POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

Obuhvatajui rukovoenje optenarodnom imovinom" preko drave KPJ je istovremeno obezbedila kontrolu i rukovoenje preko administrativno-operativnih rukovodilaca (AOR-a). Etatizacija, karakteristina kao opti proces, je produbljivala centralistiki nain rukovoenja. Tako su izvrno-politiki organi sve vie nadvisivali predstavnika tela vlasti. Sistem odluivanja je postajao formalizovan; masovne organizacije su gubile obeleja politikih organizacija, postajui kao transmisije partije sve vie fragment dravne strukture za dopunske, fizike i politiko-manifestativne poslove. Centralizovana akumulacija i dirigo vano planiranje zaokruivali su sistem centralistiko-administrativnog karaktera, poznat kao sistem administrativnog rukovoenja privredom", iako se radilo o totalnom obuhvatanju svih poslova drutva od strane izvrnih organa vlasti. Uspostavljeni sistem je imao opti uzor u sistemu SSSR-a. Nije poznato da je bilo rei o nekom drugom, alternativnom sistemu. Ustav FNRJ je vrio recepciju sovjetskih ustavnih i uopte politiko-pravnih reenja. Osnovne ustanove su proizilazile iz narodnooslobodilakog rata i revolucije (federacija, narodnooslobodilaki odbori, itd.), ali je osnovna koncepcija Ustava preuzeta iz sovjetskog Ustava, pa i neke institucije. Ona se pre svega izraavala u ulozi drave i drutvu, jer su drava i njeni organi postavljeni kao rukovodea snaga celokupnog drutvenog ivota i svih drutvenih organizacija. Formalnim demokratskim odredbama staljinski ustav iz 1936. je prekrivao vladavinu dravno-politike birokratije u SSSR-u. Revolucionarni proleterski demokratizam" u stvarnosti SSSR-a bio se izvrgao u staljinsku diktaturu nasuprot javno proklamovanim nam erama i odredbama Ustava. Princip svemoi rukovodee uloge drave i njenih organa u drutvenom ureenju morao je u

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praksi dovesti do svemoi dravne i partijske birokratije. Staljinovo teoretsko obrazloenje polazilo je od toga da itavo drutvo predstavlja jedan mehanizam, ija je osnovna poluga drava, pomou koje partija kao orue diktature proletarijata rukovodi celokupnim drutvenim ivotom. Takva mehanicistika teorija drave kao najvie drutvene organizacije, dovela je u datim uslovima do birokratske despotske vladavine nad drutvom. Srastajui sa dravom, SKP(b), kao najmonija sila u sistemu i stvarno i po slovu staljinskog ustava postala je, takoe, deo te ogromne dravne mainerije, savremenog levijatana", pomou koje birokratija diriguje drutvenim ivotom. Centralistika struktura KPJ opredeljivala je centralistiko ustrojstvo celog drutva koje je etatizacija privrede samo pojaavala i na planu ekonomije. Sovjetsko iskustvo se u Jugoslaviji dobrovoljno presaivalo. Duh samostalne revolucije, iji se dah neposredno oseao, teko se mirio s presaenim sistemom koji je ubijao inciijativu, robovao gotovim reenjima, podsticao dogmatski nain miljenja. Samosvojno iskustvo revolucije nije bilo u skladu sa sistemom koji se izgraivao, izazivajui potmule, spontane i nejasno definisane otpore u kulturu, na selu, u privredi. Uticaji sovjetske doktrine i prakse su vie nego primetni: centralizovano Javno tuilatvo, dekorativni znaaj Prezidijuma Narodne skuptine koji je bio potpuno nalik na njegov pandan u SSSR-u, Prezidijum Vrhovnog sovjeta organi lokalne samouprave kao sprovodnici volje viih dravnih organa; Narodna skuptina FNRJ, kao i Vrhovni sovjet, sazivana je uglavnom dva puta godinje a zakonodavna inicijativa nalazila se u rukama Vlade. Momilo Pavlovi pominje predlog u javnoj raspravi Nacrta ustava FNRJ da se ustanovi Dan Crvene armije. Sovjetski ambasador Ivan Sadikov stavio je primedbu na Nacrt ustava da je prerano uvoditi zdravstveno osiguranje seljaka, jer to nije uraeno ni u SSSR-u, i ta primedba je bila usvojena. KPJ, za razliku od SSSR-a, nije konstitucionalno potvrena kao vodea snaga drutva, iako je to faktiki bila. Drukiji oblici revolucije i njen autentini demokratski duh sukobljavali su se sa jednom, preko noi nakalemljenom administrativnom mainerijom, osvajanjem borikratizma na svim nivoima, papirnatim direktivama, ablonskim rukovoenjem ministarstava i njihovih generalnih i glavnih direkcija privredom, svemoi agitpropa u kulturi i pros veti, umnoavanju

POREKLO

CENTRALIZMA

ODNOSI

FEDERACIJI

privrede,

administrativnih ingerencija u ivotu ljudi, organa vlasti i mehanikim politikim radom, ekstenzivnim privreivanjem, personalnim proveravanjima, obamiranju lokalnih i drugih inicijativa, sporou reavanja iz centralnih rukovodstava, s m a n j e n i m kompetencijama republika, gaenjem lokalne samouprave. Sve ove slabosti mogao je da privremeno prikriva samo golemi entuzijazam radnih ljudi, identifikacija dela kadrova sa narodom, kult rada, shvatanje o bliskoj perspektivi socijalnog osloboenja vezivanoj za ostvarenje projekta industrijalizacije. S obzirom na onovremenu drutvenu strukturu, vie nego prijemiv je koncept egalitarizma izraen kroz tadanja shvatanja socijalizma, koje se duboko otisnulo u svest odravajui se do danas, sa svim negativnim posledicama za modernizaciju proizvodnje, racionalizaciju drutvene organizacije, istinsku humanizaciju odnosa, polet stvaralakog rada i neprekidnog dokazivanja u skladu sa sve drukijim imperativima vremena. Centralistika federacija opravdavana je i meunarodnim pritiscima, prvo Zapada, a kasnije i Istoka, ostacima klasnog neprijatelja, ratnim destrukcijama, zaostalim drutvom i ukupnim nepovoljnim istorijskim nasleem. Gledajui s dnevne staze, ideoloka indoktrinacija pokazivala je svoju prividnu snagu, ali suoena sa vremenom budunosti ona nije mogla da izdri racionalno proveravanje. Takva politika mogla je i odgovarati socijalnoj strukturi revolucije, iako je vreme pokazalo da ona nije bila adekvatna prevazilaenju civilizacijskih naslaga vekova. Vulgarna i uproena staljinistika organizacija drutva i svemoi drave u sutini je bila protivna autentinoj revoluciji, usled svoje birokratske sutine i guenja inicijative. Mase osloboene u revoluciji objektivno su bile glavni protivnik birokratizacije drutvenih odnosa. Nije malo istraivaa koji ne prihvataju tezu politike, ali i dela istorijske nauke, o uslovljenosti centralistiko-etatistikog sistema u nas meunarodnim poloajem Jugoslavije, unutranjopolitikim prilikama, siromatvom zemlje i razornim posledicama tek zavrenog rata. Centralistiko obeleje jugoslovenske federacije uz odreene uslovnosti identifikujemo pre nego to je u nas izgraen centralistiko-etatistiki sistem, koji je jo vie produbio takav njen karakter. Na uporednom planu, istraivai takoe ukazuju da su unutranje i spoljne okolnosti Jugoslavije povoljnije od onih koje su karakterisale Rusiju u vreme oktobarske revolucije, u kojoj centralizam nije bio

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

utemeljen u osnovi politike i kulture, ve samo u ekonomici. Po njima (Olivera Pavii i drugi) ono to je korieno u Jugoslaviji predstavlja delimino nadovezivanje na sovjetsko iskustvo iz kasnijih, 30-ih godina". Istorijska paralela sa Rusijom u oktobarskoj revoluciji nesumnjivo pokazuje da su tamonji uslovi bili tei od onih u Jugoslaviji. Dodali bismo sa svoje strane, iako se radi o drukijoj istorijskog epohi i drugim nosiocima vlasti, da je situacija u kojoj se nalazila Kraljevina SHS 1918. godine bila takoe teka. Drava nije bila meunarodno priznata; Srbija i Crna Gora izale su iz estogodinjeg rata; Srbija je izgubila etvrtinu svog stanovnitva; Engleska i Francuska su bile obavezane prema Italiji tajnim londonskim paktom iz 1915. godine; nova drava je saobraajno nepovezana, rat traje na svim granicama, a otvaraju se i pitanja unutranjeg ureenja. Svakako da postoji bitna demarkacija izmeu ove dve situacije jer se 1945. radi o federativnoj dravi iji su tvorci nove drutvene snage, dok u sluaju Kraljevine SHS stoji doktrinarno-politika teza o troimenom narodu" koja otvara problem nacionalnih identiteta i poloaja naroda u novostvorenoj dravi. U prvom sluaju centralizam opredeljuju pitanja unutranjeg ureenja, a u drugom dravnog ekonomskog monopola i naina njegovog korienja. Na drugoj strani DFJ je izala iz etvorogodinje revolucije ostvarene u specifinoj formi narodnooslobodilake borbe. Kao i Srbija i Crna Gora, 1918, tako je i Jugoslavija 1945. saveznika zemlja, lan pobednike koalicije. Nova Jugoslavija ima kamen temeljac svoje spoljne politike u ugovoru sa SSSR-om, koji je maral Tito zakljuio aprila 1945. godine. Jugoslovenska revolucija je meunarodno priznata (u formi legalizacije njenih najvanijih tekovina) jo u toku trajanja rata, to je gotovo bez primera u istoriji revolucije. Delegacija DFJ pojavila se aprilajuna 1945. u San Francisku kao osniva Organizacije Ujedinjenih naroda. Revolucija nije pobedila ve jednostavno 19441945. pregazila svoje protivnike iz redova kolaboracionistikih snaga. DFJ na kraju rata poznaje jednu teku meunarodnu krizu transku, ali je ovu pod ultimatumom zapadnih saveznika, bez aktivne podrke Staljina, iako se Tito vratio iz Moskve aprila 1945. sa dosta optimistikih oekivanja prevazila na kompromisan nain. Unutranji protivnici DFJ su pokuavali da se legalizuju, ali su oni mogli opstati samo u onoj meri u kojoj su bili spolja podrani, a na drugoj strani koliko je vladajui sub-

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

jekt u Jugoslaviji bio spreman da im izae u susret iz privremenih meunarodnih obzira. Konstanta je da je jugoslovenska kontrar e v o l u c i j a oduvek bila zavisna od stranog pokrovitelja. Novostvorena federacija je harmonizirala odnose meu jugoslovenskim narodima i nacionalnim manjinama (narodnostima), to nisu mogli da ne primete i britanski izvatai. Inkriminisane su nacionalna, verska i rasna mrnja, jer se radilo o dijametralno razliitoj nacionalnoj ideologiji KPJ i vienacionalnoj zajednici, tek izaloj iz rata u kojem je dolazilo do strahovitih sudara, u kojem su okupatorsko-kvislinke snage inspirisale bratoubilaki rat, emu je KPJ od prvog asa isticala antitezu bratstva, a kolaboracionistike snage svih smerova teile da narodnooslobodilaku borbu skrenu od antiokupatorskog opredeljenja na ist graanski rat oko vlasti. Od unutranjih snaga jedina sila koja je izdrala pritisak u pokuaju da se odri u javnom ivotu kao samostalan faktor bila je katolika crkva, zahvaljujui meunarodnoj podrci Vatikana, zapadnih zemalja i nepomirljivosti najveeg dela svoje hijerarhije sa nadbiskupom Stepincem na elu. Potisnuta iz javnog ivota, katolika crkva nije bila spremna da se odrekne corpus separatuma u novoj Jugoslaviji. KPJ je imala nevien politiko-moralni kapital posle rata, kao snaga koja je izvela revolucionarnu smenu vlasti u toku narodnooslobodilakog rata, stekla je ugled u svetu kao najdoslednija antiokupatorska snaga u ratu antifaistike koalicije, stvarajui viziju nacionalnog i socijalnog osloboenja najirih narodnih slojeva. No, ipak se zadrao kompleks" vezan za postojeu mo i uticaj, objektivno gledano vezan i za malobrojnost lanstva. Duan Bilandi ovu pojavu smatra obrvanou KPJ tenjom za sticanjem legitimiteta. U svakom sluaju malobrojna partija preuzimala je na sebe ulogu upravljanja dravom i privredom u celini. Sociolozi i politikolozi govore o prikrivenoj" ulozi Partije u ratu, to se nastavlja do 1948. godine. KPJ je najjai inilac u sistemu vlasti, ali nije formalno gledano konstitucionalni faktor. Iz ovoga je proizilazilo konspirativno svojstvo KPJ u vezi sa statusom lanstva, od elije do vrha partijske piramide, kao i zabrana iznoenja podataka o unutarpartijskom ivotu. Pojava koja vue korene iz rata, ako apstrahujemo predratni ilegalni period, nastavljajui da ivi i posle osloboenja kao rezultat specifine forme revolucionarnog prevrata, uloge NFJ u politikom sistemu i meunarodnih obzira.

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Istoriar ne moe da ne uvaava pomenute objektivne okolnosti iz kojih je Partija izvlaila zakljuak da je pri njihovom postojanju neophodno osnaiti i pojaati centralistiku koncepciju i praksu, jer je ona u datim uslovima obezbeivala bru koncentraciju snaga i sredstava, efikasniji sistem odluivanja o pravcu glavnog udara i vei stepen mobilizacije masa u poslovima obnove i kasnije industrijalizacije. Uvaavajui sve ove okolnosti, ipak ne moemo da se ne sloimo sa shvatanjima koja smo i sami iznosili, ali i drugi istraivai, da je poreklo centralizacije sistema, pa i federacije kao dravnopravnog oblika reavanja nacionalnog pitanja, bilo bitno odreeno centralistikim naelima na kojima je Partija bila izgraena. Kao vladajua snaga, partija je bila nervni centar" upravljanja i glavni organ odluivanja. Ne znamo da je ona ikada u svojoj istoriji imala toliki kapacitet vlasti s istovremenim politikim ugledom i uticajem kao neposredno posle osloboenja, nezavisno od postojanja legalne opozicije i priguenog nezadovoljstva razbijenih graanskih snaga i njihovih kolaboracionistikih formacija. Postoji paralelizam unutarpartijskih i dravnih organa na saveznom i republikim, odnosno pokrajinskim nivoima. Partijske komisije za masovne organizacije, sindikat, kolstvo, privredu, spoljne poslove, itd. stoje kao pandan odgovarajuim organima drave i masovnih organizacija. Deluje Ministarstvo za konstituantu Vlade DFJ, ali i Komisija CK KPJ za izgradnju narodne vlasti, pod istim rukovodstvom (E. Kardelj). Aparat agitpropa dri celokupnu informativnu sferu (novine, radio, izdavake kue, film, itd.), a kadrovska uprava sve poslove vezane za postavljanje odgovarajuih ljudi u aparatu spoljnih poslova, pote, telefona i telegrafa, slubi bezbednosti, itd. Politikim radom u Armiji rukovodilo se preko Politike uprave Ministarstva narodne odbrane. Rad ovih organa je centralizovan do krajnjih konzekvenci. Moemo pratiti proces srastanja Partije i dravne vlasti, koji vue korene iz rata, nastajanje specifine realne i personalne unije Partije i drave. Svi predsednici vlada su sekretari CK, odnosno PK, sem Bosne i Hercegovine (uro Pucar, sekretar PK, i Rodoljub olakovi, predsednik vlade). Dravu toga vremena nazivaju partijskom, bez obzira na razne oblike posredovanja politike volje KPJ, ali i partiju dravnom. Jugoslavija je za Tita, na izlasku iz rata, maja 1945. bila demokratska federativna Jugoslavija", to je on smatrao

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

njenom sutinom. Suprotstavljao se tome da svaki u svome okviru stvara jednu snanu federalnu jedinicu, Hrvatsku, Srbiju, itd. na raun druge", smatrajui to pogrenim. Mi stvaramo jednu dravu Jugoslaviju, u kojoj svaki narod ima svoja prava, i potpunu ravnopravnost." Komunisti su, po Titu, bili ona spona" koja je imala da spaja i spreava razdore. Tito izriito kae: Oni moraju biti element koji e ujedinjavati sve u jednu celinu. Kod komunista se mora razvijati duboki smisao za internacionalizam. Voljeti svoju naciju, Hrvatsku ili Srbiju, ne znai negirati opu nau zemlju Jugoslaviju. Naprotiv, voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju . . . Ne smije biti pitanja: hoe li ovo ili ono selo pripasti ovoj ili onoj federalnoj jedinici, jer ono pripada itavoj Jugoslaviji. Nije Trst samo slovenaki, nego i jugoslovenski. Nije Rijeka samo Hrvatska, nego i jugoslovenska. Nije Beograd samo srpski, nego i jugoslovenski." Granice federalnih jedinica nisu razdvajale ve spajale, simbolizujui liniju u mermeru. Mada je Tito vie nego jasan u svome vienju jugoslovenske federacije, ima pokuaja da se iz ovoga izvodi integralistika koncepcija. Oigledno je, meutim, da on misli na vrstu i jedinstvenu federaciju ravnopravnih naroda. Federacija stvorena u jugoslovenskoj revoluciji predstavljala je tip vrste i jedinstvene federacije, sa naglaenom decentralizacijom u dotadanjem razvitku koja se smanjivala sa izgradnjom jedinstvenog sistema vlasti i snaenjem procesa centralizacije. U vreme njenog stvaranja Moa Pijade je govorio da Jugoslavija postoji samo u jednoj odluci. Obuhvatanjem svih kljunih poslova od strane KPJ u celoj osloboenoj zemlji, a na drugoj strani stvaranjem jedinstvenog dravnog sistema, ova centralistika obeleja su se sve jae iskazivala, dobijajui i svoje ekonomske utemeljenje podravljivanjem privrede i dirigovanom planskom intervencijom u svim sferama drutvenog divota. Program NFJ je stajao na stanovitu dravne celine i nezavisnosti Jugoslavije". Referent o Programu NFJ na osnivakom kongresu ove organizacije, Dragoljub Jovanovi, naglaavao je da Jugoslavija ima svoje istorijsko opravdanje, da to smatraju SSSR i zapadni saveznici i da ona mora da postoji da ne bi dolo do sukoba izmeu saveznika sa Zapada" i nae sovjetske brae". Po njemu, Jugoslavija je bila spona izmeu jednih i drugih, obezbeujui na taj nain mir na Balkanu, u

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Srednjoj Evropi i svetu. Kohezivnu i ob jedini teljsku ulogu Jugoslavije je video u Titu. Smatrao je kao zanimljivo" da danas grupa ilegalaca, interniraca, 'antidravnih', 'defetista', 'neprijatelja drave'", kako su nazivani etvrt veka u Jugoslaviji, danas, kada su postali slobodni graani i izraavaju svoju volju, nisu vie ruioci" drave ve proklamuju dravnu nezavisnost i celinu Jugoslavije. Pitao se sa govornike tribine Kongresa gde je Aleksandar Karaorevi da uje kako najljui protivnici njegovog reima" danas istupaju. Nijedna od graanskih stranaka koje su prijavile svoju delatnost kod Ministarstva unutranjih poslova Jugoslavije i donele svoje privremene programe nije dovodila u pitanje federativno ureenje, iako su na reenja KPJ, odnosno narodne vlasti imale znatne rezerve. Socijaldemokratska partija je smatrala federativni sistem kao najbolje unutranje ureenje. Demokratska stranka je stajala na stanovitu da federativna osnova dravnog ureenja podrazumeva jednakost prava federalnih jedinica i autonomnih oblasti, jednakost i ravnopravnost narodnosti, vera i kulturnih razvoja". Oni su sebe smatrali preteom ideje o federativnom ureenju Kraljevine Jugoslavije. Demokratija" je ispoljavala rezerve prema postojeem federativnom reenju. Na teorijskom planu one su se ogledale u tekoama za organizaciju vrhovne vlasti (parlamenta, savezne vlade i saveznog sudstva); za demokrate je pitanje autonomije i garantija slobodnog razvoja svake nacionalne individualnosti u federaciji bilo njen osnovni problem; savezna vlast je morala biti organizovana na takav nain da ne doputa iroku mogunost nadglasavanja; veto se moglo iskoristiti samo u sluaju ako je ugroena ili dovedena u pitanje autonomija posebne nacionalnosti. Na federaciju nisu gledali kao na fikciju ve kao na rezultat istorijsko-politikih inilaca. Po shvatanju pripadnika Demokratske stranke problem se nije reavao ni nestvarnim is federalizmom", kao ni nametnutim unitarizmom". ak su se i radikali u svom programu izjanjavali za federalno ureenje. Socijalistika partija je, takoe, istupala za republikanski i federativni oblik drave. Pored rezervi na postojee ureenje pripadnika ovih partija, kritike refleksije nisu izostajale ni od onih graanskih politiara koji su dosledno sledili politiku JNOF-a, odnosno Narodnog fronta Jugoslavije (Jae Prodanovia, Miloa Moskovljevia, Vase ubrilovia i drugih). Prodanovi je, tako, isticao da se princip o ravnopravnosti naroda i

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

77

manjina nigde tako ne potuje kao u Jugoslaviji, ak ni u Rusiji". KPJ je bila, smatrao je Prodanovi, pod dejstvom hipnoze ideologije". Pri stvaranju federalnih jedinica (mislei na Makedoniju i crnogorsku naciju) nije se trebalo ii u irokogrudosti" do paradoksa". Suprotno miljenje iznosio je Kirilo Savi, nalazei da Srbi nisu etniki isto to i Makedonci, pa ni Crnogorci. Ujedinjavale su se, smatrao je, raznolikosti" a ne jednolikosti", traei ugledanje na Rusiju". Narodne republike su, po Ustavu, samostalno vrile vlast, s tim to su bile ograniene samo onim pravima koja su dobrovoljno prenela na FNRJ. Ustavom je ova samostalnost republika bila prenaglaena iz politikih razloga, zbog tek zavrenog rata, ivih tragova sukoba nacionalno-vers kog karaktera i tenje za nacionalnom emancipacijom u okviru Jugoslavije kao protivtee predratnom centralistiko-unitaristikom sistemu. Meutim, uloga saveznih organa vlasti i njihova ovlaenja daleko su prevazilazila ona republikih organa. Sliku meunacionalnih odnosa i problema vezanih za funkcionisanje jugoslovenske federacije delimino daju izvori o radu partijskog vrha Politbiroa CK KPJ. Najosetljivija politika i druga pitanja u okviru jugoslovenske federacije reavala su se na Politbirou CK KPJ, pod Titovim rukovodstvom. Na sednici Politbiroa CK KPJ 1. j y ^ a 1945. Mihailo", Blagoje Nekovi, referisao je da su iptafTprofiv nas frontalno. Mobilizaciju su dosta uspjeno izveli. Rekviziciju daju iptari. Vlast je slaba, nema podrku masa . . . " Tito je na istoj sednici predloio da se diferencijacija vri na klasnoj osnovi, to jest na pitanju agrarnih odnosa. Time je kolonizacioni talas prema Kosovu i Metohiji zadran, skreui prema Vojvodini. Tito je na istoj sednici isticao znaaj Makedonije za Jugoslaviju, kao nerazdvojnog dela jedinstvene drave ravnopravnih naroda. Miakedonija je", kae, najodvojenija zemlja od Jugoslavije, ne daje koliko moe za rat i obnovu. Makedonija sve vie postaje predmet meunarodnih intriga i spletaka. Part(ijskoj) org(anizaciji) u Makedoniji treba objasniti ta znai federacija." V. Bakari je 3. januara 1947. referisao na sednici CK KPJ, kojoj su prisustvovali Tito, Rankovi, Kardelj, Nekovi, ilas o pitanju popova". Rekao je, izmeu ostalog: Proces protiv Stepinca ima dubok odjek kod njih. Mnogo ih je glasalo na izborima. Bilo je nerazumevanja kod procesa sa nae strane

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(kod OZN-e i na terenu), tako da je Kaptol dobio utisak da poputamo. Treba udariti na centar i Harlija. Pocijepati biskupe. (Iznosi razne nijanse kod biskupa)." Pod ta. 4. nalazi se konstatacija: Zapostavili smo pitanje Srba u Hrvatskoj." Tito se na sastanku sa slovenakim rukovodstvom prema belekama Krsta Popivode zalagao za snanu republiku", mislei na Jugoslaviju, za monolitno rukovodstvo; kritikovao je antagonizam prema vojsci". Separatizam u federalnim jedinicama ide nautrb celine. Kidri se izjanjavao za borbu protiv nacionalizma, kojeg ima i u Osvobodilnoj fronti. Smatrao je da e teko ii sa crkvom, predlaui ak neki zakon da se suzbije popovski uticaj". Na sastanku CK KPJ sa CK KPJ Hrvatske Tito je smatrao da u Slavoniji slabo stoji po pitanju bratstva i jedinstva. Po njemu izbeglice su zagazile svuda gdje su doli. Prijeti opasnost da Slavonija bude centar maekovtine . . . " Na sednici Politbiroa CK KPJ sa rukovodstvom CK KP Srbije 4. marta 1947. Tito je istakao prilikom rasprave o otkupu i petogodinjem planu: Jedino se CK KP Sr(bije) odupire liniji CK KPJ. Po politikim (pitanjima ste sektai, po ekonomskim oportunisti" . . . (Ukazuje ponovo na zamanost njihovih greaka. Od plana nema odstupanja.) Naa kritika je opravdana, napravili ste krupne oport (unistike) greke." Na Politbirou su se prethodno razmatrala sva krupna pitanja zemlje: Nacrt ustava, izbor lanova Prezidijuma FNRJ (da li za predsednika dr Ivana Ribara ili dr Siniu Stankovia, ukljuujui i sastav ovog tela u celini), izvoenja nacionalizacije, prelaska na plansku privredu, centralizacije banaka, stvaranja glavnih i generalnih direkcija kao formi rukovoenja privredom, naoruanja i ratnih investicija"; meunarodna pitanja. Tako je na sednici CK KPJ zakljueno da se dovri definitivan projekt petogodinjeg i jednogodinjeg plana i da se u skuptini prvo primi plan pa onda budet. Naglaeno je da se prilikom raspodjele investicija vodi rauna o ekonomski slabijim republikama i da se povea budet za podizanje poruenih sela i za fiskulturu". Na sednici od 11. aprila 1947. Kidri je detaljno objasnio plan po granama i odnos izmeu saveznih i republikih investicija". U vezi sa podelom preduzea na savezna", republika" i lokalna", Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industriali-

POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI

7 7

zacija zemlje i socijalistika izgradnja. Jedan od tvoraca novog ekonomskog koncepta razvitka Jugoslavije jednog od retkih od osnivanja Jugoslavije (Kraljevine SHS) 1918, naravno zasnovanog na dravnoj svojini i po ugledu na sovjetsku industrijalizaciju, branio je centralistiki koncept razvitka privrede. Napadajui graanske snage koje su branile nacionalne privrede" podseao je da su one u prolosti potpomagale centralizam. Za Kidria je tenja pojedinih republikih organa i funkcionera da to vie zadre pod svojom nadlenou bila antidravna tendencija. Odbacivao je teze o tzv. privilegovanim republikama, naime onima koje su proteirane", svestan da takve teze nastaju iz postojee stvarnosti drutveno-ekonomske neravnomernosti pojedinih jugoslovenskih zemalja i pokrajina. Po njemu, trebalo je pojaati panju prema onoj industriji koja je ostala u nadlenosti ekonomski razvijenijih republika, smatrajui da ne treba koiti njihov razvoj. Bio je istovremeno raspoloen da administrativnim putem reava pitanje kadrovske pomoi razvijenih republika (Slovenija i Hrvatska) nerazvijenim republikama (Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji). Saglasno centralistikom ureenju teilo se da se glavna preduzea zadre u centru" radi efikasnije administrativne kontrole, koncentracije ekonomske moi, ostvarivanja centralizovane akumulacije kao izvora industrijalizacije. Kidri je prilikom raspodele industrije izmeu saveza i republika nastojao da pomiri nuni" centralizam sa inicijativom baze". Doputao je i neke elastinije modalitete u meusobnim ekonomskim odnosima. Tako je smatrao da se neka pitanja izmeu republika mogu reiti dogovorom samih republika bez Beograda". U vezi sa industrijalizacijom Politbiro je razmatrao septembra 1946. politika merila razmetaja objekata, geografsku podelu na bazene, izvore finansijskih sredstava, zakljuujui u vezi sa ovim poslednjim da se teka industrija ne moe podii bez pomoi spolja, pri emu se tada raunalo na SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije. Zavisno od geografskog faktora, predvieno je postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra. Novoformiranim Vojnim savetom je rukovodio Josip Broz Tito. Ukidanjem vojnih komisija pri centralnim i pokrajinskim

1U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

komitetima, nacionalna partijska rukovodstva su zaduena da obezbede pravilan rad na predvojnikoj obuci regruta", naroito putem pomoi fiskulturnim drutvima i drugim drutvima u koja su ulazili aktivni i rezervni oficiri. Ovom organizacionom promenom centralizovani su poslovi narodne odbrane. Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede predvideo je u l. 21. (ta. 1): Radi uklanjanja neravnomernosti u ekonomskom razvitku pojedinih narodnih republika i u izgradnji Federativne Narodne Republike Jugoslavije kao privredne celine, osigurati to bri tempo porasta proizvodnje i investicija u ekonomski zaostalim narodnim republikama: Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori i u ekonomski zaostalim krajevima u drugim narodnim republikama." Usvajanjem Petogodinjeg plana razvitka narodne privrede porastao je znaaj evidencije, statistike, administrativne i druge kontrole i proveravanja izvrenja plana i drugih zadataka. Dravna kontrola je ustanovljena zakonom 1946. s ciljem da kontrolie celokupno poslovanje i rad organa dravne uprave i podrunih ustanova i preduzea. Blagoje Nekovi, koji se u to vreme nalazio na elu dravne kontrole (Savezne kontrolne komisije) napisao je 1950. brouru 0 razlikama meu osnovnim vrstama proveravanja s obzirom na samostalne slube proveravanja", polazei od iskustva antike, srednjeg veka, Srbije i Jugoslavije u savremenom dobu. Teina misao ovog spisa bila je da je Staljin povukao jasnu razliku izmeu kontrole i inspekcije. Osnovna razlika, prema Staljinu, sastojala se u tome x to je kontrolna radnja morala imati sistematski karakter, i na drugom mestu to kontrolna radnja" mora da proverava izvrenje odluka centra" (viih rukovodeih tela), a ne sve i svakoga", kao to je to bio sluaj s inspekcijom. Razliku izmeu kontrole, revizije i inspekcije Nekovi je oznaavao na sledei nain: kontrola je sistematsko uporedno proveravanje u svrhu utvrivanja kako se izvravaju odluke vieg rukovodstva, revizija obnavljanje izvrnih radnji u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke, a inspekcija povremeni pregled u svrhu proveravanja izvrenja neke odluke. Tako, oslonjen na Staljina, 1950. godine, Nekovi je kontroli pripisivao najoperativniju" ulogu i sutinu, reviziji najtemeljitiju" i inspekciju najekonominiju" vrstu proveravanja, kada su primenjene tamo gde im je mesto".