Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6

DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITPROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE
Uoi zavretka rata KPJ je, nalazei da su se uslovi promenili, da je stari nain propagande i agitacije preiveo, a njen znaaj nezamenljiv, prila na direktivan nain njenoj reorganizaciji. Polazne premise nove organizacije agitprop slube CK svodile su se na savlaivanje spontanosti i anarhinosti", na izgradnju aparata propagande i agitacije, koncentrisanje posredno ili neposredno itavog narodnog politikog, kulturnog, prosvetnog, pa i naunog ivota u rukama partijskih ustanova. Cilj tog novog aparata bio je da se partijske parole" uine jasnijim masama" i sprovedu u ivot, a na drugoj strani da se izgradi ozbiljan plan za ideoloko podizanje partijskog lanstva i za pravilno ideoloko i politiko vaspitanje irokih narodnih masa". Od aparata agitacije i propagande traeno je da usmeri spontane tenje masa za bogatim kulturnim i politikim ivotom u organizovanom pravcu, da one postanu kanalisane". Preko tog aparata raunalo se na suprotstavljanje tuim neprijateljskim uticajima i njihovim negativnim posledicama na politikom, teorijskom, kulturnom i naunom polju. Novi aparat je bio pretpostavka za razvijanje idejne borbe u Partiji i van nje. Osnovni zadatak reorganizacije se sastojao u tome da se itav agitacioni, propagandni, kulturno-prosvetni rad organizuje i ujedini pod rukovodstvom partijskih komiteta. Prvi korak u procesu izgradnje novog aparata propa" gande i agitacije usmeren je na osnivanje agitaciono-propagandnih komisija uz sve komitete centralne, pokrajinske, oblasne, okrune, mesne, sreske, rejonske i u veim gradovima a u elijama i biroima na imenovanje odgovornih pojedinaca za ovaj sektor partijskog rada. Svaka agitacionopropagandna komisija bila je podeljena na sektore: za tampu i agitaciju, teoretsko-predavaki, kulturni, organizaciono-teh-
DIREKTIVNO-CENTRALISTICKI SISTEM RADA AGITPROPA
1 2 1
niki i pedagoki sektor. Komisijom je rukovodio lan partijskog rukovodstva (biroa). tampa je dola pod totalnu kontrolu agitpropa, koji se brinuo o njenom sadraju, politikoj i idejnoj strani, pravilnom" tumaenju direktiva centralne tampe. Nita nije bilo preputeno samostalnoj proceni. Agitprop je brinuo ta e se nai u tampi, ta jae ili slabije naglasiti (potcrtati"), o oblicima agitacije (zborovi, konferencije, priredbe, plakati), k a d r o v s k o m sastavu redakcija, radu aktiva agitatora. U tampi su sva pitanja morala da se tumae sa stanovita opte partijske linije kako se ne bi unakazivala" teorija marksizma lenjinizma. Uz pomo i kontrolu foruma agitprop je organizovao borbu protiv neprijateljskih tendencija u sferi ideologije. Teoretsko-predavaki sektori agitpropa su sprovodili vaspitavanje masa" u duhu uenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, vodei rauna o nivou lanstva, aktuelnosti pojedinih pitanja, radu aktiva predavaa. Preko kulturnog sektora agitprop je davao inicijativu za organizaciju i razvijanje itavog kulturnog ivota (pozorita, diletantskih grupa, orkestara, pevakih drutava, izlobi, kinopredstava, knjievnih i kulturnih priredaba, izdavanja knjievnih i drugih asopisa). Ovom sektoru agitacije i propagande pripadalo je da vri izbor i izdvaja dela koja e se objaviti ili prikazati. Delatnost monog aparata i njegove mnogostruke aktivnosti na polju propagandnih i agitacionih sadraja bila je odreena monopolom Partije, pa samim tim i monopolom na vlasnitvo tamparija ili na njihovu kontrolu, na hartiju, kinoprojektore, itd. Potpuna kontrola bila je proirena i na kole, udbenike, nastavne programe, pedagoku i drugu publicistiku. Paralelno sa ovim partijskim aparatom agitpropa stvarao se i aparat pri JNOF-u, odnosno Narodnom frontu u kome su mogli raditi i nepartijci, poznati kao antifaisti. Pri svim partijskim forumima, uz koje su postojale agitprop komisije, uvoeni su aktivi agitatora i aktivi predavaa, kao nosioci predavako-agitacione aktivnosti o aktuelnim i vanim pitanjima spoljne i unutranje politike ili o nekom aktuelnom partijskom zadatku. Predavanje je morao prethodno pregledati partijski forum, koji je davao ocenu i o njegovom efektu, odnosno reakciji masa na izlaganje. Za raspravljanje pitanja koja su traila dalju teorijsku razradu dobijane su smernice u
-L 3 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
kojem pravcu ona imaju da se produbljuju. Predavanja namenjena komunistima imala su otra ogranienja sa stanovita ko moe biti predava (lan KPJ), ko moe prisustvovati (iskljuivo lanovi KPJ) i sa odreenim merama predostronosti, s obzirom na konspirativni karakter unutarpartijskog rada (predavanja su se odrala u zatvorenim prostorijama i na njima nisu mogli da uestvuju nepartijci). to se tie predavanja namenjenih iroj publici, predava nije morao biti lan KPJ. Partijski aktivi predavaa mogli su da se proire vanpartijcima samo u sluajevima kada se radilo o temama politike prirode koje su ve bile razraene u partiji, kao i o predavanjima iz istorije, kulture, o pokretanju izvesnih akcija. Povremene grupe agitatora obrazovane su ad hoc iz redova pripadnika masovnih organizacija, komunista i antifaista, u sluajevima gde je trebalo idejno uticati na neke sredine i krajeve gde je uticaj KPJ bio slab. Ovaj mamutski agitaciono-propagandni aparat, organizaciono uvren, kadrovski uglavnom popunjen, a uz pomo mree agitaciono-propagandnih jedinica rasprostranjen irom Jugoslavije i voen iz jednog centra, obezbeivao je jedinstvenu agitaciju i propagandu KPJ. Ovo telo u slubi partije, odnosno Politbiroa CK KPJ razraivalo je najvanija i najaktuelnija pitanja, polazei od momenta opte politike, nastojei da ga agitaciono-propagandne ustanove maksimalno populariu preko predavanja, izlobi, tampe, plakata, crtea svima najpre partijcima, koji su imali prvenstvo, a zatim nepartijcima, do najzabaenijeg sela i s unapred razraenim planom. Sav politiki aktuelan deo agitacije i propagande prenoen je na JNOF i na njegova odelenja za tampu i agitaciju, kao centre zaduene za masovnu propagandu. Sa zavretkom rata ukinute su sve propagandne ustanove i obezbeeno rukovoenje svim kulturnim i prosvetnim ustanovama (domovima kulture, narodnim univerzitetima, prosvetno-kulturnim odborima) u koje su ulazili komunisti (odgovorni drugovi") za kulturni i pedagoki rad. Agitaciono-propagandni rad partije bio je povezan i sa agitaciono-propagandnim radom omladine, ostvarujui se preko partijskog foruma u kome se nalazio i sekretar SKOJ-a. U agitaciji i propagandi najvanije sredstvo uticaja bila je partijska tampa, a pre svega centralni dnevni partijski organ Borba. Agitprop je zahtevao da se pojedini direktivni lanci Borbe prorauju na partijskim sastancima i neposredno predu-
D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA
1 2 3
zimaju mere za njihovo sprovoenje u ivot. Propagandne i agitacione partijske ustanove morale su stavove iz direktivnih lanaka preko svih oblika agitacije i propagande uiniti pristupanim i razumljivim irokim narodnim masama". Partijske organizacije su bile dune da podupiru i razvijaju dopisnitvo i predlau stalne dopisnike sa sela i iz preduzea za centralnu partijsku tampu i onu JNOF-a. Agitprop je insistirao na konkretnosti agitacije i propagande i njenom prilagoavanju odgovarajuim sredinama, stepenima obrazovanja, uzrastu, nacionalnoj strukturi, Celokupna kulturna i prosvetna politika bile su politizirane i podreene izvrenju osnovnih partijskih zadataka u sferi organizacije drutva, privrede, ustavno-pravne izgradnje, spoljne politike. U jednoj direktivi iz aprila 1945. konkretno obeleje agitaciono-propagandnog rada kao budui imperativ predstavljeno je na sledei nain: ,,Npr. drug koji rukovodi agitacijom i propagandom u birou elije ili eliji mora, ako se radi npr. o fabrici koja proizvodi za rat, ispisati parole na vidnim mestima i istai slike radnika, koji se istiu u radu, organizovati itaonicu, ahovski klub, obezbediti izraivanje mapa frontova, popularisanje aktuelnih partijskih parola, izdavanje zidnih novina, on mora organizovati konferencije i priredbe za iroke mase i napraviti plan i obezbediti materijal za izuavanje pitanja marksizma-lenjinizma u samoj eliji itd. Slino treba postupiti i na selu, u kolama, raznim dravnim ustanovama itd." Sa ustanovljivanjem aparata propagande i agitacije u novim uslovima postratne situacije KPJ je objavljivala rat spontanosti ove aktivnosti, neradu, izvorima neorganizovanosti, smatrajui ove pojave najveim neprijateljima za izdizanje novih kadrova. KPJ se suoavala sa malim brojem obrazovanih kadrova, ali je bila uverena da postoje mnogi komunisti kadri da rukovode agitacijom i propagandom, koje treba podizati. Kadrovsko pitanje vezivano je u ovoj oblasti, kao i u drugim uostalom, za svemonu ulogu organizovanog podsticaja, koji je fetiiziran i pridavan mu maksimalni znaaj. Agitprop je imao niz kontrolnih naina da ostvari svoju liniju u oblasti ideologije: preko komunista u ustanovama, kolama, nakladnim zavodima", novinama; preko ministarstva prosvete, tuilatava, odobravanjem izdavakih planova, kontrolom radio-stanica i novina. Pod pregled su potpadala i gostovanja kulturno-umetnikih drutava, ukoliko su uestvo-
vala na velikim smotrama, manifestacijama politikog karaktera, na masovnim radnim akcijama. Iz agitprop aparata poticale su inicijative za obeleavanje godinjica progresivnih mislilaca, revolucionara, pisaca, znaajnih istorijskih dogaaja. Po direktivama agitpropa trebalo je obeleiti godinjice Svetozara Markovia, Maksima Gorkog i drugih slinih velikana". Direktivnim aktima agitprop je uticao na formiranje izdavakih planova, nastojei da preko ove delatnosti obezbedi ideoloku liniju partije, izmirujui dela klasike, tradicije i novih potreba obnove i izgradnje nove Jugoslavije. Nastojalo se da ova dela poivaju na idejama bratstva jedinstva, slovenske solidarnosti, marksistike teorije; da glorifikuju revolucionarno-demokratski pokret. Iz oblasti knjievnosti preovlaivala su dela klasika zapadnoevropske i amerike knjievnosti, klasine ruske knjievnosti, knjievnosti drugih slovenskih naroda, reprezentativna dela srpske, hrvatske i slovenake klasike, makedonska poezija i proza, narodne pesme i prie iptara sa Kosova i Metohije; dela revolucionarno-demokratskih sociologa, knjievnika, istoriara, publicista; sovjetska knjievnost; reprezentativna dela deje i omladinske knjievnosti; jugoslovenski pisci koji su pisali pozitivno o susednim narodima; dela jugoslovenskih rukovodilaca. U prvoj fazi posleratnog razvitka izdata su neka dela mimo predvienih planova, prevodi iz zapadne publicistike (Volter Lipman, itd.), ali ni u ovom periodu nema dijaloga, kritika, rasprava, pluraliteta gledita o osobenim temama iz oblasti kulturnog stvaralatva, ako se izuzmu pojedinani kritiki intonirani napisi politike naravi iz redova tzv. graanske opozicije. Agitprop je bio telo u okviru opteg mehanizma organizacije partije (sektor rada), ali bez kapaciteta odluivanja, bar formalno gledano. Ustanova koja je vedrila i oblaila" u sferi ideologije i kulture, mogla se normativno gledano oznaiti kao savetodavna, iako je celokupni kulturni i ideoloko-politiki rad nosio peat direktivnog usmeravanja agitpropa. Ovakva faktika pozicija izvirala je iz opteg monopolskog poloaja partije u sistemu vlasti, naina rada KPJ u postratnoj fazi delovanja i snage efa agitpropa Milovana ilasa, lana Politbiroa CK KPJ. ilasovi saradnici su poticali od komunista koji su se i pre rata isticali u tumaenju partijske politike u oblasti
1 2 5
kulture. Stefan Mitrovi je bio sekretar Agitpropa, Radovan Zogovi odgovoran za kulturu, V. Dedijer za tampu, Boris Ziherl (po povratku iz SSSR-a) za tampu, Saa Boovi za a r h i t e k t u r u . Zahvaljujui injenici da su lanovi ovog tela sa Dilasom na elu bili gortaci" (Crnogorci i Hercegovci, Dinarci) naknadno su ovaj moni centar nazivali centrom ijekavizovane ideologije". Radovan Zogovi, takoe post festum, polazei od pomenutog neformalnog osnova odluivanja ovog tela, odbija kompetencije koje su mu pripisivane, zanemarujui stvarno znaenje direktivnih intervencija i kritika, njihov, pre svega, psiholoki i politiki efekat. Nepisano je pravilo da su osetljiviji tekstovi nueni agitrpopu na uvid, pregled, kontrolu, ak i kada se radilo o proverenim komunistima kao piscima. Svaki stav i direktiva iza kojih je stajala Partija tumaio se kao zvanini stav, ime su se iskljuivali eventualni propusti u smislu akcentiranja pojava, nepotpunosti tekstova, neprihvatljivih ocena. Pomenuti nenormirani stav iveo je i u svesti pojedinih stvaralaca (pisaca, umetnika, itd.). Smatralo se da je prethodni imprimatur agitpropa obezbeivao predohranu od pogreki, skretanja, jednostranosti, utiui na smirenje pisaca tekstova, jer iza njih stoji zvanino telo ili ugledni pojedinac zaduen za ideoloku aktivnost. U savremenoj publicistici nailazi se na ocene agitpropa kao ideolokog servisa redakcija" i gromobrana" koji titi urednike od odgovornosti. irina narodnooslobodilake borbe i meunarodni uslovi u kojima se razvijala jugoslovenska revolucija uticali su jedno vreme na iri raspon shvatanja o slobodi stvaralatva. No, umetniko stvaranje je podreeno borbi protiv okupatora, podsticanju patriotskih nadahnua, osloboenju zemlje, emu je inae sve bilo podreeno, ali bez ukalupljivanja misli i nekih strogih ideolokih normativa predvienih za transpoziciju umetnikovih vienja. Ne govori se o revoluciji, ali se misli na novu sutranjicu. ak i kada se slavi Sovjetski Savez i njegova uloga u svetskoj antifaistikoj zajednici naroda ne govori se o njegovom socijalistikom ureenju, boljevikoj partiji i komunizmu. ak i kada se ne govori o novom ureenju na ovo se misli, asocira, na jedan posredan nain podsea. Ratka Pekovia Mladi borac, organ USAOS-a asocira" na Mladog boljevika. Ali, ako se i ne govori direktnim jezikom lancima i prilozima o sovjetskim temama, neposrednim linostima i
herojima, pomeni se javljaju, po navedenim piscima, kao svojevrstan idejno-politiki putokaz". Karakter i masovna politika osnova narodnooslobodilake borbe uticali su i na isticanje borbenih tradicija, istorijskog i kulturnog naslea, svetlih likova iz prolosti. Na Prvom kongresu kulturnih radnika Hrvatske odranom juna 1944. u Topuskom naglaen je znaaj kulturnog naslea. Nova narodna kultura" u stvaranju izgraivala se na temeljima pozitivnog naslea i na optim tekovinama narodnooslobodilake borbe. Borba naroda u toku je osnovna mera svih vrednosti. irina i narodni karakter kulture daju obeleje ovoj fazi jugoslovenskog razvitka vezanoj za kraj rata i prve godine obnove, sve dok se nije poelo prelaziti na izgradnju socijalizma". Prelazni, tanki pluralizam se nije ukljuivao u liniju partijske politike, koja je nasuprot tome teila normiranju umetnikog stvaralatva, mada nije mogla da ne iskoristi" deo uglednih pisaca formiranih u meuratnom razdoblju, pa ak i da tolerie pojavu pojedinanih gledita sa irokim obuhvatanjem svih pisaca koji se nisu ogreili o tekovine narodnooslobodilake borbe, tekao je suprotan proces nemilosrdnog ienja iz javnog ivota pisaca i stvaralaca koji su bili optueni ili osueni zbog kolaboracije u tek zavrenom ratu. Umrtvljivanjem" dela pisaca smatralo se da se razoruava" faizam u duhovnoj sferi. Za deo pisaca koji nisu imali zadovoljavajue dranje u toku r^ta, kao to je to bilo sa Miroslavom Krleom, agitprop je propisivao ogranieno delovanje u oblasti iste" knjievnosti. Marko Risti je podravao mere ienja nepodobnih stvaralaca iz javnog ivota, s pozivom na neophodnost da iskuse zasluenu kaznu za svoje nepatriotsko ponaanje u ratu. Kulturnu politiku u Jugoslaviji odreivali su posle osloboenja sledei inioci: pobeda revolucije, idejne osnove KPJ, izmena sistema drutvenih odnosa i pitanje naslea u oblasti prosvete i kulture. Sprovoena je hijerarhijski od vrha do dna, to jest od Agitpropa CK KPJ i Komiteta za kulturu i umetnost FNRJ do poslednje optine. Partijski forumi su zasnivali ideoloko-teorijsku stranu umetnosti, a dravni organi praktinu stranu realizacije. Za socijalistiki realizam bila je bitna drutvena stvarnost i njena reprodukcija u skladu sa zadacima partije. Stvaralatvo koje se razilazilo sa partijskom linijom podlegalo je politikoj kritici. Za primer partijnosti umetnosti isticana je poema R a d o v a n a Zogovia Pjesma o biogarafiji
1 2 7
druga Tita". Duhovno stvaralatvo (knjievnost, slikarstvo, itd.) razvijano je u smislu prenoenja politikih poruka KPJ. Od umetnosti i umetnika traeno je da razvijaju umetnost koja e biti odraz, objanjenje i dokument" postojee stvarnosti, a po formi pristupana prosenom radnom oveku". Takva umetnost, visoko idejna", imala je da deluje vaspitno i da podie drutveno-kulturnu svest itavog naroda." Socijalistiki realizam zastupali su u likovnoj umetnosti Branko otra, ore Andrejevi Kun, Boidar Jakac, Ismet Mujezinovi, Boa Ili i drugi. Ogromno platno Boe Ilia Sondiranje terena na Novom Beogradu" zvanina kritika je prihvatala kao uzor socijalistikog slikarstva koje je simbolisalo radni polet i snagu kolektivnog rada, iako je bilo lieno unutranjeg ivota i zraenja, oslonjeno uglavnom na monumentalnost oblika i veliki format slike". I u politikoj i u duhovnoj sferi sve se procenjivalo prema slubi socijalistikoj dravi". Ako su neke stare ustanove ili ideje mogle da se pragmatistiki ugrade u novi poredak one su i ugraivane pod vidom spoja starog i novog, tradicije i inovacije. Nasuprot mnogobrojnim sektakim duhovima u aparatu kulture i prosvete bilo je meu rukovodeim ljudima takvih koji su odbacivali duh uskogrudosti i sumnjienja. Na tlu osloboene Toplice dolazilo je do sukoba rukovodilaca koji su oko sebe okupljali napredne ljude iz graanstva, iz reda politiara, poslovnih ljudi i domaina nasuprot onima koji su u njih sumnjali, svuda videli zaveru, neprijatelje, ostatke starog, malograanskog duha koji ele da nas nagrizu" i erodiraju na moral". Zahvaljujui ovim antisektakim aberacijama partija je i mogla oko sebe u raznim oblicima (Narodnog fronta, Drutva knjievnika, Kolareve tribine, Usmenih veeri, Drutva prijatelja Jugoslavije i SSSR-a) okupiti najuglednije pisce i umetnike onoga vremena (Ivu Andria, Isidoru Sekuli, Veljka Petrovia, Mila Milunovia, Petra Lubardu, Stanislava Vinavera, Desanku Maksimovi i druge). Upoznavanju i propagandi sovjetskog sistema, drutva, privrednih uspeha i kulture doprinosilo je Drutvo za kulturnu saradnju izmeu Jugoslavije i SSR-a koje je radilo od 1945. mada obrazovano uoi rata, imajui svoje jedinice u svim jugoslovenskim republikama. Rad u ovim drutvima razvijao se po sekcijama: za ruski jezik i knjievnost, upoznavanje rada i radnitva, prouavanje sela i seljatva, prosvete, muzike, likov-
ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugoslovenska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om. Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi. Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni 1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesional nih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bil sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljan su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonid Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi. Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo s< da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog oa temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu". Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja (Hod po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih. Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji, prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Babajevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Krimova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj, Cehov, Gonarov, Hercen i drugi). Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbenika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u Beogradu
D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA 151
prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz o b l ^ j drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udben^ iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (oj>gti deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denis<w teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo s sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivio^ 6 pravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u t r e n u J e izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za anal 0 g U ju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje s l a ^ kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo Sa moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac. Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake b o ^ kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje tekovina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kotigre_ su KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe". umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upregnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvrste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima, Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra 1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika- Od umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napofe zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadataK oci podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati f^d i njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koJ netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktv*el]J teme postala su gradilita, zadruge, setva, transport, lt ' Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samosta' n radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika , asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ^ objavljivan i normativni materijal o korienju maitfT^ parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi r>"
1 su
ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopte ,,ruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novih nadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugoslovenska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnih sadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om. Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorine predstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi. Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni 1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesionalnih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a od ukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske) pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bilo sovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljani su i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda Leonida Leonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi. Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo se da treba sprovesti sovjetsku ekonomsku i kulturnu liniju", a na drugoj strani liniju bratstva i jedinstva, kao jednog od temelja nove Jugoslavije", time to bi se prikazivali autori i dela iz svih naih republika. tampa i instrukcije agitpropa upuivale su da se iznose uspesi SSSR-a kao socijalistike zemlje, s tim da ona slue i kao iskustva u naem radu". Posle osloboenja zemlje uglavnom je prevoena sovjetska literatura, kao i klasina dela iz svetske knjievnosti. Prevoena su dela Maksima Gorkog, Mihaila olohova {Tihi Don, Uzorana ledina i Oni su se borili za otadbinu), Alekseja Tolstoja {Hod po mukama), lije Erenburga, Leonida Leonova i drugih. Prevoeno je i dosta radova koi nisu mogli izdrati umetniku kritiku. Tokom 1949. nastavlja se, kao po nekoj inerciji, prevoenje sovjetskih autora. Tada je i objavljeno vie slabih literarnih ostvarivanja: Kavaljer zlatne zvezde Semjona Babajevskog, Bela breza Mihaila Bubanova, U Dombasu Borisa Galijina (knjievna reportaa), etiri dana N.V. Garina, Zavod sa tri odreda J. Gorelika, Zvijezde E. Kazakojevia, Drugovi Aleksandra Kalinjina, Kolbat Jemeljanova, Ininjer Jurija Krimova, Trgovac Lobac i Moje pokolenje Borisa Gorbatova. Nije prestajalo prevoenje ruske knjievne klasike (Pukin, Tolstoj, Cehov, Gonarov, Hercen i drugi). Univerzitet je bio preplavljen prevodima sovjetskih udbenika. U periodu 19451948. na Univerzitetu u B e o g r a d u
1 2 9
prevedena su 24 dela s ruskog. Prevoena su dela iz oblasti drutvenih i prirodnih nauka. Meu njima nalazimo, udbenike iz istorije, opte istorije drave i prava, krivinog prava (opti deo), teorije drave i prava (Golunski i Strogovi, Denisov), teorije dokaza (A. Viinski). Sovjetsko krivino pravo kosilo se sa klasinim krivinopravnim principima da nema krivinopravne odgovornosti retroaktivno ako izriito zakonom nije predvieno, te da nema odgovornosti ni ako delo u trenutku izvrenja nije bilo zakonom predvieno; zalagalo se za analogiju kao pretpostavku samovoljnosti. Viinski je priznanje slavio kao caricu dokaza", uoptavajui najverovatnije iskustvo sa moskovskih procesa u kojima je nastupao kao tuilac. Stvaralatvo je crpio teme iz narodnooslobodilake borbe kao prevashodne tematike i zalagalo se za uvrivanje tekovina revolucije. Partija je, kao to je referisano na Petom kongresu KPJ, oko sebe okupljala sve one knjievnike koji su stajali na stanovitu tekovina narodnooslobodilake borbe". Od umetnika se oekivalo da razviju napor iz vremena rata i upregnu sve svoje snage da se ove tekovine u fazi izgradnje uvrste. Partija je traila verne tumae nae ivotne i drutvene stvarnosti" i nisu je mnogo zanimale estetske preokupacije umetnika. Umetnost je imala da slui politikim ciljevima. Osnovno merilo vrednosti cenilo se prema tome kakav je odnos umetnik imao prema programu KPJ za preobraaj drutva i kakvo je bilo njegovo ponaanje u praksi. Agitprop je strogo nadziravao, ocerijivao, podravao, prekorevao i unitavao, ali i materijalno pomagao i favorizovao sve one umetnike koji su se istinski ili vetom mimikrijom znali postaviti prema ovim zadacima. Kongres knjievnika Jugoslavije odran novembra 1946. odredio je precizno poloaj i zadatke knjievnika. Od umetnika se zahtevalo da to bolje i uspelije opiu napore zemlje u obnovi. Knjievnost nije imala prei zadatak od podravanja obnove i na literarnom planu. Proslavljati rad i njegove nosioce u liku udarnika i drugih mladih ljudi koji su netedemice sebe predavali izgradnji. S tim u vezi aktuelne t e m e v postala su gradilita, zadruge, setva, transport, itd. Knjievnost je, kao i politika, imala da akcentira samostalnost radnih napora i uverenost u sopstvene snage.Tematika nekih asopisa vulgarizovana je do tog stepena da je u njima ak objavljivan i normativni materijal o korienju mainskog Parka pojedinih zadruga, tehnologija trudodana", opisi radnih
operacija. To je znailo zagnjuriti se u ivot do kraja". Tematika narodnooslobodilake borbe preplitala se sa temama iz predratne borbe ilegalnog pokreta i robijanja i s novim radnim podvizima. U likovnoj umetnosti dominiraju teme iz rata. Istraivanje na podruju Crne Gore Senke Bobovi pokazuje sledei tematski dijapazon slavljenja u poeziji i slikarstvu: Sutjeska; crtei partizana: Patrola u snijegu", selo gori", Narodna pomo", Bolniarka", Patnje naroda", Sutjeska", Partizan", Logor", Portret Save Kovaevia", itd. to se tie obnove i izgradnje nametale su se teme zavisno od regionalnih okolnosti, ali isti sadrajni motivi. Tako je u Crnoj Gori u prvom planu bila problematika isuenja Skadarskog jezera, izgradnja pruge Nikii Titograd, sea uma, stvaranje seljakih radnih zadruga. Uprava za agitaciju i propagandu PK KPJ za Crnu Goru odredila je konkretne obaveze prema isuenju Skadarskog jezera koje predviaju: izradu plakata,. . . pripremu emisija o jezeru, kulturno-umjetnika drutva da obilaze radilite, knjievnici da naprave plan u vezi jezika i da napiu po jednu pjesmu o jezeru koju treba im prije komponovati, napraviti dokumentarni film o jezeru, naroito razviti agitaciju za mobilizaciju radne snage". Odreivanjem ovih zadataka i uopte tematskog kruga sa nainom obrade bila je cenzura svoje vrste, jer se van tih okvira nije moglo bez rizika idejne kritike (za idejna izopaavanja) izlaziti, ili ak i za politika sumnjienja. Anton Pogaar je dve muzike kompozicije posvetio pruzi NikiTitograd (Pjesma gradilita pruge" i Pjesma omladinskoj pruzi"); pozorini ansambl Crne Gore davao je na pruzi po tri predstave dnevno; Petar Lubarda je izloio sliku pod nazivom Sa pruge" i priao brigadirima o svojim utiscima iz Sovjetskog Saveza. Partija je forsirala masovnu kulturu. Centre kulturno-prosvetnog rada po selima inile su kole i domovi kulture, koje su gradile brigade Narodnog fronta 1948. godine. Krajem 1947. CK KPJ je predvideo izgradnju oko 400 domova kulture (zadrunih domova"), kao arita kulturnog i drutvenog ivota. No, ti domovi su u veini sluajeva, zbog nedostatka materijalnih sredstava, bili provizorno izgraeni i brzo zaputani. Umesto prvobitne namene oni su pretvarani u magazine, tale i garae za mainski park zadruga. Za osnovni idejno-politiki zadatak Partija je proglaavala savlaivanje ostataka idealizma i usvajanje naune, socijalisti-
1 3 1
ke osnove vaspitanja i obrazovanja. Smatralo se da predstoji dug put idejne borbe i metodinog vaspitnog rada sa nosiocima kulturno-prosvetne aktivnosti (uiteljima, profesorima, knjievnicima i drugim umetnicima) da bi se savladali stari pogledi na ivot i kulturu, potisnule i likvidirale zablude prolosti. U novinama i asopisima knjievnog anra (Mladost, optejugoslovenski asopis za knjievnost, posveen mladim stvaraocima, pokrenut novembra 1945. u Beogradu pod urednitvom Duana Kostia; zagrebaka Republika, krajem 1945 beogradska Naa knjievnost, pokrenuta januara 1946.) obrauje se tematika iz narodnooslobodilake borbe, kulturnog naslea, objavljuju prilozi iz svetske klasike. Oko Republike angaovani su Krlea, Vjekoslav Kaleb i Joa Horvat, a oko Nae knjievnosti Milan Bogdanovi, Velibor Gligori, Boidar Kovaevi, Desanka Maksimovi i edomir Minderovi, kao glavni urednik. Krlea je radio u tiini imajui Titovu podrku; Stanko Lasi pie da su mu knjige izdavane i drame prikazivane, mada je bilo i onih koje su skidane s repertoara. Ta knjievnost nosi jedan izrazito vaspitan, propagandno-prosvetiteljski karakter, strogo je funkcionalna i utilitarna, nalazei se u slubi zadataka koje je drutvo, odnosno njegove vladajue snage postavile pred sobom. Iz ove knjievnosti izbija optimizam i borbena vera u budunost novog drutva koje dolazi. Moralistiki i aktivistiki vid knjievnog dela, borbeni optimizam" i vrenje zadataka koje narod gospodar", postavlja pred pisce, istiu se u prvi plan u svim tekstovima koji se bave ulogom knjievnika u novim uslovima. Od pisaca se trai da svoja subjektivna uzbuenja objektiviraju". Savremeni hroniari toga doba u jugoslovenskoj knjievnosti se ne razilaze u tome. Preovlauje tematika dana", sluenje narodu, stavljanje knjievnika u funkciju drutvenih zadataka i angamana na ideoloko-politikom planu. Neposredno posle zavretka rata ova linija nije tako naglaena kao krajem 1946. i 1947, a na drugoj strani ne mogu nestati osobeni pogledi na umetniko-estetski in stvaranja. Jo nije nastupilo vreme da se zahteva opta nivelacija pogleda u skladu sa zvaninom doktrinom socijalistikog realizma koja je pozajmljena iz SSSR-a. Postojea linija se institucionalno podupire stvaranjem udruenja knjievnika, asopisnih tribina, kongresa knjievnika Jugoslavije. Deo umetnika ostaje van ove saradnje, a mnogi koji su pristupili pokazuju angaman uslo-
vljen kompleksom to su ostali po strani narodnooslobodilake borbe, ili su oigledno nespremni svojim slobodnijim duhom da prihvataju nove, neumetnike, krajnje politizirane kanone. Delu knjievnika zabranjena je delatnost zbog loeg dranja za vreme okupacije. Za igosanje ovakvih knjievnika naroito su korieni sudovi za prestupe protiv nacionalne asti. Radovan Zogovi inkriminie knjievnike koji su rat proveli ,,u jami pored svoje kue", sve one reakcionarne" i kompromitovane" umetnike. Istovremeno se inkriminiu ostaci starog i nazadnog u drutvu i kulturi. U krilu obnove zainjala se jedna dogmatska kritika koja je sve cenila sa stanovita revolucije", pod ime se u stvari sve merilo sa stanovita identifikovanja ili skretanja misli i drugih stvaralakih manifestacija od partijske linije. Otuda diskriminacija dela i autora, zabrana i osuda, mada Radovan Zogovi mnogo godina kasnije to demantuje, tvrdei da je re o obinom falsifikatu. Po njemu, uloga agitpropa je bila savjetodavna", jer nijedan lan Agitpropa osim rukovodioca nije imao pravo da donosi odluke". Zaboravlja da to su ljudi koji su radili u tom telu, pisali, zvanino nastupali, uticali na kulturnu politiku i liniju Partije. esto se podsea na Zogovievu knjigu Na popritu, koja je bila neka vrsta kodeksa utilitarne kritike", bez obzira to nije kao takva ozvaniena, ali pozicija pisca, javni nastupi, duhovna klima vremena i opta partijska linija su joj davali visoko mesto u hijerarhiji slubenih i poluoficijelnih nastupa. Zogovi je podneo glavni referat na Osnivakom kongresu Saveza knjievnika Jugoslavije: 0 naoj knjievnosti, njenom poloaju i njenim zadacima danas". Smatrao je da se knjievnost nalazi pre svega pred zadatkom da umjetniki iroko i ivo odrazi nau savremenu istoriju, njena teka i slavna poglavlja, nae drutvo, savremenog ovjeka". Da objasni nastanak heroja i poniti smrt onih koje je smrt pokosila. S druge strane, da po istom zakonu sinteze naslika osvajae, da lik izdajnika koje su zaveli reakcionari", da prikae one koji su zbog svojih zloina u ratu, zbog svoje slube tuinu pobjegli sa svojim zloinom u inoStranstvo" i nastavili da rade za strance. danovljeva kritika asopisa Zvezda i Lenjingrad, preneta i u Borbi (tampana i kao broura) je obrazac sahrane pisca (Zoenka) koji je prekrio partijsku liniju, kanone socijalisti-
1 3 3
kog realizma, nastojao da se stvaralaki izrazi. Na njega se puca iz najtee ideoloke artiljerije, to znai ekskomunikaciju iz javnog ivota ako ne i dovoenje u pitanje fizike egzistencije: postavljalo se pitanje njegovog morala i literarne fizionomije; ko je on i kakav je bio u blioj i daljoj prolosti; sledovalo je jo ranije da je on paskvilant i trivijalni tip, tu sovjetskoj knjievnosti". Zoenkova skroz trula i iskvarena drutvenopolitika i knjievna fizionomija nije se jue formirala", a njegova sadanja ,,dela" nikako nisu posmatrana kao sluajnost ve kao nastavak itavog njegovog knjievnog naslea" koje vodi poreklo od dvadesetih godina. Napad na ove asopise i pisce u SSSR-u bio je samo uvod u stezanje pisaca, napad na sve ostale koji su mogli slediti put autentinog stvaralatva, koje se samim biem umetnosti kosilo sa partijskom linijom glajhaaltovanja. Otuda su i sve kritike Mihaila M. Zoenka u sadanjosti i prolosti, kao i ranijih odbaenih pravaca, bile upuene svima drugim knjievnicima koji su se mogli povesti za njima. O tome govore kvalifikacije danova: dugaak je spisak izama koje su se nale na indeksu (bezidejnost, vulgarnost, otpor utilitarizmu, apoliticizam, malograantina, trivijalnosti, invidividualizam, larpurlartizam, aristokratsko-salonski" pravac). Ana Ahmatova je oznaena za predstavnika bezidejne reakcionarne knjievne movare". Ona pripada takozvanoj knjievnoj grupi akmeista, koji su u svoje vreme izili iz redova simbolista, i ona je jedan od barjaktara prazne, bezidejne, aristokratsko-salonske poezije, apsolutno tue sovjetskoj knjievnosti. Akmeisti su predstavljali individualistiki pravac u umetnosti. Oni su propovedali teoriju umetnosti radi umetnosti", lepotu radi same lepote"; oni nisu hteli da znaju nita o narodu, o njegovim potrebama i interesima, o drutvenom ivotu." Utilitarnost pogleda najbolje se vidi iz pitanja kakvu pouku mogu dati takva dela i odgovora danova da ona mogu samo tetiti: sejanjem potitenosti, malodunosti, pesimizma, tenje da se pobegne od bitnih pitanja drutvenog ivota, da se ,,skrene sa irokog puta drutvenog ivota i aktivnosti u uzani svet linih preivljavanja". CK SKP(b) je preko danova zahtevao da se pisci i -,knjievni rukovodioci" rukovode onim bez ega sovjetski poredak ne moe iveti, tj. politikom". S pozivom na Lenjina danov je traio princip partijnosti literature". CK se umeao,
jer je na ideolokom frontu" bilo podbacivanja i nedostataka". Veito pozivanje na Staljina nije ni ovde moglo izostati, kao ni vulgarno uporeivanje proizvodnje u privredi i umetnosti. Drug Staljin je nazvao nae pisce ininjerima ljudskih dua. Ta definicija ima dubok smisao. Ona govori o ogromnoj odgovornosti sovjetskih pisaca za vaspitanje ljudi, za vaspitanje sovjetske omladine, za spreavanje karta u knjievnom radu." Ako se pravi kart u proizvodnji, ili ako nije ispunjen program proizvodnje predmeta masovne potronje, ili ako nije ispunjen plan prigotovljavanja drveta, onda se kanjavanje za takve stvari smatra prirodnim, ali ako se pravi kart u vaspitanju ljudskih dua, ako se pravi kart u vaspitavanju omladine, to' se nekako moe i trpeti. A zar to nije gora krivica nego neispunjavanje programa proizvodnje ili neizvrenje proizvodnog zadatka? CK smera da svojom odlukom priblii ideolok' front svim ostalim sektorima naeg rada . . . " Sovjetska knjievnost mora da ivi za interese naroda, z interese otadbine": njen je zadatak da odgovara na imperijalistike klevete na sovjetski poredak i kulturu, a na drugoj strani da smelo iba i napada buroasku kuturu, koja se nalazi u stanju senilnosti i raspadanja"; njena moralna osnova je trula kuna". itav buljuk" buroaskih pisaca i umetnika eli d skrene panju s akutnih pitanja politike i socijalne borbe i da je usmeri na banalnu, bezidejnu knjievnost i umetnost, pun gangstera, varijetskih lepotica, velianja preljube i doivljaj svakojakih avanturista i probisveta". Onda je sledila serij danovljevih glorifikacija sovjetskog poretka i kulture, samohvalisanje u najboljem velikodravnom i hegemonistikom smislu. I zar mi da metaniemo pred itavom tom inostrantino ili da zauzimamo pasivno-odbranbenu poziciju!" Sovjetsk' pisci stavljeni su odlukom CK SKP(b) na prvu borbenu liniju, rastu zadaci ideolokog fronta, CK vidi u knjievnosti jaanj moralnog i politikog jedinstva naroda. danovljev referat je davao opte ideoloko-politike koor dinate komunistima i u drugim zemljama, posebno u onima gd su se komunisti nalazili na vlasti. Zvanini faktori agitropovsk politike su ga prihvatili u Jugoslaviji o emu govori njego publicitet, isticanje teza iz ovog referata, asimilovanje ideja u istupanjima jugoslovenskih rukovodilaca agitpropa, ali uz neke osobenosti. Uz ideju o partijnosti knjievnosti u analizama su se mogle zapaziti ideje koje su bile odreene vlastitim tlom,
1 3 5
tradicijom, istorijom vlastitog revolucionarnog pokreta i narodnom revolucijom". Osobenosti su se mogle izraavati i u postojanju prelazne faze u jugoslovenskom razvitku koja je omoguavala koegzistenciju razliitih shvatanja, vakuuma organizacije drutva koji ih je obezbeivao, potovanja drukijih pristupa, pa i otpora, ili naputanja javne scene, odreenog izolacionizma po cenu rtve. No, osnovne ideje o dirigovanoj kulturi i kulturi u slubi naroda ugraene su i u politiku Agitpropa CK KPJ. Deo najznaajnijih stvaralaca iz toga vremena se nije stvaralaki izraavao, ako izuzmemo one koji su dugi period rata iskoristili da napiu nova dela koja su prvi put posle rata ugledala svetlost dana. Pisci od ugleda ipak nisu mogli da se odvoje od narodnog entuzijazma neposredno posle rata uestvujui u knjievnim veerima po domovima kulture, na univerzitetima, u varoima u unutranjosti, koje su bile uvek prepune, odisale nekim revolucionarnim elektricitetom, praene diskusijom i beskonanim razgovorima, a na drugoj strani u Drutvu prijatelja Jugoslavije SSSR, nastupajui na Kolarevom univerzitetu i drugim slinim tribinama, u sveanim brojevima novina. Zvanina vladavina socijalistikog realizma nije mogla uguiti otpore koji su se izraavali na najrazliitije naine: iezavanjem iz javne delatnosti, nemim otporom, neinjenjem", kritikim stavom prema dogmatici. Mlai umetnici su se opredeljivali za najneobinije izolacije ili probijanje sa svojim stilom rada. Deo knjievnika je olako prihvatao novi stil, podilazio reimu, idolopokloniki se ponaao, kadio danovizmu. Borba za izraz, koji ne bi bio normiran kao socijalistiki realizam, bila je de facto borba za stvaralaku slobodu. Izdavaka delatnost, pod kontrolom KPJ, zasnivala se na vie principa formulisanih u Agitpropu. Van dravnog sektora najvie knjiga je izdavala rimokatolika crkva. Agritrop CK KPJ je bio nedvosmislen da treba spreiti izdavanje ove literature 1947. godine, a za najefikasniji sistem se smatralo da radnici obustave tampanje crkvenih publikacija. Iste godine Agitprop je inriminisao privatnu izdavaku delatnost koja je imala jednu fazu ograniene, ali relativno slobodne delatnosti posle osloboenja. Sa procesom centralizacije drutvenih poslova knjige tampane kod privatnih izdavaa su kvalifikovane kao neprijateljske"; trailo se da pone kampanja o njihovom radu kao o neprijateljskom u tampi, da se pripremi javno
-L
SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA
mnjenje, ali nisu zanemarivana ni druga sredstva onemoguavanja njihovog rada, koja su se svodila na korienje Ureda za cene radi snienja cena tampanih knjiga, tako da oni moraju da propadnu". Sa kasnijim periodom sve je vie kritike malograantine i neutralnosti u oblasti idejnog rada. Agitprop je na vrhuncu takvog kritikog istupanja januara 1948. na nian stavljao narodne univerzitete koji su se iskljuivo bavili strunim predavanjima ,,i to morski izmiljenim, kako to malograani mogu da izmisle, govorei o potpuno nepotrebnim stvarima (o biljkama na ostrvu Fidi)", zbog ega su njihov rad morali preuzeti u svoje ruke agitropi. Represivne mere su preduzimane protiv mranjaka", izdavaa amerike, pornografske literature i blaziranih muzikih kompozicija. Meu tim merama pominju se otputanja, onemoguavanje edicija, zabrana papira, raskrinkavanje" u tampi. Nakladnici" su se morali pridravati izdavakih planova i pod pretnjom kazne nisu smeli objavljivati knjige koje nisu bile potvrene u planovima. Tradicija nije smela da se zanemari u knjievnosti i umetnosti uopte, ali su pri tome prisutna vidna ogranienja: koje delo pripada tradiciji koja je mogla da se uklopi u novi program ideologije; kritikovano je nedovoljno iskoriavanje literature starih pisaca (da nema Zmaja, Trifkovia, Sterije), ali se isticalo da starija literatura nije toliko bogata da bi se mogla vie koristiti. Problem tradicije najvie se javljao u vezi sa narodnom umetnou. Kritikovana je poplava folklora, ali se na drugoj strani polazilo od saznanja da je ova vrsta zabave i razonode duboko usaena u svest i obiaje naroda. Izdavake kue nisu smele objavljivati predratne prevode, dok se ne dotjeraju". Nove prevode", stoji u jednoj direktivi, treba podvrgavati viestrukoj, kolektivnoj i pojedinanoj kontroli". Pitanje prevoda je naroito postalo osetljivo po ideolokoj liniji, to jest u sluaju prevoenja i izdavanja klasika marksizma lenjinizma, naroito Staljinovih dela i Istorije SKP(b), koja postaje ideoloki trebnik jugoslovenskih komunista, i pored niza stvaralakih upozorenja o nainu njenog prouavanja. Izdavaka delatnost je usmeravana preko definisanja pozicije i odreivanja uloge pojedinih izdavakih kua. Tako je Dravni izdavaki zavod Jugoslavije trebalo da postane glavno i reprezentativno izdavako preduzee u Jugoslaviji, preko kojeg je drava na kulturnom izdavakom planu imala da
1 3 7
ostvari rukovodee naelo u sferi kulturne politike. Partijsko izdavako preduzee Kultura" bilo je centralno partijsko preduzee, kojemu je namenjeno da planski izdaje celokupna dela etvorice klasika marksizma lenjinizma", marksistike teoretiare i istoriare umetnosti, pisce, sledbenike socijalistikog realizma, u stvari sovjetsku literaturu, najbolja dela domaih pisaca, kao i pisaca revolucionarnog i demokratskog i proleterskog pokreta, popularnu marksistiku literaturu. Direktivnim pismom Agitpropa zahtevano je da se ne naruava tradicija da Hrvatski nakladni zavod i Matica hrvatska objavljuju samo knjige latinicom, a beogradska Prosveta" irilicom. Ako se radilo o srpskim piscima njihova dela su se mogla tampati i irilicom, naroito ako su poticali iz Hrvatske ili izrazili elju da im knjige budu tampane irilicom. Tako e se", smatralo se, slomiti usko nacionalni zidovi naih izdavakih preduzea, a nae srpsko-hrvatsko knjievno trite postajae jedinstveno za svaku hrvatsko-srpsku knjigu." Agitaciono-propagandn odelenje CK KPJ (popularno Agitprop) je bio centar iz kojega se rukovodilo i tampom. Svojim intervencijama i direktivnim smernicama trailo je od centralizovane tampe istinitost i principijelnost u sprovoenju partijske linije, objektivnost i kritinost, ali istupalo protiv kritizerstva i uskog prakticizma, protiv fraza i preterivanja; zahtevala se masovnost tampe (porast italaca i tiraa) i veze ove s masama: kakva je agitaciona uloga, kako odraava socijalnu stvarnost, usmerava i organizuje mase. Vaspitno ona je imala da se zalae za revoluciju u kulturi, socijalistiki preobraaj sela, razvijanje politike svesti, irei ovu naroito u krugovima nacionalnih manjina. Zahtevala se razmena republikog iskustva. Formalno se delila na centralnu, republiku i lokalnu. Nastojalo se da se to vie proiri dopisnika mrea. U svom radu Agitaciono-propagandno odelenje je zahtevalo vezu izmeu Organizaciono-instruktorske uprave i Agitpropa. Direktivni list Partije je Borba, partijski organ. Pismom CK KPJ svim centralnim i pokrajinskim komitetima o privlaenju niza spoljnih saradnika lanova partije iz redova politikih i dravnih rukovodilaca, kulturnih i javnih radnika 1946. nastojalo se da se kao spoljni saradnici privuku lanovi partije iz drugih ustanova (iz. republika, saveznih ministarstava, vojske i sindikata), pojavljujui se sa po jednim lankom u dva meseca iz oblasti kojom se bave.
Agitprop je na osnovu analize novina odreivao njihovu optu fizionomiju, definisao specifinu ulogu i davao ocene o njihovom kvalitetu. Specijalno se zalagao da se preko zabavne tampe ne dovede u pitanje ozbiljnost i principijelnost tampe, sa stanovita vaspitanja i obrazovanja mlae generacije i uopte graana. Ove intervencije obuhvatale su i slabo rasturanje Borbe. Kritike analize novina vrene po nalogu Agitpropa svojevrsna su kritika ocena, faktiki vid cenzure, inae svakodnevno vrene, zahvaljujui vezama redakcija i Agitpropa, sumiranje idejno-politike strane novinskih sadraja, vid usmeravanja i dirigovanja, upozoravanje na propuste" i naglaavanje znaaja pitanja na kojima treba daleko vie insistirati. Ove analize, esto paualne, odreene jednim vulgarnim shvatanjem idejno-politike orijentacije koja je bila izraz dnevnih potreba partije, tretiraju najraznovrsnije probleme vezane za rad novina i njihovu orijentaciju: kadrovska pitanja, interpretacije dogaaja, ocene linosti, skreu panju na spoljnopolitike, ekonomske, unutranjopolitike dogaaje i procese. U ovim analizama nalazimo sva ona pitanja koja se inae odravaju u politikom i ideolokom angamanu partije i dravnih organa: ponaanje birokratije, specijalno iz biveg graanskog aparata, odnos prema ratnim zloincima, kolaboracionistima, tretman Engleza, Maeka, slovenske solidarnosti itd. Napadaju se neplanski nabacane vesti, neukusna i nepismeno postavljena agitacija. Borba je i u prolosti i sadanjosti tretirana kao jedna od najvanijih spona izmeu Partije i irokih narodnih slojeva", mobilizacioni inilac za vrst savez radnika i seljaka, protiv nacionalnog ugnjetavanja u Kraljevini Jugoslaviji. U novoj situaciji, ona je shvatana kao mono oruje" za ostvarenje petogodinjeg plana. Ova instrumentalna uloga glavnog partijskog lista konkretizovana je u dva pravca: jednom, da se bori protiv neprijatelja i da svakodnevno objanjava zadatke masama na raznim podrujima. Stoga i zahtev za podizanjem njenog kvaliteta u pomenutom utilitarnom smislu. Ona i dalje treba da se bori protiv narodnih neprijatelja, protiv rasipnika i pekulanata, protiv birokrata i neradnika, da upuuje i opominje na tednju narodne imovine, da pohvaljuje i istie one koji to zasluuju i da kritikuje i otro udara po onima koji nanose tetu naroda i dravi. . . Zadatak Borbe je, takoe, da svakodnevno objanjava masama dogaaje sa podruja meu-
1 3 9
narodne politike, da raskrinkava ratne hukae i izazivae sukoba i nemira, da se zalae za pravedni i demokratski mir i za mirnu saradnju meu narodima na osnovu uzajamnog potovanja njihovih prava i opravdanih interesa; da se zalae za bratsko jedinstvo i savez Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom, za to tjenju saradnju slovenskih naroda i svih drugih demokratskih zemalja, kao i za jedinstvo demokratskih i svih slobodoljubivih i progresivnih snaga u svetu u borbi protiv imperijalistike reakcije i protiv svih pokuaja pomaganja faistikih ostataka i oivljavanja faizma." Pokrajinska i lokalna tampa upuivana je na prenoenje lanaka i komentara iz oblasti spoljne politike iz centralnih listova, pre svega Borbe, kao direktivnog organa KPJ. U lokalnoj tampi razlikovala su se dva tipa listova: listovi Narodnog fronta, koji su bili organi sreskih ili gradskih odbora NF-a, i listovi industrijskih bazena ili preduzea, kao organi sindikalnih podrunica ili uprava preduzea. Najee su izlazili dva puta meseno u tirau od 1.000 do 7.000 primeraka. Saradnici tvornikih listova su najee ininjeri, tehniari, inovnici uprave, daleko rede radnici, ispunjeni hvalisanjem o stanju preduzea i provejavanjem tona uenja" neukih radnika. Glavni cilj im je mobilizacija radnika i lanova Narodnog fronta na ispunjavanju konkretnih zadataka. U tenji da se obuhvati celokupni prostor mreama propagande pokretani su i bilteni tampani na apilografu u 4050 primeraka, najee neitki, sluei krugu agitatora. Malobrojne radio-stanice nalazile su se takoe pod nadzorom Agitpropa i bile inspirisane njegovim direktivama. Godine 1946. radilo je svega nekoliko tih radio-stanica: Radio-Beograd (kratkotalasna i srednjetalasna stanica), Radio-Zagreb, Radio-Ljubljana, zatim radio-stanice Sarajevo, Skoplje, Cetinje, Prizren, Rijeka, Dubrovnik, Osijek, Maribor, Ajdovina. Osnovni zadaci petogodinjeg plana su predviali da se podigne i osamostali domaa radio-industrija, povea broj radio-aparata, koji su posle osloboenja bili prava retkost; jedan aparat je dolazio na 73 stanovnika, a 1951. jedan aparat na 18 stanovnika. Nedostatak aparata nadoknaivan je stalnim emitovanjem programa preko zvunika, s jednostranim, strogo slubenim vestima, to je istovremeno oznaavalo pojavu masovne, prinudne propagande koja je mehanikom ponavljanja i javnosti uticala na glajhaltovanje miljenja.
-L 3 U
KPJ je pitanju filma 1945. prilazila kao najmonijem sredstvu propagande i prosveivanja naroda. Njenu panju u ovoj oblasti plenila je raspodela i plansko, puno iskoriavanje inostranih i domaih filmova, te razvitak domae filmske proizvodnje. Poslovi vezani za film centralizovani su u Dravnom filmskom preduzeu Jugoslavije, koje je imalo iskljuivo pravo zakupljivanja filmova iz inostranstva, i pravo cenzure inostranih i domaih filmova i urnala. U Jugoslaviji se nije mogao prikazivati nijedan film koji nije bio uvezen preko ovog preduzea i koji nije proao pregled Cenzorskog odeljenja Dravnog filmskog preduzea Jugoslavije (DFPJ). Na preduzee je pala obaveza i da uvozi dobre" filmove, pre svega sovjetske. Od agitpropova se trailo da postanu kontrolni organi prilikom korienja filmova i njihove proizvodnje, ili da bdiju" nad iskoriavanjem filma. Traeno je da film prodire na selo i u radnike sredine, da se menja struktura publike, onemogui prikazivanje zateenih predratnih ili okupacionih filmova italijanske, nemake i maarske proizvodnje, kao i loe kombinacije novijih amerikih i engleskih filmova i urnala, s obzirom na njihov negativni efekat. Partijska direktiva insistirala je na neprekidnom obrtu filmskih kopija kako bi se nadoknadio mali broj filmova. Koliki se znaaj posveivao filmu vidi se iz direktive da se kopija uva kao oi u glavi". Na operisanje" filmova gledalo se kao na oruje, to jest, trebalo ga je primenjivati vjeto", hitno, onamo gde je to najpotrebnije i politiki uticaj naslabiji, ili u krajevima koji su najvie rtvovali u borbi. Rezervni projekcioni aparati raspodeljivani su onim krajevima gde nije uopte bilo bioskopa. Agitprop je detaljno razraivao borbu da se film zaista pretvori u sredstvo propagande i prosvete: proirivanje kruga korisnika, nain kupovanja karata, organizovanje kolektivnih predstava, zakupljivanje predstava od strane radnog kolektiva, objanjavanje filmova i pozorinih predstava, diskusije o njima, organizaciju reklame. Predlagano je da se u tvornicama, radionicama, omladinskim i enskim organizacijama stvore fondovi za plaanje bioskopskih i pozorinih karata za radnike, omladinu i ene od dobrovoljnih priloga, od izvesnih uloga samih preduzea, od uloga radnika i nametenika, lanova organizacije za kupovinu karata koje bi se dodeljivale radnicima i lanovima organizacija; kupovanje karata nagrada za
1 4 1
najbolje radnike i aktiviste; zakupljivanje celih predstava; karte pokloni za seljake od radnikih, politikih, enskih, omladinskih i kutlrunih organizacija; pozivanje seljaka iz okoline v e l i k i h gradova (Beograda, Zagreba, Ljubljane, Skoplja) na sve vee sveane pozorine i filmske priredbe i izlobe. Iz agitpropa je zahtevano da pokretni bioskopi postanu to pokretljiviji i efikasniji. I na tom planu primenjivalo se udarnitvo. S pokretnim bioskopima upuivao se propagandist koji objanjava film, a ukoliko je bilo mnogo nepismenih gledalaca ili takvih da im nije pristupaan jezik, propagandist je bio duan da usmeno komentarie i prati film. Iskustvo iz Srbije je pokazivalo da je bio najpogodniji putujui bioskop u eleznikim vagonima (kino-vagon), koji su istovremeno bili organizovani i kao izlobe slika i plakata i prodavnice knjiga. Meu prikazivanim filmovima birani su oni prosvetnog i kulturnog sadraja, a politiki aktuelni. Moralo se odluno prekinuti sa davanjem reakcionarnih i bljutavih engleskih i amerikih filmova" i njihovih urnala. Ako su se ve morali prikazivati njihovi filmovi onda ih je trebalo kombinovati s dobrim sovjetskim filmovima i urnalima, ili ne davati nita, pa makar bisokopi samo povremeno radili. Istovremeno, trebalo je to vie i ee pisati o dobroj sovjetskoj kinematografiji. Energino je onemoguavan kontakt iz federalnih filmskih direkcija sa predstavnicima inostrane filmske produkcije uz zaobilaenje centralne ustanove Jugoslavije i njene kontrole, kao i ugroavanje jedinstvene linije jugoslovenske kulturne i trgovinske politike. Nedeljni aktuelni filmski urnal o politikim, privrednim, kulturnim i drutvenim dogaajima u Jugoslaviji bio je jedinstven za Jugoslaviju. Nijedna federalna filmska direkcija nije mogla proizvoditi samostalne federalne" urnale, koji bi u celini bili ispunjeni snimcima iz dotine federalne jedinice, ali je pri Dravnom filmskom preduzeu Jugoslavije predvieno formiranje redakcionih odbora jugoslovenskog urnala. U okviru razvijanja nacionalne filmske industrije centralno filmsko preduzee, kao i federalna filmska preduzea mogla su organizovati i razvijati dokumentarni i kulturno-prosvetni film. Centralno preduzee trebalo je da snima dokumentarne i kulturno-prosvetne filmove od veeg, optejugoslovenskog znaaja, na vanije i reprezentativnije teme, a federalna preduzea filmove na teme iz istorije, kulturnog, politikog i privrednog
-L
ivota svoje jedinice. Pri centralnom i pokrajinskim filmskim preduzeima formirani su umetniki saveti za dokumentarne i kulturno-prosvetne filmove sastavljeni od filmskih strunjaka, knjievnika, novinara, muziara, arhitekata, vojnih strunjaka, likovnih umetnika, iji se zadatak sastojao u davanju podsticaja za naredne filmove, ideja, pregleda gotovih filmova i urnala. Centralni urnali i dokumentarni, kulturno-prosvetni filmovi i pokrajinski dokumentarni i kulturno-prosvetni filmovi izraivali su se u laboratorijama u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani. Pozorita su obavezana da filmskim preduzeima u stvaranju jugoslovenskog filma ukau svaku pomo. Pri grupi Mosfma", koji je snimao Buru na Balkanu", radio je kolektiv Jugoslovena koji se uio reiji, snimanju, montai, dekoraciji, minki. Oznaavajui poetak jugoslovenskog umetnikog filma Bura na Balkanu" je, meutim, izvitoperila sutinu narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije, predstavljajui je kao spontanu borbu, u znaku starih balkanskih hajdukih tradicija. Partija je u stvaranju filmske industrije istupala protiv krutog centralizma savezne uprave koji bi guio razvoj nacionalne filmske umetnosti, ali nije bila spremna ni da dozvoli separatizam" federalnih direkcija. Kao separatistiki" i problematini" stavovi u partiji i filmskoj organizaciji navoeni su odnosi izmeu centralnog i pokrajinskih filmskih preduzea, te davanje prioriteta federalnim filmskim preduzeima tek kasnijim prelaskom na podizanje centralnog ateljea i laboratorije u kome bi se snimali nacionalni filmovi na svim jezicima naroda. Nije se moglo pristupiti snimanju nijednog dokumentarnog i kulturno-prosvetnog filma u federalnim jedinicama pre nego to CK odgovarajue republike ne pregleda scenarij i plan i odobri ih. Na drugoj strani, nijedan dokumentarni i kulturno-prosvetni film, izraen u filmskim preduzeima, nije mogao biti puten na ekran, dok ga ne bi pregledao i odobrio agitprop dotinog CK KP. Agitprop CK KPJ znao je pregledati filmove naknadno i skidati ih sa repertoara u svim federalnim jedinicama ukoliko ne bi odgovarali, uprkos odluke centra u kome su bili proizvedeni. Prvi jugoslovenski posleratni film prikazan je maja 1947. godine, s temom iz narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije Slavica", u reiji Vjekoslava Afria i sa naslovnom ulogom Irene Kolesar. Iste godine osnovana je i Visoka filmska
1 4 3
kola za kadrove iz oblasti kinematografije. Film time postaje pristupaan i nepismenim gledaocima. Naredne godine snimljeni su: ivjee ovaj narod" i Barba vane", a zatim su sledili Bakonja fra Brne", Svoga tijela gospodar", Sofka", Besmrtna mladost" i drugi. Ekranizirana su dela iz knjievne klasike i narodnooslovodilake borbe. Jo nema filmova iz svakodnevnog ivota. Prvim filmovima peat je davala pozorina gluma, usporenost ritma, teatralnost, patetika, zanatske slabosti (kadriranje, ugao snimanja, itd.). Informativni sistem je dosegao maksimalnu taku centralizacije u pitanju informacija meunarodnog karaktera. Po ilasovoj direktivi od 4. maja 1945. trebalo je zavesti najstrou disciplinu tampe i agitacije u vezi sa dogaajima oko Trsta. Novine su mogle objavljivati spoljnopolitike informacije samo ukoliko su poticale od Tanjuga, Radio-Beograda i Borbe. Boris Ziherl je kritikovao Jugoslaviju to je tako malo uinila za propagandu svojih interesa, ukljuujui i SSSR, gde su se nalazili jugoslovenski pitomci. Direkcija za informacije centralizovala je celu dravnu propagandu. Protok informacija je usporavan njihovim filtriranjem, zahvaljujui visokom stepenu nepoverenja prema zapadnim saveznicima, unutranjoj opoziciji, konspirativnom stilu rada Partije. Budnost" je traila trija vesti u novinama pre objavljivanja. Upravna linija prosvetne politike posle osloboenja ila je preko ministarstva prosvete i prosvetnih odeljenja, odnosno odseka okrunih, sreskih i mesnih odbora koji su rukovodili, koordinirali, organizovali i kontrolisali prosvetni rad u odgovarajuim okvirima teritorija i svojih upravnih ovlaenja. Svim osnovnim kolama, gimnazijama i univerzitetima rukovodila su ministarstva za prosvetu federalnih jedinica, a srednjim strunim kolama (tehnikim, trgovakim i poljoprivrednim) odgovarajua resorna ministarstva. Poslove vezane za inostranstvo usaglaavalo je Savezno ministarstvo prosvete. Ova ministarstva prosvete federalnih jedinica rukovodila su i itavim kulturno-prosvetnim radom u narodu (pozoritem, analfabetskim teajevima, narodnim univerzitetima, bibliotekama, muzejima). Univerziteti su zadrani kao celina, ali su medicinski fakulteti i poljoprivredno-umarski stavljeni pod kontrolu i nadzor Ministarstva narodnog zdravlja, odnosno poljoprivrede i umarstva. Teite rada na prosvetnom polju ostajalo je na
federalnim ministarstvima prosvete kako bi se omoguio iri razvoj nacionalne kulture i prosvete. Idejno-politikom stranom prosvetnih ustanova bavili su se agitprop i Pedagoka komisija pri CK KPJ u ijim su se kompetencijama savetodavnog karaktera nalazili nastavni planovi i programi, udbenici i slina pitanja osnovnih, srednjih i strunih kola, kao i univerziteta. Od osloboenja partijska politika u oblasti prosvete nastojala je da povea broj srednjih i niih strunih kola, naroito tehnikih i poljoprivrednih, nailazei na tekoe zbog oskudice takvog kadra kojega je u zemlji bilo i inae malo; rat ga je jo vie proredio a neki univerziteti radili su pod iregularnim uslovima okupacije. U veim gradovima formirani su radniki teajevi za opte obrazovanje mladih radnika, a tendencija je bila da se pri fabrikama otvaraju struni teajevi za kvalifikovanje radnika. Najvei nedostatak oseao se u uiteljima, jer je, na jednoj strani postojala velika elja naroda za uenjem i otvaranjem osnovnih kola, a na drugoj strani u Jugoslaviji je zateeno jo od pre rata oko 45% nepismenih. Taj nedostatak reavao se kratkim kursevima za uitelje koji su pohaali svreni maturanti i uenici uiteljskih kola. Na univerzitetima su organizovani naroito na grupama za matematiku, fiziku i ruski jezik jednogodinji teajevi za profesore u niim razredima gimnazije. Partija je oseala tekoe i na drugoj strani, jer se meu uiteljima nalazio mali broj (sasvim neznatan) marksista. Radilo se o ljudima iz Kraljevine Jugoslavije koji su teko usvajali nove ideje. Za uitelje i profesore drani su teajevi irom Jugoslavije kako bi ova kategorija radnika shvatila duh narodnooslobodilake borbe, novu strukturu Jugoslavije, nacionalni problem. Od uitelja i profesora oekivalo se da unesu novi duh u kole, shvate potrebu saradnje sa omladinskom organizacijom, slome otpor snaga koje su se zalagale za obaveznost verske nastave. Ova nastava je za vreme Kraljevine Jugoslavije bila obavezna a do novog ustava je u novoj Jugoslaviji bila postavljena kao neobavezan predmet, ali su verske zajednice, deo roditelja i nastavnika podravali njenu obaveznost. Neposredno posle osloboenja ovaj problem je bio jedan od najakutnijih u prosveti, ali se postepeno smirivao i nestajao. Partija nije vodila antireligioznu propagandu, ak ni preko omladinskih organizacija, ali je u skladu sa principom slobode veroispovesti ostala dosledna tome da je veronauka
1 4 5
neobavezan predmet. Taj problem se ak i u neposrednoj postratnoj situaciji daleko tee reflektovao u krajvima sa preteno katolikim stanovitvom, jer se u pravoslavnim sredinama lake reavalo. Udbenici pisani pre rata nisu se mogli upotrebiti, sem onih iz matematike, fizike, hernije. Najneupotrebljiviji su bili udbenici iz istorije (opte i nacionalne), iz knjievnosti, iz biologije, psihologije. Udbenici za srednje i strune kole raeni su po uzoru na sovjetske udbenike. Doslovno su prevedeni udbenici iz opte istorije za sovjetske kole (Jefimov, Kosminski), koji su dobijani od Narkompros-a i preporuivani kao prirunici. Izraen je bukvar, udbenik ruskog jezika, koji je uveden od prvog razreda gimnazije, i nove itanke (hrestomatije). Najvei problem je predstavljala nacionalna istorila, koja se kolske 1945/5. nije ni uila u kolama zbog nedostatka udbenika. Nacionalna istorija se uila uz kritiki osvrt na ranije udbenike, i po detaljnim uputstvima. Postavljanje programa za nacionalnu istoriju i knjievnost vezano je za nacionalni problem. Svaka federalna jedinica mogla je sama da izradi svoj program za nacionalnu istoriju koji je kasnije odobravan. Partija je stojala na stanovitu da istorija treba to pre da se oisti od falsifikata". Oekivalo se razvijanje diskusije po asopisima o pojedinim problemima istorije, pri emu se raunalo da e i sovjetska literatura iz oblasti opte istorije pomoi boljem shvatanju istorijskih dogaaja. Odobreni sovjetski udbenici sluili su i za udbenike iz psihologije i istorije filozofije, predmete koji su se uili u uiteljskim kolama i viim razredima gimnazije. Jugoslovenski psiholozi napisali su udbenik iz psihologije po udbeniku Kornjilova. Serije pedagokih broura prevedene sa ruskog sluile su za obrazovanje pedagoga vaspitaa. Kao rezultat revolucije u Jugoslaviji prosvetna politika narodne vlasti je ila na izmenu socijalne strukture (sastava) uenika. U Kraljevini Jugoslavije socijalni sastav uenika u strunim kolama i gimnazijama iao je na tetu radnike i seljake dece. U tom pravcu podizani su i otvarani aki internati i kuhinje, kao potpora seoskoj i radnikoj deci da nastave kolovanje; formirani su mnogi teajevi za omladinu koja je uestvovala u narodnooslobodilakoj borbi. Akcenat se stavljao na pomo studentskoj a ne srednjokolskoj omladini, s
obzirom na stepen stradanja zemlje u ratu i ograniene materijalne mogunosti drave. Bez naroite zakonske otrine prelazilo se na sedmogodinje obavezno kolovanje, jer je bilo federalnih jedinica u kojima je jo pre rata bilo uvedeno obavezno osmogodinje kolovanje (Slovenija, Hrvatska i Vojvodina), zbog ega ih nije trebalo vraati unazad radi zaostalosti drugih. Mnoge male varoi i sela traile su otvaranje niih gimnazija. Smatralo se da e sedmogodinje kolovanje moi delimino da se sprovede u Hrvatskoj, pa i u Srbiji. Time se objavljivao rat nepismenosti i otporu roditelja u nekim nerazvijenim sredinama da alju u kolu odraslu decu, delom zbog oskudice obue i odee, a velikim delom i zbog korienja dece za rad na polju. U borbi protiv nepismenosti osnivani su analfabetski teajevi kroz koje je samo 1945. prolo na desetine hiljada graana, tako da je nepismenost smanjena za 4%. Masovno su se otvarale narodne knjiice, itaonice, narodni univerziteti i domovi kulture; tampa je prodirala u sela; zidne novine su se izdavale u hiljadama primeraka. Osnovni pravac se sastojao u podizanju kulturnog nivoa naroda. Mnoga sela jo nisu bila videla film, a u zemlji nisu proizvoeni radio-aparati. Za sela su organizovane pokretne izlobe i pokretni bioskopi. Drava 1945. nije bila u stanju da obezbedi radio-aparate za graane, kao ni dijapozitive za sela. Nije bilo najnunijih projekcionih aparata za univerzitetsku nastavu. Svi prosvetni radnici su mobilisani za borbu protiv nepismenosti. Inicijativu za razvijanje kulturno-prosvetnog rada nosile su mesne vlasti i antifaistike organizacije. Tim radom rukovodila su prosvetno-kulturna odeljenja organa narodne vlasti i agitpropi partijskih rukovodstava. Univerziteti su poinjali s radom novembra 1945. Beogradski univerzitet je bio naroito oteen, tako da su mnoge laboratorije i seminari stajali prazni. Jugoslavija jo nije dobila sredstva iz reparacija. Ministarstvo prosvete DFJ obraalo se sa spiskom potreba za Univerzitet Komitetu u Moskvi, a na drugoj strani nastojalo se da se iz reparacija dobiju najminimalnija sredstva za nastavu. Pored materijalne osnove rada Univerzitet je zadavao brige zbog udbenika, organizacije i kadrovskog sastava. Deo profesora je uklonjen s Univerziteta zbog saradnje sa okupatorom i izraavanja faistikih ideja, deo je umro ili otiao sa Nemcima, tako da je postojao veliki manjak" nastavnog kadra, naroito u docentima i asistentima. Nova
1 4 7
vlast se izjanjavala za predavanje nauke na Univerzitetu a ne idealistikih falsifikata". Ministarstvo prosvete DFJ je u jesen 1945. isticalo da na Univerzitetu postoji svega nekoliko marksista. Neophodna je bila pomo SSSR-a i oekivao se dolazak sovjetskih profesora koji bi pomogli u organizaciji Univerziteta, a na drugoj strani drali predavanja, naroito iz biologije, istorije, filozofije. Tim povodom se isticalo: Politiki bi u naoj z e m l j i to bilo vrlo jednostavno, jer, sem doista krajnje reakcije, itava javnost i intelektualna i profesori Univerziteta i narod, bili bi neobino zadovoljni dolaskom sovjetskih profesora. Sem toga, to to smo slovenske zemlje umnogome umanjuje svaki politiki problem u tom pogledu." Smatralo se, to se tie udbenika, da bi tabaci" koji se izdaju za studente sovjetskih univerziteta i instituta bili od neobino velike koristi. Od sovjetske vlade se oekivalo i odobrenje za specijalizaciju jednog broja jugoslovenskih strunjaka u njihovim institutima. Materijalni uslovi su bili vie nego teki na poetku nove kolske godine na univerzitetima, 1945, tako da izvestan broj studenata nije mogao da se upie u nedostatku zgrada, laboratorija i nastavnih kadrova. Drava je uz ogromne napore ipak uspela da organizuje nekoliko studentskih domova i menzi, te da da ogranieni broj stipendija. Oekivalo se da se u Francusku poalje 100 studenata, 100 u ehoslovaku, 12 u Veliku Britaniju. Raunalo se da e i SAD dati stipendije za izvestan broj studenata iz fondova iz kojih su se davale stipendije jugoslovenskim studentima i pre rata. Predstojala je i manja razmena studenata sa Bugarskom. Smatralo se neobino vanim da se izvestan broj studenata poalje u SSSR, ali je to 1945. bilo nemogue. Slanje studenata u SSSR, smatralo se, olakalo bi jugoslovenske prilike, a na drugoj strani osveila bi se jugoslovenska inteligencija studentima obrazovanim u SSSR-u. Najvei broj jugoslovenskih studenata usmeren je prema SSSR-u i ehoslovakoj. U SSSR-u ve su se kolovali jugoslovenski graani na vojnim kolama, od pitomaca, preko oficira, do generala Jugoslovenske armije. Odlazak u SSSR zavisio je od karakteristika koje su kandidati dobijali u Jugoslaviji. Svaki kandidat posmatran je sa stanovita da li moe odgovarati zadatku studenata u inostranstvu", pri emu se podrazumevala poverljivost, stepen ideoloke izgraenosti, radljivost, porodino poreklo i dranje roditelja u ratu.
Dok je Jugoslavija upuivala najvei broj svojih studenata na kolovanje u Cehoslovaku i SSSR, dotle je primala najvei broj studenata na kolovanje u Jugoslaviji iz susedne Albanije. Bio je to izraz saradnje narodnooslobodilakih pokreta Jugoslavije i Albanije u drugom svetskom ratu, kao i materijalne, politike i vojne podrke koju je Jugoslavija davala NR Albaniji posle drugog svetskog rata. Stipendiranje albanskih studenata bilo je samo jedna od manifestacija odlinih odnosa koji su vladali izmeu dve zemlje, spolja gledano. Komitet za kole i nauku pri Vladi FNRJ obavestio je preko Ministarstva inostranih poslova albansku vladu 24. jula 1947. godine da e jugoslovenski univerziteti upisati sve albanske studente koji ele da studiraju u Jugoslaviji. Pored reorganizovanih starih univerziteta u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani, koji su zapoinjali rad u novembru 1945, nova vlast je bila usmerena na otvaranje novih univerziteta u Bosni i Hercegovini i Makedoniji, gde nije bilo univerziteta pre rata (ako se izuzmu Filozofski fakultet kao filijala" Beogradskog univerziteta i udaranje osnove Poljoprivredno-umarskom fakultetu u Sarajevu. Mislilo se i na otvaranje novih odseka na starim univerzitetima, koji nisu postojali izmeu dva svetska rata u Kraljevini, meu kojima najpre rudarskih odseka. Predratni univerziteti beogradski, zagrebaki i ljubljanski, predstavljali su potpune univerzitete, koji su 1948. postali glomazna tela sa 43.709 studenata. Univerzitet u Beogradu je imao 24.364 studenata, zagrebaki 13.437 i ljubljanski 4.122. Najvei broj studenata je otpadao na Tehniki fakultet, koji je sa svojim odsecima inio gotovo poseban univerzitet. Tehniki fakultet u Beogradu je brojao 5.084 studenata, zagrebaki 3.475 a ljubljanski 1.667. Beogradski Tehniki fakultet je imao devet odseka, od kojih je svaki predstavljao faktiki poseban fakultet. Ve tada se izvodio zakljuak da bi Tehniki fakultet morao da se odvoji od Univerziteta i obrazuje kao posebno telo pod nazivom Visoka tehnika kola. Vie nego zapaena je tendencija razbijanja univerziteta na visoke kole koje bi obuhvatile srodne struke. Oktobra 1946. Rodoljub olakovi je u ime bosansko-hercegovake vlade obavestio M. ilasa da je vlada avgusta iste godine donela Zakon o otvaranju Pravnog fakulteta u Sarajevu.
1 4 9
Bosni i Hercegovini trebalo je oko 1.000 pravnika koji su se teko mogli kolovati na postojeim pravnim fakultetima, jer Bosna i Hercegovina nije mogla da obezbedi toliki broj stipendija. Otvaranjem fakulteta veliki broj ljudi iz Sarajeva mogao je da studira u mestu ivljenja. acima van Sarajeva bilo je lake da studiraju u glavnom gradu Republike nego u Beogradu ili Zagrebu. olakovi je ovoj argumentaciji dodavao tenju da Sarajevo postane kulturni centar, smatrajui da je to nemogue bez univerziteta. Otvaranjem Pravnog fakulteta udaran je praktino temelj buduem sarajevskom univerzitetu. Do 1948. dva univerziteta su se nalazila u formiranju: u Skoplju (Medicinski, Filozofski i Poljoprivredno-umarski fakultet) i Sarajevu (Medicinski, Pravni fakultet i Visoka kola za planinsko gazdovanje). Do preorijentacije u vezi sa kolovanjem Jugoslovena u inostranstvu, prvenstveno u SSSR-u, poelo je dolaziti poetkom 1948. godine, kao to se moe videti iz stava Komiteta za kole i nauku Vlade FNRJ iz marta 1948. godine. Ona je bila izazvana viestrukim razlozima. Jugoslavija se sve vie okretala privrednoj izgradnji industrijalizacijom i elektrifikacijom zemlje. Sve vie su na znaaju dobijala vlastita iskustva. Ideoloki uticaji upuivali su da se studenti uzdiu na osnovu sopstvene empirije i jugoslovenskih potreba, jednom reju, da upijaju iskustvo svoje zemlje. Druge zemlje, ukljuujui i SSSR, nisu vie bile jedini obrazac i uzor. Sticanje vlastitih iskustava ubrzavali su i teki uslovi saradnje sa SSSR-om, komplikovani i mnogobrojnim birokratskim pregradama. Za objanjenje ove preorijentacije od posebnog je znaaja injenica da se Jugoslavija marta 1948. nala pod Staljinovim pritiskom. Za zaokret su navoeni, kao to se vidi, ideoloki faktori, to jest da studenti izvlae iskustvo iz ivota u vlastitoj zemlji a ne u drugim dravama, ukljuujui i SSSR. Po vladajuim shvatanjima nije se moglo govoriti o razvitku nauke u Jugoslaviji, ako u zemlji ne bi postojale sve kole. Iz toga je proizilazio konkretan zakljuak: da Komitet mora uzeti kurs ka stvaranju fakulteta za one oblasti za koje nema uslove za razvitak ni u jednoj republici (geoloki fakultet, fakultet za brodogradnju, za inenjere konstruktore). Kao savezni fakultet trebalo je stvoriti fakultet za prehrambenu industriju. Osnivanje pomenutih fakulteta poetkom 1949. zamiljeno je kao vid osamostaljivanja zemlje u naunom pogledu. Sve savezne ustanove trebalo je da se nalaze
-L 3 U
u Beogradu, sem Instituta za oceanografiju. Takoe se smatralo da treba prii osnivanju visokih kola i formiranju saveznih fakulteta za iji razvitak u republikama nije bilo uslova. Status saveznog fakulteta predloen je i za geoloki, rudarski, brodarski i stoarski fakultet. Razmiljalo se i o otvaranju fakulteta za vojne stvari". Nazirala se, takoe, potreba stvaranja saobraajnog, pomorskog, rudarsko-geolokog i vojnog instituta (ili Visokog vojnog uilita"). Razvitak Jugoslavije u zavrnoj fazi obnove i prelaska na plansku privredu dirigovanog, detaljistikog i centralistikog karaktera, kao najvii stepen administrativne intervencije, imao je u vidu izgradnju to veeg broja visokokvalifikovanih strunjaka. Kadrovsko pitanje zaotreno je od samog osloboenja, zbog velikih ljudskih gubitaka u prolom ratu, malog broja nasleene inteligencije i poveanih potreba za strunjacima, kao rezultat velikih planova o preobraaju ekonomskog i kulturnog lica Jugoslavije. Temeljna reorganizacija visokog kolstva je vezivana za neke kadrovske i materijalne pretpostavke odnosno savlaivanje osnovnih tekoa", pod kojima se podrazumevalo: 1. izbacivanje" izvesnog broja kadrova; 2. zadovoljenje privrede u strunjacima; 3. izgradnja novog nastavnog kadra; 4. podizanje dovoljno uionica i laboratorija; 5. osiguranje punog studijskog rada u domovima. Petogodinji plan razvitka narodne privrede ozakonjen aprila 1947. predviao je da se u periodu 19471951. broj graana sa fakultetskom kolskom spremom povea za oko 24.000. Univerziteti su imali da postanu fabrike" za stvaranje nove inteligencije. U cilju ispunjenja plana uveden je sistem masovnih stipendija, naroito za najneophodnija zanimanja (tehnika, poljoprivreda, veterina, medicina, farmacija, ekonomske i pedagoke nauke); po ugledu na SSSR gradivo je svoeno na najuu specijalizaciju; diplomiranim studentima odlagan je vojni rok samo da bi to pre uli u proizvodnju i pomogli industrijalizaciju; kvantitet je nadvlaivao kvalitet. Kadrovi su rasporeivani administrativnim putem, pri emu se vodilo rauna o najdeficicitarnijim granama i krajevima. Slino Sovjetskom Savezu, stajalo se na stanovitu izgradnje svoje intelegencije koja bi u svojstvu tehniko-produkcione intelegencije odigrala ulogu u socijalistikom preobraaju zemlje i zamenila staru intelegenciju koju je novi reim prihvatio,
1 5 1
ali je zadrao i dozu nepoverenja prema njoj (kolovani u starom sistemu, nisu proli narodnooslobodilaku borbu, optereeni malograanskim mentalitetom); navodila se kolebljivost inteligencije, individualistike tenje", suprotne viim kolektivnim ciljevima i interesima. Strunjaci i inteligencija optuivani su da su protiv novih metoda rada, iz konzervativizma. Strunjaci su optuivani da potcenjuju snagu narodnih masa", jer se nisu otresli ostataka prolosti". Planska privreda je stavila na dnevni red brzo struno osposobljavanje radnika, jer je privreda naprosto vapila za strunjacima srednjeg i vieg profila. Strunih kadrova nedovoljno je nasleeno iz Kraljevine Jugoslavije, a dobar deo je i nastradao u ratu (poginuli, umrli, ostali van domovine, iselili se u ratu ili neposredno po osloboenju, neki dobrovoljno a deo prinudno). Obnova je zapoinjala u znaku preo vladi vanj a nestrunih ljudi za najraznovrsnije delatnosti. Problem ne samo da se nije reio, ve se jo vie zaotrio popunjavanjem novog administrativnog aprata i privrednih ustanova i preduzea iz redova bivih boraca, istina pouzdanih ali veinom nestrunih, novih stanovnika gradova, dojueranjih seljaka, uopte ljudi sa nepotpunim strunim kvalifikacijama ili bez njih. Nedostatak strunosti nadoknaivao se voljom, radnim naprezanjem, identifikacijom s politikim kursom KPJ, veim brojem radnika na pojedinim mestima, onovremenim kultom provizornih reenja i improvizacija. Ukljuivanjem ove masovne kategorije graana u aparat vlasti, uprave i privrede zapoinjalo je njihovo brzo dokolovanje, uglavnom preko teajeva, veernjih kola, vanrednim studiranjem. Nedovoljno strunim kadrovima priznavala se via struna sprema na osnovu uea u narodnooslobodilakoj borbi ili na osnovu vrenja poslova za koje se traio visok stepen politikog poverenja. Period o kome je re ne poznaje nezaposlenost, ali poznaje ekstenzivnost i nevienu fluktuaciju radne snage. Prelaskom na plansku, dirigovanu privredu donoeni su propisi koji su inkriminisali nezaposlenost podvodei je gotovo pod skitnienje". Broj srednjih strunih kadrova trebalo je dvostruko uveati razvijanjem srednjih strunih kola na raun gimnazija i stipendiranjem. Uporedo sa srednjim strunim kolama i gimnazijama osnivani su radniki tehnikumi sa kraim vremenom za sticanje kvalifikacija. U kolskoj 1947/1948. godini izvren je prvi put u istoriji Univerziteta planski upis studenata". Upis se imao izvriti po
planu i na pojedine fakultete, odseke i grupe. U svim sreskim mestima organizovane su konferencije sa svrenim maturantima. Narodna studentska omladina uputila je na Omladinsku prugu specijalne ekipe studenata-agitatora za upis. Od 4.919 uenika osmih razreda srednjih kola Srbije, koliko ih je ukupno maturiralo koncem kolske 1946/1947. godine upisalo se na Univerzitet 4.722 ili 96%. U vezi sa ovim visokim procentom konstatovalo se da je pre rata na Univerzitetu produavalo kolovanje proseno samo 20% svrenih maturanata. Posle upisa tekla je borba za premaenje plana diplomiranih studenata. kolske 1947/1948. skoro svaki trei student je bio stipendist (7.362 stipendije). Prilikom dodeljivanja stipendija naroito se cenilo socijalno poreklo, uspeh u nastavi, materijalno stanje i zalaganje na izgradnji zemlje svakog stipendiste". Uz pomo gradskih i narodnih odbora vrilo se proveravanje i revizija dodeljenih stipendija, od ijeg je rezultata zavisilo da li e se stipendija oduzeti ili nastaviti davanje stipendije. No, sve vie su se kao to se vidi 1948. za stipendije javljali i studenti iz buroaskih porodica", pri emu su kao razlozi traenja stipendija uzimane mere narodnih vlasti na polju privrede: nacionalizacija, revizija trgovakih dozvola, itd. Brojno stanje stipendista imalo je uspon iz godine u godinu. Republike, savezne ustanove i ustanove drugih republika i vojske dale su 1947. godine 7.362, a 1948. godine ve 11.436 stipendija. Politikom stipendiranja pomagalo se i izvrenje plana na nekim fakultetima na kojima je odziv studenata bio manji (na Poljoprivredno-umarskom, Veterinarskom, Filozofskom i Prirodno-matematikom). Industrijalizacija Jugoslavije postojala je nova religija Partije, po uzoru na SSSR, koja je prenoena na dravne organe, masovne organizacije, graane. Blagoje Nekovi je traio od komunista Beograda da im Plan ne izlazi iz svesti. Mitra Mitrovi je oekivala da e na kraju izvrenja Plana biti izbrisana nepismenost". Upozoravala je da se celokupno obrazovanje mora uskladiti sa izgradnjom socijalizma u naoj zemlji". Ve mnoge formulacije", govorila je M. Mitrovi, ,,u naim novim udbenicima iz privrednog ivota ne odgovaraju pravcu razvitka nae zemlje, na pr. zastarelo deluje konstatacija, 'Glavno zanimanje naeg stanovnitva je poljoprivreda', ako se ne da slika svestranog razvitka nae zemlje, ako se ne obelei linija njene industrijalizacije i elektrifikacije."
1 5 3
Nov odnos prema obrazovanju i univerzitetskom studiju doveo je do prave eksplozije" visokog kolstva ve posle osloboenja, to se vezivalo za stvaranje svoje inteligencije", posebno strune. Time su se udovoljavale potrebe za visokokvalifikovanim strunjacima u okvirima megalomanski koncipirane industrijalizacije Petogodinjim planom razvitka narodne privrede 19471951. godine. Statistike tabele pokazuju ogroman porast studenata po godinama u godinama industrijalizacije. U Jugoslaviji je 1947/1948. bilo ukupno 47.996 studenata; 1948/1949. 59.605; 1949/1950. 60.565; 1950/1951. 60.580. Kao to se vidi iz ovog poslednjeg podatka uporeenog sa prethodnom kolskom godinom nastupio je zastoj. Vie od polovine ovog broja studenata otpadalo je na Srbiju: u kolskoj 1947/1948. 25.458; 1948/1949. 31.748; 1949/1950. 31.396; 1950/1951. 29.981. Potrebe ininjera po strukama (mainstvo, elektroinenjerstvo, graevinarstvo, itd.) po godinama iskazivane su na sledei nain: za 1947. 740; za 1948. 944; za 1949. 1.498; za 1950. 1.419; za 1951. 1.319; za 1952. godinu 5.920. to se tie srednjih kadrova, 1951. bilo je potrebno 5.465 i 190 za savezna ministarstva, ukupno 5.655. Vanredno studiranje uvedeno je da se omogui zavretak studija onim licima koja su bila zaposlena, usled ega nisu mogla da redovnim putem zavre kolovanje, naroito onih koji su ga u ratu prekinuli; zatim radi zavrenih aka srednjih strunih kola koji su posle jednogodinje prakse mogli da se upisuju na odgovarajue fakultete. Vanredno studiranje zavedeno je Uredbom Vlade FNRJ 1947. godine. Ve kolske 1948/1949. bilo je u Jugoslaviji 12.851 vanrednih studenata (24,5% od ukupnog broja studenata), a 1949/1950. 10.924 ili 20% od ukupnog broja studenata. Fakulteti su se odupirali tendencijama da postanu visoke strune kole, na to je upuivalo sovjetsko iskustvo. Otpor se javljao u vidu protivljenja da se stvaraju uski specijalisti koji su mogli zadovoljavati trenutne potrebe operative, ali uz uskraivanje irih znanja i perspektive razvitka. Odbacivali su da sistem studija pretvore u srednjekolski sistem sa vrsto odreenim jednoobraznim nastavnim planovima i programima, sa odreenim predmetima i standardnom materijom. Naunoi-
straivaki rad je zapostavljen i ovlaivale su specijalistike sklonosti, koje su u kasnijem razvitku pevaziene. Istovremeno sa studijama zaotravala se i idejna istota" nauke. Otrica partijskog udara u ideolokoj sferi usmeravana je gotovo iskljuivo protiv onih ljudi koji su namerno iskrivljavali marksizam lenjinizam i zlonamerno izopaavali liniju Partije", koju je Partija sprovodila kao inicijator i organizator narodnog jedinstva, jedinstva narodnih masa, kao incijator i organizator nove drave, nove kulture, nove narodne privrede". Uzor je bio rad u SSSR-u; kao i u ovoj zemlji, kritika je trebalo da bude iva i konkretna i da podstie na podvige i uklanja ono to je nezdravo i lano". Idejna istota" ogledala se u izboru nastavnih kadrova, karakteru nastave, udbenicima, kvalitetu ovih udbenika i prirunika. Istovremeno sa zahtevima za likvidaciju naune zaostalosti nastave mnogih nastavnih predmeta" (za fiziku i herniju kae se da zaostaju za dvadeset i vie godina za razvojem ovih nauka), posebna panja je posveivana idejnoj strani drutvenih i humanistikih nauka. Borba za novi sadraj nastave" stavljena je u prvi plan izvrenja promena na Univerzitetu" i najvaniji zadatak. Najvea pomo u ideolokom radu oekivala se od sovjetskih naunika (prevod udbenika, sprevonika", razmena naunih radnika, itd.). Sovjetska nauka je popularisana prevodima udbenika, propagandom preko novina, gostovanjem sovjetskih naunika, slanjem studenata na sovjetske kole, itd. Kao akutan problem navoen je deficit nastavnih kadrova. Stanje nastavno-predavakog osoblja januara 1948. je na Univerzitetu ocenjivano kao tee nego pre rata. Postojea slika je ilustrovana vie nego ubedljivim podacima: dok je pre rata na BU bilo 327 nastavnika na 9.972 studenta, 1948. je bilo 374 nastavnika na 24.364 studenta; dok se u odnosu na stanje pre rata broj nastavnika poveao samo za 14% broj studenata se istovremeno poveao na 244% ili dva i po puta; dok je pre rata na jednog nastavnika dolazilo 30 studenata, januara 1948. na jednog nastavnika je otpadalo 65 studenata. Novopostavljeni (izabrani) profesori morali su da izdre test strunosti, ali pre svega politiku proveru. Partijska organizacija je odreivala stav po pitanju izbora svakog kandidata. Oni su klasifikovani na sledee kategorije: pouzdani, kolebljivi i neprijatelji. Reakcionarni elementi" u fakultetskim savetima teili su da dolazak na Univerzitet omogue ljudima koji su im bili
1 5 5
bliski, bilo po politikom opredeljenju ili rodbinskim vezama. Kandidati izabrani na fakultetskim savetima iznoeni su" na Univerzitetski savet, gde se preko rektora uticalo na njihov izbor, prihvatanje ili odbacivanje. Do kraja 1947. Komitet je sve kandidate dostavljao poslednjoj instanci Kadrovskoj upravi CK KP Srbije koja je definitivno odluivala o potvrivanju. Pre toga su bila prikupljana miljenja (karakteristike) o kandidatima, koja su sastavljali partijski komiteti, elije", studentske organizacije uz pomo nastavnika, aistenata i studenata. Konsultovani su ponekad i studenti vanpartijci. Ocene su davane na osnovu miljenja komiteta i partijskih organizacija, vlastitih opservacija pisaca ili sastavljaa karakteristika, ocena kolega, studentskih miljenja, itd. Meu sastavnim delovima ovih miljenja nalaze se podaci o idejno-politikom opredeljenju u prolosti, naroito za vreme narodnooslobodilakog rata, i u sadanjosti (da li podrava liniju narodne vlasti), stanju zdravlja, mentalnoj sveini (senilnost), ugledu u nauci, odnosu graanske sredine prema onima koji su preli na pozicije marksizma; da li je pristaa idealizma u filozofiji, odnosno prema nacionalnoj politici KPJ, o karakterolokim osobinama (bezobzirnost, svojeglavost, pasivnost ili agresivnost, otvoren ili zatvoren za uticaje spolja), da li prihvata ma sizam-lenjinizam, nauni i pedagoki ugled, odnos prema st entima i mlaim saradnicima, da li je pripadao masonima je li obezbedio naslednika, da li su predavanja fundirana na principima istorijskog materijalizma, odnos nastavnika prema studentima za koje misle da su komunisti (odbojan ili laskav stav, drugarski odnos, itd.). Na BU je 19461947. dolo do izbacivanja sa fakulteta vie naunih radnika i uticajnih profesora koji su tretirani kao graanski mislioci, reakcionari", nastavnici koji predaju idealistike falsifikate", zbog mrlja u prolosti, itd. Problem udbenika i osnovne prirune literature isticao se kao jedan od glavnih ideolokih problema univerziteta u posleratnoj fazi razvitka. O toj strani brinuli su Agitprop CK KPJ i agitropi republika. Pri CK KPJ postojala je pedagoka komisija koja se bavila pitanjem nastavnog plana i programa, kao i udbenicima. Pri Komitetu za visoke kole predstojalo je obrazovanje specijalne komisije sa ciljem da organizuje diskusije o udbenicima pripremljenim za tampu, kako sa strunog, tako i sa ideolokog stanovita. Neposredno po osloboenju smatralo se da su upotrebljivi samo udbenici iz matematike,
fizike, hernije, za razliku od udbenika istorije (nacionalne i opte), knjievnosti, biologije, psihologije, koji su ocenjivani kao neupotrebljivi na univerzitetu i srednjim kolama. Za gimnazije i strune kole izdavali su se novi udbenici raeni uglavnom po sovjetskim udbenicima. Doslovno su prevedeni sovjetski udbenici opte istorije, koji su preporuivani kao prirunici. Najvei problem javljao se u vezi sa nacionalnom istorijom koja se 1944. nije ni izuavala u kolama na osloboenim teritorijama, jer nije bilo prihvatljivih udbenika. Prilikom izrade programa za nacionalnu istoriju i istoriju knjievnosti ukazivano je na znaaj nacionalnog problema". Svaka federalna jedinica republika imala je da izradi program za nacionalnu istoriju, koji bi zatim iao" na odobrenje. Planiralo se da se preko asopisa organizuje diskusija o problemima istorije u cilju da se raiste problemi i istorija oslobodi, kako se govorilo, od falsifikata". U nastavi su korieni sovjetski udbenici iz oblasti pedagogije, psihologije, teorije knjievnosti, istorije filozofije. Srpska kraljevska akademija nauka od 1947. menja naziv u Srpska akademija nauka. Prilikom izbora novih lanova pretezali su politiki razlozi, kako prilikom izbora novih redovnih i dopisnih lanova, tako i s obzirom na zahtev politike da se iz svake slovenske zemlje izabere po jedan lan kao svedoanstvo o tesnim politikim vezama ovih zemalja koje su se nale pod uticajem SSSR-a. Na tajnom glasanju 1947. nisu proli Vladimir Nazor i Todor Pavlov. Tada je predsednik Akademije Aleksandar Beli, sa jo deset lanova, dao kolektivnu ostavku, polazei od izvanredne predusretljivosti svih dravnih faktora bez razlike, tetnih tradicija koje su se zadrale, neslaganja u naunim kriterijumima, razliitih ocena odnosa meu samim jugoslovenskim akademijama". S njim su istupili: Veljko Petrovi, Toma Rosandi, Petar Kolendi, Ivo Andri, Sinia Stankovi, Pavle Savi, Stefan Djelineo, Petar S. Jovanovi, Duan Nedeljkovi i Vojislav S. Radovanovi. Na skupu celokupne Akademije motivacija ove ostavke nije primljena. Neuvaavanjem kolektivne ostavke Ministarstvo prosvete NR Srbije je stavilo ceo sastav Akademije na raspoloenje i odredilo Odbor za voenje poslova. Polazilo se od toga da Akademija ne moe primiti, ni ispuniti zadatke koji se pred nju, kao najviu naunu ustanovu NR Srbije postavljaju; praktinom suspenzijom Akademije, na osnovu shvatanja da su svi lanovi slubeno u ostavci, ona se po trei put u svojoj prolosti nala u nezavidnoj
1 5 7
situaciji. U sutini, nezavisno od vidljivog povoda, prilino beznaajnog, jer se u tajnom glasanju ne moe obezbediti volja spoljnih inilaca, radilo se o nametanju te volje jednoj uglednoj i tradicionalnoj ustanovi. Nova dravna vlast u naponu svoje snage i u uslovima prelaska na izgradnju socijalizma traila je da svaka ustanova sprovodi volju dravnih organa, kao njihova transmisija". Donoenje novog zakona o Akademiji teklo je bez rasprava i nagaanja sa lanovima ovog tela. Zadran je stari sastav Akademije, ali je ona promenila status. Zakon o Akademiji iz juna 1947. predvideo je da se radi o dravnoj ustanovi, na budetu NR Srbije; uskladio je nove odnose sa tradicijom ove ustanove, proirio delokrug rada ustanove uvoenjem medicinskih i tehnikih nauka (naputanjem strunih akademija); proirene su delatnosti Akademije odravanjem veza sa drugim akademijama i naunim drutvima u zemlji i inostranstvu, predvieno otvaranje instituta, uvedeni nauni saradnici. Uvedeni su instituti po ugledu na Akademiju SSSR-a. U meunarodnom razdoblju Akademija je bila ustanova koja se strogo distancirala od politike i deklarativnog podravanja reimskih politikih poteza. Posle donoenja novog zakona ona se ukljuuje u drutveni ivot nove Jugoslavije. Vanredna skuptina Srpske akademije nauka je septembra 1948. donela Izjavu Srpske akademije nauka o klevetnikoj kampanji protiv nae zemlje". Na sveanom skupu Akademije 11. novembra 1948. maral Jugoslavije Josip Broz Tito proglaen je za prvog poasnog lana SAN. Pre rata Akademija nije imala laboratorije, radionice, institute, dok ih je ve 1948. imala 26. Iz instituta slate su na teren istraivake ekipe (samo 1948. poslato je 170 ekspedicija). Poelo je odbacivanje starog iskustva preuzimanog iz SSSR-a, a na drugoj strani izmeu Akademije i vlasti nisu prestali da se odravaju odnosi nepoverenja, koji su naroito dolazili do izraaja prilikom izbora novih lanova. Na drugoj strani, postojala su razmimoilaenja oko pitanja dodeljivanja doktorata, na to je Akademija bila stekla pravo (35 doktorata je odbranjeno pod njenim kupolama). Akademik Ivan aja optuivao je Akademiju za egoistiki stav" prema Univerzitetu, a dopisnik SAN Lavoslav Ruika zamerao joj je institutsko ustrojstvo po sovjetskom uzoru. Posle donoenja Opteg zakona o univerzitetima 1954. SAN je izgubila pravo da dodeljuje doktorate. Akademija je izgubila i svoje institute.
Kopiranje sovjetskih iskustava bilo je kratkog veka, jer su posle Rezolucije IB-a, stvaranja novih univerziteta i prelaska na samoupravljanje zapoeli suprotni procesi oslobaanja Akademije od stranog organizacionog i ideolokog uticaja. Srpska akademija nauka je lojalno saraivala sa vlau, ali se suprotstavljala podreivanju volje dravnim i partijskim organima koje je potiralo autonomiju ustanove i samostalno nauno miljenje. Revolucija je radikalno menjala odnos prema nacionalnim manjinama koje su, izuzimajui one meunarodno zatiene mirovnim ugovorima ili bilateralnim sporazumima bile nacionalno bespravne, bez prava na svoj jezik u slubenoj komunikaciji, na svoje kole, pa i proporcijalno predstavnitvo u organima uprave i sudstvu. Prema njima se gajio visok stepen nepoverenja. Revolucionarna politika u kulturi i prosveti najpre je zapoela masovnim opismenjivanjem koje se nastavljalo i posle obnove. Samo u godinama 19461948. nauilo je da na svom nacionalnom jeziku ita i pie 63.520 (24,5%) iptara, 4.436 Bugara, 91,4% Slovaka, 99,3% Rusina, 69,9% Rumuna, 65,6% Maara, 14,3% Turaka. Dok je pre rata u kolskoj 1938/1939. za sve nacionalne manjine, ne raunajui Nemce, postojalo 266 osnovnih kola, 4 opte obrazovne srednje kole i jedna uiteljska kola (maarska), dotle je za sve nacionalne manjine kolske 1947/8. bilo 1.012 kola, osnovnih kola, 124 (3100%) opteobrazovnih srednjih kola i 7 (700%) uiteljskih kola. Nastava i udbenici u ovim kolama bili su na nacionalnim jezicima. U Jugoslaviji je 1948. izlazilo 32 novine i asopisa na jezicima nacionalnih manjina. Na jezicima raznih nacionalnih manjina tampano je 1947. i u prvoj polovini 1948. 136 knjiga sa ukupnim tiraom od 605.000 primeraka na jezicima raznih nacionalnih manjina. iptarski komitet na Kosmetu izdao je od osloboenja do novembra 1947. 40 raznih knjiga i broura. Osnovni vid idejno-vaspitnog rada bila su predavanja. U Vojvodini je 1947. postojalo 11 maarskih narodnih univerziteta, a na Kosmetu je iste godine preko narodnih univerziteta odrano oko 200 predavanja na iptarskom jeziku. Kulturno-masovni rad nacionalnih manjina tekao je u okviru kulturno-prosvetnih saveza i udruenja, korienjem nacionalnih pozorita, diletantskih i folklornih grupa i horova. Nacionalne manjine imale su u Vojvodini svoje kulturne saveze: Maari Maarski kulturni savez, Rusini Rusku matku, Slovaci Maticu
1 5 9
slovaku, Rumuni Rumunski kulturni savez. Ovi savezi imali su po selima svoje mesne odbore. U Makedoniji su iptari i Turci imali ukupno 52 kulturno-prosvetna drutva od kojih se 48 nalazilo na selu, a 4 u gradu. Maarska i italijanska nacionalna manjina imale su svoje stalno pozorite, a ostale pozorine i folklorne grupe. Kao i u drugim nerazvijenim krajevima, tako je i u Makedoniji najvaniji problem bila likvidacija nepismenosti, koja se pojavljivala kao konica kulturno-prosvetne naobrazbe i politikog uzdizanja Makedonaca. Pred nepismene seljake partijce" postavljen je zadatak da najpre naue itati i pisati. Samo tako su, kako se isticalo, mogli da se uzdignu iznad nepismenih i da im prednjae. Osim ovog analfabetskog problema, tako karakteristinog za ogromno more seljatva u Makedoniji, trebalo je posvetiti najveu panju razvoju makedonskog jezika i makedonske knjievnosti. Sa konstituisanjem i priznavanjem u revoluciji makedonskog nacionalnog bia otro se postavljalo izdavanje udbenika makedonskog jezika i udbenika na makedonskom jeziku, izdavanje makedonskih narodnih pesama i davanje podrke mladim knjievnim snagama na stvaranju novih dela i izdavanju njihovih radova. Osim kulturno-prosvetnog i vaspitnog rada u masama nacionalnih manjina, razvijao se i idejno-politiki rad meu lanovima KPJ. Pored toga, to je makedonska partija slala polaznike na partijske kole CK drugih republika i pri CK ' KPJ, postojale su i posebne partijske kole i kursevi na kojima se izuavala nauka marksizma lenjinizma". Na Kosovu i Metohiji je od 1944. postojala nia partijska kola za iptare lanove KPJ kroz koju je do 1948. prolo oko 500 iptara. U Makedoniji je osnovan partijski kurs za iptare lanove partije, a u Vojvodini veernji kursevi za Maare i partijce i nepartijce, a istovremeno 15-dnevni partijski kursevi za Rumune i Maare. Predavanja i literatura kursista bila je na njihovim nacionalnim jezicima. Partija je kulturno-prosvetni rad sprovodila i meu nemakim i austrijskim radnicima i strunjacima, koji su posle putanja odluili da ostanu u Jugoslaviji, kao i meu italijanskim radnicima, koji su nali zaposlenje u Jugoslaviji. Nemci i Austrijanci su prvog maja 1948. pokrenuli svoj nedeljni list Der efenden, koji je izlazio u 7.000 primeraka. Oni su u fabrikama imali posebne sindikalne grupe, a pri sindikalnim
rukovodstvima postojali su posebni instruktori za rad s nemakim i austrijskim radnicima. Preko svojih posebnih klubova njemaki trudbenici" organizovali su politiko-kulturno prosvetni rad. Italijanski radnici zaposleni u Beogradu i Zemunu imali su svoj klub sa bibliotekom i kruocima u kojima se izuavala marksistika literatura. Bio je to poseban nain idejnog prevaspitavanja i pripremanja za otputanje i povratak kuama. Osuivao se sindikalizam" u kulturno-prosvetnom radu, zbog raanja nakaradnih formi" i sadraja, politikim cepanjem kulturno-masovnog pokreta njegovim odvajanjem od sela. Pod kritiku lupu stavljao se i rad profesionalaca koji su preuzimali delatnost itavih organizacija koje se nisu kolektivno oseale. Omladini se prigovarao avangardizam. Partiji nije smetalo to omladina prednjai, ali je bila protiv toga da ona daje peat masovnom kulturnom radu. Kulturno-prosvetne sekcije Narodnog fronta nisu uspevale da se samostalno iskazuju, pretvarajui se u uprave domova kulture ili izjednavajui se sa kulturno-prosvetnim odborima. Domovi kulture su delovali negde kao dravni a negde kao omladinski, sindikalni, domovi Narodnog fronta. Oni su vie liili na kafane nego na domove kulture. Re je o dravnim ustanovama u finansijsko-materijalnom smislu, jer ih je izdravala drava (briga oko zgrade, snabdevanje instrumentima, rekvizitima za scenu, itd.), ali su u pogledu programa morale biti partijske ustanove. Smatrana je pogrenom tendencija (ukalupljivanje" i koenje") da se kulturni ivot koncentrie u domu kulture i da tu bude jedini centar i idejno rukovodstvo. Partiji je nalagano da se u zadrunim domovima ustanovi kulturna soba" i da se snabdeju zvunicima i radio aparatima. Agitpropi su uzimali pod svoje narodne univerzitete kao ustanove za politiko prosveivanje naroda. Na ovima su se drala politika i struna predavanja. Drava ih je finansirala, a partija odreivala program rada. Univerziteti su korieni i za odravanje kurseva, naroito za podizanje rukovodilaca za kulturno-masovni rad (bibliotekare, rukovodioce za kulturnoumetniki sektor). Poseban znaaj pridavao se itaonicama i knjinicama na selu, kao put za vaspitavanje seljatva. Agitprop je zagovarao da se selo bolje snabdeva tampom, knjigama i posveti vea panja vaspitanju bibliotekara. U oblasti izdavatva traeno je da se vie izdaju dela starijih
1 6 1
pisaca za diletantska drutva, starija muzika literatura, jugoslovenska publicistika. Skretana je panja da su prevodi s ruskog bili korisni, dok se nije razvila jugoslovenska poblicistika. Ukazivano je na znaaj filma za selo. Posle gledanja prvog umetnikog jugoslovenskog filma ,,Slavica" mnoga sela su se preobrazila". Partija je zahtevala da se posveti vea briga uzdizanju kadrova kulturnih radnika osnivanjem kurseva za bibliotekare, horovoe, diletantske grupe. Sa prelaskom na plansku industrijalizaciju Jugoslavije, zaotravano je pitanje znaaja kulturno-masovnog rada kao jedne od bitnih manifestacija drutvenog ivota i pretpostavke za njegov napredak. Kampanje za suzbijanje nepismenosti morale su da se nastave, kako u selu tako i u gradu. Nepismenost je bila karakteristina i meu radnitvom. Poetkom 1948. navodili su se primeri fabrika u Makedoniji u kojima je radilo na stotine nepismenih radnika (fabrika duvana sa 700 nepismenih). Bez opismenjivanja nije bilo uslova za polet masovnog kulturnog rada. Sa prelaskom na industrijalizaciju i gradnju zadrunih domova kulturni centri su pomerani prema unutranjosti u skladu sa Kardeljevom koncepcijom o stvaranju sreskih kulturnih centara.

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITPROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE

DIREKTIVNO-CENTRALISTICKI SISTEM RADA AGITPROPA

D I R E K T I V N O - C E N T R A L I S T I C K I S I S T E M RADA AGITPROPA 151

You might also like