovinom februara 1943. godine u Glamokom polju broj ranjenika i bolesnika iznosio je 3.100. Meutim, na nosilima ih je bilo 700. Od ukupnog broja, 700 je otpadalo na bolesnike koji su bolovali od zaraznih bolesti. Ranjenicima i bolesnicima iz Bosanske krajine prikljuile su se i grupe ranjenika iz Banije, Korduna i Like. Prva proleterska i 3. divizija, koje su u svojim bolnicama imale i po 200 ranjenika, morale su da ih se oslobode da bi sauvale svoju manevarsku sposobnost. Ranjenici su uli u sastav ealona Centralne bolnice. Transport ranjenika je obezbeivalo i nekoliko stotina italijanskih zarobljenika. Vrhovni tab je odluio da NOV i POJ brane slobodnu teritoriju, ali ne po cenu prihvatanja krutih frontalnih bitaka, da se napredovanje neprijatelja usporava i glavne partizanske
243
snage uvaju, te preduzme protifovanziva, s Glavnom operativnom grupom, prema jugoistoku ukoliko se bude pokazalo da osloboena teritorija Korduna, Banije, Like i Bosanske krajine ne moe da se odbrani. Na sastanku u Drvaru 27. januara Vrhovni tab je odluio da deo snaga zadrava napredovanje neprijatelja, a da Glavna operativna grupa divizija (1, 2, 3. i 7. divizija) krene u protivofanzivu u pravcu Hercegovine. U Duvnu 8. februara vrhovni komandant je upoznao komandni kadar da pravac protivofanzive vodi preko Neretve, Drine i Lima, to je znailo da jedinice NOVJ moraju da forsiraju velike rene barijere. Nemci su polovinom februara zavrili operaciju Vajs I", zauzeli Grme i zapoeli pregrupisavanje za operaciju Vajs II". Generalu Litersu nije polo za rukom da presee slobodnu teritoriju na dva dela, opkoli i munjevito uniti snage NOV i POJ, jer su 1. hrvatski i 1. bosanski korpus mesec dana uspenom odbranom ometali ostvarenje te zamisli. Druga proleterska divizija je 15. februara izbila na Neretvu. Jedinice NOVJ zauzele su Prozor, Ostroac i Jablanicu i razbile italijansku diviziju ,,Mure". Vrhovni komandant je 28. februara naredio da jedinice NOVJ izvre protivudar na sever, ka Gornjem Vakufu, radi razbijanja najopasnije nemake grupacije, uz istovremeno ruenje mostova na Neretvi, s ciljem da se spasu ranjenici i onemogui spajanje Nemaca i Italijana, a na drugoj strani prelaz etnika s leve na desnu stranu reke i stvori utisak da glavnina NOVJ menja pravac u smeru obratnom od smera prodora. Pionirska eta Vrhovnog taba poruila je 4. marta 1943. pet mostova na Neretvi, a ve sutradan jedinica Vladimira Smirnova je poela gradnju pontonskog mosta kod Jablanice. Na prevoju Makljena, izmeu Prozora i Gornjeg Vakufa, snage NOVJ vodile su najtee borbe za spas Centralne bolnice s oko 3.500 ranjenika, ugroenih od neprijatelja, da bi u protivudaru 3. marta devet brigada odbacilo Nemce, ustae i domobrane prema Gornjem Vakufu i Bugojnu. Borci 4. crnogorske i delovi 3. krajike brigade tukli su se Prsa u prsa s Nemcima na Vilia Guvnu da bi odbranili ranjenike. Umesto na sever, Glavna operativna grupa je, prekinuvi gonjenje neprijatelja, 5. marta krenula prema Neretvi, koju su njene izmorene jedinice poele da prelaze u noi izmeu 6. i 7. marta preko improvizovanog mosta. Borci 9. dalmatinske divizije, koja je dotle uestvovala u borbama iz pravca Mostara, i dela 7. divizije nosili su ranjenike. Pokazalo
*0
se, suprotno shvatanju nemake komande, da teite operacija' nije bilo u zapadnoj Bosni, ve u kanjonu Neretve. Najvee muke poele su na levoj obali reke gde su se ispreile vrleti i velike stene iza kojih su se nalazile etnike jedinice. Strategijski poloaj itave Operativne grupe, a samim tim i bolnice, znaajno je izmenjen im su Nemci zastali na desnoj strani Neretve, a etnici potueni do nogu na Glavatievu. O mukama kolone ranjenika u sastavu Centralne bolnice svedoi injenica da se pegavac nalazio neprekidno u porastu, da je bilo svakodnevnih sluajeva iznurenosti, da su sve rezerve najpotrebnijih lekova utroene. Odnos komande i svakog pojedinog borca prema ranjenicima imao je od samog poetka narodnooslobodilake borbe karakter pravog kulta. Gojko Nikoli je u svojim memoarima napisao da je briga za ranjenike bila pokazatelj visine borbenog morala svake partizanske jedinice. Kult ranjenika imao je korene istorijsko-tradicionalnog karaktera i one posebne, specifine za narodnooslobodilaku borbu. U uslovima narodnooslobodilakog rata nije bilo klasine pozadine za zbrinjavanje ranjenika. Borcima je bilo poznato da okupatorski vojnici i kolaboracionisti ne tede ranjenike. Iz saznanja da glavnina partizanskih snaga obezbeuje do poslednjeg borca bolnicu, rastao je moralno-politiki odbrambeni imperativ sa reperkusijama na podruju sanitetske slube. Bitke za ranjenike postali su operativni faktor, uvek prisutan u proraunima i operativnim planovima komandovanja. One mogu posluiti kao primer kako i operativna kriza moe stvoriti snage potrebne za obezbeivanje ranjenika. Pokretanje ovolikog broja ranjenika nesumnjivo je umanjivalo manevarsku sposobnost Glavne operativne grupe divizija, ali se ovo koenje" po Nikoliu ne moe apsolutizovati i protegnuti na sve faze bitaka koje su voene. Tek to su izale iz bitaka u kanjonu Neretve, jedinice Glavne operativne grupe, raunajui da su se oslobodile Nemaca, nale su se u grotlu nove nemako-italijansko-ustake ofanzive, stenjene, s ranjenicima, u planinskoj pustoi Durmitora, Vueva, Maglia, Volujka i Zelengore, maja/juna 1943. godine. Ranjenici i bolesni borci postali su na Sutjesci najmasovnija rtva ostrvljenih snaga neprijatelja, iako su partizanski tabovi o njima do kraja vodili brigu. Nemako-italijanska ofanziva Vajs I" trajala je do 15. februara 1943. godine, da bi od 25. februara bila nastavljena
243
kao operacija Vajs II", s ciljem da se Glavna operativna grupa divizija s Vrhovnim tabom uniti u dolini Rame i Neretve. Hitler je 16. februara 1943. traio veu pomo italijanskih trupa u realizaciji operacije za unitenje etnika i partizana, jer ako Nemcima i Italijanima ne poe za rukom da ih razoruaju ,,i zemlju do kraja ne umirimo", onda e, ,,u asu invazije izbiti nemiri, sve veze sa Peloponezom biti odseene ili prekinute . . . " Pre poetka operacije Vajs II" Ribentrop je s generalom Varlimontom, zamenikom naelnika operativnog odeljenja Vrhovne komande Vermahta posetio Rim. Varlimont je u italijanskoj Vrhovnoj komandi istakao da dosadanje borbe protiv partizana nisu dale oekivane rezultate, da u nastavku ofanzive oni moraju biti uniteni u etvorouglu GlamoLivnoJajce-Bugojno i da je neophodno razoruati etnike i raspustiti njihove formacije koje deluju pod vidom italijanske Antikomunitike dobrovoljake milicije (MVAC), iako su faktiki u slubi i pod komandom Mihailovia, ukoliko neemo da se u sluaju invazije sjedine sa komunistima i stvore mostobran koji bi prihvatio saveznike". Varlimont je zahtevao od Italijana da etnike povuku iz rejona Mostara, da ih Italijani prestanu snabdevati hranom i municijom i da se vojniki uniti etniko jezgro. U razgovorima Ribentropa i Musolinija ovaj drugi se sloio s demobilizacijom" etnika. Posle unitenja snaga NOVJ severno od Neretve trebalo je razbiti Mihailoviev pokret i pojaati snage na Egejskoj obali. General Ambrozio bio je, meutim, protivnik razoruanja etnika koji su se borili pod komandom 2. italijanske armije. Ambrozio je bio miljenja da partizane treba razbiti snagom etnika, ime bi se jednim udarcem postigla dva cilja". Sam Musolini, iako je nasuprot svojim generalima popustio zahtevu Hitlera, nije bio sasvim uveren u racionalnost razoruanja etnika, smatrajui da se jedna gerila" najbolje bije protiv druge. Italijani nisu bili ubeeni ni da predstoji savezniko iskrcavanje na jadranskoj obali, svesni koliko je komplikovana operacija prolaska brodovima kroz Otrantski kanal. Poznajui stvarnost etniko-partizanskih neprijateljstava, Italijani su smatrali da do sjedinjavanja partizana i etnika ne moe ni doi, jer partizani smatraju etnike izdajnicima", a na drugoj strani ove dve snage u Jugoslaviji stoje pod uticajem raznorodnih inostranih pokrovitelja Rusa" i Britanaca.
Borba protiv okupatora uopte nije zanimala Mihailovia, mada se nalazio, po vlastitom kazivanju, pod pritiskom vlade da raspali gerilski rat" protiv Osovine. Kategorino je zastupao tezu da uee Srba u borbi moe da bude razmatrano samo kada Eusi" budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji. Mobiliui svoje pristalice protiv narodnooslobodilakog pokreta u zimu 1942/3, etnici su razgorevali ovinistiku atmosferu, izjanjavajui se da kreu na pohod za spasavanje srpskog naroda i osvetniko uzvraanje Hrvatima i Muslimanima. Pesmama protiv ustaa, Pavelia, islamskih verskih svetinja i ustanova iskazivala se nacionalistika motivacija mobilizacije, kojoj je, meutim, primarni cilj bio unitenje NOVJ. Crna Gora je u zimu 1942/1943. doivela jednu od najveih mobilizacija u svojoj istoriji. Koristei politiko-psiholoki pritisak i nacionalsitike strasti vezane za osvetu nad Hrvatima, sabirano je ljudstvo za unitenje NDH i komunistike vladavine" u zapadnim delovima Jugoslavije. Pored komunista, ovoj mobilizaciji opirale su se i separatistike (zelenake) snage, izraavajui otpor pesmom: Ova vojska to se kree, na Bosnu ga ii nee". Nastupajui s Italijanima protiv partizana, etnici su se obilato snabdevali hranom, sanitetskim materijalom, radio-stanicama i municijom iz italijanskih izvora. Transport je obavljan italijanskim kamionima, eleznicom, pa i brodovima. Na levoj strani Neretve Glavna operativna grupa divizija do nogu je porazila Mihailovieve etnike jedinice, ija se jaina razliito navodi u izvorima od 11.000 do 20.000, pa ak i 25.000 (veinom mobilisanih u Crnoj Gori i Hercegovini) u bitkama kod Jablanice, i ieva, na Prenju i Treskavici, nastavljajui nadiranje prema Drini, Kalinoviku, Nevesinju i Gackom. Vrhovni tab je odluio da forsira Drinu i nastavi prodor u Crnu Goru i Sandak radi unitavanja etnika. etniki odredi razbijeni su kod Glavatieva, Kalinovika i Nevesinja. Poetkom juna 1943. Mihailovi je preao u Srbiju. Neuspeh operacije Vajs II" stavio je do znanja koliko je vojna vrednost etnika mala. Nemaki komandanti bili su vie nego kritiki raspoloeni prema etnicima, nalazei da je Mihailovi zatajio", da on snosi glavnu krivicu" za neuspehe, da Mihailovieve snage nisu poloile svoj prvi ozbiljni ispit". Hitler je zabranio da se o iduoj operaciji, varc", bilo ta govori Italijanima, jer e se oni suprotstaviti razoruanju etnika.
2 4 3
U borbama na Neretvi NOVJ je potvrdila svoju ofanzivnu snagu, pokretljivost i probojnost, visok stepen izdrljivosti, sposobnost da se nosi s daleko nadmonijim protivnicima, da im zadaje udarce i nanosi materijalne tete. Tokom prve faze bitke, NOVJ je unitila neprijateljska uporita u dolini Rame i Neretve razbijajui diviziju Mure"; druga faza bitke protekla je u defanzivi NOVJ do 3. marta, dok je u treoj fazi usledio protivudar na sever i proboj iz obrua prelaenjem reke. Divizijama Glavne operativne grupe na Neretvi (1. i 2. proleterske, 3. udarne, 7. banijske i 9. dalmatinske divizije) komandovali su Koa Popovi, Peko Dapevi, Pero etkovi, Pavle Jaki i Vicko Krstulovi, s politikim komesarima Filipom Kljajiem, Mitrom Bakiem, Radomirom Babiem, urom Kladarinom i Ivanom Kukoom. NOV i POJ su se tukle oslonjene na vlastite snage, jer im saveznici nisu upuivali nikakvu pomo. U vreme bitke na Neretvi Josip Broz Tito je preko Kominterne uzaludno traio materijalnu podrku. Jedinice NOVJ, mada premorene stalnim borbama, poev od 20. januara 1943, ratovale su s nevienom upornou na planinskim goletima i stenjene u kanjonu Neretve, branei se i titei ranjenike. Italijanski protivnik osetio je udarnu snagu proleterskih brigada u bitkama za Prozor i Jablanicu. etnici, pak, koji su raunali da e pomou Nemaca s jedne strane, i Italijana s druge, od Neretve napraviti partizansku grobnicu, doiveli su sumrak svoje vojne moi. Prvi kontakti izmeu Nemaca i partizana uspostavljeni su u leto i jesen 1942. u Livnu preko nemakog ininjera Hansa Ota, pripadnika slube Abver, oko razmene zarobljenika. Vrhovni tab mu je omoguio da ode u Mostar i pokrene razgovore o razmeni za pripadnike narodnooslobodilakog pokreta u ustakim zatvorima. Vrhovni tab je traio da za pripadnike narodnooslobodilakog pokreta razmeni zarobljene Nemce i preko sto domobrana. Spisak je poslat u Zagreb da bi se pripadnici narodnooslobodilakog pokreta pronali u ustakim zatvorima. Pregovore u Zagrebu s generalom Glezeom fon Horstenau krajem avgusta 1942. godine vodio je Marijan Stilinovi. Razmena je obavljena u blizini Posuja u Hercegovini, polovinom septembra 1942. godine. Nemci su tom prilikom predali oko 20 pripadnika narodnooslobodilakog pokreta. Razgovori o novoj razmeni zarobljenika novembra 1942. posle
osloboenja Bihaa i Jajca vodio je Vladimir Velebit, ali nije dolo do sporazuma, zbog poetka Operacije Vajs I". Novi razgovori o razmeni zarobljenika poeli su posle zarobljavanja majora Artura trekera, komandanta bataljona u puku 718. peadijske divizije. Ideja o razmeni je potekla od Vrhovnog taba, a predlog je major treker podneo komandantu divizije Dipoldu. Pregovori su voeni u Gornjem Vakufu 11. marta 1943. godine. Milovan ilas se predstavljao kao M. Markovi", a Vladimir Velebit kao V. Petrovi". U delegaciji se nalazio i Koa Popovi. Pregovarali su na osnovu ovlaenja koja je potpisao pomonik naelnica Vrhovnog taba Velimir Terzi. U zabeleci o razgovorima u C^miem Vakufu od 11. marta 1943. stoji da je delegacija na osnovu jjnomoi raspravljala o razmeni zarobljenika, primeni internacionalnog ratnog prava i o drugim pitanjima koja su jo novembra 1942. godine bila predmet razgovora s nemakim oficirima i ininjerom Hansom Otom. Delegacija je upozorila, kao to se vidi iz nemakog izvora, da Narodnooslobodilaka vojska predstavlja organizovanu armiju sa vojnom disciplinom a ne bandu. Oni se bore kao patrioti i sinovi svoje zemlje da bi je oslobodili. Oni su uvek tretirali zarobljenike prema meunarodnom pravu Pregovore su ilas i Velebit nastavili u Sarajevu. Imali su preliminarni karakter jer odluke nisu mogle biti prihvaene dok ih ne bi odobrio Vrhovni tab NOV i POJ. Iz nemakih izvora proizilazi da su se partizanski pregovarai zalagali za obustavljanje neprijateljstava, iako je re bila o prekidu vatre radi prelaska Neretve i razbijanja etnika na drugoj strani reke. Milovan ilas i Vladimir Velebit su pod lanim imenima (Markovi" i Petrovi") potpisali zapisnik o razmeni zarobljenika, statusu partizanskih snaga i ponudi obustave vatre, ali general Rudolf Liters nije hteo da se mea u ove pregovore, s obzirom na njihove politike implikacije. Iz analize rekonstrukcije Vase Kazimirovia proizilazi da je Gleze fon Horstenau preko svojih pouzdanika u Berlinu informisao Valtera elenberga, a ovaj Ribentropa. Hitler je reagovao protiv pregovora s buntovnicima". Horstenau je u Zagrebu preporuio Velebitu da partizani prestanu s napadima na prugu ZagrebBeograd u predelu Slavonije, pre svega, da bi ove razgovore uinio stvarnijim sa stanovita nemakih interesa, ali do sporazuma ipak nije dolo, iako su snage NOVJ privremeno obustavile napade na pomenutu komunikaciju. Nemaki interes
243
preutno se naao u preputanju sukoba suparnikim pokretima, ali se nemako nepoverenje, naroito u najviim krugovima Treeg rajha, prema NOVJ nije moglo prevazii. Kombinacije Horstenaua i Kaea u sutini su bile onemoguene, nezavisno od stepena njihove realnosti. Za NOVJ Nemci su bili neprijatelji protiv kojih je od prvog dana voen nepomirljiv rat. Stenjeno u kanjonu Neretve partizansko vodstvo je uspostavilo kontakt, epizodinog i taktikog karaktera, koji se esto zloupotrebljava kao vid identifikacije s trajnom etnikom kolaboracijom kao strategijom pokreta od jeseni 1941. godine. Kada je ve pristalo na te pregovore, partizansko rukovodstvo je raunalo da e se spasti iz gvozdenog zagrljaja, dobiti u vremenu, ostvariti predah, dok se ne uniti najopasniji protivnik etnici, koji su s nestrpljenjem ekali englesku invaziju, nastojei do tada da pomou Italijana unite glavnog protivnika. Klasna procena jo jednom je izbila kao bitna. U ovim pregovorima nijedna strana nije dokraja postigla ono to je oekivala: Nemci, da se u meusobnom sukobu partizani i etnici do tog stepena iskrvare da plan unitenja obe strane, kao potencijalno neprijateljske u njihovom vienju, bude realizovan a NOVJ da se trajnije odlepe" od Nemaca i dobiju dugo oekivani predah posle skoro dva meseca najteih bojeva od Grmea do Neretve, jer su Nemci u meuvremenu pripremili novi tajni plan unitenja NOVJ. Marta i aprila 1943. general Horstenau je vodio u Zagrebu razgovore s Vladimirom Velebitom, u prisustvu svog autanta majora Mecgera. Horstenau ove razgovore pominje navodei Velebita pod lanim imenom Petrovi", iako je znao o kome je re. Vrhovni komandant NOV i POJ Tito obavestio je tab Prvog bosanskog NOU korpusa o partizansko-nemakim razgovorima: Iskoristivi kontakt za razmjenu zarobljenika sa Nijemcima, mi smo uspjeli neutralizirati Nijemce od etnika i Talijana. O tome morate voditi i vi rauna i svu vau borbu upotrebiti protiv etnika u centralnoj Bosni i Krajini, a odbrambenu borbu voditi protiv ustaa, ako vas napadnu ili pomau etnike. To je privremeno do dalje naredbe . . . " Na ove pregovore Vrhovni tab NOVJ je bio prinuen kako zbog kritine situacije operativnih jedinica u kamenom tesnacu planinske reke, tako i zbog moralnog bremena odgovornosti za masovnu bolnicu ija je sudbina zavisila od ishoda odsudne bitke. Tito je mnogo godina kasnije naglaavao taj humani
moment kao jedan od glavnih uzroka za uspostavljanje kontakta s neprijatelj em. Bitka na Neretvi nazivana je decenijama u istorijskoj publicistici Jugoslavije bitkom za ranjenike", ali u njoj nije bilo ni rei do pre nekoliko godina o pregovorima partizanske delegacije s Nemcima, iako se o toj epizodi rano pisalo na stranicama britanskih, nemakih i amerikih istoriara. Privremeni kontakt uspostavljen je u golemoj nudi, i prevashodno je imao klasnu dimenziju, da se posredstvom mirovanja Nemaca unite etnici pre nego se iskrcaju Anglo-Amerikanci koji bi ih prihvatili kao saveznike; etnici su to isto nameravali da urade s partizanima uz pomo Italijana i Nemaca. Pomenuta epizoda pod prikazanim uslovima izjednaavana je sa kolaboracijom etnika kao strategijom. Na drugoj strani, pobednika strana, proizila iz narodnooslobodilake borbe nije, mnogo godina posle rata, raspravljala o slinim senkama", tako da je ova tema tek poslednjih godina otvorena u jugoslovenskoj istoriografiji. S prelaskom Drine i probojem Glavne operativne grupe prema Hercegovini, Crnoj Gori i Sandaku poetkom aprila 1943. nemaka zamisao o njenom unitavanju je propala. Glavna operativna grupa nameravala je da nastavi prema Srbiji, preko Kosova i Metohije, u Toplicu i Jablanicu, ali je iscrpljenoj vojsci i ranjenicima bio neophodan odmor. Nemaka komanda, koja nije smela da dozvoli NOVJ da upadne u pozadinu mogunog fronta, u sluaju saveznike invazije u Grku, odluila je tog meseca da preduzme novu ofanzivu, koja je pripremana tajno i bez obavetavanja Italijana. Dovedene su i nove nemake snage: 1. brdska divizija, s istonog fronta, i 373. divizija. Operacija varc" (ranije Vajs III") pomenuta je u nemakoj Vrhovnoj komandi prvi put marta te godine, kao pohod na etnike, ali je njihov katastrofalni poraz na Neretvi doveo Nemce do saznanja da oni ne predstavljaju ozbiljniju vpjnu snagu, pa je reeno da se operacija izvede protiv tek odlepljenog" protivnika: Glavne operativne grupe. Nemci su prethodno, ne obazirui se mnogo na italijansko protivljenje, razoruali nekoliko hiljada hercegovakih i crnogorskih etnika s Pavlom Buriiem na elu, odvodei jedne u zarobljenitvo, a druge i dalje iskoriavajui kao pomonu snagu protiv NOVJ. Odnos snaga i pred ovu ofanzivu bio je vie nego neravnopravan. U opkoljavanju Glavne operativne grupe divizija uestvovale su nemake jedinice: Princ Eugen", 118. lovaka
JUGOSLOVENSKO RATITE 3 943
2 5 3
divizija, 1. brdska divizija, glavnina 369. divizije, ojaani 724. puk 104. lovake divizije, kao i ojaani puk Brandenburg" (ukupno 67.000 vojnika); italijanske snage: divizije Taurinenz e", Venecija", Ferara", kao i delovi drugih vojnih jedinica (ukupno 43.000 vojnika); snage NDH: 4. domobranska lovaka brigada, a u prvoj polovini juna 1943. jo i 9, 14. i 15. domobranski puk, 1. ustaka brigada i delovi drugih manjih jedinica (oko 11.000 vojnika); 3.000 bugarskih vojnika i etnike jedinice s teritorije Crne Gore (4.000 vojnika). Jedinice bugarskog 63. peadijskog puka bile su rasporeene za zapreavanje prostora na liniji ViegradPriboj. Bugarske jedinice (1. i 2. bataljon i tab 61. peadijskog puka) nalazile su se u sastavu nemake borbene grupe Ludviger". Prilikom suavanja obrua radi unitenja partizanskih snaga u meureju Pive i Sutjeske, 61. peadijski puk je doao pod komandu 1. brdske nemake divizije. U borbama protiv Glavne operativne grupe uestvovalo je oko 129.000 neprijateljskih vojnika prema 19.000 NOVJ, ukljuujui ranjenike iz Centralne i divizijskih bolnica. Okupatore je na Sutjesci podravalo 150 aviona. Izvodei pripreme za ovu operaciju u najveoj tajnosti, Nemci su uspeli da iznenade Vrhovni tab. Cilj neprijatelja je bio da uniti operativnu glavninu NOVJ na masivima Durmitora i strmim liticama Pive, steui obru oko reka ehotine i Tare, te planina Volujka i Sinjajevine. Dobro naoruane neprijateljske jedinice napadale su izmorenu, izgladnelu i proreenu formaciju partizanskih divizija, ije je kretanje znaajno ometala bolnica s ranjenicima. Nemci su u borbama upotrebljavali avijaciju i alpinske trupe, vine ratovanju na nepristupanim terenima, s useenim dubokim koritima Tare, Pive i Komarnice. Neprijatelj je otpoeo operacije 15. maja 1943. godine. Mada je nemaka ofanziva poela 15. maja 1943. Vrhovni tab je tek 18. maja shvatio da se radi o ofanzivi velikih razmera. Zakanjenje u proceni uticalo je na sabijanje Operativne grupe u uskom prostoru, liavajui je manevarskih sposobnosti. Vrhovni tab je na Durmitoru ekao dolazak britanske vojne misije, odranije nagoveten i odobren od vrhovnog komandanta, posebno znaajan za vojnu i politiku afirmaciju narodnooslobodilakog pokreta; no pri tome je izgubljeno vie dragocenih dana, tokom kojih su Nemci stezali obru oko grupe divizija NOVJ. Britanska misija, s kapetanima Vilijemom F. Stjuartom i Frederikom Vilijemom Dikinom, spustila se na
improvizovani durmitorski aerodrom Njegovua 28. maja 1943, u jeku bitke. Dikin je kasnije pisao ,,o epskoj borbi koja se vodila u jednom kotlu", na terenima koji su ga podseali na Meseevu povrinu". Tokom tzv. pete ofanzive najee borbe su voene na podruju Bijelog Polja, Kolaina, Nikia, Pljevalja, elebia, Foe, avnika, Durmitora, Gacka, Pive, Vueva, Sutjeske, Tjentita, Milinklada, Zelengore, Gornjih Bara, Ljubinog Groba i Balinovca. Prvom proleterskom divizijom na Sutjesci je komandovao Koa Popovi (politiki komesar Filip Kljaji); Drugom proleterskom divizijom Peko Dapevi (politiki komesar Mitar Baki); Treom udarnom divizijom Radovan Vukanovi, pa Sava Kovaevi, do pogibije (politiki komesar Radomir Babi); Sedmom banijskom udarnom divizijom Pavle Jaki (komesar Duro Kladarin). Jedinice Glavne operativne grupe vodile su ogorene borbe od 27. maja do 15. juna da bi probile neprijateljski obru. Vrhovni tab je 29. maja konkretizovao plan o proboju preko Sutjeske. Do 31. maja je na prostoru izmeu Pive i Sutjeske prikupljeno sedam brigada. Treeg juna Vrhovni komandant je u Mratinju odluio da se Glavna operativna grupa podeli na dva dela: 1. i 2. proletersku diviziju, s Vrhovnim tabom, koje su dobile zadatak da se probiju preko Sutjeske u pravcu istone Bosne, i 3. i 7. diviziju, koje su imale da tite Centralnu bolnicu i kroz neprijateljski obru izbiju u Sandak. Prvi pokuaji, 5. i 7. juna, da se front neprijatelja probije u donjem toku Sutjeske nisu uspeli. Prva proleterska divizija Koe Popovia probila je samoinicijativno obru Nemaca kod Balinovca u srednjem toku nabujale Sutjeske 9. juna 1943. i otvorila prolaz 2. proleterskoj diviziji i Vrhovnom tabu, odluujui ishod sudbonosne tridesetodnevne bitke. Naredne noi je Sutjesku preao i Vrhovni tab s 2. proleterskom divizijom. Na Milinkladama je 9. juna ranjen vrhovni komandant. Tito je 12. juna javio Moskvi: Na poloaj je teak, ali mi emo se izvui iz te situacije, mada s tekim gubicima. Neprijatelj ini maksimalne napore da bi nas unitio, ali nee uspjeti. Molimo vau podrku u ovom najteem iskuenju." Odseena 3. divizija je, zajedno s ranjenicima, desetkovana u neprijateljskom obruu. Njen elni ealon preao je Sutjesku kod Tjentita 13. juna. Prilikom proboja poginuo je legendarni
243
komandant Divizije, Sava Kovaevi. Prva dalmatinska i 5. c r n o g o r s k a brigada prikljuile su se jedinicama Glavne operativne grupe, dok se ostatak 3. divizije razbio na manje grupe, koje su nastojale da se samostalno izvuku iz obrua. Prelazei padine Zelengore, proleterske divizije su izbile na J a h o r i n u , prele prugu SarajevoViegrad i nastavile ofanzivne operacije u istonoj Bosni. Osloboeni su Han-Pijesak, Kladanj, Olovo, Kakanj i Vlasenica. Na zavretku ove bitke p o l o v i n o m juna 1943. godine nemaka komanda (R. Liters) mogla je konstatovati da je fanatino" borbeni i dobro voeni n e p r i j a t e l j opet izmakao unitenju. Nemaka Vrhovna komanda bila je zabrinuta, na drugoj strani, oekivanjem ispadanja iz rata svog najjaeg saveznika u Evropi Italije, ija se izdaja" oekivala, sa znaajnim posledicama po nemaku mo na jugu Evrope, gde su italijanske snage bile nosilac okupacione vlasti u velikim delovima Jugoslavije, u Albaniji i Grkoj. NOVJ je u ovoj nateoj i najdramatinijoj bici narodnooslobodilakog rata izgubila 7.000 boraca, vie od jedne treine borakog satava, iako neki pisci pominju i 8.000, ukljuujui vie istaknutih komandanata: Nikolu Nina Marakovia i Vasilija Vaka orevia; poginuli su venici AVNOJ-a dr Simo Miloevi, Veselin Maslea, Nurija Pozderac, Vido Buri, Risto Perovi, Boria Kovaevi; dr Stanko Martinovi, dr Olga Dedijer, dr Dejan Popovi, Ivan Goran Kovai. . . Britanski general Harold Aleksander odao je priznanje NOVJ na dranju u upravo okonanim estokim bitkama. Britanski oficiri, od kojih je kapetan Stjuart poginuo u toku ofanzive, obavestili su svoje centre o snagama otpora, razmerama borbe i jaini nemakih jedinica angaovanih protiv NOVJ. Po zavretku bitke na Sutjesci Britanci su poeli da dostavljaju partizanima eksploziv i drugi materijal neophodan za ruenje komunikacija. Ta bitka je za Nemce u osnovi bila izgubljena, jer general Liters nije uspeo da ostvari osnovni zadatak: da prikuje smanjene i oslabljene partizanske snage za litice neprohodnih planina i da ih tu potpuno uniti zajedno s Vrhovnim tabom. Prisustvo britanskih oficira u stroju s borcima NOVJ, a na drugoj strani razmere neprijateljskih operacija i nemakih vojnih efektiva upotrebljenih u njima, svedoili su da se na tlu Jugoslavije vode velike bitke protiv neprijatelja i nedvosmisleno Pokazivali pogotovu posle etnike agonije na Neretvi ko je njihov nosilac i glavna antifaistika snaga.
Teke bitke NOVJ, koje ispunjavaju gotovo celu prvu polovinu 1943. godine, u kojima se iz defanzive prelazilo u ofanzivu, probijali neprijateljski obrui i opet preuzimala strateka inicijativa, otkrivale su veliki samopregor borake mase, vrsto rukovoenje Vrhovnog taba i izvanredna svojstva komandanata jedinica od komandanata divizija do komandanata brigada i bataljona. Pod najteim uslovima oni su primenjivali opte odluke i ugraivali vlastito vojno stvaralatvo u svakodnevne bitke. Ova komponenta narodnooslobodilakog rata ostala je istoriografski dosta zapostavljena, kao da bi Vrhovni tab bez vojnog umea Peka Dapevia i Koe Popovia, Pera etkovia i Pavia Jakia, Save Kovaevia i Radomira Vukanovia, Gojka Nikolia i Vladimira Smirnova, Gliga Mandia i Vaka urovia, Nika Strugara, i mnogih drugih komandanata, komesara i komandira mogao razraivati i sprovoditi sloene akcije napada i protivnapada, povlaenja i ponovnog nastupanja. lanovi Politbiroa koji su nastupali s Glavnom operativnom grupom divizija neposredno su sudelovali u razradi svih vojnih i politikih operacija. Polovinom 1943, kada je neprijatelj raunao da se nalazi pred zavretkom partizanskog rata u Jugoslaviji, NOV i POJ je imala 13 divizija, svrstanih u etiri korpusa. Borbe protiv Glavne operativne grupe u prvoj polovini te godine prikivale su glavninu okupatorskih snaga, zbog ega su one u ostalim krajevima Jugoslavije bile proreene, omoguavajui poveanu aktivnost snaga NOVJ na Kordunu, u Baniji, Lici i Bosanskoj krajini. Vrhovni tab je 7. februara 1943. dao direktivu svim jedinicama NOV i POJ da pojaaju dejstva, rue saobraajnice i vezuju to jae snage okupatora. Januara i februara zajedniki su se borile na umberku slovenake i hvratske jedinice. Nemci su januara 1943. unitili Pohorski partizanski bataljon, ali nisu slomili borbeni duh naroda. Propali su pokuaji Italijana da unite partizane u Dolenjskoj i Notranjskoj. Stvarane su nove jedinice u Gorenjskoj, tajerskoj, Korukoj, Slovenakom primorju i Benekoj Sloveniji. Od slovenakih brigada f o r m i r a n e su jula meseca 14. i 15. divizija NOVJ. Marta iste godine snage NOV i POJ u Baniji, Lici i na Kordunu preuzele su inicijativu od neprijatelja i pojaale akcije protiv njegovih garnizona i saobraajnica. Dok su se dalmatinske brigade borile u sastavu Glavne operativne grupe Vrhovnog taba, partizanske snage u Dalmaciji narasle su maja meseca na 2.000 boraca. Uestali su
243
12. slavonske divizije na prugu ZagrebBeograd, do da se s tim napadima prestane. Porast broja boraca u doveo je do obrazovanja 6. korpusa NOV i POJ. Odredi su narastali i u Istri, na umberku, u Pokuplju, T u r o p o l j u , u Zagorju, Moslavini. etiri krajike brigade borile su se u srednjoj Bosni. etvrta divizija vodila je borbe u Podgrmeu i na Kozari, a 10. krajika oko Jajca, Kupresa i Bugojna. Posle krize 1942, ojaali su odredi na jugu, kao i Poarevaki i Timoki odred na istoku Srbije. Po dolasku d e l e g a t a Vrhovnog taba Svetozara Vukmanovia u Makedoniju, marta 1943, formirani su novi partizanski odredi: Prilepski, Tikveki, Prespanski, Dobri Daskalov" na podruju Tikvea, Sava Mihailov" kod Prilepa. Odluka o prelasku partizanskih snaga iz Srema u istonu Bosnu pokazala se kao izvanredna procena rukovodstva. One time nisu samo znaajno ojaale narodnooslobodilake snage u istonoj Bosni ve i stvorile daleko povoljniji borbeni poligon u poreenju sa Sremom, gde su bile stenjene izmeu velikih reka i izloene pritisku nemakih i ustakih snaga, kao i maarskih jedinica na drugoj strani Dunava. Sa istonobosanskim snagama, sremske jedinice su nanele teak poraz etnicima na Majevici. U prolee 1943. sremski partizani su u istonoj Bosni formirali 1. i 2. vojvoansku brigadu. Delujui iz uporita na Frukoj gori i u bosutskim umama, sremski borci su presecali prugu ZagrebBeograd. Iz Srema je transportovana hrana u istonu Bosnu, a sremski partizani borili su se na Majevici, u Semberiji i Biru. Jula meseca obrazovan je Glavni tab za Vojvodinu, a vojvoanske brigade ule su u sastav 16. vojvoanske divizije. Situacija na Kosovu i Metohiji nije se bitnije popravila ni u toku 1942. ni na prelasku iz 1942. u 1943. godinu. Pod uticajem aga, barjaktara i konzervativnog svetenstva (hod), pomognutih italijanskim okupatorom, albanske mase su sledile politiku velike Albanije i etniki istog Kosova. Vulnetari nisu dozvoljavali pristupe danonono uvanim selima. Teror protiv naseljenika se nastavljao. Promenu u odnosu na raniji period je oznaavalo obrazovanje malih albanskih partizanskih odreda u kojima je bilo i Srba i Crnogoraca. Vulnetari su se obraunavali i s pripadnicima ovih odreda, kao otpadnicima od antisprske i antijugoslovenske politike kao sutinske odrednice snaga albanskog nacionalizma.
napadi
nareenja Slavoniji
00
Posle obrazovanja albanskog partizanskog odreda Zejne Ajdini", septembra 1942, formiran je januara idue godine, n planini Gole, narodnooslobodilaki partizanski odred Emi Duraku". Marta iste godine doneta je odluka da se osnuje jo jedna albanska partizanska jedinica eta Bajram Curi". Za rukovoenje partizanskim snagama na Kosovu i u Metohiji obrazovan je Glavni tab na ar-planini, koji su sainjaval Fadilj Hoda (komandant), Pavle Jovievi, Predrag Ajti Branko otra, mada se ovaj tab kao kolektivni organ nij oseao. Front koji su drali NOV i POJ sve vie je postoja nezaobilazan inilac saveznike strategije, s obzirom da su s borbe, s anglo-amerikim iskrcavanjem na Siciliju i italijansk izmu", te sovjetskim prodiranjem prema Dnjepru i priblia vanjem Rumuniji, prenosile u neposrednu blizinu Balkana. Iskrcavanje Britanaca i Amerikanaca na Siciliju zapoelo j 10. jula 1943, predstavljajui uvod u pad Musolinija, 25. jula, borbe za osvajanje ostrva zavrene su posle 38 dana, ubrza v-' kapitulaciju Italije, potpisanu 3. septembra, a proglaenu pe dana kasnije. Nemci su oekivali slom italijanskog saveznika ! obezbeivali se za dan njegove kapitulacije dovlaenjem svoji trupa u Italiju. Italijanska kapitulacija stvorila je takvu prazni nu na jugoslovenskim, grkim i albanskim teritorijama po italijanskom okupacijom koju Nemci, u nedostatku trupa, nis vie uspeli da popune. Uoi kapitulacije, na razoruanje Italijana raunali su NO i POJ, Nemci i etnici. Vrhovni tab je oekivao kapitulacij Italije i za taj dan se pripremao aljui jedinice prema Crnoj Gori, Hercegovini, Dalmaciji, Sandaku i zapadnoj Bosni. Vrhovni komandant NOV i POJ naredio je poetkom avgusta glavnim tabovima Hrvatske i Slovenije da obustave operacij protiv jedinica italijanske vojske ako ove predaju oruje il' stupe u borbu protiv Nemaca, a u suprotnom da ih razoruaju. U istom smislu izdate su i direktive vojnim rukovodstvima u Dalmaciji i Crnoj Gori. Glavnom tabu Srbije data je direktiva da se obrazuju brigade i divizije u Srbiji kao vanoj oblasti u Jugoslaviji i na Balkanu, odakle bi moglo da se pomogne bugarskom narodu. Uoi kapitulacije Italije Vrhovni tab je formirao pet novih divizija i dva korpusa: 2. hrvatski i 2. udarni korpus. Po nareenju Vrhovnog taba, 1. bosanski korpu" preneo je teite borbenih akcija prema Drini kako bi teritorija
243
istone Bosne, s Crnom Gorom, Hercegovinom i Sandakom, posluila kao budui poligon za prodor u Srbiju. Za as italijanske kapitulacije spremali su se i Nemci, koji su bili obaveteni o stanju u italijanskom vrhu i pregovorima Italijana i zapadnih saveznika, a pri tom su raspolagali i motorizacijom, kojom su bre od NOVJ mogli da dosegnu svaku taku na Jadranu i u njegovom zaleu. Jedinice NOVJ, iako mnogo blie obali, nisu u datim prednostima mogle da se mere s Nemcima. Tako su Nemci sasvim razoruali divizije Mesina", Marke", Zara", veim delom Feraru", Emiliju", Sforcesku", ulij'u", a delimino Bergamo", Lombardiju", Kaatori dele Alpi", Torino", dok su NOV i POJ potpuno razoruale divizije Mure", Maeratu", Izonco", Euenio di Savoja", veim delom Bergamo", Lombardiju", Kaatori dele Alpi", Torino", Re", a delimino Firence" i Sforcesku". Na stranu NOVJ prele su italijanske divizije Venecija" i Taurinenze". U Dalmaciji, Istri, Hrvatskom i Slovenakom primorju dolo je do masovnih ustanaka. Osloboeni su Istra, Gorski kotar, Hrvatsko primorje, vei deo Dalmacije s ostrvima, do Neretve. Jak antifaistiki pokret u Splitu preuzeo je vlast u gradu 10. septembra 1943, pre dolaska proleterskih jedinica. U Srbiji su formirane tri, a u Sremu pet novih brigada, od kojih su tri ule u sastav 16. vojvoanske divizije. Osloboeni su Sandak, vei deo Crne Gore i znatan deo Hercegovine. U Bosni je stvorena velika slobodna teritorija, a snage NOV i POJ napadale su neprijateljske garnizone u dolinama Neretve, Bosne i Une. Akcijama u pravcu Drine pripreman je teren za upad u Srbiju. U Sloveniji su osloboeni ljubljanska pokrajina, sem Ljubljane, i uporita na pruzi LjubljanaTrst, kao i najvei deo Slovenakog primorja. Na tlu zapadne Makedonije stvorena je slobodna teritorija, s organima narodne vlasti i vojnopozadinskim vlastima. Dalji priliv boraca doveo je 1943. do stvaranja novih odreda: Kievsko-mavrovskog, Damjan Gruev", Goce Delev", Sava Mihailov", Dobri Daskalov", Bregalnikog i Kumanovskog odreda avgusta meseca. Drugi Kievsko-moravski odred, sastavljen od Albanaca, obrazovan je u junu. Formiranjem prvog bataljona Mire Acev" u avgustu poeo je proces stvaranja makedonske oruane sile kao dela NOV i POJ. Savetovanje CK KP Makedonije, u okolini Prespe, poetkom tog meseca, podstaklo je irenje ustanka, razvijanje oruane sile revolucije i pripreme za sazivanje makedonske zemaljske anti-
faistike skuptine. U jesen 1943. u Makedoniji se borilo 9 bataljona i vie odreda. Na masivu Kozjaka Kumanovski partizanski odred je saraivao s partizanskim odredima june Srbije. Pored odreda Slavej", Malesija" i Drimkol" formiran je i 1. kosovsko-metohijski bataljon Ramiz Sadiku". Prva makedonsko-kosovska brigada obrazovana je 11. novembra. Nakon probijanja Glavnog taba i CK KP Makedonije s jedinicama NOV i POJ u egejski deo Makedonije, polovinom decembra, formirana je u Futanima 2. makedonska brigada. Narodnooslobodilaki pokret napravio je snaan proboj u svet zahvaljujui vezama britanskih i amerikih oficira s NOVJ, izvetajima Stojana Pribievia, Sajrusa L. Sulcbergera i drugih saveznikih izvetaa. Za narodnooslobodilaki pokret izjanjavali su se u SAD Luj Adami, Nikola Tesla, Zlatko Balokovi, i drugi ugledni i uticajni graani jugoslovenskog porekla. Ameriki obavetajni oficir, major Lin M. Feri poslao je oktobra 1943. iscrpan i objektivan izvetaj o stanju u Jugoslaviji, prema kome se etnici ne bore protiv okupatora, dok ustae predstavljaju himlerovske teroriste". Feri je smatrao da narodnooslobodilaki pokret izrasta u drutveni pokret koji e imati jak uticaj na Balkanu, a verovatno i u celoj Evropi; prema njegovoj oceni, Komunistika partija Jugoslavije nije u mogunosti da taj pokret, kojemu stoji na elu, sasvim indoktrinira partijskom linijom". Izvetaj Feria, po arlsu Bolenu, Ruzvelt je na Teheranskoj konferenciji pokazao Staljinu. Jugoslovenska emigracija, izloena pritisku dogaaja koji joj nisu ili naruku, preivljavala je krizu. Izbeglika vlada Boidara Puria, pod snanim britanskim uticajem, pruala je otpor pokuajima da se Mihailovi iskljui iz nje. Prodor istine o narodnooslobodilakom pokretu u svet, kapitulacija Italije, porazi etnika, otvorenost Jugoslavije prema Italiji na ijem su se jugu nalazili zapadni saveznici, narastanje snaga NOVJ, pomeranja u HSS prema narodnooslobodilakom pokretu, faktiko priznanje narodnooslobodilakog pokreta od strane Britanaca, probijanje delimine strateke blokade u kojoj se NOVJ borila od poetka ustanka, dogaaji su koji oznaavaju radikalan prelom vojno-politikog karaktera na jugoslovenskom ratitu u jesen 1943. godine. Kako sa stanovita stanja na velikim svetskim frontovima antifaistike borbe, tako i dogaaja na jugoslovenskom ratitu 1943, ova
243
godina zaista se moe nazvati prelomnom godinom narodnooslobodilakog rata i revolucije. Oktobra 1943. u Bariju je osnovana Baza NOVJ, organ za prijem ranjenika, vojne pomoi i hrane, kao i za prihvatanje, iz Istre i Slovenakog primorja, italijanskih vojnika hrvatskog i slovenakog porekla koji su eleli da se pridrue narodnooslobodilakom pokretu. Britanci su iz Barija prebacivali u El at i druge logore na Sinaju izbeglice iz jadranskog pojasa i njegovog zalea, kojih je bilo oko 27.000 i koji su imali svoje antifaistike organizacije. Saveznikim brodovljem dovoeni su novembra te godine i borci tzv. prekomorskih brigada, sastavljenih od interniraca iz Slovenije, Dalmacije, Crne Gore, Istre i Slovenakog primorja. Septembra 1943, dolaskom brigadnog generala Ficroja Maklejna na elo britanske misije u Jugoslaviji, Velika Britanija je de facto priznala NOV i POJ. Narod Slovenakog primorja i Istre izjasnio se za ujedinjenje s narodima Slovenije i Hrvatske. Osvobodilna fronta je posle savetovanja u Pugledu postala slivanjem svih patriotskih snaga slovenakog naroda, koje su priznale rukovodstvo KP Slovenije jedinstvena politika organizacija, bez koalicionih elemenata u vrhu. U Slavoniji, Moslavini, Podravini i Hrvatskom zagorju ubrzan je proces diferencijacije meu lanovima HSS. Nii i srednji stranaki funkcioneri koji su preli u osloboenje krajeve obrazovali su oktobra 1943. Izvrni odbor HSS na slobodnoj teritoriji, oduzimajui pravo Maeku da bude jedini reprezentant ove stranke u Hrvatskoj. NOV i POJ su nanele teke poraze raznorodnim snagama jugoslovenske kontrarevolucije. Slovenake jedinice unitile su belu gardu u Zapotoku i zamku Turjak, koji su kolaboracionisti nameravali da pretvore u slovenski Alkazar", ali je slovenaka kontrarevolucija preko noi promenila gospodara. General Lav Rupnik, koji je za vreme italijanske okupacije bio gradonaelnik Ljubljane, stupio je posle kapitulacije u nemaku slubu kao ef kvislinke uprave i komandant domobranstva. Peta crnogorska brigada unitila je u manastiru Ostrogu, u Crnoj Gori, vodstvo etnika s generalom Blaom ukanoviem i pukovnikom Bajom Staniiem. Raunajui na britansku pomo, genera 1 Petar ivkovi zaloio se u emigraciji da se kraljevska vojska, koju je
prethodno trebalo stvoriti od ratnih zarobljenika i interniraca, iskrca kod Zadra, odakle bi produila intervenciju u unutranjosti zemlje. Ovaj i v k o v i e v plan pokazao se vie nego nerealnim jer su se osloboeni Jugosloveni u Italiji opredeljivali za NOV i POJ, a Britanci u Jugoslaviji menjali politiku prema narodnooslobodilakom pokretu. NOV i POJ su krajem 1943. imali oko 300.000 boraca, rasporeenih u partizanske odrede i velike vojne jedinice brigade, divizije i korpuse koji su drali front irom Jugoslavije protiv preko 400.000 okupatorskih vojnika i 250.000 kvislinga. Nakon dvostrukog narastanja svoje borake sile Vrhovni tab NOV i POJ je Naredbom od 5. oktobra odredio jedinstveni naziv za korpuse: 1. proleterski korpus u zapadnoj i srednjoj Bosni, 2. udarni korpus u Crnoj Gori, Sandaku i Hercegovini, 3. korpus u istonoj Bosni, 4. korpus u srednjem delu Hrvatske, 5. korpus u zapadnoj i srednjoj Bosni, 6. korpus u Slavoniji, 7. korpus u srednjem delu Slovenije, 8. korpus u Dalmaciji. Krajem novembra NOV i POJ su u sastavu ovih korpusa imali 26 divizija, vie od 10 samostalnih brigada i 108 partizanskih odreda i drugih manjih jedinica. U leto i ranu jesen 1943. sve snage na jugoslovenskom ratitu oekivale su da doe do britanske i amerike invazije na istonu jadransku obalu. Kao to se uskoro pokazalo, ova oekivanja bila su preuranjena, a procene na kojima su poivala jednostrane. Nastupanje zime opominjalo je Nemce da je operacija iskrcavanja odloena za prolee 1944. Njihovi izvori, danas pristupani, pokazuju da su oni poeli uoavati sloenost meusaveznike konstelacije, uviajui da je pitanje jadranske operacije vezano za odnose meu velikim saveznikim silama i razvoj dogaaja u Jugoslaviji. Nemci nisu zaboravljali na ustaniki" pokret, kako ga nazivaju, samim tim to su verovali da e ovaj dobiti razmere opteg ustanka ak i ako ne doe do saveznikog iskrcavanja. Bili su svesni izmenjenog poloaja NOV i POJ u okviru saveznike strategije, poloaja koji e u vreme Teheranske konferencije dovesti do priznavanja te vojske kao samostalnog ratujueg faktora; na drugoj strani, rano su poeli da povezuju porast borbenog raspoloenja na jugoistoku Evrope s nastupanjem Crvene armije na jugu SSSR-a. Poloaj ratujuih strana na jugoslovenskom frontu, prvenstveno NOV i POJ i Nemaca, bitno se izmenio posle italijanske kapitulacije. NOVJ je dola u posed tekog italijanskog naoru-
243
anja, to je ojaalo njenu vatrenu mo i uticalo na nain ratovanja. Bilo je i onih koji su u suprotnom taboru raunali da e teka italijanska oprema oduzeti pokretljivost njenim jedinicama, osobinu koja im je, s probojnou, pripisivana kao glavna. Preko Jadrana NOVJ je poela da ostvaruje koordinaciju s armijama saveznikih zemalja, saradnju u vazdunim napadima, akcijama komandosa, kao i ekonomske, sanitetske i propagandne veze, koje su naroito pojaane naredne godine. Posle italijanske kapitulacije i uspostavljanja veza sa saveznicima, ime je delimino probijeno strateko zaokruenje narodnooslobodilake borbe, deo bolesnika i ranjenika upuivan je u junu Italiju i Egipat. Prvi ranjenici, upueni iz 8. korpusa, prevezeni su (njih 220 tekih ranjenika) amcima i malim brodovima od obale do Visa, dok je na ostrvu ostalo jo 450 lakih ranjenika. Bolesni i ranjeni partizani upuivani su u Italiju iz Bosanske krajine, Crne Gore (iz Berana) i drugih krajeva. Bolnica u Grumu (u junoj Italiji) organizovana je pod atorima. Deo ranjenika (do 500) leio se u britanskoj bolnici u Tarantu. Ve oktobra 1943. NOVJ je imala 150 lekara, ali bez podataka za Makedoniju, Srbiju i Sloveniju. Prvi korpus je imao 12 lekara; 2. korpus 20; 3. korpus 23; 5. korpus 17; 8. korpus 15; 26 divizija 8; Glavni tab Hrvatske, sem 8. korpusa, 50; Vrhovni tab 3 i ostali 5 lekara. Nemci su, oigledno, bili nemoni da ispune balkanski prostor posle ispadanja Italije iz rata. Hitler je traio da se razorua i otpremi u Nemaku oko 250.000 italijanskih vojnika, da se organizuje odbrana dalmatinsko-crnogorsko-albanske obale, duge otprilike 1.000 km, da se osiguraju putevi i pruge, zatite vani rudnici i drugi privredni objekti. Nemake snage u Jugoslaviji borile su se da odre saobraaj na pruzi Zagreb BrodZemun, BeogradNi, obezbede plovidbu Dunavom i transport dolinom Ibra, eksploataciju Bora, Trepe, Ljubije, Varea. Suoeni s pretnjom od zapadnih saveznika iz Italije i Crvene armije na istoku, s pritiskom NOVJ i drugih balkanskih pokreta otpora, kao i s potrebom da osiguraju izvlaenje svojih trupa s juga, iz Grke, Vardarsko-moravskom dolinom, Nemci su posedanju jadranske obale i dranju Balkana pridavali odluujui znaaj, iz vojno-politikih i ekonomskih razloga. Uporni u odbrani Balkana, oni ipak usled promenjene opte vojne situacije i osipanja vlastitih snaga, te jaanja NOV
^0^
Jugoslavije nisu vie p l a n i r a l i sveobuhvatne operacije. Nemaku panju apsorbovali su istoni i italijanski front, odbrana Nemake i atlantskog bedema". Akcije NOV i POJ su se rasprostranile, zahvatajui sve delove zemlje, a nemaka inferiornost prema zapadnim saveznicima u vazduhu i na moru postajala je izrazita. Nemaka Vrhovna komanda poela je da primenjuje strategijsku defanzivu", kako je vojni istoriari nazivaju, koja nije iskljuivala niz manjih ili veih, meusobno povezanih operacija. Drugi oklopni SS korpus iz Italije vodio je ve u septembru borbe na tlu Slovenije, iz baza u Gorici, Triu i Trstu. U telegramu Vrhovne komande Vermahta od 24. septembra Komandi 2. oklopnog SS korpusa stojalo je da se, u skladu s Hitlerovim nareenjima, ugui narodnooslobodilaki pokret u Istri. Navodilo se da je Hitler naredio da se ustaniki pokret u Istri zbrie i ustanici iskorene. Slovenaki narod", pisalo je u telegramu, nakon akcije, za nas ne sme da predstavlja vie nikakvu opasnost." Polovinom oktobra tab 2. oklopne armije predviao je na tlu Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske vie operacija. Jedinice NOV i POJ su posle italijanske kapitulacije drale obalu Slovenakog primorja, Istre i Hrvatskog primorja, obalu srednje Dalmacije od Splita do Neretve, s ostrvima, i jadransko zalee. Nemaka komanda je septembra 1943. organizovala operaciju Volkenbruh" sraunatu na razbijanje ustanikib snaga u Sloveniji, Istri, Hrvatskom primorju i Gorskom kotaru radi zaposedanja severoistonog Jadrana koja je zavrena 12. novembra odbacivanjem snaga NOV i POJ od obale i zauzimanjem glavnih mesta i puteva u severozapadnom delu Jugoslavije. Gotovo istovremeno s operacijama u toj oblasti obnovljena su neprijateljska dejstva u Dalmaciji, Lici, na Kordunu i u Baniji u cilju osiguranja zalea i posedanja dalmatinske obale. Poetkom oktobra jedinice 26. divizije NOVJ kontrolisale su obalu od Splita do ua Neretve sem Omia, Makarske, Ploa, poluostrva Peljeca. Na severu Crne Gore Nemci su organizovali operaciju Balkanski klanac" protiv 2. udarnog korpusa. U borbama od septembra do kraja novembra 2. udarni korpus oslobodio je istoni deo Crne Gore, vei deo Sandaka, deo Hercegovine, razbio etnike snage i formirao vie novih jedinica, meu kojima 29. diviziju, 6. crnogorsku i 6. sandaku brigadu. tab Mornarice NOVJ i tab 26. divizije formirali su
JUGOSLOVENSKO
RATITE
1943
z a j e d n i k i Operativni tab za odbranu ostrva Hvara, Braa,
olte, Korule i Mljeta. Mada se teite nemakih akcija nalazilo u zapadnim krajevima Jugoslavije, borbe su voene i protiv nara sie snage NOV i POJ u Moslavini, Podravini, Hrvatskom zagorju, Slavoniji, radi kontrolisanja doline Save i prostora izmeu Save i Drave. Nemaka komanda posveivala je posebnu panju Bosni, zbog njenog znaaja za zalee Jadrana, strateke vanosti dolina Save, Vrbasa, Bosne, Une, kao i radi spreavanja NOV i POJ da preko Drine upadnu u Srbiju. U Srbiji su formirane 1. umadijska (5. oktobra), 1. junomoravska (12. oktobra) i 2. junomoravska brigada (20. novembra 1943). Glavni tab i Oblasni partijski komitet Kosova i Metohije prebacili su nove borce oktobra 1943. na severne padine ar-planine, gde je formiran Kosovsko-metohijski partizanski odred, kao i na podruja Jablanice i Vranja, jer na Kosovu i Metohiji zbog pritiska albanskih masa nije bilo uslova za narodnooslobodilaku borbu. Za feldmarala Maksimilijana ion Vajksa vojne akcije na Balkanu su oktobra meseca izgubile karakter gerilskog rata, jer su ih izvodile jake snage, planski voene i za planinsko ratovanje dobro opremljene. Komandant nemakih efektiva na jugoistoku vie nije govorio o gerili, niti je borbu protiv NOVJ posmatrao kao stvar u policijskoj" kompetenciji. Borci te vojske i dalje su nazivani banditima" a njihove jedinice bandama", ali to ne upuuje na zakljuak da Nemci nisu imali u vidu promenjen odnos snaga. Jula 1943. nemaki tabovi su davali publicitet Hitlerovoj odluci da se ratni zarobljenici ne streljaju, koja je s pomenutim saznanjem odraavala i potrebu Treeg rajha za radnom snagom, a na drugoj strani davala podsticaj ustanicima za prebegavanje neprijatelju, to je razblaavalo propagandu da Nemci ubijaju zarobljenike. Teko je bilo ne priznati nezavisno od neprihvatljivih objanjenja koja su za to davana da komunistika ideologija" rastae Mihailovievu organizaciju i u Srbiji. Nemci su uoavali da rast pokreta zavisi od dobrovoljne saradnje stanovnitva ili, kako kae njihov izvor, od duhovne predispozicije unutar stanovnitva okupiranih zemalja". Fon Vajks je izriito napominjao da je komunistiki pokret" u usponu. On nije krio strah da na podruju Jugoslavije
moe doi do organskog spajanja svih ustanikih snaga, pod Titovim vodstvom. Odbranom balkanskog prostora Nemci su branili pristup Treem rajhu s juga. Albanija i Hrvatska dobijale su za njih izvanredan interes kao mogune teritorije budue invazije, a Srbija zbog geopolitikog poloaja (obezbeujui najpogodniju saobraajnu vezu evropskog juga s Podunavljem), nastupanja Crvene armije, granice s Bugarskom, Dunava, rudnog bogatstva. Balkanski prostor je, uopte, davao hranu i sirovine neophodne za nastavljanje rata. Nemako prisustvo u Srbiji i Hrvatskoj, i to s pojaanim snagama, nalagali su i kolebanje i vrenje u Maarskoj i Rumuniji, posebno posle kapitulacije Italije. Nemake ocene, racionalne kada se radilo o vojno-politikoj situaciji, vlastitom nedostatku efektiva, raspadanju kvislinkih reima i okupatorskog sistema, u nekim sluajevima vie su nego proizvoljne, pune predubeenja i uslovljene dranjem najvieg nemakog vrha praktino, Hitlera. Mada se u nemakim izvorima iz toga doba istie da je Tito najopasniji neprijatelj", iz kruga interesovanja nisu izlazili ni Mihailovi i njegove nacionalne snage", za koje se, istina, govorilo da nemaju dovoljno oruja, da izbegavaju borbu, da strahuju od odmazde, da inicijativu za prelaz na delo oekuju spolja. Nemci su zapaali da se Mihailoviev pokret, kako kau, pribliava kraju, jer invazija, to jest spoljni impuls, izostaje. Zabrinutost i demoralizacija etnika rasle su zbog poveane boljevike opasnosti" i saznanja da se od Britanaca ne moe oekivati ni spoljnopolitika ni unutranjopolitika podrka. Pored nekih zaostalih zabluda o Mihailoviu, Nemci su do kraja rata zadrali uverenje da su narodnooslobodilaki pokret i njegova ideologija stranog porekla, ruski" eksport, a da se na njegovom elu nalaze ruski oficiri". Ovi ideoloki surogati odgovarali su faistikoj propagandi onoga vremena, iako istoriari koji su se njima bavili istiu s pravom da je pomen ruskih" oficira imao za cilj da ostavi utisak na najvie tabove Vermahta i podstakne ih da svojoj balkanskoj vojsci upute veu pomo. Nemako nepoverenje prema Mihailovievim etnicima bilo je motivisano njihovim prihvatanjem britanske i amerike pomoi, posebno prisustvom misija zapadnih saveznika u tabu Mihailovia i podrunim tabovima, ali i Hitlerovim srpskim kompleksom iz vremena prvog svetskog rata, pojaanim posle 27. marta i ustanka 1941. Za Nemce su i takve kvislinke
JUGOSLOVENSKO
RATITE
1943
jedinice kao Srpska dravna straa i Srpska granina straa bile nesigurne u sluaju ustanka nacionalnih snaga" ili saveznikog iskrcavanja, iako nesumnjivo pouzdane u antikomunistikim okrajima. Krajnji korak u izraavanju nepoverenja prema etnicima Nemci su odgodili za tzv. kritini trenutak invaziju. Po silasku Italijana s balkanske vojne i politike scene, i zbog izostajanja anglo-amerike invazije, etnici su r a z v i l i kolaboraciju s Nemcima zakljuujui tajne ugovore. Nemaki tabovi su veoma hladnokrvno analizirali novonastalu s i t u a c i j u , uoavajui i dobre i loe strane saradnje s etnicima. Njihove analize polazile su od toga da su ovi izgubili svoje zatitnike, Italijane, pretrpeli vojni poraz u Hercegovini i Crnoj Gori u prolee 1943, da su se Britanci preorijentisali u Jugoslaviji priznavanjem NOVJ, emu je usledio pritisak na velikosrpsku veinu u emigraciji da natera Mihailovia na ostavku. etniki sporazumi s Nemcima o oruanom primirju, ogranienom na odreeni prostor, predviali su i povremeno zajedniko voenje borbe protiv komunizma. Nemci su, kao preduslov za njihovo sklapanje, traili od etnika da prekinu borbena" i sabotana dejstva" protiv Vermahta i njegovih saveznika; da prilikom uestvovanja u zajednikim borbama protiv komunista budu pod nemakom komandom; da prekinu sve veze sa silama koje se nalaze u ratu s Nemakom i izrue lanove njihovih misija; da uestvuju u propagandi protiv komunizma. Posle Mihailovievog poraza u Crnoj Gori, Hercegovini i istonoj Bosni, i njegovog povratka u Srbiju, Nemci su procenjivali da e on u narednom periodu pokloniti najveu panju organizaciji svojih snaga u tom rejonu Jugoslavije. Stoga i niz lokalnih operacija protiv njegovog i drugih etnikih tabova. Znaaj Srbije je ponovo porastao nakon italijanske kapitulacije. Tito je oktobra 1943. isticao njenu strategijsku vanost: vojnu i politiku, optu i jugoslovensku. Vodstvo narodnooslobodilakog pokreta, odnosno nove Jugoslavije, jasno je uvialo da velikosrpska buroazija i dalje rauna na etnike, Mihailovia, obnovu monarhije, zaustavljanje sovjetskog prodora na prilazima Balkanu. Mihailovi je odbijanje partizanskog upada u Srbiju smatrao svojom dunou. Nemaki izvori upozoravaju da je on verovatno precenjivao borbenu sposobnost svojih trupa, kao i ivotnu snagu konzervativne ideje" nasuprot -,revolucionarnim elementima". Strahujui od komunistike
vlasti", traio je vezu s nemakim komandama. Tu strategiju on je konzekventno primenjivao od jeseni 1941. Prilikom zakljuivanja pomenutih ugovora podudarili su se interesi Nemaca i Mihailovia: oni su ili za tim da odvrate etnike od borbe s okupatorima i bace ih protiv partizana, a on da sauva svoje trupe do ,,dana osloboenja". No ni posle zakljuivanja tih kolaboracionistikih ugovora Nemci nisu smetnuli s uma dve stvari: da komunizam" rastrojava njihove redove i u Srbiji; da su etnike stareine, a delimino i borci, osvedoeni neprijatelji komunista", i da mogu posluiti za mesnu odbranu" to je svakako odraavalo stare sumnje u etnike (neopravdane, uostalom), pomeane s izvesnou male borbene vrednosti njihovih jedinica. Herman Nojbaher, im je naimenovan za specijalnog opunomoenika Ministarstva spoljnih poslova na Jugoistoku avgusta 1943. zapoeo je sa stvaranjem antikomunistikog izolacionog bloka sainjenog od srpske federacije (Srbije i Crne Gore preko Sandaka, na elu s Milanom Nediem) i Velike Albanije, koji bi se nalazio izmeu Hrvatske i Grke. Ovaj blok je, kako kae, trebalo da bude debeli vor u rajsferlusu" s kojim je strategija balkanskih partizana htela da rastoi prostor od Slovenije do Peloponeza". Mada je dao saglasnost za aktivnost Nojbahera, Hitler nije mogao da odbaci sumnje u Srbe. Smatrajui da oni imaju veliku dravotvornu snagu" nije eleo da ih ohrabruje u njihovim stremljenjima. Feldmaral fon Vajks je 22. novembra 1943. izdao uputstvo o ogranienoj saradnji izmeu nemake vojske i etnika, na osnovu kojeg su usledili tajni sporazumi izmeu nemakih tabova i etnikih vojvoda, u saglasnosti s Mihailoviem, iako je on iz taktikih razloga ove saradnike Nemaca prozvao izdajnicima". Nepoverenje u Mihailovia u nemakom vrhu nije poputalo. ak kada su decembra 1943. raspravljali o prebacivanju Petra II Karaorevia iz Egipta u Srbiju, nadvlaivao je strah ak kada bi ova operacija i uspela da se suveren ne odmetne u umu i za sobom ne povue deo srpskog naroda. Nojbaherova varijanta nemake politike u kojoj su Srbi bolje kotirali od ustaa uveliko je uznemiravala poglavnika" i Kaea. Strani istoriari NDH navode Pavelieve rei: Beograd je kolevka kako partizana, tako i etnika i nedievaca . . . Partizani i etnici su dve krvave kande jedne te iste zveri, koja zariva svoje prljave ape u
243
isto hrvatsko telo; i jedni i drugi su maevi kue Karaorevia." Nemaki izvetaji u jesen 1943. o stanju u NDH bili su vie nego porazni. Poznato je da su, nasuprot Zigfridu Kaeu, general Gleze fon Horstenau i, uopte, vodei ljudi Vermahta malo verovali u mogunost njenog samostalnog opstanka i samoodbrane. Od septembra 1943. za slabosti i propuste" NDH krugovi Vermahta optuivali su Nemaku, tvorca i pomagaa ove kvislinke drave i njenog teroristikog mehanizma. Politike, upravne i privredne prilike ocenjivane su kao katastrofalne, uz napomenu da je ustaka vlada izgubila svaki oslonac u pravoslavnom, muslimanskom i hrvatskom stanovnitvu. Govorilo se o pravnoj nesigurnosti, haosu, ugroenosti ivota i imovine; navodilo se, takoe, da je vei deo inovnitva korumpiran, podmitljiv, nepravian i nesposoban. Nemci su videli perspektivu samo u vlastitom preuzimanju izvrne vlasti u NDH, ali nisu skrivali injenicu da nemaju snage za taj poduhvat. U datim prilikama okupatorski sistem nije raspolagao realnom osnovom za svoju odbranu i odranje. Koliko su Nemci sagledavali pravu situaciju videlo se najbolje iz toga to u svojim analizama nisu ostajali na konstataciji da u NDH autoritet drave" i vlasti vie ' ne postoje, nego su, ovoj nasuprot, govorili o vlasti narodnooslobodilakih odbora, za koju se doslovno isticalo: Komunisti nesmetano ubiraju porez, u poljoprivrednim oblastima u itu, odravaju analfabetske kurseve. U oblasti koja im je preputena, a koja se protee preko cele zapadne i srednje Bosne, oni sada imaju svoju upravu preko narodnooslobodilakih odbora. To su civilni odbori u selu i gradu, koji su preuzeli poslove optinskih i sreskih uprava (i vojnu privredu). Pored njih postoje i komunistike vojne vlasti u pozadini, koje se sastoje od komandi oblasti, za jedan ili vie hrvatskih okruga, i komandi mesta, za vea mesta i vane vorove. Ti organi vode policijske i privredne poslove i vre kontrolu u pozadini, kao i regrutovanje za bande. Danas praktino postoji na velikim podrujima, kako u selima, tako i u gradovima, sovjetska drava." Nemci su se uzaludno obraali Hrvatima kao sila koja im vraa more i obalu koju su im Italijani oduzeli u prvoj godini ,,dravne samostalnosti". Nemaka vojska ih je pozivala kao to se vidi iz jedne radio-proklamacije generala Glezea fon
Horstenaua koju navodi Vasa Kazimirovi da odazivajui se glasu domovine, zajedno s njom nastupite (s nemakom vojskom) i vae zastave, zastavu Hrvatske, istaknete ne samo u Senju i Dubrovniku, ve i u Zadru, ibeniku i Splitu, i tako oslobodite svoju brau od teko snoenog ropstva". Bez rezultata su ostali i pregovori Lorkovia i Mandia sa Hrvatskom seljakom strankom, koja nije pokazala spremnost da da legitimaciju ustakoj vlasti u datoj situaciji. Donekle se pristajalo samo na neku inovniku" ili neutralnu vladu". Oigledno da je bilo neisplativo kompromitovati se sa ustaama kada je svima bilo jasno da njihovi gospodari nemaju izgleda da dobiju rat, posebno posle ispadanja Italije iz rata. Za reforme NDH bili su raspoloeni deo domaih ustaa i pristalice ranije Stranke prava, koji se nisu ustruavali prebacivanja na drugu stranu poto bi prethodno Paveliu obezbedili neku reprezentativnu ulogu. Tendencije alibizma su sa neuspesima poele sve jae izbijati. Izvetaji Abvera su meu pristalicama ove ustak struje navodili ministra spoljnih psolova Stijepa Peria, mini stra unutranjih poslova Mladena Lorkovia, dravnog sekreta ra Bulica i druge. Paveli je, meutim, imao doslednu podrk" sive eminencije NDH Kaea. Pritajenu opoziciju njegovoj vlast' poglavnik je nazivao masonskom, anglofilskom i neprijateljim Nemake. Oslanjajui se bez ostatka na Nemce, Paveli je i sad kao 1942. kada se oslobodio svojih rivala, dinastije Kvater nik" izmanevrisao svoje protivnike. Pokazalo se jo jedno da Nemci nisu imali blieg i pouzdanijeg saveznika od Paveli u tom kraju Balkana. Novo razoarenje nastalo je posle stvaranja nove administrativne jedinice u kojoj su se nali Trst i Rijeka za koje je Hitler predviao da postanu velika luka Treeg rajha na Jadranu, a Boka Kotorska najvea nemaka ratna luka na Sredozemlju. Na elo nove pokrajine doao je gaulajter Koruke Fridrih Rajner (Rajnerovo kraljevstvo"). Zalaganje Kaea da Rijeka pripadne NDH dovelo je do toga da ga Ribentrop ukori reima da je njegova uloga da u Zagrebu zastupa interese Rajha a ne NDH. U novu jedinicu uao je deo Slovenije koji nije pripadao austrijskim pokrajinama Korukoj i tajerskoj, Gorica i cela Istra. Posle italijanske kapitulacije Nemci su teite bandi" videli u rejonu oko Splita gde se, po njihovoj proceni, nalazio Tito u Sandaku, na Kosovu i Crnoj Gori. Angaujui se
243
najpre da posednu najvanije strateke take, a kasnije da u istonoj Bosni razbiju koncentraciju NOVJ prema Srbiji (operacija Kugel-blic"), oni nisu zanemarivali politika sredstva i kombinacije u borbi za odbranu Balkana i otklanjanje boljevike opasnosti", od koje ih je hvatala panika. Trei rajh je posle pada Italije obeavao autonomiju stanovnitvu NDH, Crne Gore i Albanije, avgusta 1943. o Crnoj Gori i podruju Ljubljane jo se nisu davale definitivne izjave, dok je ustakoj vladi bilo stavljeno do znanja da istakne neogranieno pravo na Dalmaciju, objavljujui osloboenje obalnog podruja. Muslimanima u Sandaku garanotvan je nacionalni i kulturni razvitak". Ova obeanja imala su malu vrednost, jer je Dalmacija, kao i Istra, bila zahvaena optenarodnim ustankom, a NDH rasulom. Na tlu Sandaka operisale su sandake jedinice i 2. korpus NOVJ. Nemci su bili svesni da u Crnoj Gori vladaju komunisti", a da se lek za NDH moe nai samo u stvaranju nove dravne strukture". Po njihovim izvetajima, raspadanje domobrana u NDH nije se moglo vie zadrati ni organizacionim merama ni obeanjima. Ukazivano je, meutim, da se poboljanje situacije moe oekivati tek onda kada se uspostavi nov hrvatski dravni autoritet, tj. kada se slomi Titova vladavina i stvori novi poredak pod nemakom zatitom". Prema Vasi Kazimiroviu, Kaea su plenili planovi o mogunosti izdvajanja hrvatskih partizana od NOVJ, iako je Hitler zauzeo stanovite marta 1943. da se sa buntovnicima ne pregovara ve da se oni streljaju. Novembra 1943, pre drugog zasedanja AVNOJ-a, Marijan Stilinovi je u Zagrebu razgovarao sa Kaeom, kojega nije naputala ideja da partizanske snage razdvoji na dva nacionalna tabora". Ustae su irile vesti da je ve uspostavljena veza sa partizanskim vodstvom u cilju sklapanja sporazuma za sluaj da se Nemci povuku sa Balkana i iz Hrvatske. Razgovore sa Stilinoviem (pod pseudonimom Sreko unjarevi) nastavljao je preko. Hansa Ota, agenta Abvera, o razmeni zarobljenika, otkupu konja za potrebe nemake armije na teritoriji koju su ugroavale snage NOVJ, izvozu ve poseenog drveta, otpremi hlora iz Elektro-Bosne" za nemaku farmaceutsku industriju. Kae je istovremeno radio na operaciji zarobljavanja Tita. Nezavisno od Kaea, pregovore sa predstavnicima Vrhovnog taba vodio je novembra i decembra 1943. i Gleze fon Horstenau oko stalne razmene zarobljenika, i pitanja statusa zarobljenika. Od poetka 1944. razmena
zarobljenika je prela u nadlenost Glavnog taba Hrvatske. Razmena je vrena u odnosu 1:1. Prema nekim izvorima, ukupno je razmenjeno otprilike 2000 ljudi. Razmena je faktiki obavljana do kraja rata, ali nije dolo do pismenog sporazuma, jer bi Vermaht onda morao da prizna NOVJ za zaraenu stranu. Nemci su Crnu Goru nazivali komunistikom" ve posle italijanske kapitulacije. Polovinom decembra njihovi izvori su napominjali da nemaka vlast zahvata 5 do 15 srezova, i to jedan u priobalnom pojasu i 4 u unutranjosti, s gradovima Cetinjem, Podgoricom, Danilovgradom, i Nikiem bez okoline. Koliko su etnici bili moralno pokolebani pokazivalo je Nojbaherovo miljenje da se oni mogu upotrebljavati tek uz ukljuivanje nemakih lovakih grupa kao skeleta" njihovih formacija. Po njemu bi proglaenje mobilizacije oduzelo NOVJ bazu za regrutovanje. U skladu sa svojom politikom, Nojbaher se zalagao za ujedinjavanje obeju nacionalistikih grupa u Crnoj Gori: pansrpskih elemenata", odnosno bjelaa", i separatista, zelenaa", a na bazi federacije Crne Gore sa Srbijom. Kao tree sredstvo predlagano je davanje veih ovlaenja Upravnom odboru" (Narodnoj upravi") u borbi protiv sadanje stvarne i ideoloke nadmonosti boljevizma". Otkako je general-major Vilhelm Kajper, feldkomandant za Crnu Goru i Kotor (Boku), ustanovio ovo kvislinko telo, u duhu Nojbaherovih ideja o integraciji antikomunistikih snaga, ono se, dokraja kompromitovano svojim sastavom i ulogom, nije vidnije ni osealo. Kajper je zahtevao da vlada" sve svoje mere potini vojnim interesima. Pod vidom odbrane nacionalne asti" on je upuivao kolaboracioniste u bit uloge Upravnog odbora": odbranu Crne Gore u nemakom interesu. Uz pomo ustaa, Sekula Drljevi je zapoeo rad na obnovi crnogorske dravnosti, to je trebalo da poslui kao protivtea planu Hermana Nojbahera o federaciji Srbije i Crne Gore. Druga prizrenska liga, stvorena oktobra 1943, izrazila je pretenziju da Kosovo i Metohiju, s drugim etnikim" iptarskim krajevima, prikljui Velikoj Albaniji", pod nemakim protektoratom. Albanija i Kosovo bili su predmet razmatranja kontrarevolucionarnih snaga u frontu koalicije ujedinjenih naroda i onih Osovine u toku celog rata. Grka izbeglika vlada je pretendovala na severni Epir, Koru i Argirokastro, smatrajui te oblasti grkim po etnikom osnovu i istorijskom pravu. Jugoslovenska
JUGOSLOVENSKO
RATITE
1943
izbeglika vlada je smatrala juna 1943. da se granice izmeu J u g o s l a v i j e i Albanije imaju obnoviti bez izmena, dakle uspos t a v i t i kao pre rata. Predstavnici Poslanstva Kraljevine Jugos l a v i j e u Kairu vodili su krajem jula 1943. razgovore sa grkim vojno-politikim predstavnicima o sudbini Albanije. Grci su n a s t o j a l i da ubede Britance da Albaniju treba podeliti izmeu Jugoslavije i Grke, jer su Albanci nesposobni za obnovu samostalne drave. Prema grkim analizama, ako se Albanija podeli Jugoslavija bi dobila milion Albanaca umesto pola miliona koje ve ima, koji bi bili manje opasni nego milion van granica i u neprijateljskoj dravi". Grki predstavnici su uveravali Britance da ako albanska obala bude u rukama Balkanske unije (formacije pod britanskim uticajem) sigurnost Balkana bi bila mnogo vea nego ukoliko bi ostala u rukama slabe Albanije, koja je ne bi mogla braniti, ak i kada bi htela. Avgusta 1943. dolo je do razgovora izmeu predstavnika grke vlade o teritorijalnim revandikacijama ovih zemalja prema Bugarskoj i Albaniji na buduoj Konferenciji mira. Grci su pourivali da se ovo pitanje blagovremeno postavi pred saveznike, poto se prethodno postigne saglasnost, ali su predstavnici jugoslovenske emigracije jo 1942. smatrali da raspravu o tome treba odloiti. Iz ovih, istina, oskudnih izvora kojima za sada raspolaemo, proizilazi da jugoslovenska vlada u izbeglitvu nije imala pretenzija da istie teritorijalne zahteve prema Albaniji, uopte da dovodi u pitanje integritet susedne drave. tavie, iz Krekove izjave vidi se da prema Rumuniji, Bugarskoj i Albaniji Kraljevina Jugoslavija nita ne trai sem da se Jugoslavija obnovi u okviru starih granica. Razumljivo da slovenaka emigracija nije postavljala pitanja revizije granica sa ovim zemljama, zainteresovana pre svega za izmenu granica prema Italiji i Austriji. Dodiri sa grkim predstavnicima pokazuju da su nai juni susedi bili nosioci ideje o podeli Albanije, ideje koju Jugoslovenska izbeglika vlada nije prihvatila. Tim povodom mora se istai da su Grci ovo pitanje pokrenuli u vreme kapitulacije Italije, kada je, zbog unutranjih dogaaja u Jugoslaviji, koji se mogu oznaiti kao plima narodnooslobodilakog pokreta", dolo do smene vlade Miloa Trifunovia i imenovanja inovnike" vlade Boidara Purica, preko koje je britanska vlada elela da spro-
vede politiku kompromisa u Jugoslaviji i odstrani iz vlade Drau Mihailovia. Grka je bila u ratu s Albanijom, ija je kvislinka vlada objavila rat na strani faistikog agresora 19401941. godine. Prilikom formiranja Balkanske unije izmeu Jugoslavije i Grke proglaeno je da je ova nova formacija otvorena i za druge zemlje ukljuujui i Albaniju. Iz toga bi se mogao izvoditi zakljuak da njen subjektivitet nije bio dovoen u pitanje od strane Velike Britanije, iako britanska vlada nije saraivala sa izbeglim kraljem Ahmetom Zoguom, smatrajui ga nesigurnim i prevrtljivim saveznikom. Predstavnici grke i jugoslovenske emigracije potpuno su previali aktivnost i program narodnooslobodilakih pokreta Jugoslavije i Albanije, posmatrali razvoj u sklopu tuih meunarodnih kombinacija (Balkanska unija, itd.) i pasivno prihvatili da meunarodne odnose i unutranji razvoj gledaju kroz prizmu odnosa velikih sila i njihovih protivurenih interesa. Moljeviev projekat iz 1941. je predviao da severna Albanija ue u sastav Velike Srbije" (obnovljene Jugoslavije), ukoliko ne bi dobila autonomiju. Ultranacionalist, moraki frankovaki barjaktar" jo pre rata, a u ratu Paveliev pouzdanik Sekula Drljevi, zalagao se da Nemci podre balkansku konfederaciju Albanije, Grke i Bugarske u kojoj bi mogla da se nae i samostalna" Crna Gora. Iznoena je i ideja Jadranske federacije izmeu NDH, kvislinke Crne Gore i Velike Albanije. Sve njegove kombinacije bile su usmerene protiv Srbije u kojoj je ovaj patoloki separatist i faist gledao najveeg neprijatelja. Nezavisno od nacionalnih protivurenosti za sve kolaboracioniste je bilo bitno internacionalno jedinstvo antikomunistike borbe. O tome svedoe veze koje je Mihailovi uspostavljao sa kontrarevolucionarnim snagama pukovnika Muharema Barjaktarija u Albaniji. Navodno je trebalo uspostaviti veze i saradnju izmeu Srba i Arnauta" kako bi se pomagali u ime ostvarenja devize Balkan balkanskim narodima". Kraljevski poslanik Jovan onovi je uveravao albanskog kvislinga, pukovnika Muharema Barjaktarija, da je budunost Albanaca u njihovim rukama i da e oni, ako se budu borili protiv Osovine i saraivali sa Mihailoviem (koji se sam nije borio protiv okupatora), osigurati svoje mesto prilikom zakljuenja mira. S jedinicama pukovnika Barjaktarija odravali su veze britanski
JUGOSLOVENSKO
RATITE
1943
Njegove jedinice s jasnom antikomunistikom orijentacijom, operisale su u severnoj i srednjoj Albaniji. Barjaktari je napadao albanske komuniste kao predstavnike ; panslavistike volje" Beograda. Ostvarenje saveza izmeu nacionalistikih i kontrarevolucionarnih pokreta Jugoslavije i A l b a n i j e imalo j e glavni cilj u zajednikom suprotstavljanju NOVJ Jugoslavije i NOV Albanije, iako ih je delila provalija suprotnih nacionalno-teritorijalnih pretenzija. Tako su albanski kvislinzi raunali na ukljuivanje Kosova i Metohije, dela Crne Gore, zapadne Makedonije i severnog Epira u Veliku Albaniju" i stvaranje etniki iste, proirene drave na Balkanu koja bi izmenila konstelaciju odnosa meu balkanskim dravama uspostavljenu posle 1913. i 1918. godine. Ideju Velike Albanije" je zastupala i razvijala kvislinka vlada Mustafe Kruje u Tirani, i njegovih naslednika, prvo pod italijanskim a kasnije (u novom sastavu) nemakim patronatom. Nemaka je nastavila politiku Italije u Albaniji i na Kosovu. Kvislinzi se okreu Nemakoj koja nastoji da osigura jadransku obalu od invazije posle ispadanja Italije iz rata, paralie dejstvo narodnooslobodilakih snaga, produbi neprijateljstvo izmeu Albanaca i Grka, obezbedi juni bok Treeg rajha i povlaenje nemake vojske s Balkana na kraju rata. Kvislinku politiku nosila je grupa sa Ibrahim-begom Biakijem, koga je novembra 1943. na elu vlade zamenio Redep Mitrovica, poreklom iz Kosovske Mitrovice. Organizacija Bali kombtar, sa Mehdijem Fraerijem na elu, javila se u poetku kao antiitalijanska snaga, ali je posle razvrgavanja sporazuma u Muki sa narodnooslobodilakim pokretom Albanije postala kolaboracionistika snaga, s jakim idejno-politikim uticajem u Albaniji, na Kosovu i Metohiji, u Makedoniji i Crnoj Gori, zagovarajui etnike granice" i Veliku Albaniju". Velikoalbansku koncepciju izraavala je i Druga prizrenska liga, formirana pod pokroviteljstvom Nemaca septembra 1943. godine. Osnivaka skuptina ove kontrarevolucionarne organizacije odrana je u Prizrenu, 1619. septembra 1943. godine. Za predsednika Centralnog komiteta Druge prizrenske lige izabran je Redep Mitrovica (kasnije ga je smenio Bedri Pejani a ovoga Dafer Deva). Liga se zalagala za etniki isto Kosovo, ouvanje albanske nadmoi nad slovenskim ivljem, suprotstavljanje snagama NOVJ, onemoguavanje obnove Jugoslavije.
oficiri.
Ova kvislinka tvorevina se ukljuivala u planove Hermana Nojbahera, opunomoenika Treeg rajha za Jugoistok, koji je sistemom vazalnih reima i dravica na Balkanu nastojao da obezbedi politiki uticaj na Balkanu. Nemcima je bilo stalo da se pojaaju pomone kvislinke snage Vermahta u otporu NOVJ. Na ovom okupu kolaboracionista prisustvovali su delegati iz Kosovske Mitrovice, Pritine, Prizrena, Pei, Debra i Sjenice. Prema usvojenoj proklamaciji proglaeno je ujedinjenje Kosova, Debra, Struge, Ulcinja i Tuzi s Albanijom. U Kosovskoj Mitrovici je obrazovan Okruni komitet Lige, iji je predsednik bio Ibrahim Ljutvi. Herman Nojbaher je uspeno primenjivao svoju politiku na Kosovu i Albaniji, isto tako kao to je na drugoj strani sprovodio planove sa srpsko-crnogorskim kvislinzima u vidu politike srpsko-crnogorske federacije preko Sandaka. Time je istovremeno zabijen klin izmeu srpsko-crnogorskih i albanskih kvislinga, koje je ujedinjavala borba protiv narodnooslobodilakog pokreta, ali su ih razdvajali nepomirljivi nacionalizmi. Iz programskih opredeljenja Druge prizrenske lige vide se njeni megalomanski i porobljivaki planovi prema Crnoj Gori, Srbiji, Sandaku i Makedoniji. O znaaju ove lige u sklopu nemakih planova najbolje govori injenica da je njen predsednik Redep Mitrovica novembra 1943. doao na elo albanske kvislinke vlade. Kvislinki organi i organizacije (vojne i politike) rapidno su gubili uticaj i u Srbiji, iako su Nemci i dalje stajali na stanovitu da treba podravati autoritet" Milana Nedia kao znaajnog faktora za okupacionu silu. Hitlerovo nepoverenje spreavalo je Nojbahera u njegovim irim planovima i kombinacijama s Nediem; ono nije nestalo ni poto je ovaj posetio Firera 18. septembra 1943, uprkos tome to je verno sluio Nemcima. Nemci su malo ta oekivali od smene izvrene u NDH dovoenjem dr Nikole Mandia na elo vlade, starijeg oveka i politiara bez ugleda. U irokim krugovima verovalo se da bi Maek mogao da smeni poglavnika. Nemake analize su podvlaile i veiti san" Muslimana za autonomijom; oni su, inae, ve due vreme ispoljavali nezadovoljstvo to slue kao gromobran" u sukobima Srba i Hrvata. Stoga su i musliman-
243
gki kolaboracionisti eleli ili nezavisnu dravu Bosnu i Hercegovinu, ili nemaki protektorat. Smenjivanje vojnih mera s politikim, surovih postupaka i n e m i l o s r d n i h represalija s elastinim kombinacijama, radi o d r a v a n j a nemakog fronta na Balkanu, posebno u Jugoslaviji, govorilo je samo za sebe u kojem se stepenu krize i raspadanja n a l a z e nemaka okupaciona uprava i kvislinki reim u leto i jesen 1943. Najkoncizniji izraz te situacije sadran je u nemakoj oceni da je odbrana okupatorskog sistema neostvarljiva.
Nemci vie nisu bili u stanju da preduzimaju velike ofanzivne operacije, s ciljem da totalno" unite NOVJ, kakve su bile one na Neretvi i Sutjesci. Rat u Jugoslaviji je dobio optenarodni karakter. NOV i POJ su odranije delovali kao jedna iskrcana saveznika armija, a Tito kao komandant prvog drugog fronta" u Evropi. Nemci su nastojali da zadre glavne gradove, vane komunikacije i strateke punktove, naroito jadransku obalu i njeno neposredno zalee. Na osnovu Hitlerovog nareenja od 29. oktobra 1943. nemaka Vrhovna komanda je u jesen i u zimu te i naredne godine planirala i izvela vie operacija u Jugoslaviji, s ciljem da osigura najvanije komunikacije, posebno jadransku obalu, i sprei prodor NOV i POJ u Srbiji. Nemake zimske operacije predstavljale su nastavak jesenjih akcija protiv NOV i POJ, a bile su naroito usmerene na razbijanje njenih koncentracija na Drini i Limu i kontrolisanje saobraajnih veza izmeu doline Save i Jadrana. Prema zamisli taba 2. oklopne armije, zapoete operacije trebalo je kasnije proiriti na srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku, Gorski kotar i Hrvatsko primorje. Nemakim snagama nije uspelo da u limsko-drinskoj operaciji razbiju efektive 2. i 3. korpusa na tlu istone Bosne, Sandaka i Crne Gore, kao to im ni docnije, u krivajskoj operaciji, nije polo za rukom da unite jedinice 3. korpusa sabijanjem njegovih jedinica u dolini Bosne. U borbama s 8. korpusom u srednjoj Dalmaciji i jugozapadnoj Bosni Nemci su uspeli da obezbede odbranu jadranske obale i proire svoje zalee. Krajem decembra 1943. zauzeli su Korulu i Mljet, a januara naredne godine Bra, Hvar i oltu, koje su branile jedinice 26. divizije i Mornarice NOVJ. Teite borbe sve vie se prenosilo u srednju i zapadnu Bosnu, severnu Dalmaciju, Liku i Gorski kotar, Hrvatsko primorje, na Kordun, u Baniju, Cazin-
sku krajinu. Nemakim ofanzivnim akcijama bila je zahvaen i oblast izmeu Kupe i Save, Pokuplja i Turopolja. U ovim zimskim operacijama Nemci su se rukovodili tini da posednu jadransku obalu i oteaju ofanzivna dejstva jedini ama NOV i POJ. Za te nemake ofanzive karakteristino je d su bile sinhronizovane i brze. Prema instrukcijama Vrhovno taba, jedinice NOV i POJ su u jesen i zimu 1943 1 4 94 izbegavale okruenja i razvlaile snagu neprijatelja, napadal njegove bokove, komunikacije i pozadinu, s namerom da m nanesu to vee gubitke u ljudstvu i materijalu. Po zavretku operacija Volkenbruh" jedinice NOV i POJ Sloveniji, organizovane u 7. i 9. korpus, nastavile su d napadaju utvrena neprijateljska uporita, prenosei borbu tajersku i austrijski deo Koruke. Kao neprekidno arite ustanka, Srem je bio meta nemaki i ustakih napada i bezuspenih pokuaja da se narodnooslobo dilaki pokret razbije, a obrazovanje novih jedinica NOV i PO sprei. Marta 1944. prola je kroz jugozapadni Srem 13. legionarska SS-divizija, pustoei sela i nanosei teke gubitke neborakom stanovnitvu. Novoobrazovana 1. umadijska brigada je na putu iz Srbije u Bosnu, iskrvarila u borbi s Nemcima 4. decembra 1943. branei, zajedno s 2. proleterskom brigadom, limski mostobran kod Prijepolja, na kome je palo oko 400 boraca. Kapitulacija Italije takoe je uticala na oivljavanje otpora protiv Nemaca i albanskih kvislinga na Kosovu i Metohiji, ali je taj prostor jo bio pod kontrolom velikoalbanske reakcije. Zalaganjem Nemaca, kvislinke vlade i Centralnog komiteta Druge prizrenske lige za stvaranje SS trupa u Velikoj Albaniji, na Kosovu je formirana SS divizija Skenderbeg", s nemakim komandnim kadrom. Ona je obezbeivala prostor Kosova, zapadne Makedonije i istonog dela Crne Gore. etnike snage u okviru 1. i 2. kosovskog etnikog korpusa delovale su van Kosova, u predelu Gornje Jablanice i na Kopaoniku, revanirajui se albanskoj narodnosti za teror albanskih kvislinga nad srpskim i crnogorskim ivljem, i na taj nain obelodanjujui svoje vienje nacionalnih odnosa u budunosti. Glavni tab Makedonije je teio da prenoenjem borbi u centralni i istoni deo zemlje proiri ustanak, mobilie nove borce, uspostavi saradnju s partizanima u junoj Srbiji i na Kosovu. Plan za februarski pohod makedonskih jedinica donet
JUGOSLOVENSKO
RATITE
1943
je u drugoj polovini januara 1944. na planini Kouf. Makedonsko-kosovska brigada je olakavala napredovanje grupe bataljona i Glavnog taba s krajnjeg juga kroz istonu Makedoniju u pravcu Kumanova i Vranja. Ovaj borbeni pohod izveden je pod tekim vremenskim uslovima. Za 23 dana preden je put od Koufa do Kozjaka, dug oko 400 km, koji je vodio kroz neprohodne planine prekrivene snegom: Belasicu, Plakovicu i Osogovo. Februara 1944. formirana je 3. makedonska udarna brigada. Jedinice NOV i POJ su proirile ustaniko podruje, rasplamsale borbu i pojaale borbeni sastav, ali su ih u prolee 1944. snage 5. bugarske armije odbacile od glavnih saobraajnica prema Grkoj i Bugarskoj. Uviajui znaaj Visa, najisturenije ostrvske take prema Italiji, Nemci su marta i aprila 1944. planirali desant na ovo ostrvo, ali su, svesni svoje vazdune i pomorske slabosti, od njega odustali. Preuzimajui inicijativu, Vrhovni tab NOV i POJ je desantnim operacijama na Mljet i Korulu, aprila, i oltu, maja meseca, sasvim onemoguio nemake planove za napad na Vis. U napadima na ostrva i povlaenju posle izvedenih zadataka u prolee te godine, odluujuu ulogu imali su pripadnici Mornarice NOVJ, koja je sve vie sadejstvovala s kopnenim snagama i oteavala pomorski saobraaj neprijatelja.

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

JUGOSLOVENSKO RATITE 1943.

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

JUGOSLOVENSKO RATITE 3 943

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

z a j e d n i k i Operativni tab za odbranu ostrva Hvara, Braa,

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

*0 NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

You might also like