DRAVA, SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ

Otpor SKJ i naroda Jugoslavije informbiroovskom pritisku doveo je do trijumfa jugoslovenskih komunista, i bio je praen otrenjavanjem od mnogih ranijih zabluda staljinizma. Tome su jo u jeku sukoba doprinosili nizak ideoloki nivo Staljina i Molotova, otkrivanje brahijalne sile kao glavnog metoda ubeivanja, jednom jo iz istorije staljinizma poznatom metodologijom unitavanja protivnika pod vidom ideologije", a u stvari njihovom fizikom likvidacijom i moralnim dezavuisanjem kao pijuna" i agenata, as Gestapoa, a as opet Intelidens servisa, ve kako je kada trebalo; pozivanje zdravih" snaga da svrgnu one koje su se usprotivile vrhovnom recu, uz providno iskoriavanje frustracija nekih bugarskih rukovodilaca i Envera Hode protiv Tita i titoista", na emu se mogao graditi i podsticati ovinizam u jugoslovensko-bugarskim i jugoslovensko-albanskim odnosima. Divinizirani i patologijom svoje veliine optereeni Staljin nije u velikom sukobu 19481953. mogao uopte shvatiti da on nije dominus litis, to jest onaj koji apsolutno odluuje i u komunistikom pokretu Jugoslavije. Samostalni potezi jugoslovenskih komunista jo u prvoj fazi sukoba (odbacivanje jugoslovensko-bugarske federacije koju im je namenjivao; kritiki stav prema sovjetskim instruktorima u vojnim i graanskim ustanovama i slubama; pokretanje istrage i hapenje Hebranga) jo su ga vie iritirali da bezuspeno nasre na integritet KPJ i nezavisnost Jugoslavije. Staljinove glavne ideoloke" optube protiv KPJ nisu odgovarale realnosti. Napadajui KPJ za nacionalizam, Staljin je faktiki ignorisao otpor potinjavanju i eksploataciji dravnog subjekta, nezavisnog i ravnopravnog u meunarodnoj zajednici, jer se ve od rata nije radilo o malom pokretu ili organizaciji koja se moe drati na uzdi. Optube o trockizmu" takoe su oznaavale promaaj, jer ova struja nije postojala u KPJ. to se tie napada u vezi sa

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 3

desnim skretanjima", KPJ bi bolje pristajalo da je kritikovana zbog svoje klasno determinisane politike. Sa 1948, Tito se naao na pijedestalu voe revolucije i otpora staljinskoj hegemoniji. No KPJ nije ostala samo na golom otporu ve je projektovala novu drutvenu organizaciju u zaetku, oktroisanu" odozgo, ali koja je izraavala tenje naroda i najvee mase partijskog lanstva za debirokratizacijom. KPJ je 1952. pretvorena u SKJ. Deo lanstva KPJ nije, meutim, mogao da se snae u tekuim velikim preorijentacijama istorije. U sukobu su bili stari ideali i kultovi (sovjetskog komunizma, Staljina, itd.) s novim idejama, koje su unosile nemir zbog eventualnog gubitka ranijih pozicija. Partija je dinamizirala celokupan ivot, to nije odgovaralo delu komunista koji su bili nauili da rade u duhu direktiva i bez unoenja sebe u njihov smisao. Sukob 1948. doveo je i do rascepa u Partiji koja je punu deceniju uglavnom bila kompaktan organizam. U Partiji je bilo i rukovodeih komunista koji su proli sa rukovodstvom gotovo sav period bitke sa IB iako su t e k o prihvatali poraz Staljina i SKP(b) u sukobu sa Titom i KPJ. Na estom kongresu SKJ, u Politbro nije izabran Blagoje Nekovi. Sa Hebrangom i ujoviem 1948, iji je sluaj bio razliit od Hebrangovog, to se vidi po tome da se on javno pokajao za svoje dranje, ispao je iz rukovodstva jo jedan lan Politbiroa. Nekovi je bio kolebljiv, prema IB (da se ne postupa preotro, defetistiki stav prema borbi l'sluaju napada Crvene armije, itd.). Nekovi je i ranije, 1946, bio kritikovan na Politbirou zbog oportunizma" u vezi s otkupom i politikom industrijalizacije Srbije. Tito je Nekoviev odlazak" stranim novinarima objanjavao time to je vie verovao njima nego nama", na to je Nekovi kasnije regovao da nije ..slepo verovao ni jednima ni drugima". Naknadno nastojei da objasni kako je neosnovano napadan zbog navodno blaeg pristupa sukobu izmeu KPJ i Staljina, on je iznosio da je veina delegata u svojim istupanjima veliala SSSR i druga Staljina". (Svoj referat Josip Broz Tito je zavrio . . . Duboko sam uvjeren da e KPJ. . . svojom nepokolebljivou i jedinstvom, svojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina dokazati da ona nije skrenula s puta te nauke." Delegati ustaju i kliu Tito Staljin. A Rankovi zavrava izvetaj klicanjem Titu, a zatim je uskliknuo: iveo voa i uitelj meunarodnog proletarijata veliki Staljin." M. ilas u svom referatu napada one koji su

 <5 "
0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

primili buroaske lai i klevete o Sovjetskom Savezu i tobonjoj Staljinovoj diktaturi". B. Nekovi u govoru povodom referata M. ilasa govori takoe o ljubavi prema ,,SSSR-u i Staljinu". V. Miunovi navodi citat Staljinovog lanka 0 opoziciji" i kae: Ove rijei druga Staljina, koje imaju opti i duboko principijelni karakter, mogu se primjeniti i na KPJ." E. Kardelj u svom referatu navodi druga Staljina" i zavrava da emo se rukovoditi velikom naukom Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina". B. Kidri u referatu citira na vie mesta Staljinovo miljenje o ekonomskim problemima. P. Stamboli u svojoj diskusiji govori o naem komunizmu kao o komunizmu Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina", koji smo ispisali krvavim slovima na naoj zastavi". M. Pijade u svom referatu na vie mesta citira druga Staljina". B. Nekovi u svom referatu na vie mesta citira miljenje Staljina (ne druga Staljina"), a na kraju ne klie drugu Staljinu" ve drugu Titu". Veina delegata na Kongresu u svojim istupanjima velia SSSR i druga Staljina".) Verbalnim analizama Nekoviev sluaj" se ne moe razumeti. Nekovi nije shvatio sukob 1948, mislei da je re o nekom sporu koji e se ipak razjasniti, a da krivicu za njegovo izbijanje snose uglavnom ujovi i Hebrang. U sukobu koji je izbio, obuzimao ga je strah i neverica u jugoslovenske mogunosti da se KPJ odri. Pred njim je lebdela perspektiva Sibira. Sumnje i nepoverenje u saborce muile su ga i u ratnim situacijama, pa i u onoj 1948. godine. Nekovi se nije slagao sa zaotravanjem u propagandnoj kampanji protiv Rusa", zadravajui kritinost prema ilasu i Moi Pijade to produbljuju sukob s njima. Na Petom kongresu KPJ nije shvatio Tita i njegov metod dobijanja u vremenu da bi se odbio Staljinov napad. Karakteristino je da su britanske diplomate Nekovievom sluaju na estom kongresu pridale malo panje, stavljajui ga u okvir kominformizma" posmatranog u sutini kao vida nelojalnosti meu viim redovima stare garde", koja je ostala sumnjiava prema zapadnim silama i njihovim politiko-ekonomskim institucijama. Posle estog kongresa u Partiji su zapaena strujanja koja su odudarala od njenog ranijeg monolitnog karaktera. Uvoenjem novog metoda idejno-politikog rada KPJ i proklamovanjem njene nove uloge u sistemu vlasti, s uspenim otporom staljinizmu (iji je pritisak bio na izdisaju), te prelaskom na

DRAVA. SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ

3 3 5

decentralizaciju drutveno-politikog i ekonomskog ivota, praenu traenjem novog privrednog sistema za institucionalni oblik samoupravljanja u politiki ivot probijale su pojave nepoznate u prethodnom razvitku. Nalazei se izmeu socijalistikih zemalja, koje jo nisu prekidale propagandni rat protiv Jugoslavije, i Zapada, ije su ideoloke radijacije poboljavanjem odnosa takoe postojale sve upadljivije, SKJ je morao da se bori za svoju ideologiju, samostalnu poziciju, vlastitu interpretaciju i autonomni unutranji razvitak, da se slobodno opredeljuje prema meunarodnim tokovima. Na bazi politike prakse i poetnih promena u drutveno-politikoj strukturi, slobodnija shvatanja i sveija tumaenja drutvenih i poliitikih pojava bivala su sve prisutnija. Mlado lanstvo, koje je stupilo u partiju u vreme borbe protiv Informbiroa, unosilo je nov duh i senzibilitet, nepoznat u ranijoj partijskoj praksi. Daleko vei odjek od Nekovievog dobio je sluaj" Milovana ilasa, lana Izvrnog komiteta i sekretara SKJ. U periodu borbe sa staljinizmom, ilasov udeo je bio vie nego znaajan u teorijskom osmiljavanju sukoba u toku, sutine jugoslovenske revolucije, analize drutvenog bia SSSR, karaktera i perspektive drutvene organizacije Jugoslavije, a posebno uloge i mesta rukovodee subjektivne snage SKJ u politikom sistemu. ilas se naao bez kolebanja na Titovoj strani u sukobu u kome je i sam bio na meti Staljinove kritike, kao jedan od nacionalista" i sumnjivih marksista", a kasnije agenata i faista. Vaio je za najljueg kritiara staljinistikog dogmatizma. U Savremenim temama (1950), ilas se vraao lenjinizmu i naputao deformisani Staljinov marksizam. Kritiki je analizirao zadravanje vlasti u rukama partije a u ime klase, nalazei da je preuzimanje tue uloge u ime privilegija put degeneracije. Za ilasa, vladavina sovjetske birokratije nije imala ni istorijsko ni moralno opravdanje. Birokratija je po njemu razvijala mistini kult drave i dravne tradicije, kao i druge ideoloke i organizacione forme koje su sraunate na zaostalost svjesti i zadravanje svjesti masa. Birokratija poziva u pomo sjeni mrtvih i ve zaboravljenih klasa. Ona je uvijek ovinistika i nacionalistika. . ." ilas je u Borbi od 7. oktobra 1953. do 7. januara 1954. objavio vie lanaka, analizirajui birokratiju, pitanje demokratije, partije, revolucije, cilja, itd. Re je o lancima: Nove sadrine", Jugoslavija", Novi oblici", Male izborne teme",

0 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Vanost oblika', Zakonitost", Za sve", Bez zakljuka", Ima li cilja", Ideal", Opte i posebno", Konkretno", Odgovor", Subjektivne snage", Objektivne snage", Klasna borba", Nove ideje", Savez ili partija", Revolucija". Serija lanaka je ostala nezavrena, jer je ilasov sluaj iznet na Trei vanredni plenum CK SKJ 1617. januara 1954. godine. ilas je zastupao gledite da revolucija mora nai nove ideje i da se, samim tim, ne moe spasiti svojom prolou". ,, . . . Bez tog stvaranja i sama revolucija je breme, slavna tradicija, ali ne i ivot." Polazio je od toga da socijalizam i demokratija idu zajedno, ali da socijalizmu preti birokratija. Nove ideje su uvijek poinjale kao ideje manjine . . . " Slabljenje te uloge, slabljenje monopolizma politikog pokreta nad ivotom drutva to je zahtjev vremena, pogotovu kod nas, u socijalizmu . . ." Lenjmistiki tip partije i drave (diktatura pomou partije) iivio se i mora se iiveti svuda i uvijek im nema ili vie nema uslova za revoluciju, im stvarno pone da ivi demokratija." . . . Nastaviti danas revoluciju znai odricati se njenih preivjelih oblika rada, razvijanja njene sadrine demokratije, kroz nove oblike . . . " Iznete teze su polazile od prevaziene uloge partije, postojanja birokratske kaste i degenerisanog morala rukovodeeg kadra. Okamenjeni mozgovi", profesionalni revolucionari i birokratizovani glavari", uz partiju, koja se bavi svim i svaim, od morala do filatelije", bili su, u ilasovoj verziji, glavna konica drutvenog razvitka. Demokratizaciju politikog sistema on je zamiljao u takvom ustrojstvu drutva gde bi jedne snage, progresivno-socijalistike", na tlu socijalizma" vodile borbu s drugim, manje demokratskim, ,,konzervativno-socijalistikim" snagama, obezbeujui napredak drutva. U krajnjoj liniji, ilas se izjanjavao za politiku revoluciju kao put ostvarivanja radikalne demokratije. U esejistikom tekstu Anatomija jednog morala", objavljenom u Novoj misli, asopisu na elu ije se redakcije nalazio, ilas je podvrgao vivisekciji moral svojih drugova u najviem rukovodstvu ili kasti", kako ju je on procenjivao, koristei motiv enidbe jednog lana kaste" enom koja nije poticala iz iste drutvene sredine i koja u njoj nailazi na bojkot. Potkraj 1953. godine, ilas je jednoglasno izabran za predsednika Narodne skuptine FNRJ. Na Treem vanrednom plenumu CK SKJ (16/17. januara 1954.), ilas je oznaen kao glavni nosilac antisocijalistikih

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 7

pojava. Njegova shvatanja oznaena su kao anarhistiko-liberalistika". Tekstovi su mu osueni kao pamfletistiki". Plenum je zakljuio da ilasovi stavovi znae revizionizam, naputanje naunog socijalizma i gubitak vere u istorijsku ulogu radnike klase i njeno stvaralatvo. Po Titovoj oceni na plenumu, njegove teze vodile su anarhiji" i strahovitoj neizvjesnosti". Tito se u jesen 1953. saglasio da ilas nastavi s pisanjem, iako se ni tada nije slagao sa izvjesnim stvarima". Ali, videvi da ilas produuje tim pravcem, pa ak i zaotrava" stvari u lancima, morao sam energino i otro reagovati i traio sam da se njegovi lanci smjesta dalje obustave, da se ne tampaju, dok se ta stvar ne rijei na naem najuem forumu Saveza komunista". Iako je ilas znao za Titovo negativno miljenje, objavio je lanak u Novoj misli, na brzinu", raunajui da sprei lanove rukovodstva da diskutuju ,,na ravnopravnoj nozi i s nekim punim pravom protiv njegovih idejnih i drugih postavki, u kojima on napada birokratiju, ili bolje rei gdje juria na otvorena vrata u pogledu likvidacije birokratije kod nas. Za Tita je Savez komunista bio odgovoran za ostvarenje tekovina revolucije, smatrao je da nema prave demokratije bez socijalizma ni socijalizma bez demokratije", dok je ilas ispovedao apstraktnu demokratiju". Tito je napao ilasa da je van stvarnosti i da ne zna u emu je sutina razvitka socijalizma. Za njega ne postoji radnika klasa. Prema Titu, njegova shvatanja su revizionizam", a njegove ideje vode u anarhiju. Izvore uticaja koji su opredeljivali ilasove stavove nalazio je u njegovoj odvojenosti od sadanje stvarnosti", a na drugoj strani u uticajima sa Zapada. Njegov revizionizam smatrao je onim najgoreg tipa reformistikim oportunizmom". Glavni ilasov kritiar, Edvard Kardelj, oznaio je njegove ideje kao Berntajnove, iako ilas po vlastitom kazivanju nije itao Berntajna. Okarakterisao je ilasove ideje kao meavinu anarhizma i buroaskog liberalizma. Kardelj je negirao ilasovu tezu o demokratiji", kao pokretau istorijskog procesa, ime je sasvim odbacio partiju kao pokretaku snagu socijalizma. Nije se sloio ni sa ilasovom tezom o tome da je Jugoslavija posle rata imala birokratski sistem, smatrajui da su birokratske forme koje smo primenjivali u prvim godinama borbe za Petogodinji plan bile progresivne i u ono vreme jedino mogue". Kardelj je na plenumu izneo teze

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

koje je ilas iznosio u razgovoru s njime: da je Tito nosilac birokratizma i da se on mora kad-tad sukobiti sa njim; da se Rankovi i Kardelj zapravo slau sa njim, ali da su oportunisti", da u nas ve nastaje neka vrsta socijalistike levice"; da se ne moe iskljuiti da se kod nas razviju dve socijalistike partije. V. Dedijer je ukazivao da je ilas 22. decembra 1953. jednoduno izabran za predsednika Narodne skuptine, a da je on najvei deo svojih lanaka objavio pre tog izbora, to nije uticalo da se on predloi, podri i ak u delu novina oznai kao ovek koji je svojim antistaljinistikim stavom zasluio tu visoku funkciju. ilasove koncepcije bile su u sutini proizvod oveka koji je do napada Informbiroa strasno sledio staljinistiki pravac razvitka, da bi postao njegov najnemilosrdniji kritiar. Posle sukoba sa Staljinom, ilas vie nije verovao da se moe izgraditi neki trei put zasnovan na radnikim savetima i uticaju radnike klase. Pretpostavljao mu je idejni pluralizam. Ideologiju lenjinizma je na plenumu smatrao prevazienom, dok se i dalje zaklinjao na vernost marksizmu. ilas je na plenumu ostao pri svome stavu da je Savez komunista glavna smetnja socijalistikom, demokratskom razvitku u Jugoslaviji, ukoliko ne bi bio reorganizovan. Obraunavajui se s ilasovim koncepcijama, plenum je istakao da je jaanje vodeeg uticaja radnike klase glavno oruje protiv birokratskih tendencija. Rukovodee partijsko telo je nalo da je ilasovo istupanje bilo protivno liniji usvojenoj na estom kongresu, da su njegova shvatanja unela zabunu u javnost i nanela ozbiljnu tetu SKJ i interesima zemlje. ilas je iskljuen iz Centralnog komiteta, udaljen sa svih drugih funkcija u SKJ i kanjen poslednjom opomenom. Kasnije e, zbog antipartijske i antidravne delatnosti, ilas biti uhapen i posle osude upuen na izdravanje kazne u Sremsku Mitrovicu. Slanjem rukopisa u inostranstvo doi e pod udar nove odredbe krivinog zakonika (poznata kao Lex ilasiana", kako su je nazivali u inostranstvu). Nizom radova koji su objavljeni na Zapadu (Nova klasa", Nesavreno drutvo", Razgovori sa Staljinom" i drugim) ilas je preao na antikomunistike pozicije. Snage antikomunizma u svetu koristile su, i danas koriste, ilasove stavove u borbi protiv komunistike ideologije i prakse.

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 3 9

Plenumi SKJ posle estog kongresa bavili su se sprovoenjem generalne linije koja je na njemu usvojena. U tumaenju odluka ukazivalo se na znaaj usmeravajue uloge SKJ i praktinog rada komunista, uz napomenu da je u novim odnosima drukiji samo nain izraavanja te uloge. Smatralo se da partija mora da zadri vodeu ulogu u drutvu iz vie vanih razloga: dalji razvitak socijalizma, prikriveno prisustvo starih snaga, zraenje tuih ideolokih i politikih uticaja, birokratska shvatanja socijalizma. Uz borbu za prilagoavanje novim uslovima rada i organizaciono-politiko sreivanje sopstvenih redova, od lanova SKJ traili su se pojaani napori za proirivanje radnikog samoupravljanja i suzbijanje mikrobirokratskih diktatura rukovodeih ljudi (verhuki") po preduzeima. Na drugoj strani, SKJ se u svojim dokumentima borio protiv sistema uravnilovke", protiv uskih, grupakih i regionalnih interesa, a zalagao za modernu tehnologiju, radnu disciplinu, uvanje drutvene imovine. SKJ i njegova politika prema selu bili su pod udarom pristalica starog zadrunog sistema, kao i sitnosopstvenike stihije zemljoradnika uverenih u svemo privatnih malih poseda. U okviru nove politike prema selu, CK SKJ se izjanjavao za poboljavanje materijalne i agrotehnike osnove poljoprivrede i za razvijanje to demokratskijih oblika povezivanja individualnih proizvoaa s drutvenim sektorom. Za relativno kratko vreme, od 1950. do 1954, uspostavljenje institucionalni poredak samoupravljanja, ali on nije uspeo da novim privrednim sistemom istisne dravu iz privrede. Samoupravna ljutura je dugo egzistirala bez mogunosti radnika i radnih kolektiva da odluuju o sutinskim pitanjima planiranja, akumulacije, investicione politike, raspodele, razmene. Dravni i partijski vrh je kreirao samoupravni sistem, ali je drava i dalje odluivala o bitnim privrednim pitanjima. Samoupravljanje se primenjivalo u preduzeima, ali nije obuhvatalo globalnu strukturu drutva. Oigledno da koncepcija celovitog samoupravljanja jo nije bila sazrela, dok je, na drugoj strani, dug proces poput samoupravne transformacije drutva traio vremena, znanja, privikavanje svesti na nove odnose, ak njeno revolucionisanje, i savlaivanje otpora u partijskom organizmu, koji je bio apsolutni incijator svih promena. Antibirokratska revolucija" zapoeta u Jugoslaviji u procesu sukoba sa Stalji-

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nom izazivala je otpore u vrhu same partije koja ju je kreirala, ali i u masama partijskog lanstva koje je sa uznemirenou gledalo na dinamian proces ispunjen znatnim neizvesnostima. Partijska linija u izgradnji samoupravljanja morala je da se probija izmeu suprotnih stanovita: onih po kojima je proces promena bio suvie brz, i onih radikalnijih, koja su poivala na nepoverenju prema tzv. doziranju s vrha. Nisu iezavala shvatanja da bi samoupravljanje trebalo zadrati samo na sektoru privrede, ne prenosei ga u ostale sfere drutvenog ivota, posebno ne u javne slube". Takvim samoupravnim pelcovanjem" drutvo bi se dovoljno demokratizovalo, umesto da mu se univerzalnom reformom ugroze sami temelji. Ova shvatanja, koja e postati stalna pratea pojava daljeg drutvenog razvitka na samoupravnim osnovama i kasnije se ispoljavati u zaotrenijem vidu, nisu jo dovodila u pitanje monolitnost partije kao rukovodeeg inioca u drutvu. Iza zahteva za brim razvitkom samoupravljanja ostajao je strah od zaletanja" u nepoznato i podravanja anarhije. Na usporavanje tempa znaajno su uticali poetno sreivanje odnosa sa Sovjetskim Savezom posle Staljinove smrti i istupanja Milovana ilasa, oznaena kao anarhoidna. Deo rukovodeih snaga u SKJ strahovao je i od dejstva razmaha privatne inicijative, koja se nije mirila sa socijalistikim ureenjem, stalno traei nove prodore, kao i ispoljavanje rezerve prema slobodnom tritu s gledita njegovog doprinosa restauraciji starih svojinskih odnosa. U razvitku samoupravljanja, ove rezerve izraavale su se u stalnom koenju slobodnijeg privreivanja preduzea i u strahovanjima da e bez administrativne intervencije u drutvu i privredi kapitalizam i neobuzdana konkurencija provaliti, dovodei u pitanje tekovine socijalizma u Jugoslaviji. Zadravanju dravne intervencije i centralizma naruku su ile i nepovoljne okolnosti pod kojima je sistem samoupravljanja konstituisan i koje su pratile njegove prve korake. Izvestan broj komunista, iako na reima antistaljinistiki nastrojen, i dalje je razmiljao o drutvenim pojavama na nain karakteristian za administrativni socijalizam. Strah od drutvenih raslojavanja naroito je obuzimao slojeve naviknute na egalitarna shvatanja, nastala u revoluciji i u siromatvu ranog socijalizma", kada se nije znalo za vee drutvene diferencijacije, ako izuzmemo naturalne privilegije koje su uivali a u

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 1

procesu demokratizacije sami osudili rukovodei komunisti. Prvobitna koncepcija socijalizma ostala je tako duboko ukorenjena u svesti komunista i graana da se pripadnici starijih generacija od nje ak i danas teko oslobaaju. Pojmovi jednakosti", solidarnosti", rtve" imaju za njih politiku i moralnu neprikosnovenost, ine meru svih mera, vid su izneveravanja ili potvrivanja ideja iako nije re o humanistikim kategorijama koje se u drutvu pretpostavljaju, ve o deformisanim vienjima pod kojima se pravda parazitizam, uravnilovka, priznavanje zasluga", itd. Dogaaji u Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956. s destaljinizacijom u SSSR-u, uticali su na SKJ da ponovo pokloni panju dinaminijem razvitku samoupravljanja i potiskivanju dravne regulative iz privrede i drutvene organizacije, u pokuaju da time doprinese prevazilaenju krize u komunistikom pokretu. Samoupravljanje je u ovoj fazi dinamizirano materijalnim snaenjem komune i preduzea radi poveavanja produktivnosti rada, kao i sazivanjem Kongresa radnkih saveta 1957, koji je dao opti politiki podsticaj njegovom daljem jaanju. Ideja o stvaranju komune kao osnovne elije drutva u sistemu socijalistike demokratije sazrevala je u rukovodstvu Saveza komunista Jugoslavije s razvitkom prvih formi samoupravljanja. Komuna je bila zamiljena kao jedinica dravno-politikog sistema", s tim da se razvija vie kao drutveni nego dravni organizam. Pravni osnov razvijanju samoupravljanja van privrede bio je postavljen ve Zakonom o narodnim odborima marta 1952. i Ustavnim zakonom, a politiki osnov na estom kongresu SKJ i etvrtom kongresu SSRNJ. Ovaj drugi skup zaloio se za razvijeniju samoupravnost u oblasti prosvete, zdravstva i socijalnog osiguranja. Komuna je prema koncepcijama SKJ imala da postane osnova drutvenog samoupravljanja. Uspostavljanje komunalnog ureenja bilo je praktian pokuaj oivljavanja Marksove ideje da se lokalni organi vlasti razviju kao asocijacija neposrednih proizvoaa, udruenih na teritorijalnoj osnovi. Pripreme za uvoenje komuna poele su krajem 1954. Komunalni sistem je zahtevao sasvim drukiju administrativno-teritorijalnu podelu od one koja je do tada bila na snazi u Jugoslaviji. Optine su teritorijalno uveavane, postepeno preuzimajui poslove srezova, tipinih organa administrativne vlasti. Prema podacima sa Sedmog kongresa SKJ, umesto 351 sreza i grada s poloajem sreza, koliko ih je bilo do

3 4 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

1. septembra 1955, obrazovano je svega 107 srezova, dok su 4.052 optine reorganizovane u svega 1.479. Komunalni sistem poeo je da funkcionie septembra 1955. Lokalni organi vlasti sticali su vei uticaj na privredu svoje teritorije. Sistem raspodele dohotka izmeu drave i privrednih preduzea, izrazito dvojnog obeleja", davao je pravo lokalnim organima vlasti da zahtevaju njihovu dobit, ime se komuni namenjivala uloga nosioca dela proirene reprodukcije. U procesu decentralizacije upravljanja privredom, raniju ulogu saveznih i republikih organa u odnosu prema preduzeima dobijale su komune. Njihovi organi uticali su na imenovanje rukovodilaca preduzea i dobijali pravo na uee u dobiti. No drava je raspolagala gotovo trima etvrtinama ukupnih sredstava za investicije u saveznom, republikim i lokalnim investicionim fondovima, tako da je pretean deo sredstava i dalje bio van komune i privrede. Radniko samoupravljanje se razvijalo uz protivureja. Kruti centralizam je ugroavao samoupravljanje, a decentralizacija interese ire drutvene zajednice. Ui lokalni interesi ispoljavali su se naroito u investicionoj politici. Praksa je pokazivala da je komunalni razvitak praen nizom negativnih fenomena i promaaja, poev od objektivne nejednakosti u startu buduih komuna (nejednaki uslovi privreivanja"), pa do tendencija ka autarhiji i krnjenju samostalnosti preduzea. Teritorijalizacija kapitala" vodila je i neracionalnim investicionim odlukama, koje su imale za posledicu, po terminologiji SKJ, politike fabrike", a iji su inspiratori nemilosrdno eksploatisali staru sklonost centra ka podravanju ve osnovanih nerentabilnih preduzea. Posle prelaska na komunalno ureenje, Partija je kritikovala izroavanje komune u zatvoren politiko-ekonomski organizam. Izvrni komitet CK SKJ uputio je februara 1958. pismo partijskim rukovodstvima i lanstvu o deformacijama koje su uzimale maha, naroito se oitujui u promaenim ulaganjima i odustajanju od saradnje u privredi. Pismo Izvrnog komiteta podvrgavalo je kritici nedovoljnu efikasnost borbe komunista za demokratske odnose, kao i samozadovoljstvo dela rukovodeeg kadra. lanstvo SKJ je upozoreno na rasipanje drutvenih sredstava, ogreenja o radni moral, luksuzan ivot (zloupotreba slubenih kola, banketomanija, uestalost proslava, jubileja, i si.). Partija se u uslovima samoupravnog razvoja prvi put

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 3

susrela i s pojavom obustave rada". Oko 4.000 rudara Trbovlja trajkovalo je 1958. zbog niske cene uglja. Rudari su prethodno traili da se rei pitanje cena uglja i faktiki uredi poloaj radnika u privrednom sistemu, ali kada se rukovodstvo Slovenije ogluilo na njihove zahteve, stupili su u trajk. Proces izroavanja komuna tekao je nasuprot verbalnoj kritici SKJ, nalazei osnove u samom sistemu, odnosno u snagama koje su nadjaavale protivnike decentralizacije. Optinske oligarhije (makrodiktature") su sve vie nastupale sa pozicija vlasti, izolacionistiki prilazei problemima ire zajednice, ogrezle u vlastitom egoizmu, bez planiranja. Klasina vlast se sve vie razmahivala na raun samouprave kao dekora. Graani su se mogli uveriti u nemo prilikom ostvarivanja prava. Time se u sutini rano poela kompromitovati odgovornost prema institucijama politikog sistema. Zatvaranjem komuna labavila se celina zajednice, a na drugoj strani narastale tendencije autarhije i stavljanja pod svoje preduzea, krnjenjem njihove samostalnosti. Prava radnika ugroavana su simbiozom ekonomskog, politikog i upravnog vrha komune, specifinog vida optinskg (lokalnog) birokratizma, koji poznaje sve vidove veza, od interesnih do nepotizma. Decentralizacija je tekla u dva pravca: s jedne strane smanjivali su se savezni organi uprave i administrativni aparat, a s druge se vrila decentralizacija poslova u preduzeima. Savezna uprava je 1948. imala 47.300 slubenika, a 1956. svega 10.328. U nekim preduzeima je 1955. poelo osnivanje pogonskih saveta. Razvoj samoupravljanja trebalo je da dobije podstrek od Kongresa radnikih saveta, odranog 2527. juna 1957, na sedmogodinjicu Zakona o radnikim savetima. Meu najvanijim stavovima i preporukama Kongresa radnikih saveta isticali su se oni o jaanju demokratizma u odluivanju i o smelijem ureenju pogonskih radnikih saveta. Kongres se izjasnio za odlunije reavanje pitanja obrazovanja proizvoaa, dovoenje u sklad optih i linih interesa, osiguravanje raspona zarada prema strunosti i produktivnosti rada. Jedna od preporuka Kongresa predviala je da se radnim kolektivima omogui, na bazi jedinstvenih pravila, slobodnije i samostalnije ureivanje unutranjh odnosa i uslova rada. U osnovi, trailo se osloboenje preduzea od dravne kontrole, izmenom naina obrazovanja i raspodele njihovih prihoda, i objektivnije odreivanje nji-

3 4 4

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

hovih obaveza prema zajednici. Idejno-teorijski pogledi ili su ispred stvarnih promena. No pitanje dubljeg menjanja sistema (koje je ukljuivalo proirenu reprodukciju, planiranje, trite i cene, devizni reim) nije razmatrano. Drava je i dalje raspolagala trima etvrtinama investicionih sredstava. Nagraivanje po neposrednom uinku zapoelo je tokom 1959. i 1960, a u nekim kolektivima jo 1957. i 1958. Sindikati su bili jedan od glavnih nosilaca ovih stremljenja u raspodeli. S. Vukmanovi je, s njemu svojstvenim dinamizmom, podsticao razvoj samoupravnih odnosa, stojei na elu Sindikata. Krajem 1957. i poetkom 1958. u Saveznoj narodnoj skuptini usvojeni su zakoni na osnovu kojih su privredne organizacije, odnosno samupravna tela, dobile ire prava u raspolaganju ostvarenim dohotkom. Promene u drutvenim odnosima nisu se ograniavale na oblast privrede, nego su postepeno obuhvatale celokupan ivot zajednice. Organi upravljanja s izvesnim samoupravnim pravima uvoeni su od 1957. i u ustanovama javnih (drutvenih) slubi. Saveti i upravni odbori (uprave) u prvoj fazi su bili organizacioni oblici drutvenog upravljanja na podruju kulture, nauke, prosvete, zdravlja, socijalne politike. Idealizacija se sukobljavala sa stvarnim odnosima koji se nisu dali normirati. Rezultati empirikih istraivanja u vreme prelaenja na drutveno upravljanje u javnim slubama otkrivali su odluujui uticaj dravne vlasti na rad tih organa. Deformacije su nastajale zbog prenoenja privrednog tipa samoupravljanja u ove specifine slube. Sistem budetiranja zamenjivan je sistemom samostalnog finansiranja ustanova drutvenih slubi, koji je, sutinski gledano, u ovoj fazi ipak bio tek drukiji vid budetiranja. Princip dohotka prmenjen je 1961. i u ustanovama drutvenih slubi. Otpor ovom principu nije uvek bio naelan, nego izazvan njegovom vulgarnom primenom, odnosno zanemarivanjem osobenosti nekih od tih slubi. Prvi oblici drutvenog samoupravljanja poeli su da se uvode i u upravu. Ranije planiranje zamenjeno je elastinijim drutvenim planovima osnovnih proporcija (jednogodinjim, do 1956. i petogodinjim 19571961). Udruivanje privrednih organizacija ostvarivano je preko strunih i poslovnih udruenja i komora, a na drugoj strani integracijom kao oblikom podele rada, poveanja proizvodnje, specijalizacije i prevazilaenja lokalnih okvira radi uspostavljanja jedinstva privrede. Zbog monopolistikih tenji, kao i

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 5

regionalnih, lokalnih i drugih parcijalnih interesa, uprave preduzea izbegavale su da integracijom rue republike i komunalne mee. Pored toga, administrativna i politiki forsirana integracija davala je takoe negativne rezultate naruavajui samoupravne odnose. Sedmi kongres SKJ, odran u Ljubljani od 22. do 26. aprila 1958, analizirao je razliite oblike razvijanja socijalistikog bia" jugoslovenskog drutva posle estog kongresa. Izjasnio se za prenoenje brige o proirenoj reprodukciji na radne kolektive i za raspodelu dohotka u radnim jedinicama. Podrao je ranije usvojene mere o ekonomskoj politici u vezi s veim ulaganjima u preraivaku industriju i poljoprivredu, s rekonstrukcijom i proirenjem industrijskih kapaciteta. Kongres je usvojio Program SKJ, trei posle Vukovarskog kongresa, na kojem je posebna komisija radila vie od godinu dana. Njegov nacrt iznet je na javnu diskusiju poetkom 1958. Program je sadrao analizu meunarodnog razvitka, poglede jugoslovenskih komunista na savremene procese u svetu, kao i ekonomske i politike osnove socijalistikog ureenja u Jugoslaviji. U njemu su sumirani stavovi o meunarodnim odnosima i drutveno-politikoj i idejnoj ulozi Partije i drugih organizacija u uslovima samoupravljanja. Po svom karakteru, Program je bio teorijski dokument, pisan s antidogmatskih i antibirokratskih pozicija. Polazio je od zahteva za samokritinou, od. nepomirljivosti prema dogmatizmu i od vernosti revolucionarnom stvaralakom duhu marksizma". Sr ovog stava sadrana je u poslednjoj reenici Programa: Nita to je stvoreno ne sme za nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevazieno i da ne bi ustupilo mesto onome to je jo naprednije, jo slobodnije, jo ljudskije." Mada teoretski dokument, Program Saveza komunista Jugoslavije je u IX glavi sadravao konkretne zadatke u oblasti privredne, socijalne i kulturne politike. Prvi put u komunistikom pokretu, Program je u celovitom teorijskom obliku podvrgao bespotednoj kritici staljinizam, shvatajui ga kao svojevrsnu deformaciju socijalizma, reafirmiui i dalje razvijajui Marksova i Lenjinova shvatanja o dravi i diktaturi proletarijata. Napadajui dogmatizam, Program nije tedeo ni socijaldemokratski revizionizam. U Programu je razvijena koncepcija socijalizma kao svetskog procesa, suprotno staljinistikom shvatanju koje je socijalizam poistoveivalo sa zemljama u lageru. Na odumiranje drave se gledalo kao na

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jedno od fundamentalnih pitanja socijalizma, s obzirom na opasnosti od etatistiko-birokratskih izroavanja. Program SKJ su estoko napale staljinistike snage u svetu. Prezidijum CK KPSS je s potpisom Nikite Hruova pisao jugoslovenskom rukvodstvu i odbacivao navodne klevete sovjetske partije u Programu, kao revizionistike, u sutini berntajnovske tvrdnje o mogunostima mirnog prelaska iz kapitalizma u socijalizam. Pravda 9. maja 1958. podvrgava otroj kritici jugoslovensku politiku i praksu. U sreditu napada Pravde nalazio se Tito. Sedmi kongres i Program direktno su vezani za navodnu prodaju jugoslovenskih komunista Amerikancima. Razmere i estina kampanje koja se povela protiv SKJ nisu bile u proporciji sa Programom SKJ, kao programom jedne nacionalne partije, bez obzira na njegov naelni znaaj. Napadi su dolazili i iz Pekinga. Oigledno je da su staljinistike struje u obe socijalistike zemlje preko Programa jugoslovenskih komunista prebijale svoje raune i sukobe. SKJ je, nezavisno od ovih kritika i napada, sintetizovao iskustvo samoupravnog razvitka Jugoslavije, osam godina posle uvoenja socijalizma. Osnovni stavovi ovog dokumenta nadiveli su vreme donoenja svojom principijelnou, bez obzira to se u savremenoj praksi Program retko navodi i to kao istorijski dokument iz prolosti, iako svojom antidogmatskom sadrinom predstavlja inspiraciju za traenje demokratskih i humanistikih reenja u razvoju socijalizma. Ideje Programa SKJ ile su ispred tadanjih drutvenih odnosa u Jugoslaviji. Drava je u vreme njegovog donoenja imala vladajuu ulogu u drutveno-ekonomskoj sferi. U politikom sistemu dolo je do irenja institucionalnih okvira samoupravljanja (samoupavljanje u javnim slubama, itd.), ali bez znaajnijih promena tih odnosa. Uloga SKJ postajala je sve sloenija zbog rasprostiranja samoupravljanja gotovo na sva drutvena podruja, prelaska na sistem dohotka i tekoa u ekonomskom razvitku zemlje. Brojni problemi koji su iskrsavali u ovoj fazi nisu bili prvenstveno praktino-politike, nego politiko-idejne prirode. Naela su postojala odranije, ali je praksa oteavala njihovo sprovoenje ili je pak otvarala nova pitanja. U takvoj situaciji javljala su se miljenja da u sistemu samoupravljanja slabi drutvena uloga SKJ, da je zavladala stihija, da u politikom ivotu deluje vie paralelnih tela i organizacija; ta miljenja su pothranjivala

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

d'i

birokratske ideje o ponovnom pretvaranju SKJ u faktor vlasti". Nosioci ekstremnih shvatanja suprotne vrste poricali su svaku potrebu organizovanosti i idejno-akcionog jedinstva komunista. Nova ekonomska politika, od 1955. godine, nastojala je da osigura skladniji privredni razvoj posle naporne industrijalizacije. Predsednik Tito je, govorei u Karlovcu jula 1955, nago vestio nov ekonomski kurs Partije, zasnovan na shvatanju da jedna generacija ne moe da nosi sav teret izgradnje socijalizma a ne oseti bar neke rezultate svojih napora. Ova ideja, formulisana na proirenoj sednici Izvrnog komiteta CK SKJ 28. septembra 1955. oznaavala je poetak naputanja politike stezanja kaia", poetak smanjivanja investicija, usklaivanje proizvodnje i breg razvoja nerazvijenih podruja. Razmatranjem ekonomske situacije, istaknuta je teka privredna situacija koja se ogledala u proizvodnoj stagnaciji, loem stanju poljoprivrede, neraspoloenju radnika zbog stanja na tritu. Tada je S. Vukmanovi isticao da napete investicije, pri izdacima od 48% dohotka za armiju, idu nautrb standarda, uslovljavajui niske zarade radnika. Svake godine prirast u privredi je dostizao 300.000 radnih mesta. Radilo se skupo, uglavnom manuelnom snagom". Ve tada je zapaeno da je seljak imao sv.e beneficije, jer nije bio oporezovan, dok je kao radnik bio plaen i koristio preimustva fabrikog radnika. Izlaz iz situacije koju je Kardelj oznaio kao kritinu situaciju u privrednom razvitku" traio se u obustavi gradnje kljunih objekata, smanjivanju investicija, usmeravanju na proizvodnju dobara za potronju (na preraivaku industriju i poljoprivredu), jednom reju, na racionalniju investicionu politiku. Smanjivanje obima investicija znailo je i usporavanje priliva radne snage. Kardelj se na pomenutom plenumu pitao moemo li kao socijalistika zemlja dalje vriti pritisak na radnog oveka i upropastiti politiki kapital Partije u masama? Stalo se na gledite da se razvoj industrije uspori, da se menja duh izgradnje kljunih kapitalnih objekata, poveava poljoprivredna proizvodnja, razvija laka, preraivaka industrija, opredeljuje za podizanje standarda. Ovaj zaokret bio je uslovljen i uoavanjem poveavanja disproporcije izmeu investicija i fonda potronih dobara, a na drugoj strani i disproporcije u strukturi investicija. Tako se sa sela godinje regrutovalo 160.170 ljudi za privredu, optereujui potrone fondove. Podravanje decentra-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

lizacije u skladu sa samoupravljanjem nastavljalo je da tee u znaku straha od anarhije u proizvodnji i na tritu. Tenju za veim materijalnim ulaganjima u poljoprivredu poelo je da prati ukljuvanje individualnih seljakih gazdinstava u razne oblike drutvenog privreivanja, njihovo kooperativno povezivanje s optim zemljoradnikim zadrugama i dravnim poljoprivrednim dobrima, podsticanje ekonomskih formi privreivanja. Posle due stagnacije, privreda je dobila polet 1955. Izvori privredne ekspanzije koja je nastupila narednih godina nisu se ipak nalazili samo u stimulativnijem sistemu samoupravljanju ve i u nizu drugih povoljnijih unutranjih i meunarodnih okolnosti: krediti od zapadnih zemalja, intenzivnije spoljnotrgovinske veze i ukljuivanje Jugoslavije u svetsku razmenu, plasiranje robe na trite socijalistikih zemalja, politika ekstenzivnog razvoja. Nalaenje sredstava van Jugoslavije bilo je karakteristino za Jugoslaviju od prvog dana osloboenja u raznim oblicima (reparacije, pomo Unre, krediti zapadnih zemalja, pomo SAD u hrani za vreme pritiska IB, itd.). Na ime reparacija stizali su kompletni ureaji za neke fabrike (za fabriku Ivo Lola Ribar" u elezniku, za Elektroindustriju u Niu, itd.). Visoke stope industrijskog rasta dovele su do pretvaranja industrije u vodeu privrednu granu, do razvijanja novih grana privrede, proirenja uvoza, eksploatacije novih energetskih i sirovinskih izvora. Ekspanziju privrede pratila je ekspanzija zaposlenosti. Od gotovo 3.400.000 zaposlenih 1963, oko milion je radilo samo u industriji. Brz porast potronje i ivotnog standarda naroito je doao do izraaja od 1957. do 1963. Poljoprivreda je tehniki opremljena, a zemljini fond socijalistikog sektora povean na preko milion hektara. Kao rezultat toga, poljoprivredna proizvodnja je porasla za preko 40%; ali, nezavisno od ostvarenih uspeha, nije uspevala da podmiri potrebe domae potronje. Privredna reforma 1961 (minireforma"), koja je trebalo da razrei vorno pitanje raspodele drutvenog proizvoda izmeu privrednih organizacija i drave, izvedena je polovino i na kompromisnoj osnovi, zbog otpora dela rukovodee strukture i trajnog straha od zakona slobodnog trita, za sudbinu akumulacije van dravne kontrole, i od neposrednih proizvoaa kao nosilaca investicionih odluka (straha da radnici ne pojedu akumulaciju"). Za reformu su se zalagali Kardelj, M. Popovi,

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 4 9

S. Vukmanovi i mnogi drugi, ali je ona imala ne manje protivnika u vrhu partije i drave. M. Popovi, vatreni pobornik reforme, izjednaavao je ovu sa 1948; govorio je o njoj kao o renesansi socijalizma, sahrani dravnog socijalizma i kapitalizma. Snage u SKJ koje su probijale put samoupravljanju privremeno su se povukle u razdoblju opadanja privrednog poleta, koje je nastupilo 19611962. Porast linih dohodaka iznad produktivnosti rada i smanjivanje stope privrednog rasta davali su municiju kritiarima dohotka". Izvrni komitet SKJ zaloio se, u svom pismu lanstvu 1961, za nii rast dohotka. Partijske snage konfrontirale su se oko pitanja zaustavljanja daljih drutvenih promena, odnosno produbljivanja samoupravljanja i proterivanja" drave iz sfere privrede i drutva. Negativne pojave koje su pratile samoupravni preobraaj i otvaranje Jugoslavije prema inostranstvu, ukljuujui dejstvo trinih zakonitosti, konzervativne snage su iskoriavale kao argument da zemlja ide u pravcu anarhije i dezintegracije sistema, nasuprot protagonistima deetatizacije, koji su zastoje i deformacije objanjavali preivelom ulogom drave u privredi i drutvu. Postojee suprotnosti umnoavao je i nepovoljan ekonomski razvoj. Posle privrednog poleta nastao je zastoj 19611962. Nerazvijeno drutvo optereivale su skupe investicije i potronja iznad stvarnih mogunosti. Proirena sednica Izvrnog komiteta CK SKJ od 1416. marta 1962. razmatrala je ove slabosti, analizirajui rad SKJ i politike i ekonomske probleme s kojima se zemlja sukobljavala. Pokazalo se da partijsko rukovodstvo nije jedinstveno u pogledu pravaca budueg razvitka Jugoslavije, ali izmeu nosilaca razliitih koncepcija nije dolo do raiavanja odnosa, ve do kompromisa. Usvojeni zakljuci polazili su od organizacionog i idejno-politikog uvrivanja SKJ, odstranjivanja slabosti iz rada samoupravnih organa, potovanja zakonitosti i zaotravanja odgovornosti politikih rukovodilaca i dravnih organa. Izvrni komitet CK SKJ zakljuio je da se preduzmu mere za stabilizovanje privrede. Ista pitanja razmatrana su krajem marta na sednicama IK CK republikih saveza komunista. Najotriju kritiku tadanjih zastranjivanja dao je Josip Broz Tito na mitingu u Splitu maja 1962. Ogromna masa graana Splita i okoline dala je plebiscitarnu podrku Titu. U novom govoru odranom na beogradskom sajmitu Tito je, meutim, ublaio

0U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otricu svoje kritike. Oigledno da je odnos snaga u vrhu rukovodstva uticao na Tita da prihvati privremeni kompromis. Na pomenutoj sednici Izvrnog komiteta odlueno je da se partijsko lanstvo pismom upozna s prihvaenim stavovima i neposrednim zadacima. Od komunista je traeno da pre svega, zavedu red u svojim sopstvenim redovima, da se odluno oslobode nedozvoljenih postupaka u korist ,snaga preduzea', ,svoje' komune, republike itd., jer je to upravo potkopavalo sistem samoupravljanja". Istovremeno se ukazivalo na pojave nelojalne konkurencije, lokalistika shvatanja, egoistiku zaslepljenost pojedinaca i grupa, komercijalizaciju i spekulativne poslove. Konzervativno-birokratske snage u SKJ videle su u ovim zastranjivanjima opasnost za socijalistiki poredak; na drugoj strani, nosioci samoupravnog kursa nalazili su da je preobraaj drutva na samoupravnim osnovama spor i nedosledan. Partija se kretala izmeu ovih suprotnosti, koje su bivale sve zaotrenije. Privremeno reenje sukoba naeno je u kompromisu snaga koje su zahtevale razvijanje samoupravljanja i onih koje su se zalagale za njegovo ograniavanje u ime spasavanja drutva od anarhije. Usmeravajua uloga SKJ obezbeivala se nastojanjem da se uklone nagomilane negativne pojave, oivi privreda, ojaa samoupravljanje i njegova materijalna osnova. U praksi je dolazilo do pojave funkcionalnog dupliciteta" i nerazgranienosti izmeu SKJ i organa samoupravljanja. Razgraivanje administrativno-centralistikog sistema nije podrazumevalo i bre zamenjivanje starih organa podobnim institucionalnim i integrativnim oblicima. U postojeem sistemu odluivanja nisu bile otklonjene pojave depersonalizacije odgovornosti. Organizacija samoupravljanja na viim nivoima izgraivala se sporo i nedosledno. Duh samoupravnog socijalizma paralisale su snage birokratije. Sluajevi mehanikog i vulgarnog primenjivanja samoupravljanja kompromitovali su njegovu sutinu. Kolektivno odluivanje u operativnim poslovima ozbiljno je dovodilo u pitanje efikasnost rada. Drutveno-politike organizacije u ovoj fazi bile su slaba podrka SKJ, jer su neke od njih praktino gubile masovnu osnovu, pretvarajui se u forumske organizacije, koje su ivele same za sebe". Izmeu usvajanja stava da je mesto borbe komunista u samoupravnim telima i njegovog sprovoenja u delo postojao je znatan raskorak.

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 1

Ideja i praksa samoupravljanja sukobljavale su se sa suprotnim koncepcijama. Uporedo s praktinom politikom akcijom za njegovo pretvaranje u osnovni drutveno-ekonomski odnos, u SKJ i elom drutvu odvijala se borba sa snagama koje su pokuavale da zaustave ovaj proces. Program SKJ sastavljen je 1958. da bi se odredio stav prema samoupravljanju. Ustav donet 1963. definisao je samoupravljanje kao neotuivo pravo proizvoaa i svih graana. Novi ustav usvojen je na sednici Savezne narodne skuptine 7. aprila 1963. Poznat i kao povelja samoupravljanja", on je proklamovao jedinstveni drutveno-ekonomski poloaj svih radnih ljudi. Kolektivi u ustanovama dobili su status radnih organizacija, s pravima radnih organizacija u privredi. Ustav je polazio od oveka graanina i proizvoaa od slobodno udruenog rada, drutvene svojine i raspodele prema radu. Rad je proglaen za jedino merilo ovekovog materijalnog i drutvenog poloaja. Ustav je potvrdio da u optini graani neposredno i preko organa drutvenog samoupravljanja ostvaruju osnovne funkcije drutvene zajednice. Ustav iz 1963. poivao je na federalnom ureenju koje je osiguravalo jedinstvo Jugoslavije kao dravne zajednice. Ustav nije polazio od suverenosti republika ve od suverenih prava radnih ljudi i naroda Jugoslavije koja oni ostvaruju. Prvi put u istoriji ustavnosti socijalistike Jugoslavije utvreno je i mesto drutveno-politikih organizacija u politikom sistemu: Saveza komunista, Socijalistikog saveza radnog naroda, Saveza sindikata i drugih organizacija. Po Ustavu, SSRNJ je imao karakter najireg politikog oslonca i oblika samoupravljanja radnih ljudi". Naziv drave je promenjen: Federativna Narodna Republika Jugoslavija postala je Socijalistika Federativna Republika Jugoslavija (SFRJ). Prema Ustavu, Saveznu narodnu skuptinu sainjavalo je pet vea: Savezno vee, Privredno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u privrednim organizacijama, zadrugama i zanatskim komorama), Prosvetno-kulturno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u kulturnim, prosvetnim i naunim ustanovama), Zdravstveno-socijalno vee (predstavnici radnih ljudi zaposlenih u bolnicama i drugim zdravstvenim i socijalnim ustanovama), i Organizaciono-politiko vee (predstavnici radnih ljudi lanova tela drutvenog samoupravljanja u

3 5 2

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

optini ili dravnim organizacijama). Ovakva struktura izraavala je ustavnu koncepciju Savezne narodne skuptine kao organa drutvenog samoupravljanja". Ustav je odvojio funkciju predsednika Republike od funkcije predsednika Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republike birao se svake etvrte godine i mogao biti izabran samo za dva izborna perioda, s tim to se ova odredba nije odnosila na prvog predsednika Republike Tita. Ustav je, pored pomenutih novih institucija, predvideo i ustanovu ustavnog sudstva, ustanovu potpredsednika Republike i Savet federacije. Novi ustavni poloaj Savezne skuptine, za ijeg je predsednika izabran Edvard Kardelj, i republikih skuptina, zasnivao se na koncepciji da se one, prestavi da rade kao klasina zakodavna tela i fabrike zakona", konstituiu u odgovorne nosioce politike. Izrastajui u radna samoupravna tela, one su imale da postanu centar u koji se stie itava drutvena praksa i usklauje politika. Ova proklamovana uloga Skuptine zahtevala je, meutim, izgraivanje skuptinskog sistema na samoupravnim osnovama i njeno opredeljivanje prema svim vanim drutvenim pitanjima. Izvrno-politika uloga pripadala je Saveznom izvrnom veu, za ijeg je predsednika izabran Petar Stamboli, predsednik Savezne narodne skuptine posle smrti Moe Pijadea 1957. Na Osmom kongresu SKJ, odranom u Beogradu 713. decembra 1964, u centru razmatranja ponovo se nalazila samoupravna koncepcija drutvenog razvoja Jugoslavije. Kongres se izjasnio za dalji razvitak socijalistikih drutvenih odnosa, zasnovanih na principima drutvenog razvoja Jugoslavije, samoupravljanja i raspodele dohotka pr'ema radu, za snaenje materijalne osnovice samoupravljanja, za neposredno samoupravljanje u ekonomskim jedinicama, a protiv centralistike akumulacije. Ispoljena jednodunost na Kongresu nije znaila i otklanjanje razlika u pogledima u vrhu SKJ na budui razvitak drutva. Nacionalno pitanje otvoreno je prvi put posle rata na Osmom kongresu. Godinama je preovlaivalo miljenje da je jugoslovenska revolucija resila to pitanje. Uzroci potpunog zamiranja rasprava o meunacionalnim odnosima u Jugoslaviji nesumnjivo su bili politiki: stav partijskog rukovodstva protiv rasprava o neemu to je ve reeno u revoluciji, pogotovu

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 3

protiv obnavljanja uspomena na surove meunacionalne obraune iz vremena rata, kao i potreba za politikim jedinstvom u vreme borbe sa staljinizmom na ivot i smrt. Nacionalno pitanje je bilo sasvim identifikovano s klasnim, iz ega je proizilazilo da se menjanjem drutvenih odnosa automatski menjaju i odnosi meu narodima i nacionalnim manjinama". Centralizam u dravnom i drutvenom ureenju Jugoslavije samo je iao naruku nacionalnoj nivelaciji u vidu unitarizma. Kritikujui pritajene birokratsko-centralistike snage u SKJ, Tito je na Osmom kongresu oznaio kao unitarizam" shvatanje da su nacionalnosti" u Jugoslaviji preivele i da im, samim tim, predstoji odumiranje. Osmi kongres je traio da nacionalne manjine budu most" Jugoslavije sa susednim dravama (Maarskom, Bugarskom, Albanijom, Austrijom i Italijom). Otvaranjem nacionalnog pitanja, Kongres je stao na gledite da je neophodno jaanje jugoslovenskog socijalistikog patriotizma. Iznete ideje o nacionalnom fenomenu delovale su na Kongresu kao iznenaenje, jer se o tome do tada u SKJ nije javno govorilo. Kongres ili kasnije rukovodstvo nisu javno iskazali nameru da se u toj fazi razvitka menja struktura jugoslovenske federacije, ali nova svedoanstva upuuju da su Kardelj i Bakari bili zastupnici ove ideje. Tito je po prvi put na ovom Kongresu oznaio prilikom izbora u rukovodstvo svoju nacionalnu oznaku. Takva evolucija federacije nije bila Titovo delo, iako je i on s Kardeljem delio shvatanje da ekonomska struktura Jugoslavije sa centralistikom oznakom moe dovesti u pitanje ravnopravnost nacija. Kurs ka nagraivanju po uinku nije se mirio s dravnim zahvatanjem najveeg dela dohotka i drugim vidovima intervencije dravnih organa u privredi (u vezi s odreivanjem cena, akumulacijom, spoljnom razmenom), a na drugoj strani s ekstenzivnim privreivanjem i dotiranjem niza privrednih grana, pogrenim investicionim odlukama, zatvorenou privrede za meunarodnu podelu rada. Uprkos visokoj stopi rasta, privreda se uoi reforme nalazila u tekoj situaciji. Unapreena materijalna osnova drutva i razvijeniji samoupravni odnosi sve su se vie sukobljavali sa dravnom intervencijom i centralizovanom drutvenom reprodukcijom. Uobliavanje novog privrednog sistema, zasnovanog na samoupravnim drutveno-ekonomskim odnosima, upuivalo je na intenzifikaciju privrede, obustavljanje porasta investicija, poveavanje produktivno-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sti rada, modernizaciju proizvodnje, ukljuivanje u meunarodnu podelu rada i svetsko trite. Niz mera 1964. otvorio je put slobodnijem delovanju trinih zakona i potiskivanju administrativne intervencije u privredi, predstavljajui uvod u proglaenje privredne reforme. Tekoe u privredi 1961. i 1962. zaotrile su politika razmimoilaenja oko pravca daljeg razvitka zemlje, koja su se pretvorila u priguen sukob. Drutvene snage konfrontirale su se oko pitanja dalje liberalizacije trita i decentralizacije privrede, odnosno koncentracije i centralizacije sredstava. Nasuprot shvatanju o potrebi nastavljanja deetatizacije privrede, isticano je shvatanje o neophodnosti njenog neposrednijeg usmeravanja preko dravnih organa. Antisamoupravne snage krivile su princip dohotka" za sve poremeaje u privredi i drutvu, nasuprot samoupravnim snagama, koje su smatrale da je njegovo nedosledno ostvarivanje glavni uzrok krize. Privredna reforma je proglaena u julu 1965, usvajanjem politike zasnovane na potovanju ekonomskih kategorija i primeni racionalnijih ekonomskih merila. No, na samom poetku, reforma se sukobila s pitanjem sudbine nerentabilnih preduzea, koja nisu mogla da izdre privrednu utakmicu, a na drugoj strani s tekoama izvoza. Kao rezultat tenji za racionalizacijom poslovanja, poela su da iskrsavaju idejno-politika pitanja socijalnih diferencijacija. Nakon privredne reforme naroito se zaotrio problem nezaposlenosti,, koji se javio, s jedne strane, usled ranijeg ekstenzivnog zapoljavanja, a s druge zbog tenji da se poslovanje u privrednim i vanprivrednim delatnostima racionalizuje. Ideju i praksu samoupravljanja Istok je doekao talasima kritike i anateme, kao revizionizam", defektan izazovni primer za zemlje lagera i komunistiki pokret uopte, jednom reju kao nepreporuljivo iskustvo a Zapad sumnjiavou prema njegovoj drutvenoj sutini, uvijenoj u oblandu male i nerazvijene balkanske zemlje koja prikljetena zaostalou i supersilama grca u nastojanjima da ostvari neto novo, trei tip ekonomskih odnosa, koji bi se razlikovali i od d r a v n o s v o j i n skih i od kapitalistikih. Ova vladajua shvatanja potkopavali su intelektualci progresivne orijentacije, demokrati i komunisti osloboeni balasta staljinistikog naina miljenja, uoavajui dalekosenost ideje o samoupravljanju i njegovog uobliavanja u drutveno-politiki sistem. Za Eriha Froma, samoupravljanje

DRAVA. S K J I SAMOUPRAVNI P R E O B R A A J

3 5 5

je verno odraavalo ideje o individualnoj samodelatnosti oveka kao najvanijoj Marksovoj koncepciji primenjenoj u drutvenom procesu". Na temu odnosa industrijalizacije i otuenja, From je zapisao da je problem najjasnije sagledan u Jugoslaviji, jer se proces industrijalizacije kroz praksu kombinovao sa drutvenim sistemom koji je optimalno spreavao birokratizaciju". U jugoslovenskim naporima, on je video pokuaj da se industrijalizacija rei na human nain". Isak Adize pripisivao je u zaslugu Jugoslaviji to je stvorila situaciju za samoupravljanje pre nego je za njega bilo uslova, smatrajui to njenom prednou zato to je time pokrenula svoje ljude da ue, da se adaptiraju novoj situaciji, da studiraju kako se rukovodi, ukratko: . . . mobilisala . . . sve radne potencijale". Po ovom amerikom univerzitetskom profesoru, koji se posvetio prouavanju ' samoupravljanja, Jugoslavija se od 1945. bre razvijala nego bilo koja druga zemlja, prolazei za to vreme kroz tri revolucije: ekonomskom revolucijom sprovela je industrijalizaciju, politikom revolucijom raskinula sa staljinizmom, a socijalnom revolucijom uvela .. . samoupravljanje, koje predstavlja najmoderniji model savremenog drutva". Za Roea Garodija, socijalizam zasnovan na samoupravljanju jo nije bio ostvaren, jo je uglavnom predstavljao program i orijentaciju, s tim to su mu na putu stajale mnoge prepreke. Glavna meu objektivnim preprekama" bila je, po Garodiju, nunost da se prevazie teko naslee nerazvijenosti, a to se tie subjektivnih prepreka", glavna nunost" se sastojala u neprestanoj borbi bo protiv liberalistikih, razjedinjavajuih struja, bilo protiv ostataka birokratskog, autoritarnog mentaliteta i nostalgije za ugodnostima staljinistikog stila rukovoenja". Palmiro Toljati je 1946. pisao u Rinaiti da najvea istorijska tema koju je nae vreme postavilo radnikom pokretu jeste traenje novih puteva socijalizma, izgradnja novih oblika demokratske vlasti, organizacija socijalistike ekonomije novim nainima"; sve su to nametale subjektivne i objektivne okolnosti, svedene svojevremeno na jedan terminoloki problem" i skolastiku formulaciju" po kojoj je narodna demokratija bila sinonim" diktature proletarijata ostvarene u Sovjetskom Savezu. Samoupravljanje kao ideja i praksa prelo je jugoslovenske granice, iako jugoslovenski komunisti nisu u njemu izriito gledali univerzalni model" i robu za eksport", to im se,

3 0

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

inae, pripisivalo iz raznih centara" komunistikog pokreta. S prvim talasima destaljinizacije, radnici u Poljskoj i Maarskoj poeli su da reenja za decentralizaciju privrede, veu produktivnost rada i stimulativnije privreivanje trae u embrionalnim oblicima samoupravljanja. Neke zemlje treeg sveta" (Alir) nastojale su da pomou samoupravljanja izbegnu Seile i Haribde" kapitalistike ili dravnosocijalistike organizacije privrede. U razvijenim kapitalistikim zemljama, ideje o participaciji, iako surogat samoupravljanja s obzirom na vladavinu kapitalistikih drutvenih odnosa, otkrivale su koliko je uee radnika u proizvodnji i njenoj organizaciji nezaobilazno pitanje nae epohe.