KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jae isticalo zahteve za proirivanjem organizacije i oslobaanjem od sektakih merila pri prijemu novih lanova. Poetkom 1945. posebno se trailo da se snizi" kriterijum za prijem u SKOJ, a njegovi lanovi primaju u KPJ bez kandidatskog staa. lanstvo obeju organizacija naroito se poveavalo u borakim jedinicama i na osloboenim teritorijama. Proirivanje lanstva KPJ shvatano je kao imperativ koji proizilazi iz njene rukovodee uloge u revoluciji, a na drugoj strani iz saznanja da malobrojna Partija ne moe da odgovori ulozi vladajue partije u politikom sistemu Jugoslavije. Pred KPJ se posle osloboenja postavljalo pitanje rukovoenja nastajuim aparatom dravne vlasti i uprave, dravnim sektorom privrede, masovnim antifaistikim organizacijama, obnovom zemlje. Napadi na sektatvo nisu, meutim, znaili naputanje dotadanjih osnovnih merila za prijem u lanstvo, jer je CK KPJ i dalje traio idejnu borbenost, privrenost narodnooslobodilakoj borbi i revolucionarnom preobraaju drutva u Jugoslaviji i punu spremnost za sprovoenje ovog programa. U poreenju s njenom brojnom snagom uoi ustanka (12.000 lanova), Partija je iz rata izala kao organizacija od 141.066 lanova, uveavi se za neto manje od dvanaest puta. Poveavanje lanstva u periodu obnove i industrijalizacije nije znailo i poistoveivanje KPJ s masovnim komunistikim partijama, prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepoverenjem januara 1946, smatrajui ih zdanjem na glinenim nogama". KPJ je brojno jaala, ali zadravala karakter kadrovske partije. Njeno kadrovsko obeleje nije se ogledalo samo u nainu prijema lanova nego i u celokupnoj organizaciji, ciljevima, programskoj osnovi i ideologiji, unutarnjem ivotu. CK KPJ je posle osloboenja upozoravao nacionalna i druga

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanova obrate panju na opasnost od unoenja anarhije i labavosti" u partijske redove. Uvrivanju organizacije KPJ i kadrovskim pitanjima pridavao se gotovo presudan znaaj sa stanovita odravanja vlasti i nastavljanja revolucionarnog procesa. Rukovodstvo je smatralo da je nemogue vriti dalje revolucionarno drutveno preureenje bez dnevno rastueg broja novih partijskih kadrovaca i aktivista". Vodea uloga partije u vojsci, vlasti, Narodnom frontu i drugim organizacijama traila je da ona upedesetostrui, postostrui svoje kadrove". Kadrovska partija je uzimana i kao preduslov za dalje prevaspitavanje masa radnika i seljaka u duhu demokratske dravnosti", koja je poela da se izgrauje u okvirima narodnooslobodilakog rata. Omasovljujui partiju, njeni rukovodei organi su, u novim uslovima, nastavljali borbu protiv sektatva, ije su manifestacije bile raznovrsne. Sektatvo je potiskivano u KPJ, SKOJ-u, NOF-u, AF-u, USAOJ-u, Jedinstvenim sindikatima radnika i nametenika Jugoslavije (JSRNJ), organima vlasti. Ono se iskazivalo i u orijentaciji ka malom broju kandidata za prijem i u njihovom nedovoljno smelom uvlaenju" u partiju. KPJ je morala da se bori protiv sektatva, u svojim redovima i van njih, u vezi s nacionalnim pitanjem, odnosom prema staroj inteligenciji, deci i porodicama neprijatelja, pripadnicima kvislinkih jedinica koje su zaveli organizatori kolaboracije iz redova buroazije. Sektailo se prema radnicima, intelektualcima, enama. Iz sektaenja u partiji proizilazio je i sektaki odnos prema masama nabusitost u ophoenju, nadvisivanje" rodoljuba komunistima, shvatanje NOF-a kao gole forme i partijske fasade, bojazan od ukljuivanja pripadnika nacionalnih manjina u organe vlasti i masovne organizacije koji je pretio da odvede Partiju u izolaciju i uaurenost". Sektatvo izraavano u precenjivanju merila za lanstvo u KPJ dobrim delom je bilo i refleks istunstva", koje je znalo da ide do askeze i potpunog samoodricanja, ali i politikog monopola. Priliv novih lanova pratili su i suprotni procesi, istke partije" krajem 1945. i poetkom 1946. od sluajnih i idejno-politiki nezrelih saputnika. Nezavisno od ovih istki", iz KPJ su iskljuivani i lanovi koji su svojim istupanjima, nemoralnim ivotom i neradom krnjili ugled organizacije. Od lanstva se trailo da uva lik i ugled komunista, poto KPJ nije

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaciono-kadrovske vrstine i ideoloko-politike istote", daleko znaajnije od ovog odlivanja" bilo je suzbijanje sitnoburoaskih i birokratskih pojava unutar partije. Njihovi motivi su bili razliiti: koristoljublje, egoizam, karijerizam, jagma za inovnika mesta. U drugaijim uslovima rada neki komunisti su, sagledavajui nove strane ivota, osloboeni ratnog pritiska i potrebe za moralnim jedinstvom, nastojali da iskoriste partiju za lini materijalni prosperitet. Slivajui se u gradove, komunisti sa sela menjali su drutveni ambijent i, bez kulture i razvijenije klasne svesti, zaboravljali na svoje obaveze u partiji, gubili politiki i moralni integritet. Mada u zaetku jer ih je KPJ presecala, a jo odravana klima revolucionarnog idealizma potiskivala javljali su se i sluajevi pekulisanja s ubeenjem", odnosno pokuaji da se stekne unosnije mesto i materijalno izraze line zasluge. Nasuprot ovim malograansko-birokratskim deformacijama, rukovodstvo KPJ je insistiralo na tome da komunisti budu nosioci novog, revolucionarnog morala. Od njih se trailo da prednjae u borbi za demokratske odnose, za princip zakonitosti i ravnopravne nacionalne odnose, da daju primer u borbi protiv sektatva i koriste se sredstvima kritike i samokritike". Rukovodstva KPJ su rano poela da kritikuju birokratizam, osiljavanje" pojedinih komunista i otrzanje" lanstva od masa. Napadani su komunisti koji su birokratskim stavom koili inicijativu naroda u kritici organa vlasti, funkcionera, uprava preduzea, rukovodstvava sindikalnih organizacija. Postavljanje komunista iznad drutva, posebno njihovo odvajanje od radnike klase, koju su predstavljali na vlasti, njihovo prisvajanje privilegija i gledanje na ostale graane ,,s visine" osuivani su kao nedozvoljiva pojava i pogreno, birokratsko shvatanje rukovodee uloge KPJ. Delujui u objektivnoj protivurenosti izmeu samoupravne i demokratske svesti komunista i masa steene u oruanoj revoluciji s jedne strane, i stvaranja ekonomskog monopola drave, koji je ovu svest negirao, s druge, KPJ nije ostajalo nita drugo do dosledno zalaganje za izgradnju sistema administrativnog rukovoenja privredom i upotreba oruja kritike, koja je u datoj stvarnosti imala apstraktno-verbalistiki i moralizatorski karakter. Partijska organizacija odraavala je vienacionalni karakter Jugoslavije. Pored nacionalnih organizacija Slovenije, Hrvatske

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovu zakljuka Politbiroa CK KPJ donetog u Jajcu 1618. oktobra 1943. i na Visu, juna prethodne godine. Osnivaki kongres KP Srbije, odran u Beogradu 812. maja, oznaio je dograivanje nacionalne strukture KPJ, ujedinjavanje partijskih organizacija Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, i prevazilaenje zaotrenih odnosa u nacionalno raznovrsnom vojvoanskom i kosovskometohijskom stanovnitvu. Politika nacionalne ravnopravnosti koju je sprovodila KPJ trebalo je da omogui srazmernu nacionalnu zastuljenost u organima vlasti, sudstva, uprave, u organima bezbednosti, masovnim organizacijama; nesmetan razvitak nacionalnih kultura, osnivanje kola na maternjem jeziku, upotrebu tog jezika u svakodnevnom optenju; pravo na nacionalne kulturne ustanove (pozorita, domove kulture itd.) i tampu. Na Osnivakom kongresu KP Srbije Tito je nacionalnu politiku izrazio reima da voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju", i da narod treba da se naorua (takvom) svijeu da Hrvat strepi za ono to se dogaa na granicama Makedonije, a Srbin za ono to se zbiva u Istri". Neposredno po zavretku rata CK KPJ je odluio da se i partijske konferencije za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu pretvore u odgovarajue osnivake kongrese komunistikih partija, ali je nekoliko meseci kasnije odloio njihovo odravanje dok se ne izrade teze o bitnim pitanjima kao baza za njihovo sazivanje. Po tom neostvarenom zakljuku CK KPJ, od 10. januara 1946, kongresi nacionalnih organizacija trebalo je da se odre do jula i avgusta iste godine, a neposredno za njima avgusta ili septembra i kongres KPJ. Po socijalnom sastavu, KPJ je u ratu bila organizacija u kojoj su preovlaivali seljaci, to je predstavljalo rezultat objektivne drutvene strukture i istorijskih okolnosti u kojima se razvijala narodnooslobodilaka borba. Veiriu. ruko vodeeg kadra, meutim, inili su radnici, studenti i aci. Analitiari ovog pitanja u sociolokoj literaturi istiu da je nasuprot seljatvu kao masovnoj vojsci u narodnooslobodilakoj borbi stajalo radnitvo kao njen najorganizoyaniji inilac". Nastojanja rukovodstva KPJ da se "sastav lanstva popravi u korist radnike klase nailazila su na prepreke zbog nerazvijene socijalne strukture i zaostalosti Jugoslavije. Njena radnika klasa je bila mlada, malobrojna, uglavnom sa sela, i za selo jo "tesno vezana ekonomskim nitima i nainom ivota. Nerazvijeni

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat u pravom znaenju rei. Radnitvo je bilo proreeno u ratu, a deo je saraivao s neprijateljem radei u Treem Rajhu dobrovoljno ili pod politiko-ekonomskom prinudom. U delu industrijskih preduzea radnici su rat proveli ,,za drebankom", potpomaui svesno ili nesvesno nemaki ratni napor. Najvei broj stranih radnika u privredi Kraljevine napustio je Jugoslaviju posle vojnog poraza, tokom rata, ili nestao u njegovom vihoru. No nezavisno od socijalnog sastava, KPJ je bila partija radnike klase po svom programu, ciljevima, ideologiji. S razvijanjem sistema administrativnog rukovoenja privredom u Partiji su sve vie ulazili inovniki elementi. Odmah posle osloboenja KPJ je poela da se organizaciono prilagoava novim uslovima rada. No promene u organizacionoj strukturi partijskog aparata i metodu politike akcije nisu, meutim, sutinski uticale ni na jedan od dotadanjih bitnih principa KPJ. Smisao organizacionih promena 19451947. sastojao se u usklaivanju njene dotadanje rukovodee uloge s uslovima u kojima je ona imala da upravlja dravom i pokree celokupan dravni razvitak. Sistem organa KPJ bio je postavljen na centralistikom principu; na elu organizacije nalazio se CK KPJkoji je imao monopol na donoenje najvanijih odluka: partijsko-organi"zaionih, spoljnopolitikih, privrednih, unutranjopolitikih, kadrovskih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta i bilateralnih partijskih veza, agitacije i propagande. Faktiko odluivanje pripadalo je uem telu Politbirou koje je do aprila 1948. godine radilo kao CK KPJ. Partijskim organizacijama u federalnim jedinicama (republikama) rukovodili su centralni komiteti Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Srbije, i pokrajinski komiteti Bosne i Hercegovine i Crne Gore, zapravo njihovi biroi, jer nisu imali plenuma. Polovinom 1945. CK KPJ je odobrio stvaranje autonomne KP za Trst i Julijsku krajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Partijsku organizacionu strukturu upotpunjavali su PK Vojvodine, Oblasni komitet Kosmeta, oblasni, okruni (ukinuti krajem 1946), sreski, mesni (gradski), rejonski i optinski komiteti. Prema Projektu o organizacionim pitanjima, usvojenom jula 1945, aparat CK KPJ se sastojao od Organizaciono-instruktorskog odeljenja, Odeljenja za kadrove, Odeljenja za agitaciju i propagandu, i devet komisija: sindikalne, vojne, za ene,

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju narodne vlasti, socijalnu politiku, i kontrolne. Nacionalna i pokrajinska rukovodstva imala su, s neznatnim odstupanjima, istu organizacionu strukturu kao i CK KPJ, izuzimajui spoljnopolitiku i kontrolnu komisiju. Preko Organizaciono-instruktorskog odeljenja prenoene su direktive CK KPJ i vrena kontrola njihovog sprovoenja. Kadrovskim odeljenjem je rukovodio organizacioni sekretar CK, u ijoj se nadlenosti nalazio rukovodei kadar partije, SKOJ-a, masovnih organizacija i dravnih organa. Kontrolna komisija je predstavljala jedinstveni organ partijske kontrole, stvoren radi sprovoenja partijske linije, uvanja istote partije", nadzora nad izvravanjem odluka CK i, uopte, nad radom partijskih organizacija. Ostale komisije pri CK KPJ i nacionalnim rukovodstvima organizovane su kao unutranji partijski organi sa savetodavnim kompetencijama. Kao glavni organizatori i nosioci ideoloko-politikog i teorijskog rada u Partiji i van nje delovale su agitprop-komisije pri rukovodstvima, s Agitpropom CK KPJ na elu, koji je, uz to, formulisao i kulturnu i prosvetnu politiku. Aparat agitacije i propagande se u radu oslanjao na aktive masovnih organizacija, dravne organe u oblasti kulture i prosvete, na tampu. Centralna partijska ustanova za ideoloko obrazovanje je Via partijska kola pri CK KPJ, koja je, u novim uslovima i na viem nivou, nastavljala rad partijskih kurseva iz vremena rata. Jula 1945. CK KPJ je, istovremeno sa svojom reorganizacijom, doneo odluku o reorganizaciji Vie partijske kole uro akovi", oznaujui kao njen zadatak vaspitavanje viih i srednjih partijskih kadrova. Precizno su naznaene kategorije partijskih radnika koji imaju da pohaaju ovu kolu: lanovi nacionalnih centralnih komiteta, lanovi oblasnih i okrunih komiteta, sekretari sreskih komiteta, lanovi politikih odeljenja armija i divizija, efovi politikih odseka, brigada i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su po svom ideoloko-politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije viih ili srednjih partijskih rukovodilaca. U program nastave reorganizovane kole ulazili su sledei predmeti: kratki kurs istorije SKP (b), dijalektiki i istorijski materijalizam, politika ekonomija, uenje o dravi, narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove drave, ustrojstvo Partije, ruski

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je 120 uenika. CK KPJ je istovremeno odluio da se nie partijske kole organizuju pri centralnim komitetima komunistikih partija federalnih jedinica i pri pokrajinskim i oblasnim komitetima, sa zadatkom da vaspitavaju srednji i nii partijski kadar. kolu su mogli pohaati lanovi okrunih i sreskih komiteta, sekretari partijskih elija, lanovi politikih odseka brigada, komesari bataljona i eta i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su, takoe, po svom ideoloko politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije srednjih ili niih partijskih rukovodilaca. U program kole su ulazili: kratki kurs istorije SKP (b), narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove Jugoslavije, i partijska izgradnja. Osnivanjem ove kole ukinuti su partijski kursevi pri sreskim i okrunim komitetima. Program nastave partijske kole predstavljao je kombinaciju teorijskih i istorijskih predmeta po uzoru na ideoloko obrazovanje u SSSR-u, sa nezaobilaznom istorijom SKP (b), dijalektikim i istorijskim materijalizmom, teorijom partije, politikom ekonomijom i uenjem o dravi" ali i s posebnim predmetom koji je uoptavao iskustva narodnooslobodilake borbe i razvoja nove Jugoslavije. Vie i nie kole predstavljaju glavni institucionalni oblik ideoloko-politikog obrazovanja lanstva KPJ. Organizacija kole i metod rada su bili istovetni u Vioj i niim kolama. Sem po kategoriji slualaca, strogo odreenoj i hijerarhiziranoj, vremenu trajanja kurseva (vii est meseci a nii tri meseca), broju slualaca (na Vioj koli do 120 a na niim do 60 slualaca), ove kole su se razlikovale i po strukturi programa, jer se na Vioj koli izuavao vei broj predmeta. Ideoloki rad u KPJ nosio je snano obeleje sovjetskog uticaja. Staljin je smatran etvrtim korifejom" klasika marksizma zajedno sa Marksom, Engelsom i Lenjinom. Tek naknadna saznanja vezana za ideoloka otrenjavanja nakon sukoba sa IB-om dovela su do razgraniavanja izvornog marksizma od Staljinovih vulgarizacija. Istorija SKP (b) figurie u jednom i drugom programu partijskih kola, izazivajui posebno interesovanje slualaca, s tim to je etvrta glava, koju je pisao Staljin, gotovo smatrana svetim tivom, ime se prenosio kult iz vremena neposredno uoi rata i iz rata prema ovom ideolokom

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja za Istoriju SKP (b) bilo je ak predvieno da se deo komunista upoznaje s ovim tivom iz tampanih prevoda, deo iz apirografisanog materijala, a da trea kategorija rukom prepisuje prirunik i prorauje ga. U ratu su pojedini prvaci narodnooslobodilakog pokreta znali rizikovati ivot da bi spasili zalihe ove knjige da ih ne zapleni neprijatelj. Ovaj sakralni odnos prema tekstu, krajnje vulgarizovanom i falsifikovanom s istorijske take gledita, nastavio se i posle rata. Poznato je da su izgraeni komunisti uglavnom poseivali kurseve na kojima se izuavala istorija SKP (b). Meutim, postoji jedna znaajna injenica emancipativnog znaenja, jer je u sklopu partijskih programa izuavana i istorija narodnooslobodilake borbe i izgradnje nove drave. Istorija jugoslovenske revolucije je praktino postajala pandan istoriji SKP (b), iako se to nije naglaavalo. Postojalo je jedno saznanje, koje nije uvek snano eksplicirano, da naspram oktobarske revolucije stoji jugoslovenska revolucija (koja se kao takva jo nije kvalifikovala). Tek je Peti kongres KPJ stavio do znanja, pored zaklinjanja Staljinu i Sovjetskom Savezu, da je u jugoslovenskom sluaju re o revoluciji. Krajem 1943. poinje postupno izgraivanje Titovog ugleda paralelno sa staljinovim kultom. Politbiro CK KPJ je ve posle drugog zasedanja AVNOJ-a, s potpisima A. Rankovia i M. ilasa, upuivao pisma zemaljskim rukovodstvima da uzdiu Tita kao dravnika i vojskovou. Ova praksa e se nastaviti i posle rata povodom Titovog roendana, prvo u uem partijskom krugu, i u drugim optim sveanim prilikama. Tito je povodom izuavanja istorije SKP (b) stavljao 1947. do znanja da je to bez onoga to se kod nas zbiva jalov posao. Neto se novo kod nas zbiva. Ima kod nas, u naem razvoju, itav niz novih puteva. Ima novih puteva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po sutini ne protivuree razvoju u SSSR-u." Tito je smatrao da se istorija SKP (b) mora izuavati, naroito od strane rukovodilaca, ali ne i ablonski. Teorijska i ideoloko-politika aktivnost je, principijelno gledano, polazila od prakse Jugoslavije i neposrednih zadataka KPJ. No, postojanje iskustva SSSR-a, idealizacija njegovog ureenja, ideoloko-politika bliskost KPJ i SKP (b) izazivali su veliki interes za izgradnju sovjetske drave i razvoj sovjetske ekonomike. Stoga ne zauuje to se iz Moskve trai literatura o ovim pitanjima. Ali, osobeni revolucionarni put Jugoslavije nije

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie, tim povodom, Borisu Ziherlu u Moskvu: Besumnje mi trebamo reavati naa pitanja prema naim uslovima i mogunostima, ali mnogo e nam vredeti i sovjetsko iskustvo". To sovjetsko iskustvo se upoznavalo neposredno, ako se imaju u vidu rukovodioci koji su izvesno vreme boravili u SSSR-u, a zatim na osnovu literature sovjetskog porekla, najveim delom preko propagandnih broura iz oblasti teorije partije, politike ekonomije, sovjetske drave, filozofije i istorije, pedagogije i sline literature. Najee je bila re o uproenim analizama, vulgarnim interpretacijama, glorifikacijama sovjetskog iskustva i Staljina; danas moe izgledati udno s kakvim su divljenjem u partijskim redovima prihvatane, analizirane i slavljene knjige i broure krajnje primitivnog sadraja. Tek su vlastita praksa i istorijsko iskustvo, sa sazrevanjem saznanja da je u sovjetskom sluaju re o Staljinovom izneveravanju revolucije i socijalizma, vodili razgranienju jedne autentine revolucije sa svojom birokratiziranom bliznakinjom na drugoj strani. Oktobarska inspiracija je bila sadrana i u jugoslovenskoj revoluciji, ali je ova izvedena na specifian nain u uslovima drugaije istorijske situacije u uslovima drugog svetskog rata, koji se 1941 1945. redukovao na sukob faizma i antifaizma u svetskim razmerama. Do raskida 1948. Staljinov autoritet i istorijski kult SKP (b) se nisu dovodili u pitanje. Jugoslovenski politiari i naunici nisu se do sukoba sa IB-om bavili ozbiljnije analizom i uoptavanjem vlastitih iskustava: Partije, revolucije, drave, socijalistike izgradnje. Njihovu energiju odnosila je mahom praktina aktivnost. Uglavnom se tretiralo pitanje narodnooslobodilake borbe, federacije, narodnih odbora, u radovima, govorima i istupanjima rukovodeih komunista, Tita, Kardelja, ilasa, Moe Pijade i drugih, ije je sabrane lanke objavljivala Kultura ili su bili publikovani u organu Komunist i Partijska izgradnja. Bez obzira na znaajne opservacije i ukazivanje na originalnost oblika u okviru optih zakonomernosti re je o nedovoljno produbljenim i argumentovanim analizama. Praktina reenja bila su, uz neposrednu politiku borbu, domininantna preokupacija. Kadrovi su bili usmereni prema iskustvu SSSR-a, kao uzor-zemlje, i jedine koja je poznavala zakonitosti socijalistike izgradnje. Jugoslavija je ba preplavljena sovjetskom drutvenom i politikom literaturom, koja je bila optereena citatologi-

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao i Staljin, kao jedan od protagonista marksistike misli deskripcijom institucija i prakse, apsolutizacijom sovjetskog iskustva, vulgarnim zakljucima. Znaajne pojave, koje je na povrinu izbacio drugi svetski rat, pojava novih socijalistikih drava, fenomen jugoslovenske i albanske revolucije, svetski proces dekolonizacije, pojava tree tendencije u vidu do jue zavisnih zemalja koje su stupale na put nezavisnosti) nisu uopte, ili su jako malo zanimale sovjetske pisce i teoretiare. Komunistiki teoretiari, uglavnom iz vrha partije, bili su ogranieni tenjom da ne istravaju u tumaenju svojih iskustava, kako se ne bi izlagali nepotrelanom riziku kritika iz Moskve koja je preutno imala mandat na razradu i razvijanje teorijske misli, pre svega genijalni Staljin", koji se meao u sve drutvene probleme i sve sfere nauke, ukljuujui genetiku i filologiju, filozofiju i politiku ekonomiju, a da ne govorimo o zatiti" doslednog potovanja misli i dela klasika. Sovjetski pisci su razraivali date ocene, tako da je njihovo delo dilo u stvari privezak propagandnog aparata ili banalna vulgarizacija. Smisao drutvenih nauka nije bio u otkrivanju protivurenosti odreenoga razvoja ve u razradi shematskih formula politike. U jugoslovenskom sluaju, na poetku izgradnje nove drave i drutva, sticale su se neke nepovoljne pretpostavke. Staljin je bio meunarodna arbitraa i merilo pravovernosti ideoloke ortodoksije kao najvanijeg sadraja u delu drutvenih nauka, to nije moglo mimoii ni jugoslovenske komuniste; iskustvo jugoslovenske izgradnje novih odnosa" bilo je isuvie kratko da bi se mogle uoptavati tendencije vezane za karakter drave, protivurenosti prelaznog perioda, odnosa partije i drave, drave i privrede, partije i masovnih organizacija, opasnost od birokratskog centralizma; deo istaknutih komunistikih intelektualaca, koji su inili mozak partije pre rata, bili njeni lucidni publicisti, stradali su za vreme rata, budui likvidirani od ustaa (August Cesaree, Boidar Adija i drugi), poginuli u narodnooslobodilakoj borbi (Veselin Maslea), stradali u starinskim istkama (Sima Markovi, Filip Filipovi, Josip Ciinski, odnosno Milan Gorki, i drugi). Najtea jeres se svodila na iskrivljavanje" partijske linije, pogaajui naroito one koji su je izopaavali" ili namerno" iskrivljavali. Ta linija svodila se posle osloboenja na obezbee-

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, nove kulture i nove privrede. Drugu kategoriju devijacionista inili su nosioci shvatanja koji su gledali olako na sve, povrno, zagovarali apolitinost, zabavnost, bezidejnost, koji su svojim neodgovornim ponaanjem i prilaenjem uspavljivali mase", ometajui da one postanu svesne tekoa i da se priue tekoama" koje su pred njima stajale. Pod ovu kategoriju svrstavani su hvalisavi, koji su naduvavali svoje uspehe, drali nekritika predavanja ili pristupali dravnim, kulturnim i privrednim problemima bez neophodne ozbiljnosti, savesnosti, potenja i nesebinosti, nespremni da podrede sebe interesima masa". Oni su delovali uporedo sa ljudima koji su prihvatili ideologiju partije, kao i sa onima koji su zadravali neprijateljska shvatanja. U antisektakom prilazu Partija je zahtevala da se ne udara" na ljude koji su bili potencijalni saveznici politike koju je ona sprovodila. Na drugoj strani, izbijala je jedna prosvetiteljska i politiko-utilitarna linija popravljanja ljudi, njihovog pridobijanja, prevaspitavanja". Glavna linija razgranienja sadrana je u pozitivnom odnosu prema novoj Jugoslaviji i podupiranju" njenog razvitka. U novoj fazi razvitka krajem 1946, sa zavravanjem obnove i prelaenjem na industrijalizaciju, za koju su se pripremale osnovne pretpostavke saniranje ratnih razaranja, normalizacija privrednog ivota, ustavno-politika stabilizacija, meunarodno uvrenje pozicije posle zakljuenja mirovnih ugovora 1947, nacionalizacija koja je oznaila i formalnu eksproprijaciju velikih preduzea, domaih i stranih agitacija i propaganda, kao segment partijske organizacije i delatnosti, nisu mogle da ne podlegnu odgovarajuim promenama. Panju je sve vie privlaio propagandno-politiki ivot u velikim industrijskim centrima. Promena je bila uslovljena samim tim to se radnika klasa sve vie razgranjavala, postajala sve brojnija, a sa industrijalizacijom zemlje oekivalo se njeno novo poveanje u saglasnosti s optom promenom drutvene strukture Jugoslavije. Meu tim masovnim organizacijama u centru panje se nalazio Sindikat kao organizacija radnike klase. Sindikati su imali da postanu, uporno se ponavljalo, transmisioni kai", kao refleks Staljinovog uenja o karakteru ove organizacije u socijalizmu, za razvijanje politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. ->Ne treba nikad izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko-prosvetni rad u sindikatima kao najvaniji zadatak koji partija mora vrsto uzeti u svoje ruke, uporedo je ukazivano na neophodnost postavljanja materijalnih uslova da bi se on mogao odvijati (prostorije, klubovi, bibilioteke). U organizaciji ideolokog rada lanstva naglaavao se znaaj nejednoobraznih formi: od individualnog do kolektivnog rada, osnivanja dopisnih partijskih kola, veernjih kurseva, kruoka, seminara pri viim komitetima (centralnim, pokrajinskim, oblasnim i okrunim), do kolektivnih konsultacija, kontrole i provere znanja, propitivanja, diskusija kao sastavnog dela ideolokog uzdizanja; vodilo se rauna o vremenu organizacije kurseva, izboru konkretne politike teme na seminarima, stepenu znanja uesnika. Sadrajno gledano tri kruga problematike su bila najei predmet politikog obrazovanja: oblast marksizma lenjinizma, narodnooslobodilaka borba i novi dravni ivot. SKOJ se, na podsticaj Partije, angaovao na vaspitavanju lanstva Narodne omladine u smislu unoenja" marksizma lenjinizma meu svu omladinu. Za najveeg neprijatelja je proglaena apolitinost, pa makar na priredbama, zabavama ili u fiskulturi. Rukovodstvo SKOJ-a je krajem 1946. stajalo na gleditu da celokupna politika agitacija (zidne novine, priredbe) mora da bude na liniji marksizma. Sastanci SKOJ-a su tretirani kao sastanci elitne organizacije" koja svu ostalu omladinu vodi napred. Na tim sastancima postavljane su partijske direktive, davana tumaenja o Partiji i njenom putu, njenoj istoriji, koja ire mase i Narodna omladina ne mogu ni da razumeju. Na drugoj strani, uvlaenjem to ireg kruga omladinaca na nivo mladih koji prihvataju marksizam, kao antisektaku orijentaciju uz pomenute elitistike ograde koje govore o shvatanju avangarde koja se izdvaja morao se kod lanova SKOJ-a razvijati lik komuniste, karakterne i moralne osobine, koje bi im pomogle da postanu komunisti. Teorijsko i ideoloko-politiko obrazovanje u Armiji razvijano je preko kurseva i slanjem u partijske kole. Od ukupnog broja komunista u Armiji na politike i vojne rukovodioce odlazilo je 85% a na osnovnu boraku masu svega 15% lanova KPJ. Osnovno jezgro Armije posle rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici prve tri godine narodnooslobodilakog rata (21%). Na drugoj strani u Armiji su se posle oslo-

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

4 1

boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u neprijateljskim formacijama. Agitaciono-politiki rad u Armiji je usmeravan ka suzbijanju ovinizma, i pravilnom odnosu prema borcima pripadnicima nacionalnih manjina i spreavanju izdvajanja pojedinih nacionalnosti u okviru jedinica. Radilo se na usvajanju plana vojno-politike nastave, marksistike izgradnje stareina, podizanja nivoa obrazovanja i kulture armijskog sastava. Ovaj rad u Armiji je poetkom 1946. nosilo 300 aktiva predavaa sa 7.500 oficira. Koriene su raznovrsne forme: brigadni bilteni, informacije, armijska tampa, radio-emisije, izlobe, povremena objanjenja. Radilo se na opismenjivanju boraca, strunom osposobljavanju stareina (zavravanje kola, upuivanje u vojne akademije u zemlji), i slanju oficira i generala na vojne akademije SSSR-a. Teorijski rad obuhvatao je i kadrove najvie uprave, saveznih ministarstava i komiteta. Partijski komitet pri Saveznoj vladi je 1947. rukovodio s 24 kursa: 19 za prouavanje istorije SKP(b) (po etapama), tri kursa istorije SKP(b) (po problemima), jedan kurs za prouavanje istorije NOB. Vie je nego upadljiva nesrazmera u prouavanju istorije SKP(b) i istorije NOB, odnosno problematike nove Jugoslavije, koja se ocenjivala kao neprirodan" odnos suprotan naim potrebama", tim pre to se istoriji SKP(b) prilazilo kao istoriji-hronologiji", s gomilama dogaaja, godina, trajkova, mesta. Ova hronoloko-faktografska verzija postajala je sama sebi cilj umesto da pomae shvatanju marksistiko-lenjinistikog iskustva boljevike partije". Moglo je samo da se konstatuje sledee: Jasno je da se ovakvim metodom koji blijedo otkriva unutranju logiku dogaaja i ne istie teoretske i taktike probleme u prvi plan i u pravoj mjeri, ne mogu pravilno vaspitati komunisti da bi odnijeli sa kursa neko marksistiko iskustvo, koje bi koristili u praktinom radu." Sistemsko i plansko izuavanje osnovnih pojmova marksizma-lenjinizma smatrano je pretpostavkom na dosta mehaniki nain pravilnog sprovoenja politike Partije po sektorima ekonomskog, drutvenog i dravnog ivota". Od komiteta i partijskih elija traeno je februara 1946. da usvoje novi kurs u pogledu individualne teoretske izgradnje", pri emu se mislilo na pronalaenje odgovarajuih oblika samoizgradnje" elija i konkretizacije programa. Kritikovala se jednostranost u smislu prouavanja tekih teoretskih pitanja" i

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada u elijama, ustanovama i na univerzitetima. Agitrop je u Nacrtu plana za igradnju partijskih kadrova zahtevao orijentaciju na organe partijske tampe, koja e vriti odgojnu ulogu u podizanju politiko-teoretske svijesti". Pri samoizgradnji" moralo se voditi rauna o aktuelnosti tema; prvenstveno su se imala obraivati pitanja iz marksizma-lenjinizma koja bi lanstvu osvetljavala svakodnevne probleme. Ideoloko vaspitanje se imalo kretati u tri pravca: u smislu partijske izgradnje, upoznavanja ekonomske i dravne politike i podizanja strunosti i opte kulture. Predvieni program je razlikovao seoske elije, partijske elije u gradovima i fabrikama, okrune, kotarske i mesne komitete i partijske jedinice sa viom teoretskom svijeu". Predmet razrade su bili aktuelni lanci centralne tampe. Ideoloki rad je postajao sve naglaeniji sa prelaskom na novu fazu obnove i pripremanje pretpostavki budue industrijalizacije. Strogo je vezan za izvravanje zadataka pred kojima se nalazila partija. Otuda i njegova krajnje utilitarna sadrina. Nije re o emancipaciji, u prvom redu ideoloko-politikoj i kulturnoj, ve obezbeivanju realizacije programa KPJ u izvoenju obnove i stvaranju osnova za prelazak na novu etapu izgradnje. Ideoloko-politika komponenta je sastavni deo mobilizacije masa i izvrenja neposrednih partijskih i dravnih zadataka. Analiza programa za ideoloko-politiki rad i razne kurseve otkriva siromatvo teoretskih pogleda na razna aktuelna pitanja dravno-pravne izgradnje i razvoja Partije. Manje-vie je re o uoptavanju najneposrednijeg iskustva, ili ponavljanju nekih optih mesta iz sovjetskog iskustva. Historija SKP(b) je zauzimala najvii rang u oblasti literature o partiji novog tipa", zajedno sa Rankovievim lankom o organizacionom pitanju KPJ, odnosno napisom o masovnom partijskom radu Mihaila Kalinjina. U prometu su se nalazile bezbrojne sovjetske broure, pune frazeologije i neviene simplifikacije problema, koje nisu odgovarale jugoslovenskoj stvarnosti, a po svom niskom nivou odbijale mislei svet. Meu jugoslovenskim prilozima za razna pitanja dominirali su lanci i govori rukovodioca KPJ, napisi u Borbi i drugim listovima (Naprijed, Vijesnik. . .). Problematika federativnog ureenja razmatrana je na osnovu govora i lanaka Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja. Ve za oblast Komunistika partija partija novog tipa" i

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije" predvieni su kao literatura Staljinov rad 0 osnovama lenjinizma" (glava o partiji), broura Kosoja Organizacioni principi boljevizma i Titov lanak iz vremena rata Narodnooslobodilaka borba i organizaciono pitanje Partije", objavljen u Proleteru 1942. godine, Organizaciono pitanje" A. Rankovia, i lanak Sretena ujovia Za istou i boljevizaciju Partije". Pored jugoslovenskih politiara i drugih autora, koji su tretirali odgovarajue teme u tampi, preporuivali su se za razradu prilozi G. Dimitrova (0 kadrovima"), Staljina (Odabiranje kadrova, njihovo isticanje i raspodjela"), Lenjina (0 porezu u naturi", gde je bilo rei o zadacima u ekonomskoj izgradnji" i 0 narednim zadacima Sovjetske vlasti"). Prilikom tretmana zadrugarstva i agrarnog i seljakog pitanja preovlaivala je opet literatura Lenjina, Staljina, Karpinskog (Sta su kolhozi"), sa lancima iz Borbe (Projekat Ustava i zadrugarstvo") i napisom A. Hebranga Osnovni principi zadrugarstva" u istom listu. U delu programa 0 dravi", uz radove Lenjina (Drava i. revolucija") i Kardelja (0 Ustavu FNRJ") isticao se prilog A. Viinskog Sovjetska drava drava novog tipa". Postojea analiza jasno pokazuje meavinu tematskih ciklusa, izvora i literature, koja je obuhvatala vodee jugoslovenske politiare, sa klasicima, ali i sovjetske propagandiste, profesore i teoretiare" poput Viinskog. Septembra 1946. CK KPJ je otro kritikovao nedostatke" u idejno-politikom radu u direktivi 0 daljem radu na ideolokom i politikom podizanju komunista i ideolokom i politikom podizanju radnih masa". Svi pomenuti nedostaci" su registrovani ovim redom: nedovoljna borba za ideoloku istotu i liniju partije, nedovoljno razvijen ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad meu radnicima, zanemarivanje svakodnevnog konkretnog rada na selu, neplanski rad meu inteligencijom, ablonski rad s lanovima partije. Karakteristino je da su sva ova postanovljenija" CK KPJ donoena u trenucima kada se partija spremala za prelaz na novu fazu razvitka. Podrazumevalo se, s obzirom na njenu drutvenu poziciju, da ona trai maksimalno zalaganje lanova i drutva u celini za realizaciju osnovnih zadataka koji su predstojali. Linija" Partije je svetinja, a najvee svetogre njeno izopaavanje". Odbrana tekovina narodnooslobodilake borbe je neprikosnovena, a sa njome i linija izgradnje i svestranog podizanja zemlje". Otuda

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tog razvitka. ablonska strana ovih direktiva, renik, frazeologija, vrednosne ocene pojava manje su zanimljive sa stanovita cilja i prestrojavanja partijskog rada pred narednim zadacima na kojima se insistiralo. Ali, u umi ovih ocena i terminologije nije teko izdvojiti inkriminaciju apstraktnog, kabinetskog reagovanja na pojave smetnji" proboju linije, ili raspravljanja u zatvorenom krugu". Izraz specifinog partijskog odnosa prema inteligenciji ogleda se u pojmu prevaspitavanje". Kritika je pogaala i nerazumevanje karaktera masovnih organizacija, naroito Sindikata. Kae se: Skoro itav agitaciono-propagandni i kulturno-prosvetni rad partije i odgovarajuih partijskih ustanova odvija se organizaciono izvan sindikalnog pokreta i sindikati nisu u potrebnoj meri iskorieni kao transmisija i kao sabiralita za najiri masovni, ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad." Komunistima se prigovaralo da ne posveuju dovoljno panje vanpartijskim masama, ne vodei rauna da desetine hiljada nelanova partije radnika, intelektualaca, pa i seljaka, ele da se naoruaju uenjem Marksa Engelsa Lenjina Staljina . . . " Partija se izjanjavala za prevaspitavanje" ljudi koji su podupirali drutveni razvitak, ali je otrica partijske kritike" pogaala niz izama" i njihovih nosilaca, koji namerno iskrivljavaju marksizam lenjinizam. Ideologija pred predstojeom industrijalizacijom nije mogla mimoilaziti ulogu radnike klase i sindikata. Sindikati", kae se u pomenutoj direktivi, treba da poslue kao transmisioni kai za razvijanje masovnog politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. Ne treba nikada izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o sindikatima kao koli komunizma." Da bi se individualizirao ideoloki rad, zavisno od svojstva pojedinca, predlagala se cela jedna mrea ustanova, formi, metoda rada, kakve su dopisne partijske kole, veernji kursevi, kruoci, seminari, od ega su neke forme bile primenljive i za nelanove partije. Ali iz novih zadataka je proizilazilo i proirenje agitaciono-propagandnog aparata pri komitetima i partijskim elijama. Ideoloki rad je nailazio na najvee prepreke u sredinama gde je bilo dosta nepismenih, polupismenih i slabo obrazovanih komunista. Pri Narodnom frontu stvorena su 1946. propagandna odeljenja za rukovoenje agitacionim radom u masama i

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

4 1

objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agitacija i propaganda obuhvatale su popularisanje raznih tekuih i trajnijih mera, kako politikih, tako i ekonomskih (zakonodavstvo PNS, agrarnu reformu, Ustav FNRJ, odluke Mirovne konferencije, znaaj produktivnosti rada, zadrugarstvo, poresku politiku, otkup, setvu). Rad u oblasti agitacije i propagande imao je karakter kampanja sprovoenih po direktivama najviih partijskih organa. Uoi prelaska na plansku privredu, novembra 1946, CK KPJ je Odlukom o daljem radu na ideolokom i politikom podizanju radnih masa formulisao nove zadatke na polju ideolokog obrazovanja. Proraivanje prvog petogodinjeg plana pretvorilo se u svenarodnu kampanju, koju je podravala tampa. Pored kulturnih priredaba, agitaciono-propagandni aparat je kontrolisao izdavanje knjiga za omladinu i literature uopte, kao i tampu, bilo sam, odobravajui upotrebu hartije i tampanje, ili preko rukovodilaca izdavakih kua, koji su se nalazili u agitaciono-propagandnim komisijama, odnosno s njima bili u vezi. Informativna sluba je centralizovana u Odeljenju za tampu Predstavnitva vlade FNRJ. CK KPJ je odlukom od 10. avgusta 1945. preuzeo rukovoenje partijskim organizacijama u Jugoslovenskoj armiji preko Politikog odeljenja (Uprave) Ministarstva narodne odbrane. Poslovima narodne odbrane bavile su se Vojna komisija pri CK KPJ, obrazovana jula iste godine, i vojne komisije pri nacionalnim i pokrajinskim rukovodstvima; one su ukinute aprila 1946. pretvaranjem Vojne komisije u Vojni savet, s Josipom Brozom Titom na elu. uvajui integritet teritorije i nezavisnost Jugoslavije, Jugoslovenska armija je, istovremeno, bila snaga koja je odluujue uticala na vrstinu unutranjeg poretka. KPJ je u oruanim snagama drala sve rukovodee pozicije. Na preko pola miliona boraca po zavretku rata, nakon demobilizacije, dolazilo je 100.000 komunista, preko 8.000 kandidata i 106.197 lanova SKOJ-a. Jezgro Armije nakon rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici narodnooslobodilake borbe. Princip demokratskog centralizma, na kome je poivala organizacija KPJ, izraavao se u rukovoenju iz jednog centra, potinjavanju manjine odlukama veine, odgovornosti komunista za lini rad pred partijskim organizacijama, i izbornosti rukovodeih organa, uglavnom formalizovanoj. Prevaga centra-

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ da koncentrie snage i napor lanstva na osnovna pitanja. Situacija u kojoj je ona delovala odreivala je i stepen demokratizacije unutarpartijskih odnosa. Otrinu ovog centralizma lanstvo je primalo kao istorijsko-politiku realnost. Dinamika promena nakon rata u politikoj i ekonomskoj strukturi drutva stvarala je oseanje da je ostvarenje ciljeva socijalizma vezano za najbliu perspektivu. Nain donoenja i sprovoenja politiko-ekonomskih mera podreivan je njihovom sadraju. lanstvo nije uestvovalo u donoenju odluka i stvaranju partijske politike, ali se poistoveivalo s tom politikom izvravajui je. Proces sraivanja partijske i dravne vlasti u ratu nastavio se i u uslovima obnove i industrijalizacije zemlje, vodei stvaranju i personalne i realne unije izmeu KPJ i drave. U partijskim rukovodstvima stvoreni su sektori rada koji su pokrivali celokupnu problematiku dravnih poslova i aktivnosti masovnih organizacija (sektori za narodnu vlast, masovne organizacije, agitaciju i propagandu). Partijski aparat se pretvarao u kopiju dravnog. KPJ je usmeravala drutveni razvitak preko dravnih organa i novog zakonodavstva. Zakljuci rukovodeih partijskih tela obavezivali su sve dravne organe. Izgraena na principu proizvodno-teritorijalne organizacije, KPJ je u svim sredinama gde su radila preko tri njena lana imala elije. Njen metod rada odreivala je injenica to su se partijsko i dravno rukovoenje sjedinjavali. Rukovodei komunisti stajali su na elu i dravnih organa i masovnih organizacija. Proces srastanja partije i drave, praen profesionalizacijom partijskog rada, naao je nov organizacioni izraz u strukturi KPJ donoenjem odluke Centralnog komiteta aprila 1947, u vreme prelaska na centralistiko-direktivno planiranje, kojom su odeljenja njenog aparata jo vre povezana s rukovodstvima masovnih organizacija i dravnim privrednim resorima. KPJ je bila osnovna snaga politikog sistema i nosilac goleme drutvene moi, nezavisno od injenice to nije spomenuta u prvom Ustavu FNRJ. Pripadnost organizaciji nije se iskazivala niti je unutarpartijski ivot dobijao publicitet. Partija je mogla da javno ostvaruje svoju suverenu volju nalazei se u neposrednom toku optih tenji radnih masa, i dobijajui njihovu podrku, kao avangardna snaga u ovoj fazi jugoslovenske revolucije. Ona je rukovodea sila u sistemu nezavisno od

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

toga to ustavno nije bila kao takva potvrena. Poziciju rukovodee subjektivne snage drutva i sistema zasnivala je na ideji da ona predstavlja avangardu radnike klase kao vladajueg sloja u drutvu, koji nosi oslobodilaku misiju celog drutva. Partija kao takva uspostavlja dravu koja dominira u drutvu, dri sve bitne poluge razvoja, obezbeuje integraciju svih delova sistema, ukljuujui i podsisteme (politiki, ekonomski, pravni, itd.), podreuje sebi drutvo pod vidom politike homogenizacije i ujedinjavanja svih drutvenih snaga. Novouspostavljena drava je od svog nastanka partijska drava, izraavajui volju rukovodee subjektivne snage. Osnovni vladajui nukleus ove partijske drave, samostalan, niim ogranien, ni ustavno a ni politiki, u stvari je bio Politbiro CK KPJ, koji se naao na vrhu piramide novostvorenog sistema DFJ, odnosno FNRJ, oslanjajui se na svoju poziciju pre rata i u toku rata, a na drugoj strani na politiki kapital organizatora pobednike revolucije. Centralnu ulogu u tom telu imao je Tito, kao osvedoeno najistaknutiji i najiskusniji meu lanovima Politbiroa, s oznakama harizmatske linosti iji su najblii saradnici bili Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi i Milovan Dilas, zadueni za svoje resore" ili krupne sektore partijskog, odnosno dravnog posla. Bez njega se nije mogla zamisliti kadrovska politika viih dravnih i partijskih tela, rukovoenje spoljnom politikom, komanda nad vojskom, odreivanje pravca unutranjeg razvitka. Od Tita su poticale inicijative najznaajnijih odluka, ime se ne zapostavljaju drugi zaetnici ideja u prethodnom postupku ili Titove modifikacije ideja drugih pokretaa, prilikom njihovog konanog usvajanja. Politbiro je kreirao dravu na nain koji je obezbeivao apsolutnu politiku prevlast partije i njenih rukovodstava. Tome su uveliko doprinosili objektivni uslovi jugoslovenskog drutva i sovjetsko iskustvo koje je poivalo na svemonoj ulozi Politbiroa, odnosno Staljina kao najvie instance politikog, vojnog, meunarodnog i ideolokog odluivanja. U Jugoslaviji, kao i u SSSR-u Politbiro se nalazio van svake kontrole, radei bez veih formalnosti, i bez vieg partijskog tela kome bi polagao raune. Dravni organi, kako izvrni tako i predstavniki, bili su puki sprovodnici volje Politbiroa, a masovne organizacije njegove transmisije. U datim uslovima, Politbiro ili ua grupa njegovih lanova razmatrao je sva sporna pitanja rukovodeih republikih

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(nacionalnih) i pokrajinskih partijskih rukovodstava (biroa), prosuujui suvereno u skladu sa kolektivno izvedenom analizom akutnih problema (meurepublikih, poloaja rimokatolike crkve, zapostavljenosti Srba u Hrvatskoj, autonomistikih tendencija u Sloveniji, itd.). Na istom principu zanivala su rad politiko-operativna rukovodstva partije od vrha do dna, od nacionalnih do optinskih rukovodstava. Stvaranje Narodnog fronta Jugoslavije kao jedinstvene optenarodne politike organizacije odgovaralo je koncepciji KPJ o monolitnoj politikoj strukturi drutva, karakteru nastajuih drutvenih odnosa i jedinstvenoj politikoj platformi revolucionarno-demokratskog preobraaja. KPJ je preko Narodnog fronta obezbeivala iroku politiku osnovu narodne vlasti u svim fazama revolucije, ak i onda kada ovaj nije imao karakter posebne organizacije. Partija nije bila spremna da apsolutnu rukovodeu ulogu u politikom sistemu Jugoslavije deli ni sa jednom drugom politikom snagom, koristei se svojom vladajuom ulogom u pobedi revolucije, obnovi zemlje i postavljanju osnova socijalizma. Po shvatanjima KPJ, narodna vlast se mogla uvrivati samo pod pretpostavkom da se ne suava na proleterijat", ve proiruje na sve drutvene slojeve. Proirivanjem Narodnog fronta uvrivala se i ova organizacija i narodna vlast, a time je faktiki jaala i rukovodea uloga KPJ u elom sistemu. Zapoet polovinom 1944, proces organizacionog uobliavanja Jedinstvenog narodnooslobodilakog fronta priveden je kraju na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije odranom od 5. do 7. avgusta 1945. u Beogradu, i na Kongresu Osvobodilne fronte, odranom u Ljubljani jula iste godine, odnosno na ostalim republikim kongresima Narodnog fronta. Na Prvom kongresu NFJ postignuto je objedinjavanje zemaljskih frontova, utvrena organizaciona struktura NFJ, usvojen statut i donet program. Prema Osnovnim organizacionim naelima NFJ, Narodni front nije imao karakter klasine politike partije, ali je nosio obeleja posebne politike organizacije, s jako naglaenim agitaciono-propagandnim funkcijama. Bio je definisan kao optenarodni antifaistiki demokratski pokret naroda Jugoslavije", koji predstavlja osnovnu silu" i osnovnu politiku snagu" za uvanje i razvoj tekovina narodnooslobodilake borbe. Clan Narodnog fronta mogao je da postane svaki estiti i rodoljubivi" graanin koji je uivao politika i

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

graanska prava, usvojio program organizacije i plaao lanarinu. KPJ je pomou NFJ prevazilazila pluralistiki princip stranakog ivota, stvarajui, na drugoj strani, oblik politikog organizovanja suprotan partiji tradicionalnog karaktera. NFJ je ulanjivao pojedince i kolektive, graane i drutveno-politike organizacije. Kolektivno lanstvo nije automatski povlailo za sobom i lanstvo pojedinanih pripadnika ovih organizacija. Stubove NFJ inili su masovni organizmi: USAOJ, AF, JSRNJ. On je obuhvatao i povezivao sve antifaistike organizacije, zadruge, udruenja. Ostaci graanskih snaga su ga zato tretirali kao proirenu KPJ". U sastavu NFJ nalazile su se i graanske stranke koje su mu krajem rata prile. Formalno gledano, naela NFJ su predviala viestranaku strukturu zadravajui posebnost tih stranaka u organizaciji i njenim rukovodeim telima to je bio izraz meunarodnih obzira i tenje za angaovanjem svih rodoljubivih i demokratski raspoloenih graana na programu daljeg revolucionarno-demokratskog razvitka ali su joj na specifian nain umanjivala znaaj drugim odredbama. Pre svega, postojee stranke morale su da prihvate program NFJ, a njihovo lanstvo da se ukljui u njegove lokalne odbore. Nebitnih elemenata koalicije bilo je, s nekim izuzecima, samo u viim rukovodstvima NFJ. Od ove formalne strane pitanja daleko su bili bitniji stvarni politiki odnosi. NFJ se od svog osnivanja izgraivao kao jedinstvena organizacija masa, koje su prihvatale i priznavale rukovodstvo KPJ u njemu. Postojee graanske grupe nisu mogle da bez spoljne intervencije ugroze politiku vrstinu organizacije, jer su bile malobrojne i slabe. Put demokratskog razvitka, prema koncepciji NFJ, nije vodio preko viestranake organizacije politikog ivota, nego preko njene negacije. Koliko je uticaj ovih stranaka i grupa oslabio u toku 1945, i koliko su se one osule u korist snaenja Narodnog fronta, govori i ocena rukovodeih predstavnika CK KPJ, Tita i Kardelja, iz januara 1946, o njihovoj beznaajnosti". Program NFJ je u ovoj fazi revolucije izraavao stavove KPJ. Svojim revolucionarno-demokratskim obelejem doprinosio je polarizaciji masa, iji su se delovi jo kolebali ili, zbog svog porekla i ranije politike pripadnosti, gravitirali graanskim strankama i grupama. Kasnijim prelaenjem s optih demokratskih na socijalistike mere, Program NFJ je prevazi-

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

en, iako su neke od ovih mera ve bile implicitno sadrane u njemu. KPJ je u sistemu revolucionarne demokratije praktino istupala za monolitizam u sopstvenim redovima i u politikom ivotu uopte. Analogiju je imala u sovjetskom uzoru. U novostvorenom sistemu vlasti nije bilo mesta ni za jednu drugu snagu kao faktor odluivanja sem za KPJ. Partija je odbacivala viestranaki sistem i na osnovu istorijskog iskustva u Kraljevini Jugoslaviji, u ratu i revoluciji, polazei od svoje prevlasti u politikom sistemu, zasnovane na aparatu vlasti i masovnim antifaistikim organizacijama. iva svest o strahovitom ratnom kovitlacu, krizne situacije u odnosima sa zapadnim saveznicima tokom 19451946, istupanje opozicije 1945. i sukobi s rimokatolikom crkvom uticali su na KPJ da ne dozvoli obnovu ak ni onih partija koje su s njom lojalno saraivale u okviru Narodnog fronta, priznajui njenu rukovodeu ulogu. Organizacija Narodnog fronta je predstavljala i politiku osnovu drave. Od nje se trailo da narodnu vlast dri pod politikom kontrolom. U naknadnim teorijsko-politikolokim analizama nalazimo poglede o Narodnom frontu kao korektivu" jednopartijskog sistema u Jugoslaviji. Po poreklu, sastavu i optim zadacima, NFJ je predstavljao politiki, ideoloki i socijalni pokret Jugoslavije u kome su se mase seljatva, radnitva i inteligencije zalagale za uvrivanje demokratskih tekovina narodnooslobodilake borbe i za izgradnju nove Demokratske Federativne Jugoslavije". Ovaj pokret, u najirem znaenju, imao je i obeleja specifine politike organizacije koja se formirala na principu dobrovoljnosti. lanovi NFJ morali su da prihvate osnovna akta: Program i Statut; svaki je radio u nekom odboru NFJ i uplaivao prilog prema materijalnim mogunostima. Obavezom lanstva da radi u mesnim organizacijama, obezbeivala se i kohezija NFJ. On je bio izgraen na principima federalizma, kao i organizacija vlasti u DFJ, odnosno FNRJ. Kongres su sainjavali delegati NFJ iz svih federalnih jedinica. Za Savezni odbor je svaki zemaljski odbor predlagao kongresu isti broj lanova, ime se iskljuivalo nadglasavanje. Najvii organ Narodnog fronta u federalnim jedinicama bio je zemaljski : kongres. U rukovodea tela Narodnog fronta Jugoslavije birane su avgusta 1945. vodee linosti KPJ, masovnih antifaistikih

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

organizacija, graanskih stranaka i grupa u Narodnom frontu, kao i ugledni javni radnici. Za predsednika je izabran Tito, za prvog generalnog sekretara Sreten ujovi, a za drugog Zlatan Sremec. Potpredsednici su bili Milo Moskovljevi, Franjo Gai, Josip Vidmar, Vojislav Kecmanovi, Dimitar Vlahov i Milo Raovi. Sekretarijat su inili, pored Sretena ujovia i Zlatana Sremeca, Dragoljub Jovanovi, Vaso ubrilovi, Marijan Stilinovi, Bane Andrejev, Mitar Baki, Joe Rus i Vladimir Simi. Za lanove Izvrnog odbora izabrani su: Edvard Kardelj, Vladimir Bakari, Andrija Hebrang, Moa Pijade, Blao Jovanovi, Boris Kidri, Milovan ilas, Aleksandar Rankovi, Lazar Kolievski, Todor Vujasinovi, Blagoje Nekovi, Edvard Kocbek, Ivan Ribar, Marko Vujai, Peko Dapevi, Sava Kosanovi, Jaa Prodanovi, Ivan ubai, Sreten Vukosavljevi, Akif Le, Toma Kuturec, Mihailo Apostolski, Rato Dugonji, uro Pucar, Sulejman Filipovi, Bogomir Rajkovi, Marijan Brecelj, Miha Marinko, Franjo Ljube, Nuredin Daut, Emanuel ukov, Sveta ivkovi, Jovan Veselinov, Mihajlo urovi, Koa Popovi, Vlado Zeevi, Rifat Beria, Spasenija Babovi, uro Salaj, Rade Pribievi, Frane Frol, Svetozar Rittig, Duko Brki, Vicko Krstulovi, Stjepan Prvi. Plenum Narodnog fronta Jugoslavije inile su delegacije federalnih jedinica, iji su lanovi birani na Osnivakom kongresu Narodnog fronta Jugoslavije. Ako se Narodni front posmatra kao okvir politikog ivota i razvitka politikih odnosa u Jugoslaviji, odnosno kao poprite drutvenih sukoba, lako je videti, na osnovu rezultata, da su ovi razreavani asimilacijom graanskih grupa, koje su usvajanjem Programa gubile svoju raniju individualnost, ili otpadanjem onih graanskih snaga koje nisu mogle da slede razvitak koji je inspirisala KPJ. Snage van Narodnog fronta, na drugoj strani, podvrgavane su politikom pritisku, mrvljene i udaljavane iz politikog ivota kao strana tela, jer su pokuavale da same ili s oslonom na inostranstvo ugroze uspostavljanje monolitne strukture kojoj je teila KPJ, po cenu da se izloi napadima graanskih snaga zbog totalitarizma. Nosioci revolucionarne demokratije" nisu hteli ni sa kim da dele vlast posle pobedonosne revolucije, a najmanje s poraenim snagama, smatrajui pri tome da je svako drobljenje" politikih snaga opasno, pa ak i kobno, sa stanovita politikog jedinstva, hegemonije KPJ u sistemu i organizacionog uvrenja vlasti. Partija je rukovodila

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

organizacijom Narodnog fronta tavie, do Petog kongresa izraavala je sopstveni program kroz Program Narodnog fronta, to je nesumnjivo bila jedna od specifinosti jugoslovenske revolucije. Otuda je za protagoniste graanske politike Narodni front i znaio otelotvorenje jednopartijskog sistema. Neosporna je injenica da graanska demokratija i socijalistika organizacija politikog ivota nisu mogle da se izmire kao ni u ratu, uostalom jer je jedna polazila od stranakog pluralizma, a druga od prevlasti KPJ, pobede novih drutvenih snaga i novih drutveno-ekonomskih odnosa. Zanemarujui ak razlike koje su uslovljavale suprotni klasni interesi, istakli bismo da su narodi Jugoslavije tek bili izali iz revolucionarnog rata, s elementima bratoubilakih obrauna i klasnih okraja, ije su se posledice jo oseale u posleratnoj strukturi, utiui na odbacivanje svih oblika organizacije koji bi mogli da dovedu do reprize ratne drame. Udarnu snagu politikim i privrednim akcijama NFJ davao je USAOJ, koji je novembra 1945. brojao 1.374.000 lanova. USAOJ se razvijao kao pokret omladine okupljene oko SKOJ-a i pod njegovim rukovodstvom. Jezgro omladinske organizacije inilo je blizu 300.000 lanova SKOJ-a. CK KPJ je tog meseca pokrenuo pitanje pretvaranja USAOJ-a u organizaciju Narodne omladine Jugoslavije, do ijeg je ustanovljenja dolo na Treem kongresu Narodne omladine, odranom u Zagrebu od 9. do 11. maja 1946. Time je zavrena prva faza razvoja organizacije antifaistike omladine, koju je KPJ stvarala pre rata i u toku narodnooslobodilake borbe. Od Narodne omladine Jugoslavije se trailo da postane pokreta, organizator i rukovodilac omladinskih akcija i omladinskog ivota uopte, da radi na vaspitanju omladine u duhu marksizma-lenjinizma i da njenom radnom poletu u izgradnji socijalizma daje organizovaniji i planski karakter. Manifestacioni kongres AF, odran u Beogradu juna 1945, odbacio je sumnje jednog dela kadra KPJ u celishodnost opstanka te organizacije posle osloboenja. Ona je nakon rata bila nosilac raznih socijalno-humanitarnih i politiko-vaspitnih akcija meu enama Jugoslavije, a naroito akcija za socijalno zbrinjavanje dece, prosveivanje ena u zaostalim krajevima, razbijanje verske zatucanosti, patrijarhalnih stega, primitivnih obiaja (noenje zara i ferede, itd.), za politiko osveivanje. CK KPJ je u jesen 1945. postavio u zadatak partijskim

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

rukovodstvima da obrate veu panju na razvitak i unapreenje rada AF-a. Stvaranjem Jedinstvenih sindikata radnika i nametenika krajem rata, KPJ je zavravala osnivanje masovnih organizacija kao formi ostvarivanja svoga uticaja u masama. Prema direktivi CK, nacionalna i pokrajinska partijska rukovodstva odrala su na slobodnim teritorijama zborove radnika na kojima su izabrani delegati za osnivaku konferenciju sindikalne organizacije. Na njihovom skupu u Beogradu, od 23. do 25. januara 1945, konstituisan je Jedinstveni savez sindikata radnika i nametenika Jugoslavije, ime je prvi put u istoriji jugoslovenskog radnikog pokreta obrazovana jedinstvena organizacija radnika i nametenika. Za predsednika Glavnog odbora izabran je .uro Salaj. U Glavnom odboru nalazili su se, pored ostalih, i Laza Stefanovi, Radoje Daki, uro poljari, Tone Fajfar, Laza Plavi, Pepca Kardelj, Mihailo vabi, Bogdan Kreki, Marko Belini, Duan Petrovi, Paaga Mandi, Ivan Boievi, Jerko Radmilovi, Risto Stefanovi, Iso Jovanovi, Vojo Srzenti, Franc Leskoek i Josip Cazi. Od organizacije koja je klasno podreena, Sindikat je postao organizacija klase na vlasti. Doktrinarni refleks ove promenjene situacije izraavao se i u shvatanju o istovetnosti interesa izmeu radnike klase i narodne drave". Sindikat je osnovan i proglaen formalno kao nedravna organizacija. Nepisano je pravilo da su svi dravni slubenici i radnici upisani u Sindikat, inae se drukije ne moe shvatiti brzo omasovljenje ove organizacije u ijem su sastavu bili gotovo svi slubenici i radnici. Faktiki, Sindikat je bio transmisija KPJ koja mu je odredila mesto u sistemu celokupne drutvene organizacije nove Jugoslavije. Sindikat, zajedno s takozvanim masovnim organizacijama", uestvuje u sistemu vlasti na svom specifinom sektoru, ali ne deluje samostalno, niti razvija inicijative koje prethodno nisu podstaknute od partije. Partija je ostvarivala rukovodeu ulogu na vie naina: preko najvieg tela Politbiroa u kome se kasnije nalazio i rukovodilac Sindikata (uro Salaj); preko Sindikalne komisije u sastavu CK KPJ; preko lanova rukovodstava KPJ u Glavnom odboru Sindikata; davanjem smernica za rad Sindikatu na najviim partijskim telima od 1948. (kongresu, plenarnim sednicama CK KPJ). Formula odnosa bila je na teorijskoj i politikoj razini reena tako to je Sindikat prenosio misli i volju" radnike klase

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dravi i partiji, a KPJ je imala vlast u ime radnike klase kao njena avangarda. Organizacija sindikata bila je kopija sovjetskih sindikata, poivajui na Lenjinovom i Staljinovom odreenju sindikata kao posrednike organizacije radnike klase", koja stoji izmeu drave i radnitva, uz rukovodeu ulogu partije. Funkcije Sindikata u Jugoslaviji bile su identine onima u SSSR-u: proizvodno-ekonomska (obuavanje i pripremanje radnika za upravljanje privredom ili po Lenjinu kola komunizma"), zatitna funkcija (borba za radnu disciplinu, tehnika zatita u skladu sa propisima, itd.), kulturno-vaspitna funkcija. Istraivai Sindikata i drutveno-ekonomskog poloaja radnike klase u nas (R. Radi i dr.) ustanovljuju analizom istupanja Dura Salaja, Borisa Kidria, Mie Pavievia, Ivana Boievia, direktivnih napisa u Borbi, sindikalnom listu Rad itd., da su ove funkcije gotovo istovetno isticane. Koncepcija o jedinstvu ekonomsko-politikih, kulturno-vaspitnih i socijalno-zatitnih funkcija Sindikata oznaavala je negaciju socijaldemokratskih ideja o sindikatu kao iskljuivo ekonomskoj organizaciji radnika. Organizacija je okupljala sve zaposlene: kvalifikovane i nekvalifikovane, intelektualne i manuelne, industrijske i poljoprivredne radnike, privatne nametenike i dravne inovnike (slubenike). Predstavljala jd dobrovoljnu i masovnu organizaciju radnike klase, ali ne i pandan Narodnom frontu, ve samo deo te optenarodne organizacije, koja je bila politika osnova revolucionarne vlasti. Kao vanpartijska organizacija, JSRNJ su povezivali KPJ s radnikom klasom, naroito na sektoru privrede. Politbiro CK KPJ je skretao interes sindikata na usavravanje organizacije proizvodnje, ali je, polovinom 1945, naglaavao i potrebu voenja brige o poloaju radnika. Sem politikih i ekonomsko-socijalnih, zatitnih funkcija, u delokrug sindikata je spadala i kultura. Njihova politiko-vaspitna uloga manifestovala se naroito u razvijanju novog odnosa prema radu i proizvodnji, zatiti dravne imovine i jaanju saveza izmeu radnike klase i seljatva. Nastavljajui tradiciju takmienja, JSRNJ su im davali karakter irokih i organizovanih akcija, vezanih za 1. maj ili 29. novembar, iz kojih je izrastao masovan pokret udarnika. Osnovni motivi za nevieno zalaganje radnika u obnovi i industrijalizaciji bili su moralno-politiki, iako je zalaganje i materijalno podsticano. Dobrovoljni rad je bio na

41 K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

najvioj taki svoje idealizacije", koja je imala vie uzroka. Visoka drutvena cena i ugled i gotovo kult fizikog rada, nadoknaivali su nedostatak razvijenijih formi privreivanja. U uslovima nerazvijene materijalno-tehnike osnove drutva i nepovoljne kvalifikacione strukture radnike klase, u kojoj su preovlaivali nekvalifikovani i priueni radnici, ovaj vid rada je dobijao prvenstvo. Tome su naruku ile i posledice rata, ruevine koje je nakon osloboenja trebalo raskrivati, provizorna graevinska obnova, a u industriji naglaavanje kvantitativne strane proizvodnje. KPJ je mogla da izvede radnu mobilizaciju jedino razvijanjem stvaralakih rezervi masa, koristei se njihovim politikim poletom i radnim entuzijazmom. Izvori mobilnosti masa nalazili su se u njihovom revolucionarnom zanosu, koji se prenosio iz tek zavrene narodnooslobodilake borbe, njihovoj potpunoj opredeljenosti za politiku KPJ u revolucionarno-demokratskom preobraaju zemlje, njihovom nerealnom oekivanju da e se uslovi ivota poboljati im se savladaju tekoe koje je rat ostavio za sobom. S pribliavanjem druge faze obnove, krajem 1945. i poetkom 1946, sindikati su forsirali uvoenje normi ka pretpostavke za razvoj takmienja i efikasniju valorizaciju utroenog rada. Kvantitativni rezultati rada postojali su vaniji od kvaliteta. Delatnost sindikata pratile su dve pojave, oznaavane kao jednostrana shvatanja: prva je ekonomizam", a druga sindikalni avangardizam". Ove krajnosti nisu bile teorijski uobliene, ali su prisutne u praksi. Pristalice ekonomizma" nisu se obazirale na rentabilnost", nisu pravile razliku izmeu dravnog i kapitalistikog preduzea; pozivali su radnike na borbu protiv eksploatacije, traili vee nadnice, zahtevali smanjivanje radnog vremena, pruali otpor uvoenju normi. Sindikalna organizacija je, sprovodei politiku KPJ, traila od radnika samo rad i samoodricanje, bez odgovarajue materijalne nadoknade, koju su, uostalom, odreivale niske materijalne mogunosti drutva u ovom periodu. Zahtevi za poboljavanjem drutveno-ekonomskog poloaja olako su proglaavani za socijaldemokratizam. Nosiocima takvih pogleda, kojih je najvie bilo u Sloveniji, lepljene su etikete oportunista" i socijaldemokrata. Izvori takvih pogleda ablonski su vezivani za delatnost predratnih socijaldemokrata u sindikalnoj organizaciji.

'J O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Druga krajnost, manifesto vana kao sindikalni avangardizam", javljala se u konkretnom obliku prisvajanja upravljakih ovlaenja, to jest meanja sindikata u rad preduzea; smenjivanja upravnika, iznuivanja veih piata i povlastica za sindikalne funkcionere, podravanja upljeg kvantiteta" u takmienju, primanja i otputanja radnika, premetanja radnika iz odeljenja u odeljenje, itd. Kritika ove pojave polazila je od toga da je tu re o anarhiji, dvovlau", sticanju jeftine popularnosti, preuzimanju uloge narodnih tribuna". Postojei sukob nadlenosti" i paralelizam", CK KPJ je osuivao kao uzurpaciju prava sindikalnih rukovodstava. Analiza ove pojave ukazuje, meutim, da se radilo o dvema suprotnim pojavama: jednoj, vezanoj za slabost uprava preduzea, kojima je sindikat priskakao" u pomo, i drugoj, izraenoj u htenju radnika da se njihova uloga u preduzeu vie oseti, da oni dobiju vea ovlaenja u oblasti odluivanja o proizvodnji i ureenju drutveno-ekonomskih odnosa. Ostvarujui svoje funkcije, sindikat se oslanjao na proizvodna savetovanja, koja su odravana svakih 15 dana; ali na izlasku iz perioda obnove ona su poela da se zamenjuju sastancima, na kojima su direktive mehaniki prenoene. Slinu su sudbinu doiveli i radniki poverenici, uvedeni polovinom 1945. u dravna i privatna preduzea, ustanove i organizacije, kao forma posrednog i savetodavnog uea radnika u upravljanju. Funkcije drave i njenih predstavnika u privredi rasle su na raun potiskivanja posredne radnike kontrole i neposrednih inicijativa radnika. U periodu obnove nije bilo gotovo nijedne akcije politike, ekonomske ili kulturno-prosvetne u kojoj se Narodni front nije javljao kao organizator ili sprovodnik, popularizator ili agitaciono-propagandni nosilac. Organizovao je izbore za Ustavotvornu skuptinu, uestvovao u objanjavanju i sprovoenju agrarne reforme i kolonizacije, vodio agitaciju i propagandu u vezi s radom Mirovne konferencije u Parizu, Organizacije ujedinjenih nacija, kao i u vezi s posebnim meunarodnim inicijativama Jugoslavije. Prikupljao je pomo 1946. za postradale od poplava u Albaniji i za izbeglice iz Egejske Makedonije, popularisao SSSR i sovjetsku kulturu. Razobliavao je parole neprijatelja, uestvovao u radnim akcijama, organizovao pomo za krajeve Jugoslavije postradale u narodnooslobodilakoj borbi, pomagao obnovu popaljenih se-

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

la, razvijao ideju bratstva meu narodima, slao radnike ekipe na selo. Opte smernice KPJ prenoene su u organizacije Narodnog fronta i tu razraivane. Razne kampanje obino su poinjale na konferencijama njegovih najniih organizacija u ulici, preduzeu i selu a zatim prenoene na nivo sreza ili grada. Sreske i okrune konferencije i zborovi zavravali su se velikim manifestacionim mitinzima. Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i u drutvu uopte, praene rastuom centralizacijom poslova, partijska rukovodstva su se sve vie odnosila formalistiki prema Narodnom frontu. Komunisti u njegovim organizacijama ekali su iskljuivo direktive partijskih foruma. Poeo je da se ukorenjuje i sistem rada u izvrnim odborima, bez sazivanja .odbora organizacija, ime su se od Narodnog fronta odbijali vanpartijci i suavala njegova politika osnova. Narodni front se krajem 1946. i u toku 1947, s prelaskom na industrijalizaciju, sve vie pretvarao u aparat za izvravanje konkretnih dravnih zadataka i privredne operative, gubei oznake politike organizacije. KPJ je svoju rukovodeu ulogu sve vie ostvarivala zahvaljujui svom optem autoritetu, a ne politikom pristanku masa na mere koje se preduzimaju. Vodstva graanskih stranaka i grupa, kako onih koje su se ukljuivale u Narodni front Jugoslavije, tako i onih koje su ostale van njega, ispoljavala su raznovrsne tendencije, koje su ile od deobe vlasti s komunistima, odnosno jednakog uticaja unutar Narodnog fronta i pokuaja organizovanja viestranakog sistema, do priznavanja rukovodee uloge KPJ i bezuslovnog usvajanja Programa NFJ. Glavni nosilac opozicije u fazi izvravanja Sporazuma Tito ubai bila je Demokratska stranka, s Milanom Grolom na elu, koja je ostala van Narodnog fronta i na legalnoj osnovi pokuavala da okupi i aktivira sve protivnike daljeg toka revolucije. Ta stranka, podravana frakcijama i pojedincima iz drugih stranaka i grupa, bila je i pobornik revizije svih tekovina ostvarenih u toku rata i revolucije. Poto je podrka stranih snaga ovoj opoziciji izostala posle Potsdamske konferencije, ona je, inae izloena jakom pritisku Narodnog fronta, koji je gospodario scenom uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, nestala iz politikog ivota. U okviru Narodnog fronta javila se, nakon novembarskih izbora za Konstituante, opozicija poznata kao frontovska",

'J

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

iji je nosilac bio Dragoljub Jovanovi, generalni sekretar Narodne' seljake stranke, s nekoliko poslanika tzv. seljakih stranaka: Narodne seljake stranke, Saveza zemljoradnika i Hrvatske seljake stranke. Aktivnost ove opozicije bila je usmerena, s jedne strane, na suprotstavljanje seljatva radnikoj klasi, a s druge predstavljala novu formu otpora graanskih snaga merama KPJ za socijalno-ekonomsku transformaciju drutva i prelazak na plansku privredu. Za Jovanovia je opozicija bila korektura svake vladavine", a stranake tradicije meu Srbima, Hrvatima i Slovencima bile su ive. Narodni front je on zamiljao kao organsku kolaboraciju stranaka", a ne njihov mehaniki skup. Stvaranje seljakog bloka" smatrao je svojim trajnim politikim opredeljenjem. Ova shvatanja su se sukobljavala sa stavom KPJ o Narodnom frontu kao optenarodnoj organizaciji, savezu radnitva i seljatva, i njenom politikom brzih drutveno-ekonomskih promena. Jula 1946. Jovanovi je u Narodnoj skuptini FNRJ otvoreno ustao protiv puta razvitka kojim je ila Jugoslavija. Ustanova javnog tuilatva je, po njemu, inkarnirala diktaturu jedne partije, dok je donoenje Zakona o zadrugama bilo udaranje noa u lea" seljacima. Otrica Jovanovievog napada bila je posebno upravljena protiv sve izraenijeg etatizma" u privrednom sistemu, koji je, kako je on smatrao, ostavljao malo prostora za razvitak zadrugarstva, favorizujui dravni sektor i birokratizaciju dravnog aparata. Razlaz Jovanovia s Narodnim frontom izazvao je vrenje u Narodnoj seljakoj stranci i doveo do jaanja levice", iskljuivanja generalnog sekretara iz stranke i udruivanja seljakih grupa (Narodne seljake stranke i Saveza zemljoradnika) u Ujedinjenu zemljoradniku stranku, na bazi Programa Narodnog fronta, u jesen 1946. Epizoda s Jovanoviem pokazivala je da je KPJ nepokolebljiva u daljem sprovoenju revolucionarnih promena i uspostavljanju monolitnog politikog sistema pod svojom iskljuivom kontrolom. Ona je suzbijala svaki pokuaj konstituisanja samostalnih politikih snaga u Narodnom frontu ili van njega koje bi se suprotstavile njenoj politici ili s kojima bi morala da deli vlast. Eliminiui takve tendencije, ona je, istovremeno, podravala sve oblike politikog organizovanja u okviru Narodnog fronta koji doprinose jedinstvu radnika, seljaka i inteligencije, guenju uticaja opozicionih graanskih snaga, te ukljuivanju masa u privredni ivot i rad narodnih odbora. Toleriui neke

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

graanske stranke i grupe kao HRSS, Ujedinjenu zemljoradniku stranku, Jugoslovensku republikansku stranku KPJ nije davala podrku njihovom organizacionom rekonstituisanju. Partija je podravala vrhove HRSS, koji su izraavali manifestacionu podrku politici Narodnog fronta. Jedno vreme posle rata sluila se organizacijama Seljaka sloga, Napredak (u Bosni i Hercegovini), Prosvjeta (kulturno-prosvetna organizacija Srba u Hrvatskoj), i Preporod (muslimansko kulturno drutvo), radi politikog i kulturnog okupljanja Hrvata, Muslimana i Srba u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Preko tih organizacija KPJ je prodirala na selo, privlaila seljake mase, suzbijala uticaj ostataka starih stranaka, naroito bive Maekove HSS. Graanske snage, neprijateljski raspoloene prema revoluciji u toku, vezivale su se za inostranstvo, nadajui se slomu poretka i restauraciji, do kojih bi dovela intervencija zapadnih sila protiv socijalizma, ili rat dojueranjih saveznika. Snage biveg drutva i pritajeni pripadnici kolaboracionista stvarale su psihozu privremenosti novog poretka. Svaka pobeda meunarodnih konzervativnih snaga pothranjivala je optimizam, kao to je svaki njihov poraz izazivao malodunost i smanjivao nade u vaspostavljanje biveg sistema. Podsticanje ovinizma u nacionalno meovitim krajevima pojavljivalo se kao najopasniji metod borbe starih snaga, usmeren na razbijanje politike bratstva i jedinstva, glavne osnove narodne vlasti. KPJ se borila politikim i zakonskim sredstvima protiv izazivanja nacionalne, rasne i verske mrnje i razdora. Zakonom Predsednitva AVNOJ-a maja 1945. svako ogranienje graanskih prava, kao i svako pruanje povlastica i davanje prednosti graanima DFJ u zavisnosti od njihove nacionalne, rasne ili verske pripadnosti bilo je predvieno kao kanjiva radnja kojom se naruavaju naelo ravnopravnosti naroda i graana i bratstvo i jedinstvo naroda . . . kao osnovna tekovina narodnooslobodilake borbe". Kao napad na nacionalnu ravnopravnost kanjavala se svaka agitacija i propaganda koja je ila na to da se izazove ili raspali nacionalna i rasna mrnja ili razdor, a isto tako i pisanje, izdavanje, tampanje i rasturanje spisa takve sadrine. Politiki znaaj ovog zakona vidi se i po tome to su inkriminisana dela iz njega ula i u Krivini zakon protiv naroda i drave, koji je usvojila Privremena narodna skuptina DFJ, avgusta 1945.

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Nacionalni odnosi su spolja imali izgled retko harmoninih odnosa. Strogo represivnom politikom spreavane su sve manifestacije oznaene kao ovinistike. Nezavisno od neprijateljskih manifestacija nacionalizma u raznim krajevima Jugoslavije, koje su imale najraznovrsnije forme (da je narodnooslobodilaki rat iskorien da jedna nacija zavlada na drugom, Hrvati na raun Srba, Srbi na raun Muslimana, itd.; egoistiki stavovi da ne treba pomagati ratom opustoene krajeve; neprihvatanje kolonista iz Srbije u Makedoniji; zabrana naseljavanja kolonista s Kosmeta u starom kraju, itd.), nacionalni odnosi su se komplikovali i zato to ih nisu sasvim razumevali ni komunisti. Sektatvo u prijemu iptara, Maara i drugih pripadnika nacionalnih manjina u KPJ je bilo vie nego jako izraeno. Na Kosovu i Metohiji je sniavan kriterijum za prijem u lanstvo KPJ samo da bi se partijska organizacija to pre proirila delom iptara, jer su lanstvo uglavnom sainjavali Srbi i Crnogorci. Partijski kadrovi u Vojvodini su se suprostavljali partijskom kursu da se KPJ, organi vlasti i masovne organizacije proire pripadnicima nacionalnih manjina i Hrvata kako bi se poboljala partijska struktura vlasti i partije. Deo izbeglica, koji su se vraali na stara ognjita, jednostrano je ocenjivan kao izaziva nacionalne mrnje i podvajanja, svojim revanistikim stavom prema manjinskom stanovnitvu, Hrvatima ili Muslimanima frontalno. Za srpske graanske krugove drava je bila u rukama Hrvata i srpstvo pocepano", to je bio smiljeni cilj Komunistike partije, koja je, jo pre rata, kao to se govorilo, paktirala s ustaama samo da se doe glave Srbima. Nacionalne konfrontacije podjarivao je i katoliki kler, zauzimajui se za vernike koji su justificirani" i njihove porodice koje ne mogu znati ni gde su grobovi njihovih blinjih, traenjem da se olakaju uslovi ivota u logorima, protestvovanjem to se skidaju kriovi" sa grobova ustaa i Nemaca, iako se pred smru klanjaju svi ljudi". Crkva se u tom kopanju jaza nije zaustavljala samo na zatiti crkve, njenih ustanova i svetenika, ve je brinula i za patnje i nevolje tolikih naih vjernika", nastojei da im pomogne u danima kunje i kriza". Nosioci velikosrpskog ovinizma irili su vesti da su Hrvati i Turci" na vlasti, a hrvatska i muslimanska reakcija da je, opet, nastupila era srpske dominacije. Rimokatoliki kler je istupao protiv Muslimana, prigovarajui im da su se izvukli od odgovornosti za ponaanje u ratu i da jednostrano prebacuju svu

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

6 1

krivicu na katolike. U aktivnosti starih snaga vidno mesto je zauzimalo i irenje nacionalnog defetizma, obeshrabrivanje naroda u borbi za teritorijalnu celinu i severozapadne granice Jugoslavije. Jugoslovenski politiari u emigraciji nastavili su politiku protiv novog poretka. Jugoslavija je, po njima, bila preplavljena totalitarnim valom". Oni su 1945. u Londonu obrazovali Jugoslovenski narodni odbor, iji su lanovi sebe proglasili za zakonite predstavnike veine jugoslovenskih graanskih stranaka. Istupali su kao branioci Jugoslavije i pobornici demokratije. Na Zapadu su protiv nove Jugoslavije radili Slobodan Jovanovi, episkop Irinej orevi, Jovan Donovi, Milan Gavrilovi, Milo Bobi, Radoje Kneevi, Konstantin Foti, Mladen ujovi, i drugi. Januara 1946. Vlatko Maek je pristao da s Jugoslovenskim narodnim odborom usklauje zajedniku borbu protiv dananje tiranije u Jugoslaviji". Ali bivi vo HSS-a nije bio raspoloen i za zajedniko istupanje u Jugoslovenskom narodnom odboru sa srpskom emigracijom i kraljem Petrom II. Oekujui smenu poretka u Jugoslaviji, on je 1946. predlagao konfederativno ureenje na principu realne unije, koja bi obuhvatala Sloveniju sa slovenakom Istrom, Hrvatsku, sastavljenu od banovine iz 1939, hrvatske Istre, te est srezova Vojvodine, i Srbiju, kao treu jedinicu. Pitanje Bosne Maek je ostavljao otvorenim dok ne doe do srpsko-hrvatskog sporazuma. Ova konstrukcija, koja je predstavljala varijantu ranijih graanskih planova, predlagana je kao da se u Jugoslaviji nije nita desilo. Tako organizovana drava trebalo je da ima tri skuptine, tri vojske (sa zajednikim generaltabom u ratu), kao i pet ministarstava: finansija, odbrane, spoljnih poslova, spoljne trgovine i koordinacije. ef JNS Jovan Banjanin verovao je da postoji samo jedan, jugoslovenski narod i da je podela na Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju katastrofa. Prikupljanje emigracije sve vie su podsticale velike zapadne sile. Njeni pripadnici iz Jugoslavije i drugih zemalja verovali su u neminovnost rata i izmene poretka. Pod uticajem stranih faktora Milan Gavrilovi je radio na stvaranju Seljake internacionale, nastavljajui aktivnost zapoetu jo 1942. obrazovanjem saveza seljakih voa u emigraciji, od Baltika do Mediterana, kao forme za razblaavanje radikalizma seljakih masa i, uopte, drutvenih pokreta za vreme rata i okupacije.
i

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Odnosi izmeu drave i ratobornog katolicizma" nalazili su se u krizi zbog otpora rimokatolike hijerarhije sreivanju odnosa s narodnom vlau i bojkotovanja ove. Sukob se naroito zaotravao prilikom donoenja agrarne reforme, uoi izbora za Ustavotvornu skuptinu, oko odvajanja crkve od drave i kole od crkve, zbog pomoi pojedinih svetenika kriarima", zapravo zaostalim ustaama. Predsednik Privremene vlade DFJ pokuao je juna 1945. u Zagrebu, prilikom razgovora s nadbiskupom Stepincem, da uredi odnose s rimokatolikom crkvom na bazi njene nacionalne orijentacije i depolitizacije, ali bez uspeha. Nacionalno amorfni deo episkopata sa Stepincem nije bio spreman da usaglasi svoj rad i postupke sa naelom o odvajanju drave od crkve i s garantijom slobode veroispovesti. Katolika hijerarhija je vrila pritisak nad pojedinim svetenicima, spreavala proces polarizacije meu njima, ometala stvaranje svetenikih udruenja, podstrekavala na otpor protiv vlasti, sprovodila ekskomunikaciju neposlunih svetenika i vernika. Vatikanska propaganda je napadala Jugoslaviju kao zemlju progona crkve i vernika. akovaki biskup Antun Akamovi je ustajao protiv odvajanja drave od crkve i crkve i kole. Biskup je bio protiv obaveznog graanskog braka. Traio je da se crkvenim dobrima prizna znaaj narodnog dobra" i osiguraju duebrinike slube" u bolnicama, kaznionicama, vojsci i sportskim udruenjima. Hvarski biskup Miho Pui je zahtevao obeteenje za agrarnu reformu na posedima katolike crkve i uvoenju vere kao obaveznog predmeta u kolama. Primedbe reis-ul-uleme u Sarajevu svele su se na zahtev da u branim, porodinim i vakufskim stvarima sude verske (erijatske) sudije, ija bi se nadlenost uredila posebnim zakonom, zatim da se veronauka obavezno predaje u koli i da muslimanske ene ne slue u vojsci. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkve se na kraju izmirio s odvajanjem crkve od drave, stavljajui samo primedbe na Nacrt ustava i iznosei svoje elje. Izvoenje nadbiskupa Stepinca pred sud 1946, zbog veza s ustakom emigracijom i ostacima kriara", izazvalo je na Zapadu i u tampi pod uticajem Vatikana najee napade na Jugoslaviju. Katolike novine oznaile su suenje tom proustakom episkopu kao najalosniji proces u istoriji katolike crkve". Generalni vikar Franjo Salis Sevis je povodom liavanja slobode obljubljenog Nadpastira" Stepinca izdao poslanicu u kojoj stoji da za ovaj teki progon Preuzvie-

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

nog gospodina Nadbiskupa ne nalazimo na njemu nikakve krivice. On je, to je i posve shvatljivo, kao bogom postavljeni pastir svoga stada apostolskim arom i neustraivou ustajao na obranu Bojeg zakona, katolike crkve i njezinih prava. No, on je to inio uvijek". Bez obzira na sav dekor sveanih rei generalnog vikara, nisu se mogli navesti primeri Stepinevog ustajanja" protiv ustaa koji su pred oima katolike hijerarhije u NDH unitavali itav jedan narod. Rimokatolika crkva nastojala je da opstane u politikom ivotu Jugoslavije kao corpus separatum", a KPJ ila za svoenjem njene aktivnosti na duhovnu sferu i za njenim povlaenjem iz politikog ivota. Papski nuncije Harli davao je podrku onoj struji episkopa, sa Stepincem na elu, koja se protivila da se s dravom nae modus vivendi. Politika KPJ je nastojala da razbije frontalni stav katolikog klera protiv drave, izoluje papskog nuncija od rimokatolikog svetenstva i pocepa" jedinstvo u vrhovima epsiskopata. Ovoj politici odgovarala je tendencija malog broja svetenika za poboljanje odnosa s narodnom vlau, ba kao to su je ometali ekstremni i nepromiljeni postupci organizacija KPJ i pojedinaca, koji su te odnose zaotravali. Sukob izmeu crkve i drave nije bio karakteristian samo za Jugoslaviju ve i za druge zemlje koje su krenule socijalistikim putem, a katolika crkva u njima predstavljala ustanovu vladLajue vere. Kardinali Midsenti i Viinski suprostavie se u Maarskoj i Poljskoj politikim i ekonomskim merama nove vlasti. Katolike zemlje u svima ovim zemljama imale su podrku Vatikana. Konzervativne snage u svetu tumaile su postojei sukob kao nastojanje komunistikih reima da odstrane uticaj katolike crkve iz nacionalnog ivota, koja se nije povlaila bez ogorenog otpora. Katoliki kler je u Jugoslaviji bio politiki kompromitovan prihvatajui NDH i druge kolaboracionistike reime ili okupaciju, nasuprot svetenstvu u Poljskoj koje je pokazalo visok stepen rodoljubivog dranja u toku tek zavrenog rata. Pored podrke Vatikana katolike crkve u ovim zemljama imale su na svojoj strani i propagandu zapadnih zemalja koja je u okviru zapoete polarizacije izmeu dojueranjih saveznika u ovom otporu gledala ispoljavanje nezadovoljstva prema drugoj suparnikoj sili SSSR-u. KPJ je sprovodila politiku podele i meu pravoslavnim svetenstvom obrazovanjem svetenikih udruenja, dodeljivanjem stalne ili privremene pomoi svetenicima, nastojanjem da

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pobolja odnose narodne vlasti i vrhova Srpske pravoslavne crkve. Ovim kursom suzbijana su shvatanja lokalnih partijskih organizacija o neprijateljskom raspoloenju i pasivnosti svih svetenika bez razlike. Nije se Iako uvialo da je proces diferencijacije meu svetenstvom teak i spor, jer je crkva bila vrsta organizacija", s jakom disciplinom. KPJ je traila razobliavanje" svih svetenika koji su se bavili politikim radom i propagandom, ukljuujui i predstavnike crkvene hijerarhije. Crkveno-narodni sabor Makedonije na kraju rata izrazio je elju za izdvajanjem pravoslavnih Makedonaca iz sastava Srpske pravoslavne crkve, ali je naiao na otpor njenog vrha, koji traje do danas. Autokefalnost Makedonske pravoslavne crkve nije u poetku podravalo ni makedonsko dravno rukovodstvo, opredeljujui se za stvaranje Jugoslovenske patrijarije u skladu sa federativnom strukturom Jugoslavije i injenicom da pravoslavni vernici ive gotovo u svim federalnim jedinicama Jugoslavije. Nereeni status Makedonske pravoslavne crkve unosio je mnogo godina nerazumevanje u odnose izmeu Srpske pravoslavne crkve i makedonskog svetenstva i vernika. Iz redova makedonskih svetenika i vernika Srpska pravoslavna crkva je osuivana zbog kleronacionalizma, odbacujui novu stvarnost i posmatrajui Makedoniju kao junu Srbiju", kolevku srpstva" i svetosavskog kulta". Posle negativne odluke Arhijererejskog sabora SPC 1958. godine crkveno-narodni sabor Makedonije je preuzeo akciju za dobijanje autokefalnosti u svoje ruke koja je zavrena proglaavanjem ove tek na crkveno-narodnom skupu jula 1967. godine, odranom u Ohridu. Oblike i intenzitet aktivnosti starih snaga u politikoj strukturi Jugoslavije posle zavretka oruane revolucije odreivali su vojni poraz kontrarevolucije u okvirima drugog svetskog rata, specifinosti meunarodnog priznavanja nove Jugoslavije i pravac unutranjeg i meunarodnog razvitka nakon 1945. Vodstvo KPJ nije previalo poraz tih snaga, ali ni njihovu brojanu jainu (kvislinzi izbegli u inostranstvo, graani brisani iz birakih spiskova, odmetnike bande, neraspoloeno svetenstvo, pristalice legalne opozicije, itd.); one su, uz pomo spolja, mogle da se aktiviraju i nastave kontrarevoluciju u drugim uslovima. Legalizacija opozicije nije bila pojava koju je KPJ prihvatala kao trajno reenje. Izjave rukovodeih predstav-

KPJ

POLITIKOM

SISTEMU

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

nika KPJ (Tita, Kardelja, ilasa), o mogunosti ispoljavanja stranakog ivota iz 1945, imale su taktiki karakter, odreen interesima meunarodnog priznanja revolucionarnih promena (tekovina narodnooslobodilake borbe") i obavezama koje je Tito (NKOJ) preuzeo u procesu stvaranja jedinstvene vlade Jugoslavije. Sa stanovita partijskog vodstva nije ni bila re o opoziciji, ve o lageru starih snaga", koje su htele da vrate toak historije" natrag. Pitanje popova" nalazilo se na sednicama Politbiroa CK KPJ. Rukovodstvo partije je januara 1947. skretalo panju da je proces protiv Stepinca imao dubok odjek kod svetenstva. Smatralo se da treba udariti na centar i Harlija", pocijepati biskupe", koristei nijanse" koje meu njima postoje. Zaostali pripadnici kvislinkih snaga iz redova etnika, ustaa, crnogorskih separatista, belogardejaca, balista, koji su sainjavali teroristiko-odmetnike skupine razbacane po Jugoslaviji, koje su, prema oficijalnim izvorima, na zavretku rata brojale 11.000 ljudi, mada su bile stvarno brojnije nali su se od prvog dana pod udarom jedinica KNOJ-a, Ozne, aktivista narodne vlasti i Narodnog fronta, tako da je do kraja 1945. njihov broj bio prepolovljen. Bande su delovale uglavnom u zabitim krajevima, unosei demoralizaciju meu stavnovnitvo, vrei teroristike napade na objekte i atentate na pripadnike Narodnog fronta. U redovima bandi ivelo je uverenje da e trei svetski rat izmeniti njihov poloaj. Izneverena oekivanja u vezi sa stranom intervencijom, uspesi privredne obnove i pobeda Narodnog fronta na novembarskim izborima za Ustavotvornu skuptinu uticali su na njihovu jo veu izolaciju i pojave beznaa meu njima. Posle hvatanja Drae Mihailovia, marta 1946, i njegovog izvoenja na sud poele su da se rasplinjavaju i poslednje nade graanskih snaga da e u Jugoslaviji buknuti pobuna, ojaati otpor i komunisti" ustuknuti pod pritiskom Zapada. Nekoliko hiljada preostalih etnikih, ustakih, balistikih i drugih protivnika vlasti polovinom te godine nije predstavljalo znaajniji faktor ugroavanja poretka, ali su organi bezbednosti morali da vode uporan rat protiv rata" u neprohodnim planinskim i umskim predelima s ostrvljenim nosiocima pljakakih i diverzantskih akcija. Maja 1946. bande su ubile 135 ljudi, opljakale desetine zadruga i izvrile vie napada na komunikacije. Krajem rata, januara-februara 1945, jedinice Jugoslovenske armije skrile su na Kosovu

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otpor balistike kontrarevolucije ali su se manje grupe balista zadrale na obroncima are i Skopske Crne gore, u Drenici, na egarcu i ievici. Poslednji odmetnici-balisti likvidirani su tek 19511952. godine. S prvim predznacima zaotravanja odnosa izmeu zapadnih sila i SSSR-a zapoelo je aktivno organizovanje jugoslovenske emigracije protiv novog poretka u Jugoslaviji. Kvislinke jedinice smetene su u logore vojnog tipa, a posredstvom emigrantskih predstavnika seljakih stranaka" iz istonoevropskih zemalja poeo je rad na stvaranju seljakog bloka". Izloena neprijateljskoj, javnoj i podzemnoj aktivnosti emigrantskih krugova, Jugoslavija se u periodu svoje konsolidacije nalazila i pod snanim politikim i propagandnim pritiskom konzervativnih krugova na Zapadu i njihovih propagandnih centara. Dramatizacijom sukoba Istoka i Zapada i precenjivanjem znaaja atomske bombe podrivala se odbrambena sposobnost zemlje i razvijala ratna psihoza. Strana propaganda je podsticala ovinizam, napadala reim zbog progona crkve i svetenika, isticala nestabilnost sistema, omalovaavala privredne napore. Talasi antijugoslovenske propagande saobraavani su uslovima pojedinih jugoslovenskih republika. Bugarska opozicija Nikole Petkova izjanjavala se za nezavisnu makedonsku dravu u kojoj bi se nale Vardarska, Egejska i Pirinska Makedonija. Borba Jugoslavije za Trst ocenjivana je kao zapostavljanje interesovanja za Egejsku Makedoniju. U Sloveniji su irene ideje o srednjoevropskoj konfederaciji.