JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI NAELA I PRAKSA

Nesvrstanost se sedamdesetih godina sve vie izraavala kao politika regulisanja celine odnosa u svetu na prihvatljivoj osnovi, a ne kao politika odreene grupacije zemalja koje nastoje da ostvare neke posebne ciljeve u meunarodnoj zajednici. Sve vei broj drava uesnica na konferencijama nesvrstanih svedoio je o rastu pokreta i njegovoj univerzalizaciji". Pokret nije mogao da izbegne povremene stagnacije i oseke, naroito kritine od polovine ezdesetih godina. Slabljenje hladnog rata i dijalog velikih sila kao da su vodili zakljuku da su nesvrstani ostvarili deo svog cilja izbegavanje blokovskih konfrontacija. Istovremeno se i burni proces dekolonizacije pribliavao kraju. Politika pojedinih lanica pokreta bila je optereena pragmatizmom: one su se izdvajale i posveivale unutranjim problemima ili sreivanju odnosa sa susedima. Na sastanku predsednika UAR i Jugoslavije s indijskim premijerom u Nju Delhiju, oktobra 1966, uinjen je napor da se aktivnost nesvrstanih oivi. Jugoslovenski predsednik je februara 1968. u Kairu izneo ideju o odravanju nove konferencije nesvrstanih na najviem nivou. Meunarodni dogaaji koji su koincidirali s ovom inicijativom oteavali su sazivanje te konferencije (izraelska agresija na Bliskom istoku 1967. i intervencija zemalja Varavskog pakta u ehoslovakoj 1968). Inicijator za odravanje Tree konferencije nesvrstanih na vrhu ponovo je bila Jugoslavija, preko svog predsednika. Konferencija je odrana u Lusaki (Zambija) od 8. do 10. septembra 1970, u prisustvu 54 delegacije sa statusom punopravnih lanova i 10 u svojstvu posmatraa. Dominirala su pitanja meunarodnog ekonomskog poretka i politikog poloaja nesvrstanih zemalja. Doneta su dva programska dokumenta: Deklaracija o miru, nezavisnosti, razvoju, saradnji i demokratizaciji meunarodnih odnosa i Deklaracija o nesvrstanosti i

"J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ekonomskom razvoju. Od posebnog znaaja je bila injenica to se skup u Lusaki saglasio da se obrazuju trajni organi za nadzor nad sprovoenjem donetih odluka i sazivanje sledee konferencije^ etvrta konferencija efova drava ili vlada nesvrstanih zemalja odrana je u Aliru (od 5. do 9. septembra 1973. godine), uz uee 75 punopravnih lanica pokreta, devet posmatraa i tri evropska gosta" (Finska, vedska i Austrija). Alirski skup je pokazao tenju za jaanjem akcione sposobnosti nesvrstanih i njihove saradnje u oblasti privrede, tehnologije, kulture, informisanja. Odlueno je da se osnuje Fond solidarnosti za finansiranje ekonomskog i socijalnog razvoja nesvrstanih zemalja. U Aliru je obrazovan Koordinacioni biro, u koji su uli predstavnici 17 drava, sa zadatkom da pripremi narednu konferenciju i usaglaava aktivnost nesvrstanih, naroito u Organizaciji ujedinjenih nacija. Koordinacioni biro je preteno zasedao na nivou ambasadora. Za razvijanje saradnje i kontinuitet pokreta poseban znaaj su imali sastanci ministara nesvrstanih zemalja u Aliru, Havani, Limi i ponovo u Aliru (19741976). U 1975. i 1976. godini odrano je nekoliko konferencija nesvrstanih, na kojima su razmatrani problemi sirovina i informisanja (u Dakaru, Tunisu, Nju Delhiju). Na Petoj konferenciji nesvrstanih na vrhu, odranoj u Kolombu (ri Lanka) od 16. do 19. avgusta 1976, uestvovalo je 85 zemalja punopravnih lanica, sedam zemalja u svojstvu gostiju (Finska, vedska, Austrija, Filipini, Portugalija, Rumunija i vajcarska) i vie posmatraa, koji su predstavljali oslobodilake pokrete i organizacije. Nesvrstani su u Kolombu potvrdili kontinuitet svoje politike i pokazali sposobnost da odbiju pritiske sa strane, bilo na pojedine lanice bilo na pokret u celini. U Kolombu 1976. i u Havani 1979. pokret je dobio i z v e s n e institucionalne oznake u cilju postizanja vee efikasnosti i koordinacije. Jugoslavija je u Kolombu predloila o d r a v a n j e konferencije o razoruanju u okviru OUN, do koje je i dolo tokom Specijalnog zasedanja Generalne skuptine UN o r a z o r u anju, 1978. godine. Tito je poslednji put, septembra 1979, predvodio delegaciju Jugoslavije na estoj konferenciji efova drava ili vlada nesvrstanih zemalja. Na konferenciji u H a v a n i izraeno je jedinstvo u osnovnim ciljevima, principima i m e r i l i ma pokreta nesvrstanosti. Pokret nesvrstanosti jo ranije je

JUGOSLAVIJA

MEUNARODNI

ODNOSI

NAELA

PRAKSA t <>

proirivao politiku platformu borbe za nezavisnost programom za uspostavljanje pravednijeg meunarodnog ekonomskog poretka. Novostvoreni Koordinacioni biro zaduen je za usklaivanje aktivnosti nesvrstanih zemalja u periodu izmeu konferencija, za sprovoenje odluka i meusobne konsultacije. U sastav ovog biroa izabrana je i Jugoslavija. Jugoslavija se u nesvrstanom frontu zalagala za to vee akciono jedinstvo pokreta, kako bi se onemoguilo meanje velikih sila, njihove intervencije, pokuaji cepanja jedinstva i stvaranje jezgara v e l i k i h sila u okviru pokreta. Titu je u Havani odato priznanje za njegovu ulogu u nastajanju nesvrstanosti i oivotvoravanju politike nesvrstanih. Nesvrstanost je trajna orijentacija jugoslovenske politike, o emu svedoi aktivno uee Jugoslavije na konferencijama nesvrstanih i posle Titove smrti, u Nju Delhiju 1983. godine, kada je jugoslovensku delegaciju predvodio Petar Stamboli, i na konferenciji u Harareu 1986. godine, kada je na elu delegacije bio Sinan Hasani. Od poetka, a naroito poslednjih godina, prvo tiho a u poslednje vreme glasnije, protivnici politike nesvrstanosti i skeptici u smislu rasipanja snaga i sredstava, troenja energije u svetskim poslovima koji nas bitno ne tangiraju kao malu dravu, i si. pitaju se je li uopte mogu pokret koji je u sutini konglomerat drava posebnih interesa, sukobljenih shvatanja, oruanih konfrontacija. U sluaju Jugoslavije, smatraju da ona zaputa odnose sa susednim dravama, balkansku i evropsku dimenziju svoje politike, na raun forsiranja veza sa nesvrstanima. Odravanje konferencije ministara inostranih poslova balkanskih drava 1988, istovremeno sa prihvatanjem organizacije sledeeg samita nesvrstanih, kao da govori o uzajamnoj proetosti jugoslovenske politike i jednom i drugom tendencijom. O tome odranije svedoe i druge jugoslovenske inicijative u krugu Evrope, sa regionalnim oblicima saradnje i na Mediteranu. Jugoslavija nije razdvajala koegzistenciju od internacionalistike solidarnosti. Teorijski i praktino, ona je u konkretnim meunarodnim odnosima polazila od njihove sinteze. O tome govore mnogobrojni kontakti i razgovori predstavnika Jugoslavije s predstavnicima nesvrstanih zemalja, SSSR-a, SAD i drugih zapadnih zemalja. Septembra 1971. i novembra 1976. Leonid Brenjev je boravio u Jugoslaviji, a Tito u SSSR-u 1972, 1973. i 1977. godine. Godine 1977. Tito je prvi put posetio NR Koreju i NR Kinu. Predsednik kineske vlade Hua Guofeng

"J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

boravio je avgusta 1978. u Jugoslaviji. Odnosi sa SAD i zapadnim zemljama nisu uticali na Jugoslaviju da ne zauzme negativan stav prema intervencijama SAD u raznim krajevima sveta. Tako su osueni amerika intervencija i rat u Vijetnamu, ugroavanje Kube i agresija Izraela na arapske zemlje. Svet je iveo u senci mnogobrojnih intervencija SAD koje su vrile najgrublji pritisak na zemlje u razvoju ili tek osloboene zemlje. SAD su se 1964. umeale u rat izmeu Severnog i Junog Vijetnama. Nekoliko stotina hiljada amerikih vojnika pokuavalo je da uz primenu najsavremenije ratne tehnike vijetnamizira" iscrpljenu zemlju. Pokazalo se da ni najmodernija ratna tehnika ne moe da dobije rat podravanjem gnjilog junovijetnamskog reima. SAD su u svojoj politici na Bliskom istoku koristile Izrael, a na jugu Afrike junoafriki rasistiki reim. Koristei obavetajne slube, suparnike pokrete i ekonomsko podrivanje, SAD su onemoguavale razvoj zemalja koje nisu htele da se priklone diktatu. Zajednika akcija Jugoslavije i socijalistikih zemalja Istone Evrope 1967, prilikom rata Izraela s arapskim zemljama, nije znaila naputanje principa i prakse nesvrstane politike. SKJ je osudio oruanu intervenciju zemalja Varavskog ugovora u ehoslovakoj, 21. avgusta 1968. godine, u ime odbrane socijalizma i protiv doktrine ogranienog suvereniteta. Intervencija je izazvala diferencijaciju u komunistikom pokretu. Za mnoge komuniste bilo je neprihvatljivo da se socijalizam brani tenkovima. Nasilje na Vltavi u ime socijalizma, utoliko cininije to je ehoslovaki pokuaj poivao na humanizaciji socijalizma", dovelo je do unutranjeg vrenja u mnogim partijama Zapadne Evrope, naroito u Italiji i Francuskoj. Komunisti na Zapadu traili su novu strategiju socijalizma koja bi u sebi nosila vie demokratije, izraavala originalno stvaralatvo, n e z a v i s n o s t , obnovu osnovnih socijalistikih ciljeva. Na toj osnovi pojavio se evrokomunizam" u italijanskoj, francuskoj i panskoj partiji. Enriko Berlinguer je pred smrt izneo tezu o i s c r p e n o s t i oktobarske inspiracije. Komunisti poinju da odbacuju r a n i j u diskriminaciju saradnje sa socijalistikim partijama. Jugoslavija je osudila i druge agresije irom sveta, nezavisno od njihovog motiva. Osuena je vijetnamska okupacija Kampuije (krajem 1980) i izraeno neslaganje s ulaskom vojnog kontingenta Sovjetske armije u Avganistan (krajem 1979. godine).

JUGOSLAVIJA

MEUNARODNI

ODNOSI

NAELA

PRAKSA

<>

iva spoljnopolitika aktivnost Jugoslavije proisticala je iz uverenja o visokom stepenu meuzavisnosti u svetu i o odgovornosti svih lanova meunarodne zajednice za mir, koji je upravo zbog te meuzavisnosti postao nedeljiv. Aktivna miroljubiva koegzistencija drava bila je nespojiva s praksom intervencija, ideoloke dominacije i politikom interesnih sfera. Jugoslavija je istupala protiv svih oblika neravnopravnosti i nametanja blokovske volje suverenim narodima. Ona je u okvirima Organizacije ujedinjenih nacija podravala napore da se ree akutne krize, koje su zabrinjavale svet, i uklone krizna arita. Prekinula je diplomatske odnose s^Izraelom 13. juna 1967. godine jer se izraelska vlada ogluila o njeno upozorenje i nastavila agresiju na arapske zemlje. Vojno-faistiki udar u ileu i ubistvo predsednika Aljendea igosala je kao delo snaga imperijalizma. Zalagala se za ujedinjenje naroda Severne i June Koreje mirnim putem i bez meanja sa strane. Smatrajui palestinsko pitanje centralnim u dugoj krizi na Bliskom istoku, podravala je Palestinsku oslobodilaku organizaciju kao zakonitog predstavnika palestinskog naroda. Nastavila je da daje podrku oslobodilakim pokretima i podstie meunarodne akcije protiv poslednjih rasistikih uporita na jugu Afrike. Posle osude vojne intervencije pet drava Varavskog ugovora u ehoslovakoj avgusta 1968, odnosi Jugoslavije sa socijalistikim dravama privremeno su se pogorali, ali ne i s Rumunijom, jer ona nije uestvovala u intervenciji iako je bila lan pomenute blokovske vojne formacije. Jugoslovensko-rumunski odnosi dobijali su karakter redovne razmene miljenja izmeu predsednika Tita i Nikolae aueskua, kao i na niim nivoima, o svetskoj- politici, meunarodnom radnikom pokretu i bilateralnim pitanjima. Saradnja dve zemlje bila je krunisana i zajednikom gradnjom hidrocentrale erdap". Do poboljanja odnosa sa SSSR-om i drugim socijalistikim dravama dolo je ve 19691970. Prilikom posete generalnog sekretara CK KPSS Leonida Iljia Brenjeva Jugoslaviji septembra 1971, objavljena je sovjetsko-jugoslovenska Izjava u kojoj je izraena sovjetska podrka nesvrstanim zemljama u borbi protiv imperijalizma. Tito i Brenjev sretali su se i narednih godina (1972, 1973, 1976, 1979). SKJ i KPSS pridavali su veliki znaaj razvoju uzajamne povezanosti komunistikih i radnikih partija sa svim progresivnim pokretima u ime mira, slobode i nezavisnosti razvoja narod. Jugoslavija i SSSR su se

"J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

izjasnile kao pristalice uvrenja mira i bezbednosti na Bal kanskom poluostrvu. SKJ i KPSS osudile su agresiju SA protiv naroda Indokine. Jugoslavija i SSSR potvrdile su odlu nu podrku borbi arapskih naroda za osloboenje teritorija koje je okupirao Izrael. Obe zemlje smatrale su neophodnim poveanje uloge Organizacije ujedinjenih nacija i osiguranje univerzalnosti OUN. Izjasnile su se za uspostavljanje legitimnih prava naroda Republike Kine u OUN, za istovremeni prijem u OUN Nemake Demokratske Republike i Savezne Republike Nemake, za prestanak diskriminatorske politike u OUN prema Demokratskoj Republici Koreji. Jugoslavija i SSSR zahtevale su likvidaciju svih ostataka kolonijalizma. Izjava Tita i Brenjeva bila je nezvanino poznata i kao Tito-Brenjevljeva doktrina. Saradnja Jugoslavije sa socijalistikim zemljama nastavila se u najraznovrsnijim oblicima. U odnosima s Bugarskom ostalo je otvoreno pitanje osporavanja makedonskog nacionalnog individualiteta i guenja makedonske nacionalne manjine. Bugarska do danas nije prihvatila postojanje Makedonije u okviru Jugoslavije kao realne i nepromenljive injenice. O tome svedoe razne naune" argumentacije i propagandistike manifestacije Sofije koje imaju za cilj da ovo pitanje odravaju kao otvoreno arite. Na drugoj strani, staljinistiko rukovodstvo Albanije je, i pored jugoslovensko-albanskih privrednih odnosa, ideoloki napadalo sistem Jugoslavije jo od vremena nevoljne normalizacije odnosa posle Staljinove smrti, mealo se u unutranje stvari Jugoslavije, podgrevalo i izlivalo separatistike ideje meu kosovskim nacionalistima i u delu kosovske birokratije. Iza kosovske kontrarevolucije 1981. stajale su i ilegalne organizacije koje je podravala Albanija. Jugoslavija je razvijala intenzivne ekonomske i kulturne veze s kapitalistikim zemljama Zapada. Odnosi sa Saveznom Republikom Nemakom obnovljeni su 1968. godine. Jugoslavija je branila prava slovenake i hrvatske nacionalne manjine u Austriji, traei primenu Dravnog ugovora. Poseta jugoslovenskog predsednika Sjedinjenim Amerikim Dravama 1971. i razgovori s predsednikom Riardom Niksonom, kao i uzvratna poseta predsednika SAD Dona Forda Jugoslaviji 1975, sluili su razvijanju meusobnih odnosa na bazi ravnopravnosti, nemeanja i nezavisnosti. Ugovorom o reenju nekih graninih pitanja i Sporazumom o unapreenju privredne saradnje, koje su u Osimu, kod Ankone, 10. novembra 1975. potpisali Milo

J U G O S L A V I J A I M E U N A R O D N I ODNOSI - NAELA I P R A K S A

t <>

Minie, potpredsednik Saveznog izvrnog vea i savezni sekretar za inostrane poslove, i Marijano Rumor, italijanski ministar inostranih poslova, skinuti su s dnevnog reda preostali problemi izmeu dve zemlje u vezi s nekadanjom Slobodnom Teritorijom Trsta. Sklapajui ove sporazume, Jugoslavija i Italija su pole od ravnopravnosti drava i doslednog potovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U Osimu su preuzete obaveze o maksimalno moguoj zatiti graana-pripadnika manjina. Sporazumi su predviali poboljanje visio va ivota pograninog stanovnitva, dugoronu industrijsku kooperaciju, zajednika ulaganja i razmenu tehnologije. Prekinuti odnosi izmeu Jugoslavije i Vatikana uspostavljeni su 1966, nakon 14 godina, zakljuenjem Protokola izmeu SFRJ i Vatikana. Protokol je uvaavao principe pravnog poloaja verskih zajednica u Jugoslaviji: slobodu savesti i veroispovesti, odvojenost crkve od drave, jednakost i ravnopravnost svih verskih zajednica. Time je Sveta stolica prihvatila odnose s Jugoslavijom na bazi njenog zakonodavstva. Vlada SFRJ je Protokolom, koji do danas nije objavljen, priznala jurisdikciju Svete stolice nad jugoslovenskom rimokatolikom crkvom u duhovnim pitanjima crkvenog karaktera. Vatikan je prihvatio jugoslovensku stvarnost i naelo depolitizacije crkve". Zakljuenju Protokola pogodovale su i ekumenske ideje Drugog vatikanskog koncila. Nove tendencije u politici Vatikana posle smrti Pija XII, a za vreme pontificata Jovana XXIII i Pavia VI, dovele su do posete predsednika Tita Pavlu VI, marta 1971. Unapreujui odnose s evropskim zemljama susednim, zapadnim i istonim Jugoslavija je, drei se iznetih principa, i u granicama svojih mogunosti, doprinosila razvijanju saradnje izmeu svih drava. Ova njena politika bila je tim plodotvornija to se proteklih godina Evropa od arita hladnog rata pretvorila u zonu mira i jedno od najstabilnijih podruja sveta. Jugoslavija je dala aktivan prilog pripremama za Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Ta konferencija, odrana u Helsinkiju od 30. jula do 1. avgusta 1975. na nivou efova drava i vlada zemalja uesnica, donela je Zavrni dokument, koji je davao osnovu za bri razvoj politikih i ekonomskih odnosa, uvaavajui interese svih evropskih naroda. Drave uesnice preuzele su obavezu da se u meusobnim odnosima pridravaju principa potovanja suverene jednakosti,

"J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

uvaavanja prava na suverenitet, uzdravanja od pretnje silom ili upotrebe sile, potovanja nepovredivosti granica i teritorijalnog integriteta, mirnog reavanja sporova, nemeanja u unutranje poslove drugih, potovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda, ukljuujui slobodu miljenja, veroispovesti i ubeenja, uvaavanja ravnopravnosti i prava naroda na samoopredeljenje, saradnje meu dravama, savesnog ispunjavanja meunarodno-pravnih obaveza. Predviena je saradnja u oblasti privrede, nauke, tehnike i zatite ovekove okoline, u humanitarnoj i drugim oblastima, kao i u vezi s pitanjima koja se tiu bezbednosti i saradnje na podruju Mediterana. Jugoslovenski predsednik je Konferenciju ocenio kao poetak jednog procesa", oslobaanja Evrope od naslea prolosti i njenog okretanja budunosti. Posle Helsinkija, glavni grad Jugoslavije bio je domain prvog sastanka predstavnika evropskih drava (1977) u okviru trajnog rada KEBS-a. SKJ se u meunarodnom komunistikom i radnikom pokretu teorijski i praktino zalagao za samostalnu nacionalnu strategiju u borbi za socijalizam, odbacujui obaveznu i jedinstvenu idejno-politiku liniju u ma kojem vidu. Jugoslovenski komunisti su priznavali razliite pute ve te borbe, smatrali da delatnost svake partije zavisi od nacionalnih uslova, isticali razlike kao izraz neravnomernog razvitka socijalizma i, samim tim, suprotstavljali se dirigovanju celokupnim komunistikim pokretom iz nekog meunarodnog centra. To stanovite nije znailo izolaciju ni apsolutizaciju parcijalnih interesa i vlastitih pogleda, o emu svedoi akciono jedinstvo Jugoslavije sa socijalistikim zemljama prilikom izraelskog napada na arapske zemlje 1967. i imperijalistikog pokuaja sankcionisanja politike svrenog ina. Predsednik Tito je uestvovao na prvom sastanku rukovodilaca socijalistikih drava i partija u Moskvi juna 1967, na kome je data podrka arapskim zemljama, kao i na drugom sastanku,- u Budimpeti jula 1967, gde se raspravljalo o pruanju ekonomske pomoi tim zemljama. Rukovodea tela SKJ ocenila su intervenciju zemalja Varavskog ugovora u ehoslovakoj kao gaenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta jedne nezavisne socijalistike drave. Prema toj oceni, intervencija je znaila negaciju opteprihvaenih principa meunarodnog prava i Povelje UN. Jednostrana teza o ugroenosti socijalizma nije davala pravo nijednoj zemlji da intervenie u njegovo ime.

t <> JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA

Meunarodna savetovanja i dogovore komunistikih partija SKJ je procenjivao prema njihovom sadraju, karakteru, ciljevima i rezultatima. Jugoslovenski komunisti nisu uestvovali na Savetovanju evropskih komunistikih partija u Karlovim Varima 1967. o bezbednosti u Evropi, kao ni na savetovanju u Moskvi juna 1969. posveenom borbi protiv imperijalizma u savremenoj etapi i jedinstvu akcije komunistikih i radnikih partija i svih antiimperijalistikih snaga". Predsednitvo i Izvrni komitet CK SKJ su u pismu CK KP ehoslovake povodom konferencije u Karlovim Varima izneli svoje rezerve u vezi s nainom njenog sazivanja i priprema, a posebno u vezi s ocenom evropske situacije u tekstu Prednacrta deklaracije, izraenog na sastanku Redakcione komisije u Varavi. SKJ je doao do uverenja da njegovo uee na tom skupu ne bi uticalo na sadraj predloenog dokumenta. Izvrni biro Predsednitva SKJ pozitivno je ocenio proceduru pripreme pomenutog moskovskog savetovanja, injenicu to na njemu nije osuena nijedna partija, kao i prihvatanje razlika u shvatanjima meu pojedinim partijama, ali se kritiki osvrnuo na neke propuste i stavove. Izmeu ostalog, izostala je analiza uzoka razmimoilaenja meu socijalistikim zemljama i komunistikim partijama, a u interpretaciji proleterskog internacionalizma optim interesima" socijalizma data je prednost nad autentinim nacionalnim interesima". Na savetovanju nije ni spomenuta uloga pokreta nesvrstanih. Uestvujui u pripremama za Konferenciju komunistikih i radnikih partija evropskih zemalja, SKJ je traio da se ona ne tretira kao nastavak prethodnih savetovanja i da se ne saziva novo svetsko savetovanje, za koje po njegovoj oceni nije bilo uslova. Konferencija je morala da osigura saglasnost svih uesnika i demokratski postupak odluivanja. Sazivanje i rad tog skupa, odranog u Berlinu 29. i 30. juna 1976, uz uee 29 komunistikih i radnikih partija, potvrdili su novu politiku strategiju u borbi za socijalizam i ravnopravne odnose izmeu socijalistikih snaga. Delegacija SKJ s Josipom Brozom Titom na elu prisustvovala je inaugurisanju i prihvatanju upravo onih stavova u evropskom komunistikom i radnikom pokretu zbog kojih je 1948. KPJ bila iskljuena iz njega. Zavrni dokument Konferencije (Za mir, bezbednost, saradnju i drutveni napredak u Evropi) isticao je da se saradnja razvija uz striktno potovanje ravnopravnosti i suverene nezavisnosti

"J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

svake partije, nemeanje u unutranje poslove i uvaavanje slobode izbora razliitih puteva u borbi za progresivne drutvene preobraaje i socijalizam. Borba za socijalizam u svojoj zemlji i odgovornost svake partije pred svojom radnikom klasom i narodom povezane su sa uzajamnom solidarnou radnih ljudi svih zemalja, svih progresivnih pokreta i naroda u borbi za slobodu i uvrenje nezavisnosti, za demokratiju, socijalizam i mir u elom svetu". Jugoslovenski komunisti zalagali su se za demokratsku saradnju" u regionalnim i svetskim okvirima, sa svim komunistikim, socijalistikim, socijaldemokratskim, demokratskim i narodnooslobodilakim partijama i pokretima na osnovu dobrovoljnosti, nezavisnosti i uvaavanja interesa svakog uesnika". Na tim principima SKJ je odravao saradnju sa preko 100 partija. U meunarodnoj saradnji uestvovali su i SSRNJ (s vie od 100 partija i pokreta), Savez sindikata Jugoslavije (s preko 200 sindikalnih organizacija), Savez socijalistike omladine Jugoslavije ( s vie od 400 organizacija) i Savez udruenja boraca narodnooslobodilakog rata (s preko 90 borakih organizacija). Privremeno smirenje odnosa u svetu poremetilo se krajem 1979. kada je dolo do intervencije SSSR-a u Avganistanu, a naredne godine do vijetnamske okupacije Laosa (Kampuije). Unutranja kriza u Poljskoj (pojava Solidarnosti", otpor radnika, opozicija inteligencije, raspad sistema, zavoenje vojnog reima, sukob crkve i drave) jo vie je uticala na ideoloku i politiku konfrontaciju sukobljenih blokova u svetu. SAD su, smatrajui da je SSSR poremetio ravnoteu snaga u svetu, nale protivodgovor na globalnom planu (politikom, ekonomskom kulturnom i ideolokom). Zapoeti pregovori o ograniavanju stratekog nuklearnog naoruavanja izmeu SAD i SSSR-a su prekinuti. Odnose dve supersile u to vreme karakterie vri stav SAD prema SSSR-u i zemljama koje ga slede u svim delovima sveta. SAD vode iscrpljujuu propagandu o nepotovanju ljudskih prava u SSSR-u i zemljama Varavskog ugovora; daju podrku sovjetskim disidentima (akademiku Saharovu i drugima); pojaavaju takmienje u naoruavanju, pretpostavljajui da ove terete SSSR nee moi da izdri poto je optereen problemima modernizacije svoje privrede, niskim standardom stanovnitva, izdravanjem zemalja koje su sledile njegovu liniju (Etiopija, Kuba, Angola, Juni Jemen, Vijetnam, Mon-

JUGOSLAVIJA

MEUNARODNI

ODNOSI

NAELA

PRAKSA t <>

golija, Avganistan), suprotstavljanjem avganistanskim izbeglicama u Pakistanu (mudahedini) koji se bore protiv reima u Kabulu i sovjetskog kontingenta od preko 100.000 vojnika, podravanjem Kube i preko nje Nikaragve. Ovaj pritisak SAD na SSSR doao je u poslednjoj fazi vladavine Leonida Brenjeva, karakteristinoj u unutranjem razvitku po zastoju (stagnaciji") u privredi i drugim oblastima, i u vreme neposrednih naslednika: Jurija Andropova i Konstantina ernjenka. Era Mihaila Gorbaova zapoela je 1984. godine s politikom deblokiranja SSSR-a od amerikog pritiska u spoljnim odnosima, naterivanja SAD na pregovore o nuklearnom razoruanju a posebno zahteva o storniranju kosmikog naoruanja (rat zvezda"). Dolo je do sastanka generalnog sekretara KPSS Gorbaova sa amerikim predsednikom Ronaldom Reganom u enevi, Rejkjaviku i Vaingtonu. Vaingtonskim sporazumom o uklanjanju raketa srednjeg dometa iz Evrope, zakljuenim decembra 1987, probuene su nade oveanstva u perspektivu sveta bez atomske opasnosti. Gorbaov je u unutranjoj politici proglasio tzv. perestrojku" i glasnost", kako bi se Sovjetski Savez oslobodio staljinskog naslea u javnom ivotu, organizaciji drave i privrede, kako bi se zemlja demokratizovala i popravio standard ivota, a SSSR pripremio za ulazak u 21. vek na talasima nove tehnoloke revolucije. Gorbaov je objavio rat zaostalom nasleu, dremljivosti, bahatosti i nesposobnosti birokratije, neracionalnoj organizaciji i zatvorenosti sistema, rat koji je tek poeo, i koji tee u znaku velikih neizvesnosti da li e inicijativa reforme" uspeti da nadvlada stanje i navike izgraivane decenijama i inerciju ruske istorije.