DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

Nova vlast se po osloboenju Jugoslavije nala pred novim zadatkom obnovom zemlje i sreivanjem privrednog ivota, z a d a t k o m koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji proveravanja organizatorskih sposobnosti mladog dravnog aparata, otklanjanja negativnog istorijskog naslea, savlaivanja posledica ratnih razaranja i opte oskudice u opustoenoj Evropi. Jugoslovensko stanovnitvo je u ratu desetkovano, a materijalna razaranja bila su najvea u Evropi, posle onih u SSSR i Poljskoj. Usled bombardovanja, etvorogodinjeg partizanskog rata, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljoprivrednih izvora, kao i sistematskog unitavanja saobraajnica, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih i kulturnih objekata, zemlja je neposredno po osloboenju pruala haotinu sliku ruevine. Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti, oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduevljenje radnika i omladine. Poverenitvo NKOJ-a za ekonomsku obnovu dalo je smernice za rad, koje su sadravale osnovne principe organizovanja obnove privrede posle osloboenja. NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izuzetan znaaj, polazei od pretpostavke da od brze ekonomske obnove zemlje zavisi i sreivanje politikih prilika, da su to dva meusobno uslovljena procesa. Normalizovanje ivota je naroito obuhvatalo sem organizacije snabdevanja stanovnitva, koje je pod okupacijom teko popatilo osiguravanje pomoi onim krajevima koji su bili arita narodnooslobodilake borbe, privredno povezivanje podruja, stvaranje jedinstvenog monetarnog sistema, obnovu saobraajnih veza. Pod obnovom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata i sreivanje privrednog ivota, ve i obezbeivanje najnunije materijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

proizvodnje i svih drutvenih aktivnosti, saglasno vladavini dravne svojine i ekonomskom monopolu drave. Obnova industrije i privrede uopte u periodu do zavretka rata otro se razlikovala od one u periodu od osloboenja zemlje do nacionalizacije i prelaska na planiranje opteg privrednog razvitka. Planske mere Komisije za obnovu do poetka 1946, odnosno do trenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje, imale su karakter grubih i optih smernica. Ovom sitnom planskom radu" pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znaaj, zbog predstojeeg prelaska na opte planiranje. S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu, saobraaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobio prvenstvo u obnovi. Od brze popravke oteenih saobraajnica zavisili su prevoz hrane u ugroene i popaljene krajeve, snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevoza putnika. Pruga BeogradZagreb popravljala se danonono, uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voz iz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim eleznikih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i reke ieni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na kraju rata, pri povlaenju. Razvoju saobraaja pomagale su od juna 1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona. Provizorno obnovljena industrija je do zavretka rata uglavnom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala na proizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima industrijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih faktora: opta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika, zaostalost poljoprivrede, nestaica sirovina, strunjaka, transportnih sredstava. Mnoga preduzea bila su prinuena da rade sa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. moe se videti da je industrija zapoljavala svega 393.299 radnika, iji je kvalifikacioni sastav, proreen u toku rata za 35%40% strunjaka, bio nepovoljan. Poveanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno nedostatkom maina, razorenom saobraajnom mreom, manjkom pogonskih ininjera i manjkom rudaa, ponegde iscrpenih za vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne maine i alatke, vuna stoka, seme. Posle povlaenja veine pripadnika nemake narodnosne grupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini se osetio veliki manjak poljoprivredne radne snage. Imovina pripadnika ove narodonosne grupe se oduzimala bez sudskog

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

8 1

postupka, samim konstatovanjem upravnih organa da je re o objektima u njihovom vlasnitvu. Preostali Nemci su se nali u logorima ili grupisani u naseljima, pod specijalnim reimom. U Vojvodini je maja 1945. uspostavljen 41 logor i odreena sela u kojima je ivelo oko 85.000 Nemaca, i neto malo Maara. Logorisanje su izvele jedinice NOVJ i Odeljenje zatite naroda (OZN-a). Pored Nemaca u Banatu je bilo i logorisanih Rumuna. Glavninu Nemaca su inili stariji, ene i deca, jer su se ostali povukli s Vermahtom ili su ih odveli Rusi". Izgleda i reim u ovim logorima se razlikovao od uobiajene predstave o logorima: neki i nisu odavali sliku logora, jer se u njima ivelo manje-vie normalno, ali ih je bilo i sa icama i pod naroitim nadzorom. Pripadnici nemake narodnosne grupe u Sloveniji su slubeno proterani posle rata. Preostali Nemci su pedesetih i ezdesetih godina napustili Jugoslaviju. Znaajne poremeaje u poljoprivredi izazvale su, privremeno, agrarna reforma i kolonizacija preko 60.000 domainstava, uglavnom iz planinskih krajeva, ljudi nepriviknutih na uslove ivota u vojvoanskoj ravnici i nevinih novim tehnikama rada. Dravni organi intervenisali su u poljoprivredi administrativnim merama: mobilizacijom vlasnika maina, traktora, traktorskih plugova. Na poljima Vojvodine radili su, plaeni u naturi, seljaci iz Bosne, Like, Srbije, Makedonije. Prevozom ovih 50.000 seljaka zakrivao se ionako rastrojen saobraaj, optereen od jeseni 1945. seobom" desetina hiljada kolonista, transportom repatriraca i izbeglica koji su se vraali na stara ognjita, a na drugoj strani prenosom hrane u ratom postradala podruja. Plan obrade zemlje za 1946. predviao je da se zaseje 7,5 miliona hektara (do nivoa iz 1939), to je pri postojeim uslovima bilo vie nego optimistika prognoza. Poljoprivredni inventar je bio uniten ili dotrajao, a selo iscrpeno i ispoeno, naroito u ustanikim krajevima. Poljoprivrednom kampanjom u prolee 1946. seljaci su se ukljuivali u prvomajsko takmienje. Administrativne intervencije i druge dravne regulativne mere bile su samo jedna strana poljoprivredne aktivnosti, kojoj su stvarni zamah i sadraj davali lanovi masovnih organizacija, naroito omladina i vojska, kao i radnici mainsko-traktorskih stanica. Vlada je od zavretka rata posveivala najveu brigu prehrani stanovnitva. Obezbeivanje ishrane gradskog ivlja i vojske, kao i snabdevanje industrije potrebnim sirovinama, palo

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

je na selo, gde je zaveden otkup poljoprivrednih proizvoda, koji e se kao sistem administrativnog razrezivanja razviti tek narednih godina. Unra je 19451946. dala Jugoslaviji preko dva i po miliona tona robe na ime pomoi i obnove. Politika snabdevanja zasnivala se na naelu da proizvodno stanovnitvo" ima prednost nad neproizvodnim, parazitskim", po koliini, raznovrsnosti i redovnosti sledovanja. Opustoeni krajevi imali su prvenstvo u snabdevanju. Podruja samo delimino nastradala u ratu ili potpuno poteena morala su da mobiliu sve rezerve i da prednjae u davanju pomoi. Dopunskim sledovanjem povlaeni su radnici onih grana i preduzea koji su blagovremeno izvravali ili premaivali proizvodni plan, jaali disciplinu i razvijali proizvodnost. S prolea 1945. Predsednitvo AVNOJ-a je ozakonilo mere protiv nedozvoljene trgovine i pekulacija, koje su se razvile na objektivnoj osnovi nestaice robe. Sreivanju optih privrednih prilika i stvaranju jedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinese povlaenju raznih okupacionih valuta iz prometa (nemake marke, ustake kune, Nedievog dinara, italijanske lire, bugarskog leva itd.), odnosno njihovom zamenjivanju za dinar DFJ, to je sprovedeno od aprila do jula te godine. Repatrijacija jugoslovenskih graana iz faistikih zarobljenikih i koncentracionih logora predstavljala je jednu od najznaajnijih socijalno-humanitarnih, politikih i ekonomskih akcija posle osloboenja. Brzom intervencijom organa vlasti i obezbeivanjem saradnje sa saveznikim vojnim vlastima prekraivane su viegodinje patnje jugoslovenskih graana u logorima smrti u Nemakoj i drugim okupiranim evropskim zemljama, a njihovim vraanjem u Jugoslaviju osujeivane namere onih koji su hteli da ih iskoriste u politike svrhe. Nova Jugoslavija je u repatrircima dobijala strunu radnu snagu, toliko potrebnu u periodu obnove. O uspehu ove akcije sam za sebe govori podatak da je od 440.750 Jugoslovena, prema proraunu Poverenitva NKOJ-a za socijalnu politiku, do oktobra 1945. repatrirano 335.000. Time su oni izbegli sudbinu raseljenih lica" i linu dramu emigranata, izloenih najraznovrsnijim politikim pritiscima, nevoljama i zloupotrebama, kao ljubi bez domovine. Neposredno posle osloboenja zapoelo je hitno zbrinjavanje 236.000 ratne siroadi, koja je smetana u domove, obdanita, dravne deije kolonije", u porodice. U ovom humanitarnom

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

poslu dravne organe socijalne politike i zatite odluno su pomagali AF, sindikati i USAOJ. Karakteristino je, izmeu ostalog, da je Jugoslavija obnavljala privredu vlastitim snagama, ako izuzmemo pomo Unre. Roba primana od Unre nije imala karakter trgovine nego pomoi. Vrednost od prodate robe ila je, prema sporazumu sa Unrom, u Fond za obnovu zemlje, ali su lokalni organi do jeseni 1945. uglavnom besplatno delili robu ili je davali na kredit. Prema prihvaenoj politici u Montrealu, na drugom zasedanju Saveta Unre, plan za Jugoslaviju trebalo je da iznosi 768 miliona dolara, ali je posle vie izmena konani operativni budet odreen u iznosu od 416.821.300 dolara. Stvarna vrednost ovog budeta, meutim, iznosila je, po otpisivanju oteene i izgubljene vrednosti, kao i previe zaraunate robe iz tzv. balkanskih vikova, 400.852.300 dolara, odnosno 410.516.719 ako se doda pomo ML u iznosu od 9.716.419 dolara. U jesen 1946, kada se rad Misije Unre u Jugoslaviji bliio kraju, preostalo je da se iskoristi jo 107.000.000 dolara, pri emu je forsiran materijal za poljoprivredu i industriju. Poslednje isporuke ostvarene su uglavnom do jeseni 1948, kada su isporuke Unre ve uveliko bile prestale. Na poremeaje u izvrenju programa uticali su razni faktori: favorizovanje jedne zemlje na raun druge (Grke na raun Jugoslavije), este promene rokova liferacije, krize u odnosima izmeu SAD i Jugoslavije, oskudica hrane u svetu, nedostatak transportnog prostora, trajkovi u rudnicima i industriji elika u SAD. U prolee 1947. Unra nije mogla u SAD da kupi za gotovo novac ito i krompir za Jugoslaviju, jer su navodno prevozna sredstva bila iskoriena. Slabosti su dolazile i sa strane Jugoslavije, iji strunjaci nisu bili toliko operativni da ubrzavaju pronalaenje robe, utovar i prevoz. Jugoslavija je bila i rtva politikih kampanja i provere Unrinih komisija po pitanju naina korienja pomoi, jer je jugoslovenska vlada optuivana da pomo predaje Jugoslovenskoj armiji, izvozi robu u druge zemlje, pre svega istonoevropske, ali su i njeni organi i pored optih politikih izjava pokazivali podozrenje i politiku iskljuivost. Zbog prehrambene situacije teite isporuka je bilo na uvozu osnovih artikala ishrane: ita, masti, eera, mesa, itd. Otkupnom politikom mobilisani su vlastiti izvori ishrane (ito, mast, vuna, itd.), a u kritinim trenutcima ishrane, kao u

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

februaru 1947, postupajui po preporukama Unre, smanjivana su srazmerno sladovanja hleba za sve kategorije stanovnika da bi se snabdevanje uskladilo s nestaicom ita u zemlji i na svetskom tritu uopte, usled sue. Uvezeni broj mazgi (9.562) i konja (13.680), kao i krava (1.343), nije bio od veeg znaaja za obnovu jugoslovenskog stoarstva. Organi vlasti su za obnovu stonog fonda najvie koristili otkup stoke u bogatijim stoarskim krajevima (istona Srbija, Makedonija, i dr.) da bi na taj nain pomogli razmnoavanju stoke u onim delovima zemlje gde je stoarstvo bilo potpuno upropaeno (Bosna). U setvenoj kampanji 1945 1946. veliku pomo je pruilo preko 4.000 uvezenih traktora. Na ime sredstava industrijske obnove uvezene su itave instalacije, opreme za rudnike, pilane, maine, industrijski alat (kompresori, builice, transformatori, glodalice, itd.). Neki delovi opreme koji su isporueni omoguili su da se pokrenu u rad preduzea takvog znaaja za proizvodnju kao to je, recimo, Zenica i druga. Ukupno je primljeno 5.394 traktora. Jugoslavija je primila 12.585 kamiona sa 40 auto-pokretnih radionica, 264 lokomotive normalnog koloseka, 41 lokomotivu uskog koloseka, 111 rudarskih, elektrinih, dizel i drugih lokomotiva, 51 eleznika motorna kola (dresine), 864 eleznika vagona, itd. Od Unrinih slubi najznaajnija je bila zdravstvena. Ekipe Unre su radile na suzbijanju epidemija, na plastinoj hirurgiji, sudelovale u antituberkuloznoj kampanji. Unra je poveala i bolniki kapacitet i doprinela uvoenju modernih instrumenata i kompletnih bolnikih ureaja. Tako je isporuila 129 bolnica od 40 kreveta, 31 bolnicu od 200 kreveta, 1 bolnicu od 1000 kreveta, 1 tvornicu penicilina, 1 tvornicu ampula, 100 zubarskih i rendgen-aparata, itd. Za suzbijanje malarije, Unra je isporuila avione za zapraivanje. Drugi oblici zdravstveno-socijalne aktivnosti ispoljavali su se u zdravstvenom prosveivanju, obuci sestara nudilja itd.

| J I I 1 i I 1 1 1

U 1946. je obueno preko 100 jugoslovenskih tehniara da fl upravljaju tekim graevinskim mainama, a na 94 kursa do | maja 1946. osposobljeno je nekoliko hiljada traktorista. Odea i obua, iako polovne, a naroito tekstilne sirovine (sirovi pamuk, vuna) pomogli su da se rei problem jednog dela ogolelog stanovnitva. Roba primljena od Unre sadravala je dosta karta, koji je nekada iao do 50%, pa i vie, zbog ega je trebalo da se popravlja i prerauje, pri emu je korien i i -t

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

dobrovoljni rad drutvenih organizacija ena i omladine. Tipian sluaj kontigenta sa velikim procentom takve robe predstavlja tovar sa 300.000 vojnikih cipela, koje su preraivane u B o r o v u i Osijeku. Uz ovu pomo, bez obzira na primarnost vlastitih izvora, Jugoslavija je uspela da savlada opasnost od gladi neposredno posle rata, a na drugoj strani da ubrza industrijsko-poljoprivrednu obnovu. Znaaj ove besplatne pomoi za narode Jugoslavije najbolje se moe videti iz borbe nove Jugoslavije da Unra produi pomo i posle 1946. godine, ali je tada p r e o vladao drugi tip pomoi u vidu Maralovog programa, politiko-selektivnog karaktera, raspolaui daleko veim sredstvima nego Unra, kojemu je Jugoslavija odbila da pristupi, jer se nalazila na drugoj strani od one, na kojoj je bila zemlja' davalac Maralove pomoi, SAD. Primena dobrovoljnog rada u raznim oblicima, od masovne radne akcije do takmienja i udarnitva, bila je najvaniji izvor obnove. Oslanjanje na dobrovoljni rad vuklo je koren iz rata, ali je tek s osloboenjem dobilo masovne razmere i zahvatilo celu zemlju, postajui redovna praksa. Za vladu je u uslovima opustoenosti zemlje, opte oskudice, ugaene razmene s inostranstvom mobilizacija masa bila jedino sredstvo za izvoenje obnove. Dobrovoljni rad i takmienje, kao jedna njegova forma, imali su izvor u revolucionarnom raspoloenju radnih masa da slede politiku KPJ i da dalje menjaju drutveno-ekonomske odnose. Za samopregoran rad" u toku takmienja sticalo se udarniko zvanje. Tokom 1946. radno takmienje se pretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika i slubenika. tampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-u koji e u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Alije Sirotanovia i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka, naroito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i irinu. Gradnjom omladinske pruge" BrkoBanovii 1946, ija je duina iznosila 92 km, omladina Jugoslavije obeleila je poetak velikih saveznih akcija, u kojima su uestvovali i omladinci iz jo 22 zemlje. Meu krupnim akcijama nalazio se i auto-put BeogradZagreb, nazvan Auto-put bratstva i jedinstva. Privredni savet Vlade FNRJ nije prihvatio predloge iz Sarajeva da auto-put, inae velika savezna akcija, prolazi i kroz Bosnu. Zahtev iz Bosne Boris Kidri je odbacio, pravdajui stav time da bi put onda bio dui, da bi traio gradnju mostova

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

1 da je pravac kroz Srbiju i Hrvatsku ve bio popularisan. Dobrovoljnost nije samo nadoknaivala finansijska sredstva i maine nego i iskazivala nov odnos prema radu. Znaajne podsticaje zalaganju radnika u obnovi davala je nova ekonomska i socijalna politika nove vlasti nezavisno od injenice to, pri postojeoj nestaici, nadnice nisu nadoknaivale vrednost uloenog rada otvaranjem radnikih odmaralita, zabranom nonog rada omladine i ena, regulisanjem zdravstvenog i socijalnog osiguranja, obaveznim strunim usavravanjem uenika u privredi (egrta"). Na polju borbe za primenu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, najue su saraivali organi vlasti i sindikati, ali su se sindikalne organizacije i aktivisti sve vie bavili tehnoloko-organizacionom stranom proizvodnje i produktivnou rada. Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi dale su jugoslovenskoj privredi meovit karakter: ona je poivala na tri sektora dravnom, zadrunom i privatnom. Meu ovim kategorijama privrednih dobara optenarodna (dravna) imovina zauzimala je najznaajnije mesto u sklopu celokupne privrede, iz dva razloga: prvo, zahvaljujui irini sprovedene eksproprijacije i sekvestra, ekonomskom snagom je nadmaivala imovinu zadrunog i privatnog sektora; drugo, vodei poloaj obezbeen joj je i znaajem zadataka koji su joj bili namenjeni. Rukovanje i nadzor nad optenarodnom imovinom pripalo je Dravnoj upravi narodnih dobara (DUND), organizovanoj kao centralizovano privredno telo, po ijem uzoru su stvorene i zemaljske uprave narodnih dobara, s podrunim organima u okruzima, gradovima i srezovima. Za rukovoenje industrijskim, trgovakim, graevinskim, bankarskim i ostalim preduzeima DUND je postavljala prinudne upravitelje, prinudne uprave i delegate. Konfiskovanu i sekvestriranu imovinu predala je u leto 1945. na eksploataciju odgovarajuim privrednim ministarstvima: saveznim i zemaljskim. Drava je davala snanu podrku zadrugarstvu, jednom od stubova privrednog sistema na koje se oslanjala nova vlast, to je potvreno i u Ustavu FNRJ, koji je predviao da drava posveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim, zadrunim organizacijama". Zadrugarstvo se, po koncepciji KPJ, pojavljivalo kao spona izmeu dravnog i privatnog sektora, nasuprot ranijim shvatanjima o zadrunoj dravi" i integralnom zadrugarstvu", koja su praktino vodila obrazo-

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

vanju dva uporedna, samostalna drutveno-ekonomska sistema. Komunisti zadrugari morali su da savlauju i tradicionalnu predstavu, prenetu iz starog drutva, da upravljanje zadrugama pripada iskljuivo zrelim mukarcima domainima, koja je od zadrunog pokreta odbijala omladinu i ene. U poljoprivrednoj politici narodna vlast se oslanjala i na dravna poljoprivredna dobra, stvarana izdvajanjem zemlje iz dravnog zemljinog fonda. KPJ nije prilazila privatnom sektoru kao jedinstvenoj celini, jer su meu njegovim delovima postojale znaajne drutveno-ekonomske razlike. Kapitalistiki deo ovog sektora se oznaavao kao nosilac pekulacije i eksploatatorskih tenji, a radni deo (sitni i, delimino, srednji trgovci, sitne i srednje zanatlije, zemljoradnici) kao neophodan faktor saradnje u oivljavanju privrede i obnovi zemlje. Za rukovodstvo KPJ je saradnja dravnog i privatnog sektora u prvoj posleratnoj fazi prelaznoj bila preko potrebna zato to je privatni sektor imao pretean uticaj u poljoprivredi, drao veinu trgovine na malo, glavninu zanatstva i deo graevinarstva. Prvi jugoslovenski ustav, proglaen odlukom Ustavotvorne skuptine 31. januara 1946, nije ukidao privatni sektor kao oblik nove ekonomike, ali ga je, vodei rauna o optedrutvenom interesu, postavljao u odreene okvire. Bitne promene u drutveno-ekonomskoj strukturi proirivale su ulogu dravne intervencije i kontrole u privrednom ivotu. Ve je Ustav, na osnovu opteg interesa, dozvoljavao mogunost zakonskog ogranienja ili eksproprijacije privatne svojine. Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i pripremanjem prelaska na plansku proizvodnju rastao je, u drugoj polovini 1946, i znaaj izvrnih i upravnih organa, optepolitikih, operativnih, upravno-strunih i kontrolnih. Proirenje dravnog nadzora nad radom privrede povlailo je za sobom razvijanje sve sloenijeg aparata upravne kontrole. Sredinom te godine stvaraju se organi planiranja od saveznog do sreskog nivoa, a na drugoj strani planska odeljenja, u okviru resora. U postojeem sistemu organa, nezavisno od ustavnih reenja, vlada je bila nosilac najveih ovlaenja, umanjujui pravom da donosi privredne uredbe sa zakonskom snagom" zakonodavna prava Narodne skuptine. Odstupajui od principa jedinstva vlasti, koji je zakonodavna ovlaenja iskljuivo zadravao za najvie predstavniko telo, izvrna vlast je

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

praktino nadvisivala" skuptinu. Poslanici se u praksi nisu koristili pravom zakonodavne inicijative, tako da su zakonski predloi poticaji jedino od vlade. Narodna skuptina nije imala karakter radnog tela jer se, po pravilu, sastajala dva puta godinje, da prihvati predloge vlade i izglasa zakone. Centralizacija poslova vrila se, pre svega u privredi, na bazi ekonomskog monopola drave, a sem saveznih ministarstava i vlade poslove su centralizovala i zemaljska ministarstva, ne vodei rauna o samoupravnosti narodnih odbora. Jaanje uloge drave u privredi i drugim granama delatnosti neizbeno je uveavalo vojsku slubenika, koja je ve septembra 1946. narasla na 250.000. Narodni odbori su sve vie funkcionisali kao administrativno-izvrni organi viih organa dravne vlasti i uprave, a masovne organizacije kao transmisije KPJ. Operativnijem rukovoenju privredom trebalo je, prema tadanjim pogledima KPJ, da poslue glavne uprave, obrazovane 1946, kao prelazno reenje na putu ka novom tipu upravljanja privredom i karika izmeu ministarstava i preduzea. Osnovane radi efikasnije veze izmeu privredne administracije 1 preduzea, glavne uprave su oznaavale dalju fazu podravljenja upravljanja. S jedne strane, bile su naredbodavac, direktni i glavni rukovodilac preduzea pa prema tome, u sutini administrativna tela, vie srasla s ministarstvima nego s proizvodnim jedinicama. Preduzea su imala svojstvo pravnog lica, ali ne i poslovnu samostalnost, nalazei se, kao dravni organi, pod rukovodstvom dravne uprave. Osniva je preduzeu odreivao administrativno-operativno rukovodstvo (AOR) s velikim upravnim ovlaenjima (donoenje pravila rada, ukidanje ili preinaavanje odluke direktora, itd.). Osnovni zakon o dravnim privrednim preduzeima je postavljao naelo jedinonaalija", vid neposrednog rukovoenja preduzeem od direktora kao predstavnika drave, kojega je imenovao AOR, dajui mu velika prava u oblasti radnih odnosa i disciplinske odgovornosti. Radni kolektiv je naelno vrio posredan uticaj na poslovanje preduzea preko kolegijum, proizvodnih savetovanja, radnikih poverenika, sindikalne organizacije. Prilikom podele preduzea na savezna", republika" i lokalna" Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazine industrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe pod kompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industrijalizacija zemlje i socijalistika izgradnja.

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

8 1

Savezna privredna ministarstva su, direktno ili preko ministarstava, administrativno rukovodila privredom izraujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, radnu snagu, kredite, sprovodei kontrolu poslovanja, dok su operativno rukovodstvo ostvarivala posredstvom glavnih i generalnih direkcija. Uoi nacionalizacije najvanijih privrednih grana decembra 1946, preduzea su preko tih direkcija sasvim inkorporirana u dravnu strukturu. Direkcije su predstavljale isturene organe ministra", njegove referente". Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene su utvrivane administrativnim aktima. Ovakav sistem cena odraavao je, u sutini, shvatanje da je drava ovladala zakonom vrednosti. Akumulacija na centralizovanoj osnovi stvorila je uslove za prelazak na centralizovano planiranje kao bitnu komponentu novog tipa ekonomske organizacije i najvii izraz administrativnog rukovoenja. Politbiro CK KPJ je 22. septembra 1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dve glavne banke: jedne za kratkorone kredite (Narodna banka) i druge za dugorone kredite i investicije, to jest da se postojea Hipotekama banka pretvori u Investicionu banku Jugoslavije; da se izmeni dosadanji fiskalni sistem poreza i da se uvede kao osnovni sistem oporezivanja porez na tzv. poslovni promet i porez na dohodarinu; da se uvedu glavne uprave kao organizaciona forma rukovoenja privredom; da se osnuju direktorski fondovi pri dravnim preduzeima; da se izvre pripreme za nacionalizaciju krupnijih privatnih privrednih preduzea, to treba sprovesti na prvom zasedanju Narodne skuptine.
zemaljskih

Zamiljena i formulisana investicionom ani ja mogla je raunati na izvore u poljoprivredi, jer se radilo o agrarnoj zemlji. Jugoslavija je bila okrenuta SSSR-u i zemljama tzv. narodne demokratije, ali izolovana u odnosu na zemlje tzv. zapadnog sveta. Doba znaajne Unrine pomoi meunarodnog karaktera, nezavisno od toga to su izvori poticali od ekonomski najjaih zemalja Zapada (SAD, Velike Britanije i Kanade), ustupajui mesto programu generala Dorda Marala na osnovu politike opcije za zapadni svet (svet slobode"), nalazilo se na izmaku. Preostajalo je samo iskoriavanje poljoprivrede do maksimalnih granica, ekonomskim putem, ali daleko vie vanekonomskim metodama (metodama politiko-psiholokih pritisaka, donetim propisima koji su omoguavali otkup i porez, direktnim prinudnim merama). To je moglo liiti na slinu situaciju

1 U

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

na selu u SSSR-u u vreme kolektivizacije, koju je Trocki nazivao socijalistikom prvobitnom akumulacijom". Od seljatva je oduzimana proizvodnja (prinosi) administrativnim putem, dobrovoljno ili metodom fizike prinude, a na drugoj strani na selu je nalaena i jeftina radna snaga koja fiziki nosi talas industrijalizacije. Poetno oduevljenje tvoraca plana jugoslovenske industrijalizacije prenosilo se na celu zemlju. Od komunista se trailo da od zore do mraka misle na svoje planske zadatke. Celokupna politika delatnost je prebaena na ekonomski kolosek. Pojaane su mere kontrole, i inspekcije. Poreski sistem i sistem dirigovanih cena takoe su podreeni nalaenju izvora industrijalizacije. Pored ove opte orijentacije otkupljeno ito i drugi proizvodi bili su jedino sredstvo ishrane stanovnitva u gradovima, vojske i snabdevanja industrije poljoprivrednim sirovinama (itom, eernom repom, maslinama, itd.). Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea, donet 5. decembra 1946. predvideo je da nacionalizacija obuhvati svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinska prava koja su pripadala preduzeu, predviajui davanje naknade. Nacionalizacija je izvedena u 42 privredne grane. Imala je formalan karakter, jer se i do tada imovina stranih drava, stranih vlasnika i nestalih lica nalazila pod sekvestrom, tako da je celokupna akumulacija pripadala dravi, iako imovinski status nije bio raspravljen. Posle Mirovne konferencije u Parizu, te s izgraivanjem dravnog aparata sposobnog da prihvati upravljanje i rukovoenje ovom imovinom, nije bilo razloga da se vlasnitvo tih preduzea ne prenese na dravu. Aprila 1948. nacionalizovana je sitna industrija, zgrade, hoteli i druga imovina. Nacionalizacija celokupne imovine bila je odranije predviena u skladu sa konceptom KPJ o administrativnom rukovoenju podravljenom imovinom od najmanjeg do najveeg preduzea, ali je na brzinu donoenja ove dopune Zakona uticala i kritika Informbiroa. Zakljukom CK KPJ iz decembra 1946. predvieno je dovravanje definitivnog projekta petogodinjeg i jednogodinjeg plana. U vezi s planskom industrijalizacijom na koju se ubrzano ilo od jeseni 1946, Politbiro CK KPJ je uzimao u obzir sledee faktore: 1. politiku procenu o lokaciji industrije; 2. finansijske faktore i inostranstvo (na sednici Politbiroa CK KPJ doslovno se kae: Teku industriju bez osnovnih sredstava iz

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

vana neemo moi podii"); 3. geografski poloaj, zavisno od kojeg se predvia postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina do Slavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra. Za prelaz na plansku privredu govorile su injenice da je politika vlast bila u rukama snaga koje su sledile KPJ, a privreda sem poljoprivrede, graevinarstva i zanatstva uglavnom podravljena putem nacionalizacije i prethodno izvedenih konfiskacija. KPJ je za uzor imala razvitak SSSR-a i plansku privredu na kojoj se zasnivao razvitak ove socijalistike drave. Za onovremena shvatanja Jugoslavija je bila bogata energetskim izvorima i sirovinama, umom. Teite je stavljeno na teku bazinu" industriju, jer se smatralo da jedino ona moe povui celokupni razvitak privrede. Relativno razvijenu laku industriju ekonomisti smatraju povoljnom okolnou za radikalan zaokret" u pravcu razvoja teke industrije. Oni, takoe, podvlae da su zateeni kapaciteti i obim proizvodnje rudarsko-industrijskog kompleksa ma koliko bili skromni predstavljali nesumnjivo pouzdanu poetnu sirovinsku osnovu za razvoj metalo-preraivake industrije i mainogradnje" (D. Marseni). Jugoslavija je od Kraljevine Jugoslavije nasledila relativno razvijen saobraaj, naroito elezniki. Poznato je da je kapacitet transportnih usluga u Kraljevini bio vei od potreba prevoza ondanje industrije i poljoprivrede. Ova prednost se mogla iskoristiti i posle rata, uprkos velikim razaranjima saobraajnica. Mada je jugoslovenska poljoprivreda bila nerazvijena, ona je stvarala izvesne agrarne vikove iznad potronje poljoprivrednog stanovnitva i potronje poljoprivrednih proizvoda u zemlji uopte. Tako je Jugoslavija na poetku industrijalizacije raspolagala i agrarnim vikovima" i vikom" agrarnog stanovnitva istovremeno. Na poetku industrijalizacije postojalo je i jezgro radnike klase od blizu milion radnika i pola miliona nezaposlenih. Do polovine 1946. uglavnom su obnovljene predratne proizvodne mogunosti, mada ne i u poljoprivredi, dostiui, pa premaajui poljoprivrednu proizvodnju iz 1939. tek 1956. godine. Industrijalizacija je davala anse ekonomskoj politici da se postigne uravnoteivanje izmeu lake industrije kao relativno razvijene i teke industrije koja je bila potpuno nerazvijena.

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Pomenuta oekivanja pomoi su bila vezana za pomo SSSR-a, iako se u naelu nije iskljuivala ni pomo zapadnih zemalja pod pretpostavkom da potuju samostalnost i nezavisnost Jugoslavije. Politbiro CK KPJ je 1946. skretao panju da spoljnotrgovinske inicijative Jugoslavije nailaze na smetnje zapadnih zemalja. Bez obzira na sva podozrenja prema Zapadu i ideoloka optereenja, od kraja rata nije se odustajalo i od mogunosti da se dobije pomo od SAD i drugih kapitalistikih drava. Jugoslavija je, tako, po liniji Zakona o zajmu i najmu bila izradila plan o angaovanju robe i instalacija u vrednosti od pola milijarde dolara krajem rata, ali do tih isporuka zbog loih odnosa SAD i Jugoslavije nije dolo. Jugoslavija je oekivala znaajnu pomo iz nemakih reparacija kao vid spoljne akumulacije", i to u desetinama milijardi dinara" (Ale Bebler), koja bi se sastojala uglavnom od industrijskih ureaja, trgovakih brodova i industrijskih proizvoda koji e biti prevezeni u jugoslovenske luke. Meutim, januara 1946. jo nije bilo poznato koliko e nemake industrije moi da se demontira i po reparacionom osnovu iznese iz Nemake, to je spadalo u kompetenciju Saveznikog kontrolnog tela u Berlinu; nije bilo reeno ni koliko e godina Nemaka morati da liferuje robu i u kojim razmerama; teko je bilo razreiti i pitanje dunika koji su bili solidarno obavezni sa Nemakom da nadoknade priinjene tete pobednikim zemljama (Italija i drugi sateliti"). Italija se mirovnim ugovorom iz februara 1947. obavezala da isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od sedam godina. Jugoslavija se odrekla ionako simobolinog iznosa reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati po mirovnom ugovoru. KPJ je delovala u uslovima objektivnih protivurenosti izmeu demokratske svesti karakteristine za vreme rata i rane obnove, i administrativnog rukovoenja privredom i drutvom, koje je tu svest negiralo. Proces jaanja drave razvijao je tendencije ka birokratskom centralizmu, iju opasnost vladajue snage nisu nasluivale, uprkos kritikama birokratizma, to se vidi iz pokuaja da se ovaj objasni kao mentalitetski ostatak" ranije birokratije ili posledica birokratskog shvatanja zadataka". Proces centralizacije privrednog ivota i dravnog ureenja traio je da se za metu napada uzmu partikularizam i partikularistike tendencije. Latentno je bio prisutan sukob

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

81

revolucionarne svesti i autonomije, s jedne strane, i drutvenih odnosa zasnovanih na dravnoj svojini, s druge. Posle oruane pobede oseao se snaan uticaj revolucionarnog duha i demokratskog poleta masa. Politiki i ekonomski pritisak vladajuih snaga na svrgnute klase shvatao se u partijskom rukovodstvu kao pretpostavka za razvijanje demokratije. Dravni organi su bili demokratizovani organi vlasti, u kojima je uee graana imalo iskljuivo savetodavan karakter. Graani su posredno uestvovali u politikom, drutvenom i dravnom ivotu ulazei u narodne odbore, savete i komisije narodnih odbora, uestvujui na zborovima biraa, ukljuujui se u rad masovnih organizacija, postajui lanovi komisija za borbu protiv pekulacije, za oduzimanje ratne dobiti, oporezivanje ime su ta tela i njihove akcije dobijale masovnu podlogu. Sudovi su demokratizovani uvoenjem laikog elementa u sudstvo (sudije porotnici). Iz redova graana birani su narodni tuioci u svojstvu pomonika javnih tuilaca. Dok je na jednoj strani tekla ova aktivizacija masa u obnovi i industrijalizaciji, na drugoj su se razvijali objektivni procesi koji su sputavali i guili inicijativu graana, procesi praeni integrisanjem masovnih organizacija u dravnu strukturu i njihovim pretvaranjem u kaieve" KPJ i dravnih organa. Kontrola predstavnikih organa nad radom sudova pretvarala se u formalnost. Naknadne kritike (1951) krenja zakonitosti hapenja na osnovu neproverenih prijava, protezanja isleenja preko zakonskog roka, birokratizma pri reavanju molbi u vezi sa socijalnim i ekonomskim pravima graana upuivale su na bezakonje u sferi drutvenih odnosa i kaznene politike. Upravu je osvajao administrativno-kancelarijski nain rukovoenja, karakteristian po zatrpavanju" podrunih organa gomilama materijala (uputstava, cirkulara, formulara, analiza) i po zahtevima za pribavljanje esto nepotrebnih i apsurdnih podataka. Personalna sluba je centralizovana na najkrai nain. U Ministartstu pota, telegrafa i telefona radilo je 18.000 slubenika, o ijem je kretanju u slubi neposredno odluivao ministar. Uzrok ove i drugih srodnih pojava nije se traio u birokratskom centralizmu, izraslom na tlu dravno-svojinskih odnosa i koncentracije moi u rukama KPJ i izvrnih organa vlasti, nego u bivim propisima i starom inovnikom duhu, koji se kako se tvrdilo odrao i posle rata. Organizacione jedinice pojedinih grana dravne uprave u praksi su se vezivale

1U "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

odozgo do dole" po strogoj, birokratskoj liniji, to je menjalo ustanovu narodnih odbora i smanjivalo stepen njihove samostalnosti i odluivanja u radu. Oni su bili pritisnuti zadacima viih organa, zagueni administrativnim zaduenjem, jednostavno spreeni da obavljaju osnovne poslove. Centralni i republiki organi su u lokalnim jedinicama stvarali svoje ekspoziture za izvravanje vanih dravnih poslova", koje su funkcionisale uporedo sa samoupravnim organima. Administrativna intervencija se u svoj otrini ispoljila u otkupu, koji je bio obavezan, globalno razrezivan, obavljan po unapred utvrenim cenama. Komunisti su za vreme otkupnih kampanja razvijali agitaciono-propagancni rad, nastojei da se u predvienom roku predaju obavezne koliine itarica, ali ni njihovo intenzivno politiko delovanje nije moglo da sprei otpore, vrenje i nezadovoljstvo na selu, ekscesne situacije i primenu krivinih sankcija. Izricane su kazne zatvorom i novane kazne, konfiskovane itarice, vralice, nekretnine. Poetkom septembra 1947. organi tuilatva dovrili su preko 2.500 krivinih predmeta vezanih za otkup, dok je ukupan iznos novanih kazni po istom osnovu iznosio preko 30 miliona dinara. Reenja Ustava FNRJ bila su u skladu s politikom KPJ o produavanju revolucije. Za Partiju je nastavljanje revolucije bilo nezamislivo bez podravljenja svojine, posle ukidanja krupne kapitalistike svojine, bez direktivnog planiranja u oblasti proizvodnje, razmene i raspodele, i konstituisanja komunistike avangarde kao presudnog inioca politikog sistema i nosioca nedeljive vlasti. Samim tim je i Ustav predviao ustanovu planiranja, eksproprijaciju u optem interesu i pravo kontrole nad privatnim sektorom. CK KPJ je, krajem 1946, po donoenju Zakona o nacionalizaciji krupnih preduzee, stavio u zadatak Saveznoj planskoj komisiji da to pre izradi opti plan razvoja. Nekoliko meseci kasnije, aprila naredne godine, Narodna skuptina FNRJ usvojila je Zakon o petogodinjem planu razvitka narodne privrede Jugoslavije za period 19471951. Donoenjem plana u vidu zakona istaknuta je njegova obaveznost. On je bio izraen po ugledu na sovjetske pjatiljetke". U prvom petogodinjem planu bila je na najjasniji nain izraena razvojna strategija jugoslovenske privrede. Prvi jugoslovenski petogodinji plan razvitka narodne privrede konkretizovao je opte shvatanje o ubrzanoj industriali-

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

zaciji i centralizovanoj akumulaciji kao jedinoj alternativi za izvlaenje zemlje iz nasleene privredne i kulturne zaostalosti. Opti zadaci plana bili su jasno odreeni: savlaivanje privredne zaostalosti u dogledno vreme, jaanje ekonomske samostalnosti zemlje i njene odbrambene snage, razvijanje dravnog sektora privrede i odnosa koji iz njega proizilaze, s podizanjem opteg blagostanja trudbenika na sva tri privredna sektora". U teitu budue privredne izgradnje bila je teka (bazina) industrija kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i poljoprivrede. Pri tome se izgradnja teke industrije oslanjala na bogate sirovinske izvore. Ambiciozno zamiljena, ona je trebalo da izmeni strukturu proizvodnje i omogui zamenu izvoza agrarnih proizvoda industrijskim. Plan je predviao izgradnju industrijskih grana koje do tada nisu postojale u jugoslovenskoj privredi, novih grana u saobraaju, obnovu starih preduzea, mehanizaciju rudarstva, usavravanje metoda poljoprivredne proizvodnje, proirenje mree kulturnih, prosvetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova. Zakon o planu je posebno naglaavao znaaj ubrzavanja privrednog razvitka narodnih republika Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i drugih zaostalih krajeva Jugoslavije, kako bi se s vremenom uklonile ili bar znatno ublaile postojee nejednakosti. Rukovodee snage Jugoslavije pretendovale su u petogodinjem planu na porast industrijske proizvodnje za pet puta u poreenju s 1939. godinom, a poljoprivredne za jedan i po put. O irini planiranih zadataka svedoi i podatak da je Zakon o petogodinjem planu ovlaivao narodne republike, autonomne jedinice i srezove da donesu svoje petogodinje planove i da u njima u okviru optih zadataka saveznog plana, a s obzirom na svoje specifine uslove predvide nove planske ciljeve. Koristei se ovim ovlaenjem, pojedine republike su ak bitno proirile privredne zadatke. Poznati engleski list The Economist pisao je krajem 1947. da planski dokumenti narodnih demokratija" zaslepljuju svojom papirnatom grandioznou". Bez obzira na oslon na SSSR, to se tie snabdevarija naoruanjem, Jugoslavija se opredelila za razvoj svoje vlastite industrije naoruanja, mada je oVaj pravac doao do izraaja tek posle sukoba sa Staljinom. Industrijalizaciju i elektrifikaciju Jugoslavije od prvog dana je koilo krajnje nepovoljno zateeno stanje (nerazvijeni rejoni, neravnomernost razvitka, niska produktivnost rada, neraciona-

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

lan raspored preduzea, oskudica maina i sirovina) kojemu je objavljen rat s puno volje, poleta i optimizma kao i iskljuiva spoljnotrgovinska orijentacija na SSSR i druge socijalistike zemlje. Hroniar je vie godina kasnije zapisao da se prva pjatiljetka", kao smeo" i matarski projekt", mogla prihvatiti samo zbog poverenja naroda u novu vlast, i samo u onom periodu neposredno posle rata kada se ivelo u zanosu velikih ideala i ciljeva". Zalaganjem omladine Jugoslavije izgraena je od 1. aprila do 15. novembra 1947. pruga amacSarajevo, duga 242 km, najvei objekt prve godine petogodinjeg plana. S ove je akcije na strune kurseve i u razne grane privrede otilo preko 25.000 mladih. Tokom tih sedam i po meseci na pruzi je radilo 217.213 omladinaca, meu kojima i 5.842 iz 42 strane zemlje. Komandant Glavnog taba omladinskih radnih brigada bio je Batri Jovanovi. Hronike belee da se radilo u znaku parola i pesama koje su podsticale na jo vee radne podvige: Mi gradimo prugu pruga gradi nas"; amac Sarajevo, to je naa meta: izgraditi prugu jo ovoga leta"; Udarna brigada e sve da svlada"; Minerska je zavet dala, i Vranduk je prekopala"; Drue Tito, samo reci, ostajemo est meseci". Gradilite je bilo zasieno fizikom radnom snagom koja je daleko nadmaivala postojeu mehanizaciju (90:10). Pruga je otkrila omladinski radni fanatizam, pokazivala stepen mobilizacije radne snage, organizatorske sposobnosti NOJ i uverenje da nema obaveze koja se ne moe izvriti; na gradilitu se spajala omladina Jugoslavije s omladinom sveta, raznih vera i nacija, profesija i politikih uverenja progresivne orijentacije; ono je bilo izvor novih saznanja, mesto sticanja pismenosti za hiljade seoskih momaka i devojaka, savladavanja strunosti (oferi, bageristi, mineri, trattoristi, metalci, itd.), podizanja obrazovanja. Na pruzi su mnogi omladinci prvi put videli film, prisustvovali muzikim i pozorinim predstavama. Uesnici ove velike radne akcije, koji su naknadno pisali o njoj, kao primer snage prevaspitavanja navode da je udarniko zvanje dobila ak brigada beogradskih besprizornih (besposliara, sitnih lopova, deparoa, tapkaroa, itd.). Najkonzervativnija propaganda na Zapadu gledala je na gradilite pruge kao na prinudni logor. Za Daily Telegraph bilo je to veliko vojno vebalite za osposobljavanje buduih vojnika Markosove armije u Grkoj.

OBNOVA IINDUSTRALIZACIJA

1. S O C I J A L I S T I K A

FEDERATIVNA

REPUBLIKA JUGOSLAVIJA

10. I Z G R A D N J A O M L A D I N S K E P R U G E A M A C - S A R A J E V O 1947. G O D I N E . M I T I N G P O V O D O M P U T A NJA U S A O B R A A J P R V O G V O Z A 11. I Z G R A D N J A E L E Z N I K A (1948)

Zona A \
Trst V

Seana

Kozina

Buzet

RIJEKA

I s t r a ?
Rovinj

opatij f

J U G O S L A V I J A

LOINJ 1

ISTRA

1947-1954.

Tzv. Slobodni Teritorij Trsta ( S T T )

JUGOSLAVENSKA VOJNA UPRAVA

ANGLOAMERIKA

VOJNA

UPRAVA

JUGOSLAVENSKO-TALIJANSKA OD 1954.

GRANICA

24. I S T R A 1 9 4 7 - 1 9 5 4 , T Z V . S L O B O D N A T E R I T O R I J A T R S T (STT)

25. SLOBODNA T E R I T O R I J A T R S T A

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

Na pruzi Niki Titograd omladina je kroz ,,ljuti kamen" probila 56 kolometara koloseka. Oko 16.000 lanova Narodne omladine Jugoslavije, svrstanih u 100 radnih brigada, i uz pomo Narodnog fronta Beograda i okoline, sagradilo je do januara 1948. fabriku alatnih maina Ivo Lola Ribar" u elezniku, za koju su maine nabavljene sredstvima od nemakih reparacija. Vrednost omladinskih radnih akcija iznosila je 1947. godine 13% celokupne kapitalne izgradnje. U proizvodnim pogonima i na mnogobrojnim gradilitima ranije zapoeti pokret takmienja i udarnitva dobio je u pjatiljetki" ogromne razmere. Javljali su se brojni novatori i racionalizatori. Bez mehanizacije, ovek je postajao osnovni inilac proizvodnje. Nestaica finansijskih sredstava i maina nadoknaivala se udarnikim radom. Novu radnu tehniku koju su uvele brigade najboljih zidara Zagreba, u drugoj polovini 1947, a koja je podizala produktivnost, prihvatile su zidarske brigade drugih gradova. Udarnici Bora, Trepe, Rae, Breze, Kaknja, Trbovlja po nekoliko puta su prebacivali ustaljene norme. Izvori takmienja, i radnog zalaganja uopte, nalazili su se sem u moralno-politikom jedinstvu naroda, drutvenom priznanju koje je dobijao rad za opte ciljeve, uverenju da se neposredno pred savremenim generacijama nalazi drutvo osloboenog rada i izobilja i u nizu egalitarnih mera socijalno-ekonomske prirode. Podravajui pokret takmienja i dobrovoljnog rada, sindikati su istovremeno kritikovali razvijanje unakaenog i besmislenog" takmienja po administrativnim ustanovama. Jugoslavija, oslonjena uglavnom na vlastite snage, reavala je pitanje obimne i prenapregnute industrijalizacije masovnom upotrebom jeftinog rada. Uporeena s industrijskim, ulaganja u poljoprivredu bila su daleko nia 19471948, tako da je ona nastavila da zaostaje. Petogodinji plan je predviao da se u njoj glavna panja posveti unapreivanju proizvodnje, poveavanju obradivih povrina i prelaenju na gajenje raznovrsnijih poljoprivrednih kultura. Poljoprivreda se, inae, sporo oporavljala od gubitaka koje je pretrpela u ratu, dok je seosko stanovnitvo bilo optereeno administrativnim otkupom poljoprivrednih proizvoda (mesa, vune, ita, industrijskih sirovina). Osim toga, obradive povrine su u toku rata bile slabije obraivane ili zaputene, a gazdinstva ostala tehniki neopremljena. Agrarna reforma je, zajedno s kolonizacijom, za izvesno vreme dezorganizovala

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

trite poljoprivrednih proizvoda, zbog usitnjavanja poseda i promena u sastavu poljoprivrednog stanovnitva. Brani su se teko prilagoavali na ivot u ravnici, pa su se neki od njih vraali u stari kraj. Niske cene poljoprivrednih proizvoda, nezavisno od prinudnih mera zbog neispunjenja plana otkupa, nisu podsticale proizvoae na poveanje prinosa. Dravna ekonomska politika je administraivnim merama spreavala seljake da proire privatni posed. Nastojala je da vodi rauna o tome je li re o sitnim seljacima, srednjacima ili kulacima; ovi poslednji su pritiskani otkupom, porezom i drugim davanjima. Zaostajanje poljoprivrede bilo je uslovljeno stavljanjem teita na razvoj industrije. Poljoprivreda je stagnirala celu jednu deceniju, plaajui danak industrijalizaciji. Opte zemljoradnike zadruge smatrane su od 1946. putem socijalizma na selu, pogodnim oblikom za savlaivanje rascepkanosti zadruga, poljoprivredne proizvodnje i prometa, za postupno prelaenje na vii tip seoskog privreivanja. Pri ovim zadrugama stvarane su zadrune ekonomije, u kojima su se zadrugari navikavali na zajedniki rad. J^a inicijativu CK KPJ, krajem 1947. poela je izgradnja zadrunih domova, koji su bili predvieni da u ovom postupnom preobraaju poljoprivrede postanu poslovni centri i kulturna arita na selu. Nerazvijena industrija spreavala je iri proces seoske kolektivizacije, mada je zakonodavstvo predvialo olakice za osnivanje seljakih radnih zadruga kao oblika kolektivne proizvodnje raznih tipova. Krajem 1945. u Jugoslaviji je osnovana 31 seljaka radna zadruga; 1946. bilo ih je ve 454, da bi im naredne godine broj narastao na 808, a krajem 1948. iznosio 1.318. Dravnim poljoprivrednim dobrima rukovodila su administrativno-operativna rukovodstva kao predstavnici drave. Dravni sektor u poljoprivredi saveznog, republikog i lokalnog znaaja, organizovan u vidu dravnih poljoprivrednih dobara, lokalnih ekonomija, rasadnika, ergela, naunoistraivakih ustanova, poljoprivrednih kola, mainskih stanica raspolagao je 1949. s oko 350.000 hektara zemlje. Poljoprivredne mainske stanice (PMS)- imale su krajem 1948. godine 3.820 traktora, 4.000 traktorskih plugova i 1.200 traktorskih kultivatora. Politika KPJ prema selu bila je krajnje protivurena. Politiki i ideoloki ciljevi partije na selu razili su se s ekonomskim rezultatima. Agrarna reforma je, kao politika mera, unazadila za vie godina jugoslovensku poljoprivredu

DRAVNA

PRIVREDA

NJENE

PROTIVURENOSTI

(cepanjem poseda, dezorganizacijom na selu, iseljavanjem stanovnitva vinog obradi, neprilagoenou kolonista-brana za rad u ravnici i drukijom tehnikom obrade zemlje, itd.), umesto da je unapredi; zatim je dola otkupna politika koja je zaotrila odnose drave i seljaka; masovna, kolektivizacija je bila vid dokazivanja ideoloke pravovernosti Staljinu, ali ,s razornim posledicama na selu, kako po odnose meu ljudima, tako i na ekonomski ishod; u procesu industrijalizacije jugoslovenskog drutva selo je postalo glavni izvor nove prvobitne akumulacije. Prvih posleratnih godina jugoslovensko selo se nalazilo pod strahovitim ideoloko-politikim pritiskom Partije. Ekonomska politika proizilazila je iz ideolokih motiva a ne iz realnih ekonomskih procena. KPJ je posle rata raunala na sitnog i srednjeg seljaka u borbi za socijalistiki preobraaj sela, koristei za promenu odnosa do kolektivizacije opte zemljoradniko zadrugarstvo. Talas masovne kolektivizacije bio je odreen postizanjem dnevnih politikih ciljeva, a na drugoj strani uverenosti da drava mora obezbediti trne vikove u rukama seljaka ako misli da snabde gradsko stanovnitvo, vojsku i industriju prehrambenim proizvodima i sirovinama. Ali je neophodno istai da je bogati seljak (kulak) tretiran kao klasni neprijatelj i pre napada IB-a. Slino je i privatna trgovina pre 1948. godine kako istie Vera Krinik Buki bila kritikovana za pekulanstvo" i crnoberzijanstvo", pa i kriminal, upuujui Partiju da pone razmiljati o definitivnoj likvidaciji privatne trgovine. Navedeni istraiva pie da je Edvard Kardelj na sednici najvieg partijskog tela bio izriit da seljatvu treba zatvoriti put ka privatnom trgovcu do polovine aprila 1948. godine. Industrijska proizvodnja je krajem 1947. premaila predratnu za 21%, ali su brza industrijalizacija i prenapregnuta akumulacija uticale na visoke cene industrijskih proizvoda. Nasuprot tome, cene poljoprivrednih proizvoda, prevoza, zakupa i komunalnih usluga ostale su niske. Zahvaljujui politici cena, potronja se odravala na relativno niskom nivou. Uvoz je uglavnom obuhvatao maine, industrijsku opremu i sirovine, dok se roba iroke potronje gotovo i nije uvozila. Iako su se gradili i objekti drutvenog standarda (restorani, odmaralita, kulturne ustanove, fiskulturni tereni), glavnina sredstava ulagana je u industriju. Jugoslavija je u ranom socijalizmu" morala da usiljenom industrijalizacijom, ogromnim troenjem

1 U

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

radne energije, zapostavljanjem drutvenog i, naroito, individualnog standarda stanovnitva, plati danak svojoj nerazvijenosti i istorijskom nasleu. Centralizovano rukovoenje privredom doprinosilo je brzom odreivanju pravca investicija i koncentracije radne snage, ali je smanjivalo lokalnu inicijativu i neposredno radno stvaralatvo. Pri tome su radnici ispoljavali malu zainteresovanost za racionalniju organizaciju posla, potronju materijala, finansijskih sredstava i sopstvene radne snage. Dirigovano planiranje nije uklanjalo ni disproporcije izmeu privrednih grana. Industrijalizacija je imala za posledicu poetak deagrarizacije jugoslovenskog sela. Time je veliki deo stanovnitva zapoeo da se oslobaa agrarnog mentaliteta" i ukljuuje u proces drutvene proizvodnje i gradskog ivota. Menjanje ekonomske strukture u prilog nepoljoprivrednog dela uticalo je na porast gradskog i smanjivanje seoskog stanovnitva, sa nizom pozitivnih i negativnih posledica. Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953. godine, to jest od putanja u pogon novih kljunih" objekata, prestanka blokade s Istoka, i ostavljanja za sobom velikih sua 1950. i 1952. godine. Kako petogodinji plan nije bio ostvaren u predvienom roku, zbog spoljnopolitikih i drugih okolnosti, strategija industrijalizacije na osnovama definisanim 1947. nastavila se sve do 1956. godine. Zadaci, kako istie D. Marseni, postavljeni petogodinjim planom nalazili su se u sreditu ekonomske politike i u narednim godinama (19521956), a bez ponovnog planskog definisanja tih zadataka.