GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA

U periodu pritiska socijalistikih drava na Jugoslaviju, KPJ i masovne politike organizacije nalazile su se u mobilnom stanju. Politiki ivot u zemlji bio je pod njihovom potpunom kontrolom. Pokuaji graanskih snaga u zemlji i teroristikih emigrantskih grupa da obnove politiku aktivnost pokazali su se bezuspenim, iako su imali podrku najkonzervativnijih krugova na Zapadu. S neskrivenim zadovoljstvom su stare snage doekale napad Informbiroa na KPJ 1948. One su oekivale raspad poretka, obnovu nekadanjeg ureenja pod pritiskom Zapada, odnosno odstupanje komunista" od dotadanje politike ili njeno osetno ublaavanje. Njihova oekivanja da se obnovi graansko drutvo u Jugoslaviji nisu iskljuivala ni podrku socijalistikim dravama da bi se oslobodile jeretika" u komunistikom pokretu. Ustaka emigracija je nameravala da napad socijalistikih zemalja iskoristi za podrivanje unutra, njeg poretka ubacivanjem terorista u Jugoslaviju, ali je ova aktivnost preseena akcijom organa Uprave dravne bezbednosti i podrkom naroda: ustaka grupa Ljuba Miloa i Boidara Kavrana je bila uhvaena. Politike organizacije s KPJ na elu nalazile su se u sreditu borbe protiv propagande socijalistikih drava i delatnosti pristalica Informbiroa u zemlji. lanice Informbiroa, naroito Maarska, Rumunija, Albanija i Bugarska, nastojale su da meu svojim manjinama u Jugoslaviji izazovu politiko neraspoloenje i pokrenu ih na nacionalni otpor ali uzaludno. Stav pripadnika nacionalnih manjina imao je izvor u opredeljenju Jugoslavije za antistaljinistiki kurs. Sukobom 1948. mogle su se nasluivati perspektive emancipacije od administrativnih metoda u vlastitoj zemlji koje su ih mogle podseati na sovjetsku politiku primenjivanu u tzv. zemljama narodne demokratije, koje su za njih na osnovu delimine prakse u Jugoslaviji bile neprihvatljive. Jugoslavi-

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

I I I ! .

ja je svojom politikom u nacionalnom pitanju u toku narodnooslobodilakog rata, a i posle osloboenja u periodu obnove i industrijalizacije, vezivala manjinsko stanovnitvo za uspostavljeni sistem odnosa. Na vlasti u tzv. zemljama maticama nalazila su se najcrnja i najtvra staljinistika jezgra. Oblasti u kojima je ivelo manjinsko stanovnitvo nalazile su se uz same granice zemalja agresora i u njima se vodio pravi mali rat". Iz informbiroovskih zemalja ubacivan je propagandni materijal. Diverzanti i agenti su nailazili na granine jedinice, vojsku, organe UDB-e, uz podrku metana, kao odbrambeni zid koji je spreavao razlivanje propagande dalje u unutranjost zemlje, sasecajui namere ubaenih grupa informbiroovskih agentura. Situacija je bila vanredna i onemoguavala aktivnost pete kolone". U graninom pojasu je bilo zabranjeno kretanje bez specijalnih propusnica, a reim nadzora pojaan. Mere kontrole UDB-e nisu mimoilazile ni rukovodstva, amortizujui mogunost eventualnog pokazivanja solidarnosti sa politikom i subverzivnom aktivnou iz susednih zemalja. Centralizovana UDB-a u rukovodeim organima nije imala pripadnike manjina. U tesnoj saradnji s masovnim politikim organizacijama, snage Uprave dravne bezbednosti vodile su nepomirljivu borbu protiv pristalica Informbiroa i protiv stranih obavetajnih slubi u Jugoslaviji. Osujeivani su pokuaji stvaranja an ti jugoslovenskih punktova u zemlji, ubacivanja agenta iz susednih drava i prebegavanja jugoslovenskih graana preko granice. Mada suoeno s posledicama ekonomske blokade koju je zaveo Informbiro, rukovodstvo KPJ nije odustalo od izvravanja petogodinjeg plana. Nastavljanjem socijalistike izgradnje Partija je pobijala informbiroovsku propagandu da e Jugoslaviju progutati" kapitalistike zemlje i da je nemogue graditi socijalizam bez pomoi SSSR-a. OdlukorriJsfarodne skuptine FNRJ izvrenje plana produeno je za jednu godinu (1947 1952). Drugi plenum CK KPJ januara 1949. revidirao je ekonomsku politiku i postavio realnije planske ciljeve. Kritina situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948. otkrivala je s l a b o s t i prvog petogodinjeg plana privrednog razvitka: gradnju bez ekonomske raunice, iroki front" ulaganja i investicionih preterivanja. Dalja izgradnja usmerena je na dovravanje kljunih objekata. Iz razloga vojne bezbednosti promenjena su mesta izgradnje vie industrijskih preduzea.

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 6 5

U novostvorenoj situaciji CK KPJ je zapoeo suavanje investicione izgradnje, zatraio okretanje nacionalnim izvorima i pojaanu mobilizaciju svih ljudskih i materijalnih snaga zemlje. Naglaavao se znaaj tednje, radne discipline, suzbijanja rasipnitva i zloupotreba; podsticalo se takmienje i prebac i v a n j e planskih zadataka; isticala se vrednost usvajanja novih t e h n o l o k i h iskustava. Privredno naprezanje zemlje nateralo je graane na novo stezanje kaia". Jednu od formi mobilizacije u n u t r a n j i h novanih sredstava predstavljali su narodni zajmovi petogodinjeg plana razvitka narodne privrede. Prvi takav zajam, u iznosu od 3,5 milijardi dinara, vlada FNRJ je raspisala 3. juna 1948. pod parolama: Istina mora pobediti" i Radom emo dokazati da Jugoslavija gradi socijalizam". Drugi zajam, u visini od 3 milijarde dinara, raspisan je 1950. Sem prikupljanja znatnih novanih sredstava, raspisivanjem ovih zajmova postizali su se i drugi politiko-ekonomski rezultati: s jedne strane, milioni graana upisnika narodnih zajmova manifestovali su politiku podrku vladi i njenoj politici odbrane nezavisnosti zemlje, a s druge je prikupljanje vika sredstava pomagalo uspostavljanju ravnotee izmeu ponude i potranje, smanjujui pritisak na robne fondove. Pored ekonomske blokade socijalistikih drava, Jugoslaviju su u ovom kritinom periodu pogodile i druge tekoe. Sue 1950. i 1952. uticale su na smanjivanje nacionalnog dohotka. Ratom u Koreji 1950. prouzroen je veliki skok cena na svetskom tritu, koji je oteavao nabavku industrijskih ureaja i sirovina. Zaotravanje meunarodne situacije i agresivni pritisak SSSR i drugih socijalistikih drava na Jugoslaviju izazvali su znaajno poveanje materijalnih rashoda u svrhu narodne odbrane. Plan se izvravao prvenstveno zahvaljujui naporu naroda i ogromnim rtvama radnih ljudi. Od 1948. do 1950. lanstvo Narodnog fronta Jugoslavije radilo je u brigadama na dovravanju krupnih objekata u rudarstvu, umarstvu, graevinarstvu kao i onih od lokalnog znaaja. Omladinske radne brigade uestvovale su u izgradnji elezare u Nikiu, valjaonice bakra u Sevojnu, fabrike kablova u Svetozarevu, tekstilne fabrike u Novom Pazaru, fabrike magnezita u Kraljevu, tvornice parnih kotlova i hidraulinih strojeva u Zagrebu, industrijskih objekata u Zenici, Vareu, Goradu. U toku 1951. godine 86.000 omladinaca gradilo je elezniku prugu Doboj

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Banjaluka. U izgradnji 54 druga objekta uestvovalo je 966.420 omladinaca i omladinki, a u lokalnim akcijama oko 500.000. Takmienje je bilo trajni metod rada u proizvodnji i na gradilitima irom zemlje, naroito uzimajui maha u rudarstvu i umskoj industriji. Kampanja prebacivanja planskih zadataka koristila se kao moralni i politiki podstrek za jo iru mobilizaciju radnike klase i radnih masa. Uprkos ogromnom zalaganju i samoportvovanju radnike klase, planirana proizvodnja je u mnogim vanim granama znatno podbacivala usled delovanja vie sloenih uzroka, poev od ekonomske blokade socijalistikih drava do velikih rashoda za narodnu odbranu, nerealnih planskih zadataka, nedostatka maina, opadanja uvoza sirovina, koje je imalo za posledicu nedovoljno iskoriavanje postojeih industrijskih kapaciteta. Zalaganje na radu i visok moral nisu mogli da nadoknade nestaicu sirovina i neodgovarajuu tehnologiju niti da dokraja savladaju druge objektivne prepreke. Ali iako planirana proiz? vodnja nije postizana, postepeno su se sagledavali rezultati i industrijalizacije. Od 1950. do 1952. sagraeno je u Jugoslaviji i vie velikih fabrika, hidrocentrala i drugih objekata, koji su predstavljali osnovu industrijalizacije: fabrika amota u Aranelovcu, eliana u Gutanju, visoka pe u Sisku, Nova Trepa, hidrocentrale Vinodol, Slap Zete, Moste, termoelektrana Veliki Kostolac, dalekovod Kostolac Svetozarevo itd. U saobraaj je puten moderni put Beograd Zagreb, dug oko 400 km. 5 Kljuna pitanja Jugoslavije, meunarodne veze, spoljna trgovina, reorganizacija aparata, pravac privrednog razvitka, kadrovi, otkup, naoruanje armije i vojna industrija, kolektivizacija, organizaciona pitanja, itd. i dalje su se reavala na Politbirou CK KPJ. No, zanimljivo je da uvoenje radnikih saveta nije razmatralo na ovim sednicama 1949. godine, bar koliko se moe videti iz postojeih zapisnika o radu ovog tela. lanovi Politbiroa su kooptirani u toku rata, ali i posle rata. Makedonija je tek 1948. na Prvom plenumu CK KPJ dobila svoga predstavnika u Politbirou CK KPJ, Lazara Kolievskog, kao kandidata ovog tela, koji je na ovu funkciju izabran na Petom kongresu KPJ, jula 1948. godine. Jednu od bitnih odlika ovih tela, Politbiroa i CK KPJ, ini to to nisu bila sastavljana po nacionalnom kljuu". No, CK KPJ je poivao na principu nacionalnog predstavnitva, ali bez formalnog i strogog izbora po nacionalnim merilima i s r a z m e r e do take simetrije. lanovi ovih tela

GODINE

PROTIVURECNOG

RAZVITKA

307

nisu se birali kao predstavnici odreene nacije. Do toga je po prvi put dolo na Osmom kongresu SKJ, 1964. godine. Na plenumima 19481953. dominirala je optejugoslovenska politika, uz uvaavanje potreba ili specifinosti pojedinih republika. Organizaciona struktura partije morala je, po Titu, biti jedinstvena. Uvoenje oblasti 1949. znailo je u sutini jaanje centraliz a c i j e a ne decentralizacije. Prilikom uvoenja oblasti 1949. godine, Jugoslavija je ovako bila podeljena: Srbija drinska oblast (Valjevo), umadijska (Kragujevac), beogradska (Beograd), timoka (Zajear), moravska (Ni), Hrvatska zagrebaka oblast (Zagreb), slavonska (Osijek), karlovaka (Karlovac), Dalmacija (Split), oblast Istre i Hrvatskog primorja (Rijeka), Bosna i Hercegovina banjaluka (Banjaluka), tuzlanska (Tuzla), sarajevska (Sarajevo), mostarska (Mostar), Makedonija skopska oblast (Skoplje), tipska (tip), bitoljska (Bitolj), Slovenija primorska (Postojna), mariborska (Maribor), ljubljanska (Ljubljana). Ove ovlasti su bile i neke drutveno-ekonomske celine, sem spojneg" dela Slovenije (granine oblasti prema Italiji i Austriji). Jedino Crna Gora, kao prostorno mala i po broju stanovnika najmanja republika, nije podeljena na oblasti. Stvaranje oblasti je obrazloeno kao stepenica izmeu republika i sreza". Zbog visokog stepena mobilizacije brojnih drutvenih, politikih i ekonomskih efektiva trebalo je sve poslove zadrati u rukama Partije. Na Drugom plenumu CK KPJ januara 1949, Kardelj izriito kae da se sa tolikom mainerijom" (misli na srezove) ne moe rukovoditi iz jednog centra. Jedini protivnik ove podele je bio Miha Marinko, smatrajui to vraanjem ,,na stare kneevine" (Kranjsku, Koruku . . .). Po njemu je postojala opasnost da oblasni komiteti postanu jai od Centralnog komiteta, ali mu je Tito uzvratio da do toga ne moe doi. Marinko je strahovao od decentralizacije, iako je uspostavljanjem jo jedne administrativno-birokratske stepenice CK KPJ olakavao nadzor i rukovoenje centralnim komitetima republika. Ova podela je bila privremena, oznaavajui vii stepen centralizacije jugoslovenskog drutva. Januara 1949, stvoren je Organizacioni biro CK KPJ, izabran na predlog Politbiroa, a sastavljen od ljudi koji su pokrivali odgovarajue sektore. inili su ga: Tito, Kardelj, ilas, Rankovi, Gonjak, Vukmanovi, B. Nekovi, Veljko

^U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Zekovi, V. Vlahovi, O. Karabegovi, Krsto Popivoda, uro Salaj, Petar Stamboli, Vida Tomi. Ovakvim sastavom pokriveni" su: vojska, vlast, spoljni poslovi, ideologija, kadrovska problematika, kontrolna komisija, Sindikat, Narodni front, organizacija ena. U tom telu je na najefikasniji nain bila usredsreena mogunost uvida, intervencije i pokretanja inicijative, jer su svi organi i organizacije bile zastupljene u njemu. Republika rukovodstva su do 1948. radila bez plenuma i sekretarijata. Na Drugom plenumu CK KPJ zakljueno je da se obrazuju sekretarijati. Veze izmeu CK KPJ i ostalih rukovodstava odravane su preko Politbiroa CK KPJ, internih partijskih tela CK KPJ (organizaciono-instruktorskog, agitaciono-propagandnog, kadrovskog), Kontrolne komisije CK KPJ, a i povremenih sastanaka CK KPJ (Politbiroa) sa biroima republikih partijskih rukovodstava. Na kraju 1948. odrani su i osnivaki kongresi KP Crne Gore i KP Bosne i Hercegovine, ime je reorganizacija KPJ na principima formulisanim na etvrtoj zemaljskoj konferenciji bila zavrena. Broj lanova KPJ iznosio je januara 1949. godine 480.684. Taj broj je po republikama izgledao ovako: Srbija 167.025, Hrvatska 85.369, Slovenija 10.745, Makedonija 27.074, Crna Gora 16.214, Bosna i Hercegovina 52.014, Jugoslovenska armija 94.353. Porast partijske organizacije u aprilu 1948. je iznosio 8,98%, u junu 64,19%, u decembru 69,36%, to prema Aleksandru Rankoviu znai da se partijska organizacija poveala od 285.147 na 482.938 za 197.791". Analiza ove tabele pokazuje da su sektaka ogranienja za prijem u KPJ iz vremena rata nestala. Ublaeni su i veliki zahtevi koji su se postavljali pred komuniste posle rata. Sada je u partiju masovnije primano (kandidati, lanovi SKOJ-a koji se stopio sa NOJ, omladinci i drugi graani). Zadrana su i dalje osnovna merila kadrovske partije. Polovinom 1948. u pitanju je dvostruko vea partija (s kandidatima) nego s poetka iste godine (258.923). Umesto da se osipa i smanjuje, ona se uveavala. Nova ideologija se suoavala sa kadrovima niskog obrazovanja, egalitarne filozofije, naviknutih na direktivni stil rada. KPJ se daleko vie proirivala nego to se iz nje osipalo lanstvo. Podaci govore o velikom broju komunista koji su otpali u vreme pritiska Informbiroa. Meu njima se nalazio povei broj b o r a k i h kadrova i ubeenih komunista, koji su

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 6 9

podlegli indoktrinaciji i dogmatskim vienjima sukoba, i koji nisu mogli da se snau u velikom istorijskom preokretu. ak i deo komunista koji se izjanjavao za novu politiku samouprav l j a n j a nije ovu razumeo, i strahovao je od novina; plaio se dezorganizacije, naputanja komunistikog kursa i restauracije g r a a n s k o g drutva. Ameriki izvori iz toga vremena govore da je maral Tito u kontaktima sa amerikim politiarima, diplomatama i poslovnim ljudima isticao ova strahovanja. Deo starih kadrova je verbalno prihvatao nove inicijative i na njihovom izvrenju izgarao, ali su se teko oslobaali balasta starog sindroma komuniste. U partiju je tada prodrla i velika slubenika masa koja e izmeniti njenu socijalnu strukturu. Otpao je i deo srednjih seljakih slojeva, saveznika" partije u narodnooslobodilakom ratu i revoluciji, koji nisu hteli da slede put socijalistike izgradnje na selu, ili jednostavno nisu mogli da podnose kolektivizaciju, otkup, prinudne mere, zanemarivanje srpskih krajeva. Partija e narednih godina izgubiti uporite na selu, koje je sve manje znailo u socijalistikoj izgradnji, im su proli kritini trenuci akutnih zaotravanja pitanja ishrane, i dolo do prenoenja teita dokraja na transformaciju agrarne zemlje u industrijsku. Pomeranja stanovnitva su vrena prema gradovima u kojima su nicale nove industrije. O visokom stepenu centralizacije i birokratizacije rukovodee partijske strukture u vreme pritiska IB-a govori nomenklatura CK KPJ koju je na Drugom plenumu CK KPJ, januara 1949, predloio Aleksandar Rankovi. Imala je da poslui kao osnova rada u svim upravama i odeljenjima za kadrove. Po tom sistemu", prema Rankoviu, svako partijsko rukovodstvo imae odreen broj rukovodeeg kadra u partijskim rukovodstvima, dravnom aparatu i privredi, kao i visoko kvalifikovanih strunjaka partijaca i nepartijaca, koje e voditi na svojoj nomenklaturi, prouavati ih, pratiti i pomagati njihov razvoj i donositi odluke o postavljanju na dunost, odnosno smenjivanju sa dunosti." Nomenklatura CK KPJ obuhvatala je ukupno oko 9.000 dunosti. Zaokupljeno borbom za ouvanje nezavisnosti zemlje i pronalaenje puteva dalje socijalistike izgradnje, rukovodstvo KPJ se posle sukoba s Informbiroom nalo i pred sloenim teorijsko-politikim pitanjima razvoja socijalizma u Jugoslaviji. Sukob 1948. i jugoslovenska praksa izgradnje socijalizma

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

otvarali su niz novih ideoloko-teorijskih i praktino-politikik problema, koji su traili odgovor. U teoriji i praksi poela su djj se postavljaju pitanja o karakteru svojine u socijalizmu (drav-l na ili drutvena) i drutveno-ekonomskih odnosa uopte, oduJ miranju drave posle osvajanja politike vlasti od radnike klase; o ulozi drave u rukovoenju privredom, o planiranju u socijalizmu, sutini proleterskog internacionalizma i odnosima meu socijalistikim dravama; o stavu prema nacionalnooslobodilakim i drugim revolucionarnim pokretima; o ulozi subjektivnog politikog faktora i, uopte, politikoj organizaciji drutva prelaznog perioda. Odgovori na ova i druga pitanja nisu mogli da se nau preko noi. Staljinizam je svojim dogmatizmom zadugo umrtvio stvaralaka traenja. Revizija starih reenja odvijala se uporedo s naelnom negacijom i kritikom najizrazitijih staljinistikih pogleda u oblasti dravne organizacije, rukovoenja privredom, partijske organizacije, kulturnog stvaranja. Ovaj proces prevazilaenja starog i uvoenja novog kontradiktoran je i vezan za savlaivanje otpora, nerazumevanja i tekoa. Stare ideje bile su duboko ukorenjene u svesti ljudi. Rukovodee snage jugoslovenskog drutva zapoele su borbu za socijalistiku demokratiju u tekim uslovima: pod estokim pritiskom Informbiroa, u kritinoj meunarodnoj situaciji, sred blokovskih sukoba, koji su dostigli vrhunac u korejskom ratu. Dravna svojina predstavljala je dominantan oblik svojinskog odnosa. Sve snage u zemlji bile su prenapregnute radi izvrenja petogodinjeg plana. Nerazvijena ekonomika uslovljavala je nizak nivo proizvodnje. Demokratske tradicije u zemlji nisu imale dublji koren. Kulturna zaostalost, kao posledica materijalne nerazvijenosti i politike predratnih reima, dostizala je u nekim krajevima zemlje porazan nivo. Socijalna struktura Jugoslavije menjala se prvih p o s l e r a t n i h godina, ali je u njoj i dalje preovlaivalo seljatvo. Stare klase su poraene u ratu, eksproprisane, prilagoene izmenjenim prilikama, pretopljene u Narodnom frontu ili izgubljene u neizvesnostima politike emigracije posle drugog svetskog rata. Sa sela su priticali u gradove u fabrike, na velika gradilita budui industrijski radnici, preko noi osposobljavani na teajevima za tesare, zidare, varioce, livce, mainiste i druge pozive. Mlai seljaci (za razliku od starijih, koji se nisu rado odvajali od svojih njiva) inili su, mobilisani u brigadama

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 1

Narodnog fronta, glavninu novih industrijskih radnika. Osposobljavajui se da rukuju strojevima, dojueranji seljaci su se uili pismenosti, osvajali prva kulturna znanja, sticali osnovna iskustva u oblasti organizacije i upravljanja proizvodnjom. Sa snaenjem centralizma i proirivanjem sfere administrativne intervencije rastao je inovniki aparat u dravnoj upravi i privredi, kako na saveznom, tako i na republikim i lokalnim nivoima. U periodu administrativnog rukovoenja privredom razgranjavali su se i profesionalizovali aparati drutveno-politikih organizacija. Unutranji razvitak posle sukoba s Informbiroom tekao je u znaku protivurenih traenja novih puteva. Godina 1949. predstavlja prelomnu godinu u razvitku socijalistike Jugoslavije, ali i godinu nabijenu kontradiktornim procesima. Stiglo se do granice kada vie nije moglo po starom, a trebalo je pronai nova reenja i za njih se izboriti u najsloenijim unutranjim i meunarodnim okolnostima. KPJ je od defanzive prela u ofanzivu; izdrala je staljinistiki nalet i krenula u novom pravcu; shvatila je, u najkritinijem asu, da se moe opstati samo uz otpor i aktivan program a ne uz slepo povlaivanje Staljinovoj dogmi. Dok je zaklinjanje na vernost Staljinu, slanje telegrama, postavljanje obaveze na petom kongresu da se pronae reenje izmeu dveju partija, kopiranje sovjetskog statuta, itd. moglo biti taktika varka vrha da se dobije u vremenu i otkloni mogunost unutranje diverzije u okviru strategije nezavisnosti, dotle se od prolea 1949. prelo na dalekosene planove preobraaja socijalizma u demokratskom pravcu, obezbeivanja jedinstva u sloenoj sredini, oslobaanja misli od naslaga staljinistike dogmatike. No, preovlaivanje gledita o dobijanju predaha i nalaenja odbrambenih reenja, sazrevanju novih koncepcija, hipoteze iz istraivanja ne iskljuuju i dogmatske otpore u vlastitoj partiji, muni proces ideolokog otrenjavanja, saznavanje novih perspektiva. Ovaj protivureni proces moe se u fenomenoloko-dogaajnoj sferi pratiti preko pokuaja rehabilitacije Narodnog fronta kao optepolitike organizacije koja se sve vie pretvarala u privezak administrativnog i partijskog aparata; srastanja partije i drave (realna i personalna unija); sazrevanja samoupravne koncepcije polovinom 1949. na neformalnim sastancima Kardelja, ilasa, Kidria, Tita i drugih rukovodeih ljudi (o emu nema za sada druge dokumen-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

tacije), to e dovesti do eksperimentalnog uvoenja radnikih saveta krajem 1949. godine. Zakonom o narodnim odborima 1949, neznatno je pojaana materijalna osnovica narodnih odbora, kao ugaonog kamena sistema vlasti; Trei plenum krajem 1949. godine, doveo je do radikalnih promena u oblasti kolstva, kulture i ideologije. Nasuprot ovim procesima ili istovremeno s njima, tekli su sasvim obratni procesi dalje, maksimalne birokratizacije i administrativnih mera: kolektivizacija, zaotravanje otkupa, formalno dobrovoljna mobilizacija radne snage (u sutini prinudna, jer je trebalo obezbediti radnike u rudnicima i na umskim manipulacijama radi izvoza sirovina na Zapad, a na drugoj strani nai radnu snagu za dovravanje kljunih objekata industrijalizacije, kada je fenomen fluktuacije radne snage i te kako zabrinjavao). Birokratizacija se nastavljala stvaranjem oblasnih odbora, profesionalizacijom partijskog aparata, nagomilavanjem administrativnog osoblja (planera, evidentiara, statistiara, inovnika i raznih drugih mastiljara"). Borba s IB-om se nastavljala u ime socijalistike demokratije i nezavisnosti zemlje, ali je sprovoena i administrativnim, kaznenim metodama i pritiskom UDB-e. Kroz protivurenosti izgraivao se novi tip drutvene organizacije. Zemlja se branila od napada i spolja i iznutra. Jugoslavija je etrdeset osmu doekala potpuno usamljena, kao i 1941. godinu, no s tom razlikom to je tada imala otvor prema Grkoj koji je sada nedostajao i platonske saveznike u Velikoj Britaniji i SAD, a neposredno uoi aprilskog rata i u SSSR-u. Sada se nalazila u punoj dinamici realizacije prenategnutog i megalomanski zamiljenog plana industrijalizacije. Velike zapadne sile podsticale su i druge zemlje u svom domenu da ne posluju sa Jugoslavijom. Usvojene dogme teko su se odbacivale, iako e ih razarati novo iskustvo. Ljudi su se izjanjavali protiv Staljina zbog grubosti napada, niskog pseudoideolokog nivoa argumentacije, injenice da je hozjajin" potcenio osobenu revoluciju drugog svetskog rata; borci i graani su oetili da su domovina i njena sloboda u opasnosti. Defanziva KPJ trajala je do polovine 1949, kada su rukovodee jugoslovenske snage poele ofanzivnije da nastupaju. Posle objavljivanja Rezolucije Informbiroa odluno su odbacivane optube komunistikih partija i ukazivano je na f a l s i f i k o v a n j e istorije i jugoslovenske stvarnosti, kao i na nemoralan sadraj tih optubi, ali je, istovremeno, naglaavano sovjetsko iskustvo

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 3

izgradnji socijalizma. Teorijski organ CK KPJ Komunist pisao je januara 1949. da svako izuavanje zakonitosti socijalistike izgradnje treba da polazi od izuavanja konkretnih drutvenih odnosa u Sovjetskom Savezu". U partijskoj publicistici pojavili su se dublji kritiki osvrti n a odnose izmeu socijalistikih zemalja, iskustvo narodnooslobodilake borbe, nacionalno pitanje. Marta 1949. Milentije p o p o v i je u Komunistu dao analizu ekonomskih odnosa izmeu socijalistikih zemalja, meovitih drutava, razmene po s v e t s k i m cenama, vidova diskriminacije i eksploatacije; Koa P o p o v i je u istom organu osvetlio osobenosti oslobodilakog rata naroda Jugoslavije, ukazujui na sve ono znaajno i novo to je ovaj doneo u zajednikoj borbi za slobodu i nezavisnost, kao i na odluujuu ulogu Partije u njemu; Lazar Kolievski razgolitio je aprila 1949. parolu o nezavisnoj makedonskoj dravi u okviru balkanske federacije, parolu koja je, slino stavu BRP (k) iz 1943, podsticala nacionalizam i separatizam u NR Makedoniji. lanak Maksa Bae 0 nekim pitanjima kritike i samokritike u SSSR-u", takoe objavljen u Komunistu 1949. oznaio je poetak kritikog ralanjivanja staljinistike ideologije. Iako za socijalistiki preobraaj sela na bazi podrutvljavanja poljoprivrede nisu postojali agrotehniki uslovi, Drugi plenum CK KPJ doneo je zakljuak da se teite baci na stvaranje seljakih radnih zadruga. Ovaj skup je istakao nunost jaanja partijskog aparata pri svim rukovodstvima, a posebno organa za agitaciju i propagandu i za kadrovsku politiku. Plenum je zaotrio i pitanje partijske kontrole nad radom dravnih organa. Trailo se tenje usaglaavanje rada partijskih i dravnih organa u privredi i na drugim podrujima. Odlueno je da se obrazuju oblasni narodni odbori, ime se poveavao administrativni aparat. Sukobljena s brojnim politikim i privrednim tekoama, KPJ je izlaz iz naraslih unutranjih nevolja traila u administrativnom sistemu, intervenciji partijskog aparata i profesionalizmu u partijskom radu.
u

Jugoslavija je krenula u preobraaj sela pri krajnje niskoj agrotehnikoj osnovici: zemlja je tada imala svega 6.500 traktora. KPJ je definisala zadatke svoje politike na selu: prvo, likvidirati ostatke kapitalizma; drugo, sprovesti prehrambenu politiku; tree, pojaati tempo socijalistikog preobraaja sela. Ovo pitanje nije nauno ispitano, ali najvei deo pisaca iznosi

r
<5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

miljenje da je na taj radikalan zaokret uticao napad IB-a. Rezolucija IB je, naime napadala politiku KPJ zbog koncentracije kulaka na selu, i zbog zapostavljanja klasne diferencijacije na selu, podseajui da sitno individualno gazdinstvo raa kapitalizam. Nemamo razloga da se ne sloimo sa pomenutim miljenjem jer je napad IB-a bio neposredni uzrok, ali uz napomenu da je KPJ predviala uklanjanje kulaka i pre krize sa IB-om, jaanjem socijalistikog i zadrunog sektora na selu, ali bez forsiranog stvaranja seljakih radnih zadruga. Godine 1947, u celoj Jugoslaviji je bilo 808 SRZ, 1948. bilo ih je 1.318, a krajem 1949, posle naleta kolektivizacije, 6.625. U ukupnom razvoju privrede poljoprivreda je i dalje vidno zaostajala. Primitivna tehnika usitnjenih seljakih gazdinstava nije mogla da osigura vee prinose. Ishrana vojske i gradskog stanovnitva, koje se industrijalizacijom osetno uveavalo, i snabdevanje industrije sirovinama zahevali su da Jugoslavija uvozi ito. Administrativni sistem otkupa i planova setve jo vie je smanjivao oskudne prinose u poljoprivredi. Drugi plenum CK KPJ, odran 28, 29. i 30. januara 1949, dao je direktivu za bru kolektivizaciju sela stvaranjem seljakih radnih zadruga. Zbog drukijih prilika na jugoslovenskom selu i diferencijacije kategorija seoskog stanovnitva, ova mera se razlikovala od sovjetske politike krajem i poetkom 30-ih godina. Bitna razlika, meutim, ogleda se u tome to je sovjetska forsirana kolektivizacija sprovedena eksproprijacijom individualnog seljaka na nacionaliziranoj zemlji, i to dokraja i po cenu fizikog savlaivanja otpora i dezorganizacije poljoprivredne proizvodnje od koje se Sovjetski Savez dugo nije mogao oporaviti. Tito je na Treem plenumu decembra 1949. isticao da mi ne elimo ponavljati sovjetski put, jer njima i danas stoje sela kao u doba cara Nikolaja". Trei kongres Narodnog fronta Jugoslavije (1012. aprila 1949) dao je poetne podsticaje za rehabilitaciju Fronta kao politike organizacije. U Programskoj deklaraciji NFJ zahtevalo se razvijanje ivog politikog rada u narodnim masama", svestrano razvijanje delatnosti narodnih masa za socijalistiku izgradnju zemlje" i razvijanje svestranog uea narodnih masa u radu organa narodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nad radom dravnih organa". No ranija shvatanja o ulozi te organizacije ponovo su potvrena. Pred njom su se

| 1 1 j

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 5

dva osnovna zadatka: izvrenje petogodinjeg plana i borba za nove odnose na selu, tj. kolektivizacija. Kao i KPJ, N a r o d n i front Jugoslavije znatno je poveao svoj aparat. G o v o r e i pred Narodnom skuptinom maja 1949. o Predlogu zakona o narodnim odborima, Edvard Kardelj je naglaavao znaaj razvitka socijalistike demokratije u smislu vee narodne samouprave". Polovinom iste godine odrano je savetovanje o lokalnoj privredi, na kome je podvueno da je proirivanje p r i v r e d n i h ovlaenja narodnih odbora neophodno. Trei plenum CK KPJ, odran krajem 1949. godine, formulisao je neke ideje koje su nagovetavale nova shvatanja o putevima i metodama socijalistike izgradnje u Jugoslaviji. Upozoreno je na krenje principa dobrovoljnosti pri osnivanju seljakih radnih zadruga, uz preporuku da se one iznutra uvruju, a ne brojano poveavaju. U vezi s poblemima kolstva istaknuto je da je cilj obrazovanja i vaspitanja stvaranje svestrano odgojenog slobodnog graditelja socijalizma. Zatraeno je da se komunisti zaloe za vaspitavanje slobodnih, socijalistikih ljudi, ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, koji su iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi biti potiteni". Istupljeno je protiv pretvaranja prosvetnih radnika u inovnike za prosvjetu", protiv ukalupljivanja i tipiziranja obrazovanja. Ukazano je na potrebu produavanja tradicija borbe za demokratsku i naprednu kolu. CK KPJ se zalagao za debirokratizaciju i decentralizaciju rukovoenja prosvetom i kulturom. Trailo se smanjivanje glomaznog aparata u saveznim i republikim organima, odnosno razvijanje inicijative lokalnih organa vlasti i prosvetnih i kulturnih ustanova. Zaostalost u oblasti kulture KPJ je savlaivala demokratizacijom, odnosno proirivanjem kruga korisnika kulturnih dobara, razvijanjem mree kulturnih ustanova, borbom za nacionalnu ranopravnost. Prvi podsticaji u tom pravcu dati su neposredno posle osloboenja, kao rezultat revolucionarnih tekovina. Za kulturu i prosvetu obezbeivana su vea materijalna sredstva, osnivane nove ustanove (domovi kulture, narodni univerziteti, pozorita, kulturna drutva, kole, fakulteti), stvaran nov kadar. Nastavljene su masovne kampanje radi suzbijanja nepismenosti. Prvi kongres prosvetnih radnika 1946. doneo je odluku da se za ovu akciju mobilie sav raspoloivi kadar. Nezavisno od ostvarenih rezultata, optimistike prognoze o savlaivanju nepismenosti sudarale su se u Stvarnosti s
nalazila

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

podacima o novoj vojsci ljudi i ena koja je naputala teajeve za opismenjavanje ili ih nije ni pohaala, kao i o deci koja su ostajala van kole. Rukovodei ljudi KPJ nisu imali nimalo iluzija o karakteru informbiroovskog pritiska na KPJ i Jugoslaviju. ilas je jo januara 1949. govorio za kampanju IB-a da joj je po nakaznosti, laljivosti, bezbonosti i bezobzirnosti teko nai ravne". Napad IB-a na KPJ Tito je maja 1952. ocenjivao kao muki". Na petom plenumu KP 1952. on govori o izdaji Sovjetskog Saveza" i izdaji revolucionarne ideje od strane najvee Partije". Bilo je kadrova koji su nove mere tretirali kao liberalne, ali i drugih koji su smatrali da se izvode pod diktatom spolja, to jest iz SAD. Kidri je januara 1949. istupao da se prema tekoama borbeno postavlja; da treba ukloniti stare kliee i formule" i podgrejavati patriotizam u borbi za izgradnju socijalistike domovine". Suvoparni doktrinari" su izmiljali teorije" koje je trebalo suzbiti: da je glavno boriti se protiv imperijalizma a da je sve drugo sporedno, da je Jugoslavija izolovana od demokratskog bloka, bez obzira da li su komunisti krivi ili nisu a deo je video samo broj i silu a zanemarivao istinu. ilas je dodavao da protivnici vide u Jugoslaviji mrtvi komad zemlje" a ne revolucionarni pokret koji se bori za neke ideje. Dogmate koje su izraavale rezerve, sumnje, rovarile ili napadale imale su ledeni mozak", bez mrvice due"; nazivao je ove dogmatizirane intelektualce Klimima Samginima" u novim uslovima, to jest praznim i laljivim, odnaroenim, koji samo posmatraju svet kako se odnosi prema njima. ilas je mislio da se borba mora voditi protiv dvostrukog protivnika. Jedan od njih je bio informbiroovski talas negacije samostalnosti na koji je Partija odgovorila borbom za socijalistiku izgradnju ispreplitanu sa pravilnim reenjem odnosa meu socijalistikim zemljama i borbom protiv klevetniih metoda". Razgolititi" ovu pojavu i otkriti njenu sutinu, ilas je smatrao jednim od n a j z n a a j n i jih svjetskih istorijskih dogaaja", jer se radilo o sukobu unutar socijalistikog sveta. Drugi protivnik nije bio samo svesni, klasni protivnik ve mrak stoljea", pod kojim je podrazumevao zaostalost, nekulturu, primitivizam, neznanje, sujeverje, rave navike. ef agitaciono-propagandnog centra izraavao je

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 7

i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Po pravilu", kae, iskustva sa dovitljivim", pametnim intelektualcima" koji imaju smisla ,,za agitaciono-propagandni rad, a nijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna". Opredeljivanje za socijalistiku demokratiju bilo je odreeno nizom razloga, koje su rukovodei ljudi KPJ objanjavali na isti ili srodan nain, ve zavisno iz kojeg su ugla posmatrali uzroke nasilja zatitnog aparata, perspektivu razvitka, poreklo deformacija, usklaivanje poetnih formi samoupravljanja sa ulogom pojedinaca u upravljanju drutvom. Generalni sekretar KPJ, J. B. Tito, smatrao je da je politika u toku duna da raisti s ostacima iz sovjetske prakse, to jest prakse SKP (b) i Informbiroa, jer su ostaci takve prakse onemoguavali slobodnu raspravu graana. Sa velikim historijskim zadatkom" odbrane marksizma-lenjinizma od revizionistikih pokuaja Partija je po Titu bila duna da razvija socijalistiku demokratiju. Ova alternativa bila je jedno od najsnanijih oruja u sukobu sa birokratskom praksom socijalistikih zemalja. Borba sa platforme dravne svojine, vladavine birokratskog centralizma i ideolokih projekcija birokratskih snaga u meunarodnim razmerama nije davala nikakvu ansu Jugoslaviji u odbrani nezavisnosti i oivotvorenju prava na samostalan razvitak socijalizma. Za Aleksandra Rankovia, nosioca referata o zakonitosti na etvrtom plenumu, sudstvo je kao instrument jednostrane primene", esto primenjivano pogreno prema potenim graanima". Teite njegovog razmiljanja i analize zakonitosti svodilo se na to da je prenoenjem funkcije drave na neposredne narodne organe", neizbeno rasla samostalnost graana o vrednosti njihove line slobode i njihovih ljudskih prava, o ulozi graanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom". I dalje: Jaanje svesti graana ne moe se izdvojiti od jaanja njihove svesti o njihovim linim pravima i linoj slobodi." Ciljevi nove politike jasno su definisani: prvo, uvrenje mesta pravosua u dravnom ureenju i proirivanje izvesnih njegovih ovlaenja u pravcu jaanja zatite prava graana i zakonitosti; drugo, uvrenje zakonitosti i odluno suzbijanje pojava svake samovolje i nezakonitih postupaka, bilo od koga i u ma kom obliku dolazili. Dve masovne pojave, informbirovtina" i otpori na selu kolektivizaciji i otkupu, sainjavale su tih godina bitne objekte za intervenciju represivnih i pravosudnih organa. Novom

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijskom politikom nije se oblaavala otrica te borbe, ali se kanalisala u pravcu potovanja z a k o n s k i h normi i formi. Rankovi izriito kae da je borba partije protiv starih porobljivaa i hegemonista i protiv stvaranja nove pete kolone od domaih izdajnika i najamnika" ojaala budnost sudova i borbu za pravilnu i doslednu primenu naih zakona, za uvanje nae nacionalne nezavisnosti i nae socijalistike demokratije". U dokumentima ovog plenuma, a i u drugim partijskim i dravnim izvorima koje znamo, nema ni pomena o Golom otoku. Desetine romana i pripovedaka kao da su plod iste imaginacije umetnika. Tek na strani 514. zbornika stenografskih izvora plenuma pada u oi jedna asocijacija Aleksandra Rankovia, koja upuuje na postojanje takvog logora, iako ga on ne pominje pojedinano ve govori u mnoini o zatvorima". Rankovievim reima, zatvori u kojima se nalaze osuenici (nije, dakle, ni re o zatvorenicima pripadnicima IB iskljuivo) nisu nikakvi logori smrti, ve radilita socijalistike izgradnje, gde je i zatvorenicima pored korisnog fizikog rada omoguen i kulturno-prosvetni ivot". Ne znamo ni danas, 35 godina posle dogaaja, ko je inspirisao metod kanjavanja koji se primenjivao na Golom otoku. Sasvim je sluajno da je jedan kraljevski general (pod str. pov.) u svojstvu naelnika Generaltaba Kraljevine Jugoslavije, Duan Simovi, uoi rata namenjivao, prenosei u sutini prvobitnu ideju Antona Koroca, koju je prihvatio Milan Stojadinovi, komunistima i drugim antidravnim snagama sklanjanje na usamljena jadranska ostrva, shodno, kako on kae, praksi nekih drugih velikih zemalja (ne mislei iskljuivo na SSSR). Gledajui na ovu sugestiju kao strogo tajnu, na dnu dokumenta je zabeleio da se moe uiniti javnim tek 1948. godine. . . . Zato je potrebno, dok traje ratni zaplet i nesreene politike prilike u svetu i (radi) uspostavljanja mira, a po ugledu na ostale velike drave ( F r a n c u s k u ItalijuNemakuRusiju), zavesti i kod nas k o n c e n t r a c i one logore za sva takva lica. Za obrazovanje ovih logora vrlo zgodno mogu da nam poslue naa mala i slabo naseljena dalmatinska ostrva (kao na pr. irje, Mulat, Kaprije), koja su izolovana od kopna. Burna vremena, u interesu Otadbine, zahtevaju ove izuzetne i preventivne mere.") Ovom sluajnou, jasno, ne mislimo da je poreklo ovog ostrvskog reima, po zlu zapamenog, u vremenu kada je odbrana zemlje bila

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 7 9

svetinja i najprea dunost svakog graanina, vezano za generala Duana Simovia, jer su postojala znanja o daleko savrenijim sredstvima lomljenja ljudi u vreme carske Rusije i staljinskih logora. ak i Svetozar Vukmanovi u svojim poznatim memoarima iz 1971. Revolucija koja tee, knj. II, kae da nije znao za postojanje ove jadranske kaznionice za mrvljenje ljudi i monstruozno preobraavanje linosti. Bivi oficir UDB-e Slobodan Krsti (Ua") izjavio je poetkom 1988. da mu je Aleksandar Rankovi naredio da preuzme radove na Golom otoku, predvienom za logor, jer su zatvori puni pripadnika IB. Ostrvo je u prvom svetskom ratu inae sluilo za smetaj ruskih zarobljenika koji su na njemu masovno umirali. Goli otok je August Augustini spominjao Ivanu (Stevi) Krajaiu kao mesto bogato kvalitetnim mermerom. Istoriarima ostaje da dokumentovano utvrde ko je, u kojim okolnostima i sa kakvim ciljem doneo odluku o osnivanju ostrvskih muilita. Tada primenjeno prepariranje linosti bilo je u potpunoj suprotnosti s velikim idealima KPJ vezanim za emancipaciju linosti, socijalistiku demokratiju i odbranu nezavisnosti. Izolaciju i neutralisanje aktivnih pripadnika IB-a, niko ne moe dovoditi u pitanje ni posle toliko vremena. Jer, sa strane napadaa, radilo se o najgrubljem pritisku koji se mogao zamisliti, pritisku bez milosti, obzira i potovanja, bez najelementarnijih pravila ponaanja prema suverenoj zemlji; tenja je bila jasno lansirana: da se zakoniti poredak srui uz pomo graanskog rata ako je potrebno, s korienjem snaga iznutra; problematina ideoloka razmimoilaenja preneta su na dravni plan, suprotno normama i obiajima meunarodnog prava i diplomatskog ponaanja; dravni pritisak pratila je monstru-propaganda, puna falsifikata i primitivnih insinuacija; nepotujui suverenitet Jugoslavije, socijalistike zemlje su radile na podrivanju sistema iznutra, potpomagale dravni terorizam, ile na meunarodnu izolaciju Jugoslavije; protiv Jugoslavije koriena su sva sredstva psiholokog rata. Na unutranjem planu dolo je do rascepa u partiji, prvi put posle 1937. godine. Jedinstveni, monolitni organizam povijao se pod pritiscima kolebljivih, nesigurnih ljudi koji su se pitali ta znai taj sovjetski pritisak, i nije li KPJ prenaglila ili preterala u svojoj odbrani. Napadu je 1948. bilo izloeno jezgro rukovodee snage koje je potpuno kontrolisalo sve ustanove, slube i dravne punktove, celokupni dravni, politiki, ekonomski

 <5 "

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i kulturni ivot. Odluni trenutak nije trpeo u ime komunistikih principa i sutranje istorije unutranje sumnje, grenja, nedoumice, politika prebiranja u sebi o drutvu. Ali, na drugoj strani, radilo se o indoktrinaciji Staljinom, SSSR-om, SKP(b), sovjetskim poretkom, koja je trajala u KPJ bez prekida od njenog pristupa Kominterni 1919. godine. U nekim nacionalnim sredinama, tradicionalni ruski faktor delovao je u preobraenom obliku prihvatanja svega sovjetskog kao ruskog", slovenskog". Internacionalistiki trans i stvoreni imperativ integracije socijalistikih snaga pred rastuom imperijalistikom agresijom, zbunjivali su duhove. Iako nije bilo Kominterne, disciplina iz njenog vremena je ivela u svesti dela starijih komunista. Partija je izdrala strahoviti udar spolja i podele iznutra i ostala jedinstvena, uskoro i brojno uveana, ali i suoena sa otpadanjem dela kadrova. Deo pripadnika IB-a poticao je iz rukovodstva; bilo je komandanata i komesara, ljudi koji su radili u najpoverljivijim slubama (UDB-i, diplomatskim predstavnitvima, armiji, itd.). Na ovom plenumu izneto je da je do juna 1951. uhapeno 8.403 lica zbog neprijateljskog rada na liniji IB-a. Kae se da su ta lica osuena po administrativnom postupku na tzv. drutveno-koristan rad. Od broja uhapenih puteno je na slobodu 3.718 lica, od kojih je ponovo uhapen 1,2% zbog neprijateljskog rada posle putanja. No, tek pre koju godinu objavljeno je da se za Rezoluciju IB-a izjasnilo 55.348 lana KPJ meu kojima je bilo nosilaca Partizanske spomenice, aktivnih pripadnika JNA, pripadnika organa unutranjih poslova, lanova raznih tela i rukovodstava KPJ i f unkcionera i lanova skuptina i njihovih tela. Pripadnici IB nisu prihvatali razlaz sa Rusijom", iveli su u uverenju da je ona svemona", a njen voa Staljin nepogreiv". Jedan od pripadnika grupe anketiran od Branislava Kovaevia, kae: Kako da ovjek preko noi promijeni miljenje kada je 1941. godine poao na ustanak zbog Rusa " Sekretar sreskog komiteta Bjelo Polje Bulatovi odmetnuo se neposredno po smenjivanju sa funkcije. Uivao je u narodu ugled kao astan ovek, ali je bio nepopravljivo indoktriniran, zaslepljen autoritetom SKP(b) i Staljina. Pored Bulatovia u umu su poli i organizacioni skretar, ef UDB-e, k o m a n d i r stanice milicije, poverenik za prosvetu i ostali lanovi Biroa sreskog komiteta, ukupno 18 lica. Ova odmetnika, radikalno

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 1

informbirovska grupa bila je za 15 dana likvidirana ili uhvaena zahvaljujui sinhronizovanoj akciji vojske, milicije i naroda". Na sednici CK KPJ od 28. do 30. januara 1949. godine, posebno je tretiran bjelopoljski sluaj. Ocenjeno je da je ,nebudnost prema Bulatoviu" ovome omoguila da sve vie , u v l a i pojedine ljude u zloin i on ih je uvukao u zloin". ,Jedan broj ljudi sigurno je bio rtva besomune, podmukle i besprincipijelne kampanje" protiv partije i njenog rukovodstva, pa je ,,zato neophodna odluna akcija prema otvorenim i prikrivenim neprijateljima informbirovcima". U sluajevima gde je partija delovala nedovoljno brzo i odluno protiv pripadnika IB-a u rukovodstvima i van njih, kao u Crnoj Gori, stupila je u akciju UDB-a. U borbi protiv IB-a, kao i u prethodnom periodu borbe protiv ostataka graanskih snaga, emigracije i zapadnih agentura, UDB-a je sticala poziciju neprikosnovene, zaslune slube, s velikim ovlaenjima, po prirodi stvari zatvorene od drutva, iji se rad do 1951. nije ni razmatrao na sednicama rukovodstva, koliko se moe ustanoviti itanjem zapisnika Politbiroa CK KPJ i stenografskih materijala plenuma od aprila 1948. godine. UDB-a je, oslonjena na izvanredna ovlaenja, zahvaljujui odsudnosti trenutka, injenici da je njom rukovodio i nad njom bdeo Aleksandar Rankovi, moni organizacioni skeretar CK KPJ, odgovoran za unutranje poslove, pravosue, kadrove, obavetajnu slubu, uspela natkriliti drutvo, pa i Partiju, koncentrisati ogromna ovlaenja u svojim rukama, te iveti posebnim ivotom u dravi. Preko Rankovia, UDB-a je formalno stojala pod rukovodstvom partije. Tito je kao ratni komandant sjedinjavao u sebi funkcije vrhovnog komandanta, predsednika Vlade FNRJ, generalnog sekretara Partije, drei u svojim rukama i konce spoljne politike i meunarodnih veza sa stanovita orijentacije i odluivanja, iako se za vreme IB-ea na dunosti ministra inostranih poslova nalazio drugi moni ovek KPJ Edvard Kardelj, neka vrsta konstruktora politikog sistema. UDB-a se u svojoj delatnosti oslanjala na masovni broj saradnika u dravnom, partijskom i drutvenom aparatu, jednom reju u narodu. U tim danima borbe protiv pritiska sa Zapada 19451948, rata na dva fronta 19481949, otpora agresiji sa Istoka u najraznovrsnijim politiko-ekonomskim, psiholoko-propagandnim i obavetajno-agenturnim vidovima Argus-drutva, UDB-a je bila oi i ui" partije i dravne vlasti.

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

KPJ je smogla snage da u ime nove vizije socijalizma javno iznese niz deformacija u sistemu odbrane poretka 19481951. godine. Aleksandar Rankovi govori o politikom slepilu" sudova i UDB-e u smislu njihove sklonosti da obian kriminal zbog opte politizacije svega i svaega pretvaraju u krivina dela (kontrarevolucionarnu delatnost, i si.). Krajnosti su se ponavljale: ako je 1945. bilo opasno dovesti u pitanje Staljinovu nepogreivost, u uslovima napada IB-a i njegove podrivake delatnosti za izmenu legalnog poretka, mogle su biti inkrimisane i sklonosti ka ruskoj klasinoj literaturi, razumljivo na nivou niih organa vlasti i organa gonjenja. Sudije, pojedinci iz UDB-e i tuilatva znali su odstranjivati ljude iz ivota odreene sredine iz linih, koristoljubivih motiva, i raznih drugih abeiacija, lokalnog slogatva"; sudovi su znali potpadati pod uticaj javnog tuioca, organa uprave, partijskih rukovodilaca i organa KPJ. Rankovi govori o sporazumevanju tuioca i predsednika suda o presudi. Na plenumu se govorilo o naliju nezavisnosti sudija. Sudovi su se praktino nalazili pod nadzorom UDB-e. Presude su se gradile na priznanju optuenog, dok je odbrana sa svedocima zapostavljana. Rankovi navodi kao primer do kog je stepena apsurda doveden rad u pravosuu kad su neki sudovi smatrali za krivino delo poricanje optuenog na glavnom pretresu priznanja datog u isleenju. Pritisci na sudije mogli su, kae se na plenumu, prouzrokovati pojave nepouzdanosti, straha i moralne labilnosti sudija". 0 priznanju okrivljenog" kao glavnom dokazu" govori i Vladimir Bakari; pravo je ono to naredi sreski komitet"; po Bakariu, inae doktoru prava, partija je uticala samo na Vrhovni sud u pitanju specijalnih politikih sluajeva, to radi svaka vlast na svetu. Bakari je diferencirao ponaanje milicije od kotara do kotara", jer se ona u jednom javljala kao zatitnik" a u drugom su graani sticali utisak da su u okupiranoj zemlji". Aleksandar Rankovi je, polazei od postojee prakse, na plenumu kritikovao UDB-u, smatrajui da su neki njeni postupci bili u raskoraku sa partijskom i dravnom linijom, to je nanosilo tetu. Po njemu, UDB-a ne sme da stoji iznad vlasti i zakona ve je pozvana da titi interese narodne zajednice i strogo se pridrava zakona. Ali, u praksi ova strogo centralizovana sluba, koju su zapadni krugovi od osnivanja maja 1944. godine (OZN-e) nazivali politikom policijom", a emigracija

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 3

traila njeno rasputanje u brojnim memorandumima koje je upuivala vladama zapadnih zemalja, nametnula se organima pravosua kao vrhovni arbitar, odluujui organ, politiki kontrolor, savest poretka, iako su odluke sudova bile zaodevane u zakonsko ruho, to je u datim uslovima moglo zadovoljavati formu. Dovoljno je navesti podatak iznet na ovom plenumu o pojavi brzopletih hapenja 1949. godine, jer se pokazalo putanjem iz istrage ili posle suenja da je 47% hapenja bilo n e z a k o n i t o . Neopravdano pokrenuti postupci po republikama izgledaju ovako: Srbija 40%, Slovenija 39%, Bosna i Hercegovina 51%, Makedonija 36%, Crna Gora 47%. UDB-a je 1949. godine bila svemona, prisvajajui kompetencije drugih nadlenih organa, to je 1951. izazvalo patrijsku kritiku. UDB-a je izvrila 23% hapenja, vodei istragu zanemarujui upravne organe unutranjih poslova. Isleenja su tekla mimo zakonskih rokova, a unutranja uprava, opet, nije prijavljivala hapenja tuilatvu. Sudije su esto razreavane voljom lokalnih rukovodilaca. Javni tuioci su znali izdavati telefonske ili telegrafske direktive za masovno konfiskovanje imovine itara" (to jest obveznika u otkupu). Uvreila se psihologija da se odgovornost pred zakonom odnosi samo na nepartijce. Ljudi su hapeni i na osnovu usmenih naloga. Donoena su nezakonita interna uputstva i drugi propisi. Administrativno kanjavanje je vreno i na osnovu blanko reenja izda tih administrativnim slubenicima. Novi talas antibirokratizma doveo je do preispitivanja i vlastitog iskustva, koje nije moglo zaobii ni pravosudne ustanove. Ideja socijalistike demokratije nije se mirila sa birokratskim voluntarizmom. Nova uloga Narodnog fronta Jugoslavije, jaanje pozicije lokalne samouprave, radniki saveti u preduzeima nisu prihvatali raniji nain ivota i rada. Normalizacija odnosa sa zapadnim dravama imala je, bar posredno, uticaja i na obraanje vie panje na unutranje slobode i demokratski stil rada. Podvrgavaju se kritici ustanove koje su preuzete iz SSSR-a ili su liile na sovjetske. Neke stare ustanove su se zadravale, menjajui samo sadraj, a nove uvodile ili rehabilitovale", kao advokatura. Rukovodstvo je poticalo promene odozgo", zavisno od procene uslova, odnosa snaga, korisnosti po razvoj sistema i od meunarodnih okolnosti. Za jedne, ovo je moglo biti doziranje", ali za one vaspitane u

 <5 " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

drugoj koli rada, strepelo se od promena koje ugroavaju socijalizam. Pored snaga koje su se izjasnile za Informbiro, javljao se i otpor u partiji od strane onih koji su zadrali stari nain miljenja i dogmatizovanu svest. Otpori su imali izvore i u nerazvijenoj civilizacijskoj osnovi kojoj su pogodovala proverena reenja, umesto otiskivanja u novo i nepoznato. O malom autoritetu sudova govori da su radili u kafanama i prvarnicama", isteruju se neke kazandije iz radnji i nameta sud" (Boidar Maslari), ili kako kazuje Duro Pucar: Nai ljudi u miliciji jo su primitivni. . . Ali, kada moete nai na stotine sudija koji imaju 3 ili 4 razreda osnovne kole, onda milicajac pogotovo nema mogunosti da sprovede zakonitost." Sudije su bile bez pravne spreme, iako se pogotovu od njih, jer se radilo o vremenu opte ideologizacije, trailo da prihvate marksizam i ideoloke stavove partije; kritikovana su tzv. nasleena pravna shvatanja kod dela sudijskih kadrova; onima bez pravne spreme pripisivalo se da su bili pasivni ili nosioci optih revolucionarnih stavova". Advokatura je bila malobrojna, zapostavljena i s neznatnim autoritetom. Po recima Josipa Hrnevia, ona je bila dobro oiena" od protivnarodnih i korupcionakih korumptivnih elemenata". Uprava je pokazivala tendenciju da postane sama sebi sudija, to jest da se odvoji od kontrole svog rada. Kardelj je potcenjivanje sudstva izvodio iz prve revolucionarne etape u kojoj je revolucionarni duh proimao celokupni aparat. Teite je umesto na sud stavljeno na Javno tuilatvo, ustanovu koja je, po njemu, mehaniki preuzeta od Rusa. Instituciju tuilatva ocenjivao je kao najidealniju za birokratski sistem, tako rei kao organ NKVD-a. A to znai da je vlada zadravala kontrolu nad zakonitou, tumaei esto ta je ljudsko pravo, a ta nije. S plenumom o kojem je re trebalo je da nastupi prelom u odnosu na pravosue to je zapravo inilo sastavni deo velikog zaokreta koji je tekao u elom drutvu, kao rezultat sukoba sa Informbiroom i raspleta na osnovu iskustva revolucije, izvornih dela klasika, kritike birokratskog centralizma. Kardelj promenu definie u tom smislu da smo do sada bili pristalice grubog politikog nasilja", a sada smo napravili itav preokret u pravu". Sudije su bile bez autoriteta (poslednja rupa na svirali"), a socijalistika pravda" se pitala ta e nam sud uopte". Ali, bili bismo iluzionisti", kae on, kada bismo

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 5

t r a i l i potpuno nezavisne sudove." No, smatrao je za imperativ da se u budunosti sprei da svaki lokalni organ utie na njih (intervencije partijskih komiteta, javnog tuioca, UDB-e). Utvreno je da nisu u dovoljnoj meri obezbeena prava graana da sami pokreu postupak protiv nezakonitih akata koja su v r e a l a njihova prava. Naglaen je znaaj advokature kao ustanove koja zastupa graane, preduzea i organizacije, i prua im pravnu pomo. Za vreme masovne kolektivizacije proglaene januara 1949, na Drugom plenumu CK KPJ i u toku borbe za otkup poljoprivrednih proizvoda, dolazilo je do izrazitog neraspoloenja seljaka, primene prinudinih mera, manifestacija otpora, vrenja na selu i nasilnih mera protiv seljaka koji nisu izvrili obaveze. Te pojave nisu nauno ispitane, ali globalni podaci sa plenuma 1951, govore o njihovoj rairenosti, masovnosti, intenzitetu sukoba, reakciji vlasti. Godine 1950, bilo je doneto 91.024 krivinih presuda i preko 300.000 graana kanjeno zbog prekraja, i to najsitnijih. R. olakovi je na osnovu itanja albi ustanovio da se u 80% sluajeva radilo o povredi zakona. Pojava nije bila lokalizovana na jedan srez ve karakteristina za celu Jugoslaviju. Praksa je proticala u znaku primene drastinih mera o kojima su na najviem partijskom rukovodstvu (Drugom i Treem plenumu CK KPJ) saoptavali najodgovorniji rukovodioci. Jovan Veselinov je na Treem plenumu CK KPJ 30. decembra 1949. govorio o politici raskulaenja" i totalnoj konfiskaciji" seljaka, iako je svima bilo jasno da seljak ne raspolae zaduenim koliinama. Glavno je bilo izvriti plan, pa ma i po cenu pritiska (amaranje", vuenje za brkove", hapenja lanova sreskih komiteta"). Tito je u reagovanju na izlaganje Veselinova pominjao i stavljanje pitolja u usta". ita nije bilo, a partija je zahtevala da se ono nabavi. Jovan Veselinov je na plenumu, prema Svetozaru Vukmanoviu, kvalifikovao ovu politiku kao pravi rat" sa seljacima. On je oiju punih suza" isticao da je na hiljade seljaka uhapeno i osueno. Ima i mrtvih. Ljudi sekirama brane malo ita to je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to su veinom nai ljudi! U narodnooslobodilakoj borbi bili su na naoj strani, a sada su postali neprijatelji! Ne zbog toga to su kulaci, nego zato to je odreen previsok otkup. Nai aktivisti koji isteruju otkup, odvojili su se od naroda. To su oni isti ljudi koji su bili u toku rata najpopularniji; sada su postali najomrznuti-

<5

"

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

ji." Rodoljub olakovi je negodovao protiv mera otkupne politike u Semberiji februara 1950. Prema olakoviu, bilo je svata", pri emu misli na prinudne mere i masovne tue". Tito je ovu protivurenu situaciju svodio parafrazirajui Kidria na stanje na selu (teko mi je da dam jer nemam" Kidri), a na drugoj strani se trailo daj im vie". Tito nije uoptavao pojedinane samovolje, smatrajui da od nas gore ide krivica". Ali, oni kadrovi koji dolje rade, a koje sam ja najvie krivio, zapravo su najmanje krivi. Jer, oni kad dobiju nalog odozgo, izvre ga pa makar glava odletjela. A i letjele su glave. Ljudi su na terenu gubili ivote oko tog otkupa. Mi to sebi moramo otvoreno priznati." Meutim, smatrao je da se otkupom vri dalja socijalizacija i izgradnja socijalizma u naoj zemlji, da prehranjujemo nae stanovnitvo". Maja 1950. pobunili su se seljaci u Cazinskoj krajini. Delegacije seljaka iz smederevskog kraja uzaludno su pokuavale da dou i postave pitanje otkupa pred Narodnu skuptinu FNRJ. Na Treem plenumu CK KPJ Vladimir Bakari je povodom Titove primedbe da je u nekim krajevima prilikom otkupa bilo i rtava", navodio da je u Slavoniji u sukobima palo oko 50 glava. Partija se suoavala sa zapanjujuim nepoznavanjem zakona i uredaba", oiglednim nepravdama" i sporou pravosua". Kardelj na plenumu iznosi da su hapenja prosto strana". U Bosni je 51% uhapenih puteno bez kazne. Zanimljiva su Kardeljeva razmiljanja nad ovom pojavom sa stanovita efekta kazne: ,,. . . Ako suvie olako hapsimo, kazna prestaje biti strah za ljude (i) na taj nain postaje sastavni deo svakodnevnog ivota, kao na primer gripe ili neke povrede, zatvor prestaje da bude sramota, nema nikakvog dejstva. Ja mislim da bi trebalo podii smisao kazne, da zatvor postane strah za ljude . . . " Za Milovana ilasa otkup je bio forma nepravednih ekonomskih odnosa", koju moraju pratiti nasilne mere; Boris Kidri je izvor nezakonitosti nalazio u dotadanjem privrednom sistemu i otroj nategnutoj borbi za petogodinju izgradnju": Greke su neizbene u naoj gigantskoj borbi za izgradnju zemlje i opstanak." Reagujui na navedene primere iz Bosne, Tito je isticao da je takvih sluajeva bilo i u Vojvodini, ,,i to nevjerojatnih sluajeva, da sam se ja za kosu hvatao i pitao ta je to s naim ljudima, jesu li oni neprijatelji ili su izali iz takta usljed prenapornog rada". Za nepravilne postupke u Semberiji govorio je da su strana stvar". U

G O D I N E PROTIVURECNOG RAZVITKA

2 8 7

Istri", kae Tito, mase se javljale za optiranje, iako nisu bili Italijani, jer su im bili dozlogrdili postupci ljudi na terenu". ,ita nije bilo, a vlast je traila da ga seljaci ni iz ega stvore." Za pitanje kolektivizacije, karakteristian je Trei plenum, jer se na socijalizaciju poljoprivrede poelo gledati daleko trezvenije. Na tom plenumu KPJ je dala korektive za sprovoenu politiku, a sagledani su i otpori seljatva. Kidri je smatrao da je kulak opasan i dalje, ali da je ipak stegnut". Izriito je isticao da nam nisu potrebne zadruge koje trae dravnu pomo, koje su pasivne, jer se one stvaraju zbog socijalistike rekonstrukcije poljoprivrede a ne iz larpurlartizma. KPJ je tada vrila i odluan preokret na radnu snagu iz tzv. pasivnih krajeva. Godine 1948, kada je Jugoslavija oskudevala u radnoj snazi, ovu su obezbedile brigade Narodnog fronta i spasle plan" po Kidriu, u vreme kada nije isporuena mehanizacija sa Istoka. Plenum je traio da se ne seju iluzije kod seljaka da SRZ reavaju pitanje ishrane i penzija. Nije bilo pitanje broja zadruga ve da li one rade kao socijalistika gazdinstva". KPJ je postajala svesna da se seljaci ne smeju oterati u protivniki tabor. CK KPJ je novembra 1951. doneo Uputstvo o putevima socijalistikog preobraaja sela, podvlaei znaaj razvijanja opteg zemljoradnikog zadrugarstva s raznim oblicima zadrune svojine (ekonomije, stoarske farme, zanatske radionice) i odravanja rentabilnih zadruga. Masovna kolektivizacija, sa nastavljanjem otkupa, tekla je u okviru najteeg pritiska IB-a na nezavisnost Jugoslavije, pri kojem se nisu birali metodi od najprljavije propagande do ekonomske blokade i politikih provokacija. Ove dve administrativne mere ostvarivane su i u uslovima otpora sela ovim merama, a na drugoj strani oskudice hrane i strahovite sue 1950. godine. Drava je morala nabaviti hranu sa sela, jer drugih izvora nije bilo, ne obazirui se na metode. Najvie rukovodstvo je insistiralo na politikim merama, ali su nadvlaivale mere prinude. Rukovodstvo je o stanju ,,na terenu" bilo podrobno upoznato, samo to po njegovoj oceni nije bilo drugog izlaza sem nastavljanja administrativnog otkupa. Izmeu prinudnog otkupa i slobodnog snabdevanja itom na tritu nije moglo biti nikakvog kolebanja u odnosu na prvu meru zato to se druga mera jednostavno nije ni postavljala kao alternativa.