Kao to je jezero duboko, prozirno i neuznemireno, tako i mudri kad re Istine uju, stiani postaju.

Dhammapada, 82

tampanje ove Dhamma knjige omogueno je velikodunom donacijom. U znak seanja na 60. roendan Anne Kofoed Perth, Australia 30. decembar 2009.

Aan Munindo

NADAHNUA DHAMMAPADE
52 strofe iz Dhammapade sa komentarima
Prevod Branislav Kovaevi

ZA BESPLATNU DISTRIBUCIJU

Sabbadanam dhammadanam jinati Dar Uenja nadmauje sve druge darove. Aruna Publications 2009

Srpsko izdanje: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad www.yu-budizam.com/srednjiput budizam@yahoo.com

Predgovor
Duga je tradicija u budistikim zemljama da nezareeni dolaze u lokalni manastir na dan mladog i punog Meseca kako bi uli govor o Uenju (Dhammi). Jo sm Buda je ohrabrivao svoje uenike da odravaju ovakvu dvonedelj nu praksu. Kada mi je predloeno da iskoristim internet kako bih u dane mladog i punog Meseca poslao poruke Dhamme, nisam ba bio siguran da je to dobra ideja, ali sam ipak reio da je isprobam. Iako ivimo u svetu u ko jem Meseeve mene vie nemaju veliki znaaj, one ipak mnogima pomau da se podsete drevne tradicije iji smo deo i mi sami. U septembru 2007. poeli smo da aljemo stihove Dhammapade, te drevne antologije Budinih citata, oda brane za knjiicu Dhammapada for Contemplation i ob

javljene 2006. Svakog Meseevog dana je po jedna strofa bila poslata, zajedno sa kratkim refleksijama o njoj. Ovaj program je do danas postao prilino popularan, a broj primalaca se irio zahvaljujui usmenim preporukama ili prosleivanju mejlova. Tako mi se javljaju ljudi iz razlii tih delova sveta da bi izrazili zahvalnost to, u isto vreme dok su zaokupljeni svojim poslovima, primaju i ove svo jevrsne podsetnike na put starih. Drugi kau kako jedva ekaju dane novog i punog Meseca da otvore svoj mejl kada se uvee vrate sa posla. I te poruke se zatim kopiraju, prevode i dalje cirkuliu. ak ujem da slue i kao osnova za diskusiju u nekim nedeljnim grupnim meditacijama. Namera mi je bila da delei svoja lina razmiljanja na ovaj nain moda ohrabrim druge da i sami isprobaju svoju sposobnost kontemplacije. Postoji tendencija meu onima koji praktikuju budizam na Zapadu, da pokuava ju da pronau mir i razumevanje tako to e zaustaviti tok

misli. Iako nam upravo Buda kae da tek uz pomo yoniso manasikara ili mudrog promiljanja uviamo pravu pri rodu svog uma, a ne tako to e on prestati da razmilja. Zahvalnost dugujem mnogima koji su pomogli u pripremi ovog materijala. to se tie samih stihova Dhammapade, konsultovao sam nekoliko autoritativnih izda nja. Posebno sam koristio knjige Narada There (B.M.S. 1978), Ananda Maitreya There (Lotsawa 1988), Daw Mya Tina i urednik Burmese Pitaka Association (1987), kao i Aan Thanissara. Komentarske prie koje su vezane za svaku od strofa pronalazio sam www.tipitaka.net. Kako mi je velik broj ljudi rekao da bi ova razmilja nja bilo korisno objaviti i kao knjigu, obratio sam se za pomo svom dobrom prijatelju Ronu Lumsdenu. Njegova velika urednika vetina pomogla je da se tekst prilagodi irem auditorijumu. Neka sve zasluge za sastavljanje ove knjiice budu po

deljene sa svima koji su bili ukljueni u njezino sponzo risanje i tampanje. Neka svi koji tragaju zaista i pronau svoj put i na kraju doive slobodu. Neka sva bia tragaju za svojim putem.

Bhikkhu Munindo Aruna Ratanagiri budistiki manastir Northumberland, Velika Britanija, u osami kinog perioda (vassa), 2009.

Uvod
Sjaj Budine mudrosti obasjava i nas danas, osvetljavajui put koji nas vodi ka slobodi od patnje. Blistavost Dham me odslikava se u reima i delima onih koji slede Budino uenje. Milioni mukaraca i ena ugledali su odblesak tog svetla u sred naeg mranog sveta. Voeni Uiteljevim reima, na kraju su prepoznali srdanost i jasnou kao istinsku prirodu tih rei. Ova knjiga sadri izbor od 52 strofe preuzete iz Dhammapade. Uz svaku od njih je i kratak zapis Aan Muninda, theravada budistikog monaha i trenutno sta reine manastira Aruna Ratanagiri na severu Engleske. Kompletna Dhammapada sadri 432 strofe, od kojih je svaka besmrtni primer Budine blistave mudrosti. One su prastari stihovi koji na udesan nain sadre Budine rei dubokog znaenja, kako je to napisao Tomas Dons u po govoru izdanja Dhammapada for Contemplation (2006), 

knjige iz koje su ove strofe i preuzete. Poruka koju nose kako originalni stihovi, tako i ko mentari Aan Muninda, dolazi nam u obliku koji nije ni propovedniki, ni dogmatski. Ovi stihovi su prevod sa jednog orijentalnog jezika koji je, po svojoj prirodi, in direktan. Sama njihova forma je neobina i zanimljiva, umnogome podseajui na japanski haiku ili stihove iz Ji inga. Moe se rei da je njihov metod indukcija, jer u itaocu indukuju nastanak razumevanja. Ponekad sled stihova u strofi izgleda poremeen. Stie se utisak da bi njihov poetak trebalo da stoji na kraju strofe, zato to primeri dolaze pre misli koja im lei u osnovi. Uzmimo na primer strofu 377: Kao to jasmin odbaci svoje cvetove uvele, tako i vi svoju udnju i mrnju odbacite. Ovakav stil je meki nego to smo moda navikli; ovde bivamo voeni ka glavnoj misli ... tako i vi svoju udnju i mrnju odbacite na jedan blai nain. Zapadni jezici generalno koriste deduktivni nain, gde se italac vre usmerava ka razumevanju. Ovo je lake razumeti ako kod iste strofe

10

njezinu temu stavimo na poetak: Tako i vi svoju udnju i mrnju odbacite, kao to jasmin odbaci svoje cvetove uvele. Stihovi Dhammapade imaju estetski i istovremeno jedan nenametljivo pouan kvalitet: Oslobodi se pro losti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Sa srcem koje se ni za ta ne hvata, stie na mesto koje je izvan patnje (strofa 348). Taka dolaska (mesto koje je izvan patnje) dolazi na kraju strofe. Ovakva induktivna struktura prirodno omoguuje itaocu da promilja o dolasku, napustivi sve drugo. Aan Munindovi komentari izloeni su u isto tak vom, induktivnom obliku; oni pozivaju na uestvovanje. Duhovni vodii raznih usmerenja nekad su skloni da vie govore o mogunosti putovanja, nego o tome da nam se pridrue na putu kojim idemo. itaoci ove knjige imaju priliku da vide kako to to smo deo zajednikog traganja moe prirodno podstai novo razumevanje; ovaj proces otkriva nam jedan novi deo nas samih. Buda je jasno re

11

kao da je iskljuivo na nama da uloimo napor: Ja samo pokazujem put. Nadahnua Dhammapade nam pomau da nainimo taj napor. U svom predgovoru Aan Munin do ukazuje na mudro promiljanje (yoniso manasikara) kao na primarni element tog duhovnog puta. Njegovim komentarima upravo je zasejano to seme refleksije. Na nama je da ga dalje negujemo i posmatramo kako raste. Moda ete odluiti da ovu knjiicu drite kraj svog kunog oltara, kako biste svake nedelje razmislili o no voj strofi ili se moda odluite da je nosite sa sobom dok putujete. Kao neko ko je ove stihove prouavao unazad mnogo meseci, siguran sam da e vam predstavljati veli ku inspiraciju. Oni su zaista neto lepo; njihov blagi ton nas usmerava na jednostavan i praktian nain. Korak po korak pribliavamo se Dhammi: onome to ima mo da oplemeni svaki deo naeg ivota. U ime svih onih koji su svake dve nedelje primali Dhammasakaha poruke, eleo bih da izrazim zahval nost Aan Munindu za vreme i energiju uloenu u pri

12

premanje materijala za ovu publikaciju. Ono to je putem mejla bilo dostupno za nekoliko stotina ljudi, sada je mo gue iriti dalje u obliku ove divne knjige. Ron Lumsden Little Oakley, Essex 2009

13

NADAHNUA D H A M M A PA D E

Od nedela se okrenuvi, neka dobro u sebi mudrac neguje, sopstveni dom napustivi, neka u osami sa malo uitaka boravi, tu mudrac zadovoljenost trai, daleko od slasti ula, bez ieg svoga, ba tu mudrac neka um proiuje.
strofe 8788

1

Buda nam nudi slike koje ilustruju cilj, koje nas nadahnju ju i ohrabruju u naporu da napustimo ono to nas ometa i ograniava. Ali ako se suvie veemo za te slike, moemo izgubiti iz vida onaj elemenat puta koji nazivamo ovde i sada: umesto da zaista vebamo, ponemo samo da matamo o tome. Ako ne stavimo naglasak na cilj, tada nas na stranputicu mogu odvui objekti ula prijatni i neprijatni. Ii ka istinskoj slobodi jeste teko, ali razmisli mo samo koliko mnogo vie patnje nam stie ako uopte ne vebamo. Uz mudro promiljanje otkrivamo da jesmo u stanju da podnesemo tamu i vreme tekoa. I kada se svetlost vrati, cenimo je i otkrivamo nain kako da istinu volimo jo potpunije.

1

ivot svoj proivi u skladu sa Putem izbegavaj ivot povrnosti. Dobro proivljen ivot do zadovoljenosti vodi, kako sada, tako i u budunosti
strofa 169

18

Sa srcem ispunjenim zadovoljenou kao temeljem, u stanju smo da se okrenemo ciljevima koji su pred nama. Postoje okolnosti kada je neophodno da budemo hrabri ratnici to vojuju protiv sila obmane, kako bismo izbe gli da nae srce i um padnu u njihovo ropstvo. U drugim prilikama treba da budemo poput roditelja, portvovani i spremni za dobrotu koja je ve tu. Agilnost je velika du hovna vrednost. Prepoznajui lepotu svojstvenu zado voljnom srcu, prirodno emo njime biti privueni. Mi tragamo za zanimljivim samo zato to ne poznajemo za dovoljenost. Ispravna praksa oslobaa energiju koju je do tada troila prisila. Ista ta energija moe se manifestovati i kao vitalnost i entuzijazam.

1

Ba kao to na gomili ubreta, kraj puta baenog, moe izrasti lotos, prekrasnog mirisa i blistav, isto tako meu neznalicama, zaslepljenom svetinom, uenik potpuno Probuenoga zablista mudrou svojom.
strofe 5859

20

Skloni smo da stvari koje nam se ne dopadaju kod nas samih i kod drugih vidimo kao prepreke sopstvenoj srei. Koliko sreniji, koliko ispunjeniji bih se oseao, koliko mirniji bih postao samo kad ne bih imao sva ta ograni enja! Ali sve to doivljavamo moe se preokrenuti i doprineti rastu ka onome to je, ve samo po sebi, veno lepo. Sve nepravde, sav taj neeljeni, nerazumljivi baga naeg ivota, sve sitnice kojima se odupiremo i odbacuje mo, sve to ini movaru odbaenog ubreta. Ali prekra sni lotosi imaju svoj koren i rastu upravo iz tog mulja.

21

Mudrost je ta koja omoguuje naputanje manje sree radi postizanja sree koja je mnogo vea.
strofa 290

22

Filteri naih svianja i nesvianja na tragian nain ogra niavaju nae vienje. elimo da se oslobodimo svega to nas sputava, ali esto sama volja je nedovoljna. Mudro pro miljanje moe da ojaa tu volju ono je njezin najbolji pri jatelj. Volja i nije ta koja bi sve trebalo da uini sama. Ovi stihovi ohrabruju nas da razmislimo kako nas naputanje vezanosti za manju sreu moe dovesti do osvajanja vee sree. Izgubljeni u svojim vezanostima, vidimo samo ono to emo verovatno izgubiti naputanjem. Mudra misao znai da vidimo to to emo verovatno izgubiti, ali i ono to emo verovatno dobiti. Mudro promiljanje otvara i iri nae vidno polje i omoguuje da dostignemo cilj.

23

Stara je to stvar, a ne od jue; ljudi kude one koji govore mnogo, ak i one koji govore malo i druge koji uopte ne zbore. Nekuenoga na ovom svetu nema. Nije bilo, nee biti, niti sada ima takvoga koga bi ljudi samo kudili ili samo hvalili.
strofe 227228

24

ta god da uradimo u ivotu, ta god da kaemo (ili ne kaemo), ne moemo izbei kritiku. I Budu su optuivali i kritikovali kao i svakog drugog. Oekivati samo pohvale i plaiti se pokude besmisleno je. Jedina kritika na koju treba da se obaziremo jeste ona koju nam upute mudri. Ako nas neko ko ivi isto kritikuje, u redu je sasluati ga. Ali ako nas bilo kakva kritika od bilo koga, povreuje, onda je neophodno da pogledamo dublje. Podsetimo se da kroz kritiku ljudi daju oduka bolu koji vie nisu u sta nju da zadre u sebi; svoje rane pokazuju tako to nalaze greke u drugima. Uz svesnost i sposobnost da sebe do kraja prihvatimo, nismo skloni da okrivljujemo bilo koga; ni sebe, a ni druge.

2

Ako naie na mudroga saputnika, istih dela, vrstog u vrlini, prevladavi prepreke sve, takvom se obradovan i sabran pridrui.
strofa 328

2

Na um, nalik vodi, uzima oblik posude u kojoj se nala zi. Uitelj nas podstie da pazimo koga imamo kraj sebe. Govor o najveoj zatiti kae: Ne druiti se sa budalama, druiti se sa mudrima. Dok primenjujemo svoju mo razlikovanja, moramo voditi rauna i da ne pobrkamo predrasude i mudro razmatranje. Mudro razmatranje je voeno saoseanjem i blagou, zainteresovano da sva bia zatiti od povreivanja.

2

Oluja ne pomera planinsku stenu kao to i onoga ko kontemplira svoje telo, ko razvija poverenje i energinost, Mara pomeriti ne moe.
strofa 8

28

Mara je manifestacija neprobuenosti, pokretaka sila poricanja. Mara je izbegavanje stvarnosti i izraava se kao prisila, intenzitet, ogorenje. Na na manastir u ru ralnom Nortamberlendu ponekad juriaju vetrovi ija snaga moe biti zastraujua. Ali oni nisu nita u pore enju sa pretnjama kakva su sile Mare. Ako elimo da se odupremo nasrtajima sopstvenih nepromiljenih navika, moramo svoju kontemplaciju dobro uvrstiti u svesnosti tela, u poverenju i u energinosti. Sposobnost i spremnost da se vratimo, uvek iznova, na nae vebanje zasnovano na telu, imajui na umu da ivimo na nain koji vodi do nesebinog poverenja, to je ono to odrava na interes za otkrivanje istine. To ima mo da nas uini nepomer ljivim.

2

Bolje je sebe pobediti, no pobeivati druge, Jer onaj ko je sebe ukrotio, zauvek ivi obuzdan. Takvu pobedu nijedno drugo bie u poraz pretvoriti ne moe.
strofe 104105

30

Kada smo vrsto ukorenjeni u sreditu svog ivota, nita nas ne moe pomeriti ili stvoriti razloge za patnju. To je neustraivost. Budino uenje ukazuje na ono to blokira neustraivost: traenje roeno iz navike, udnja roena iz obmane. Obasjavajui svetlom svesnosti upravo tu ak tivnost udnje bez njezinog kritikovanja ili uplitanja na bilo koji drugi nain uimo da vidimo kako svaki i najmanji korak u ovladavanju sobom vodi ka trijumfu nesebinosti.

31

Nije utihnuli mudrac onaj ko uti, ako je pun zabluda i neizvebana uma, ve onaj ko i korisno i tetno tano odmerava, kao da u ruci vagu dri. Ko prozre oba sveta, unutranji i spoljanji, taj se utihnulim mudracem zove.
strofe 268269

32

Buda je govorio o zadovoljenosti i koristi koja dolazi od ivljenja na tihim i lepim mestima. Manje podraaja za ula moe nam pomoi na putu ka slobodi od neznanja. Meutim, on time nije hteo da nam kae kako treba da budemo protiv sveta ula. Aan a esto je govorio: Ako nisi u stanju da veba u gradu, tada nee moi da ve ba ni u umi. Takoe bi dodao: Ako nisu u stanju da veba kad si bolestan, tada nisi u stanju da veba ni kad si zdrav. Drugim reima, sve je naa praksa; ukljuujui i sm oseaj da nismo u stanju da vebamo sa tim. To je mudrost koja prepoznaje istinu.

33

Ko je nekada nepaljiv bio, a sad vie nije, osvetljava ovaj svet, kao Mesec kad iza oblaka izroni.
strofa 172

34

Na dan punog Meseca, u mesecu asalha po starom indij skom kalendaru, pre vie od dve i po hiljade godina, Buda je objavio etiri plemenite istine. Srca onih koji su uli to uenje bila su ispunjena radou savrenog razumeva nja, tako hladnog i blistavog poput Meseca koji izranja iza oblaka. Mi pretpostavljamo da su ovaj svet i naa patnja stvarniji nego to oni zaista jesu. Ali ako panju okrene mo ka pravim uzrocima patnje ka udnji ukorenjenoj u neznanju tada etiri plemenite istine generiu svetlost to razgoni oblake obmane i rastvara ovaj svet patnje. Nae kontemplacije bude nas iz nepromiljenosti i tako, iz trenutka u trenutak, doprinosimo okretanju ovog To ka Dhamme.

3

Nek se niko ne drui sa loima, neka se ne drui sa propalicama. Samo sa pravim prijateljima drugujte, onima koji uvid podstiu.
strofa 78

3

Kako gledamo na naa prijateljstva i kako nai prijatelji gledaju na nas? elimo da zatitimo i gajimo istinsko prijateljstvo sa onima koji potpomau nau tenju ka iv ljenju u istini. Istinski cenimo takve saputnike; ne eka mo da upadnemo u nevolje pre nego to im stavimo do znanja ta oni za nas znae. vrsto prijateljstvo mora se graditi. I kako unosimo svesnost u nae odnose sa drugi ma, razmotrimo i koliko se prijateljski odnosimo i prema samima sebi.

3

Poljodelci kanalima usmeravaju vodu, oruari teu strele; stolari drvo oblikuju, a mudraci sami sebe krote.
strofa 145

38

Zanatlije obavljaju svoj zanat. Napor da se ukroti sirova priroda srca i to je samo po sebi jedan zanat. Spolja gledano, moemo se nai u zbunjujuim situacijama, ali duboko unutra uvek se setimo da je razvijanje te vetine na primarni zadatak. Uz pomo paljivog, neprekidnog posmatranja uimo da prepoznamo hirove sopstvenog srca: Kad bi vreme bilo makar malo toplije! Kad bi vreme bilo makar malo hladnije! Ali ne reagujemo slepo na ono to je javi. Posmatramo svoje udljivo zanovetanje da okolnosti budu drugaije i vidimo ta to zanovetanje zapravo jeste. U nama raste hrabrost i spremnost da sebe posvetimo onome to ovog trenutka radimo, ta god da je to: itavim srcem, itavim telom. Kako napredujemo, taj zadatak postaje sve laki; i obuzima nas zahvalnost, iako je itav taj rad zaista teak.

3

Otkuda smeh, otkuda radost, kad svet bez prestanka gori? Mrakom mrklim obavijeni, zato svetiljku ne traite?
strofa 146

40

Obino se dogaa da se kada nas ivot opee okrenemo Uenju. Moda osetimo olakanje kad otkrijemo da se u naporima da se oslobodimo tame pridruujemo mili onima drugih ljudskih bia. Patnja je osnovno svojstvo neprobuenog oveanstva. Ne oajavaj ako pati. Svi pate, govorio bi nam Aan a. Pre probuenja i budui Buda je patio. Razlika je u tome to probuena bia znaju da patnja nije neizbena ona je samo jedna od mogu nosti koje su nam na raspolaganju u ovom svetu ljudi. Tu je takoe mogunost obitavanja u svetlosti nepatnje.

41

Postepeno, malo-pomalo, od prilike do prilike, mudrac u sebi neistoe isti, kao to zlatar srebro isti.
strofa 239

42

Ni najjaa elja da stvari budu drugaije nego to jesu ne prua nam ono za ime udimo. Mi elimo isto zlato neprekidne svesnosti i zato moramo da uemo u vatru proienja. Ova nas strofa upuuje kako da gledamo na sagorevanje: suvie toplote previe se upinjemo i svojom tvrdoglavou sami sebe vebajui povreujemo. Premalo toplote uzmiemo pred potekoama i idui za sklonostima, ka udobnosti i lakoi, ne napredujemo u svojoj praksi. Kako godine prolaze, samo postajemo jo vea neznalica. Nae navike su neistoa na srebru i po stepenim podeavanjem napora uimo da se ne vezuje mo. Cilj itavog ovog posla jeste postizanje stanja blistave svesnosti. Tada posedujemo neto istinski vredno, to moemo da podelimo sa drugima.

43

Bolji od vlasti nad zemljom, bolji od odlaska na nebo i od gospodarenja svim svetovima, jeste nepokolebljivi hod ka probuenju.
strofa 178

44

Neuslovljena sloboda: to znai biti nezavistan od bilo kakvih okolnosti. Kakva god da je situacija, srena ili ne srena, srce ostaje mirno, zrai, jasno vidi, prijemivo je i snano. To je taj hod koji je nepokolebljiv, nezaustav ljiv i stvaran; on ide iza svake opsesije obmanutog ega. Da bismo stigli na taj nivo neophodno je neprekidno posmatranje naih starih navika. Na primer: elje da sve kontroliemo, zavisnosti od prolaznih zadovoljstava, op sednutosti moi. Radimo sa onim to imamo. Svaki put kada uoimo da smo skrenuli, saberemo se i iznova foku siramo na svoju posveenost Putu.

4

Kao otkrivatelja blaga gledaj, onoga ko ti mane vidi i na njih ti ukazuje. Sa takvim znalcem, sa mudracem takvim se drui. Iza takvoga druenja boljitak, a ne gubitak sledi.
strofa 76

4

Postoje dva pristupa naoj praksi: jedan je pretpostavka da jo neto treba da osvojimo; drugi je pretpostavka da mi ve imamo sve to nam treba i da samo jo nismo u stanju da ga tano lociramo. U ovoj strofi Buda nam daje sliku skrivenog blaga koje eka da bude otkriveno. Neemo ga pronai izvan sebe; ono mora biti otkriveno u naim srcima. Mi ne prepoznajemo to blago zato to toliko toga ve imamo toliko vezivanja, toliko opiranja. Istinski je blagoslov sresti one sa uvidom, bogate saosea njem, voljne da nas povedu ka slobodi od navika koje nas sputavaju. Moda e nas povesti kroz nepouzdane mo vare sumnje ili preko opasnih planina udnje, ali jedino blagoslovi mogu slediti ako cenimo njihov primer i put preemo do samoga kraja.

4

Um je izvor svih stvari, on im prethodi, on ih stvara. Ko sa ravom namerom govori il radi, tog nesrea u stopu prati, kao toak volovsku zapregu.
strofa 1

48

Premnogo razmiljanja moe da zakomplikuje duhovnu praksu; premalo razmiljanja nas moe ograniiti. Ovde vidimo jedan primer mudro odmerenog razmiljanja. Ono pomae da uoimo kako nismo nemona rtva okolnosti da razumemo kako namera koja stoji iza na ih postupaka uinjenih telom i govorom odreuje nae stanje bia. Ono nas stavlja u poziciju sa koje imamo mo da napravimo istinsku promenu. Prihvatajui ovo uenje kao svoje polje istraivanja, time pokazujemo da cenimo vrednost svesnog obuzdavanja i pronalazimo za sebe novi izvor pouzdanja i vetine. Na taj nain pokazujemo i da nas vodi srce/um.

4

Ako ovek uini dobro, neka to ponavlja, neka u tome uiva. Prijatno je gomilanje dobroinstava.
strofa 118

0

Dhamma nas ohrabruje da u srce unesemo seanje na dobra dela koje su uinili telo, govor i um, kao i da bo ravimo u oseanju radosti koje se javlja sa takvim pod seanjem. Ako pri tome postoji i svesnost, tada nismo u opasnosti da se previe uljuljkamo u samozadovoljstvo. Ako smo razvili sposobnost mudrog promiljanja, na sli an nain moemo kontemplirati i svoje greke i nedo statke, ne gubei pri tome iz vida i sopstvenu dobrotu. To to smo u stanju da posmatramo svoje navike, pokazuje da smo mi zapravo mnogo vie od tih navika. ta je to to posmatra? To je nae utoite svesnost put izvan patnje. Uz pomo upravo te svesnosti, u stanju smo da se slobodno prepustimo radosti priseanja dobrote. Ah, kakvo je samo to olakanje kad otkrijemo da moemo da pravimo greke i da ujedno uimo od njih.

1

Oslobodi se prolosti, oslobodi se budunosti, oslobodi se sadanjosti. Sa srcem koje se ni za ta ne hvata stie na mesto koje je izvan patnje.
strofa 348

2

Vrlo se komotno oseamo meu idejama o buduno sti. Moemo ugodno boraviti u seanjima na prolost. I lako se gubimo u doivljajima ovde i sada. A kada se iz gubimo, tada patimo. Ali ta patnja nije konana: postoje uzroci te patnje i postoji sloboda od njih. Stizanje do te slobode zahteva da napustimo svoja omiljena boravita. esto nas savetuju da ovo ili ono napustimo i to nam moe zazvuati kao da treba neega da se otarasimo ili da je pogreno da budemo takvi kakvi smo sada. Ali ako prepoznamo mo ispravne sabranosti, vidimo kako se to naputanje dogaa samo od sebe. U ovoj strofi Buda nas sree na mestu nae patnje i usmerava nas ka otvorenim vratima, izvan nje.

3

Sunce sija danju, Mesec svetli nou, ali Budni udesnim sjajem blista, i danju i nou.
strofa 387

4

Gde god da postoji vrsto ukorenjena svesnost, tu su i lepota, jasnoa i mogunost produbljenog razumevanja. Ako postoji stalna svesnost, postoji i stalna jasnoa. I da nju i nou, srce svesnosti blista velianstvenim sjajem.



Ne potcenjuj snagu dobra: Nita od toga nee biti. Kap po kap se napuni vodom i vedro, a mudar sebe dobrotom, ak i ako je sakuplja malo pomalo.
strofa 122



Vie je bolje, to vee to slae. Malopomalo ovakva uverenja moemo preispitivati na mudar nain. Veruj da svaki trenutak svesnosti ima svoj znaaj. Vredan je svaki i najmanji napor da se setimo i vratimo sebi, da sa svesno u lienom zanovetanja iznova ponemo. Nijedan takav napor nikada nije uzaludan. I jednoga dana otkrivamo da nas uopte ne dotie ono to nas je do tada dralo za guu. Umesto da odmah reagujemo na neto to bi nas u prolosti uznemirilo, mi ga naputamo. Mudrost razume put istinske dobrote.



Ako ti govore uno, utihni, kao naprsli gong. Neuzvaanje je znak slobode.
strofa 134

8

Kada nas nepravedno kritikuju, moe biti teko obuzdati navalu besa. Potiskivanje snanih oseanja nadole, u ne svesno, ne pomae. Vebanje znai pronalaenje dovolj no prostora u sebi da osetimo ono to oseamo, a da ne postanemo taj oseaj. To se zove vetinom. Motrimo na svaki glas koji u nama pridikuje: Ne treba da bude takav, trebalo bi da si mnogo bolji. Prihvatamo to to je ste u ovom trenutku. Putamo stvarnost u polje svesno sti, znamo je takvu kakva jeste; ne zanosimo se njome, ne odgurujemo je. I tada energija strasti moe pokrenuti proces proienja, sagorevanja otrova, umesto da sagori nas same ognjem slepe samokritinosti.



Svako od tapa strahuje, svakom je ivot drag, poavi od samoga sebe, ne ubijaj, niti ubijanju uzrok budi.
strofa 130

0

Time to smo otvoreni prema drugima i sebi donosimo dobrobit. Prouavajui sopstveno srce i um, stvaramo do brobit i za druge. Dhamma nas ui da vebamo na oba nivoa. Na jednom, negujemo uvid koji rastvara vrsto okamenjene stavove o meni i drugima. To je naa for malna praksa. U meuvremenu, nae vebanje u svakod nevnom ivotu poziva nas da prihvatimo relativnu valja nost gledita kao to su ja i drugi; njihovo ukljuiva nje u razvijanje saoseanja i blagosti. Empatija je saputnik uvida i pomae da nae vebanje ostane u ravnotei.

1

Ne zadobija ovek svojim reima ili lepotom potovanje, ako je uz to zavidan, sebian, laljiv. Ko je presekao, uklonio i unitio koren svega toga, takvog mudraca, to odbaci mrnju, potovanim zovu.
strofe 262263

2

Neophodno je sebe podsetiti da se to kako stvari izgleda ju ne poklapa nuno sa tim kakve one zaista jesu. Ako punim srcem sluamo nekoga dok govori, umesto da ga sluamo samo uvetom, uemo neto sasvim drugo. Kada druge posmatramo sa tihog, izbalansiranog mesta du boko u sebi, tada vidimo mnogo vie nego to vide nae oi.

3

Naa nas zlodela potpuno obuzmu, kao puzavica salovo stablo, i tako sami sebi inimo upravo ono to nam nai neprijatelji ele.
strofa 162

4

Ova strofa odnosi se na monaha koji je tri puta poku ao da ubije Budu i na kraju su ga njegova zlodela odvela u smrt. Kada izneverimo onu posveenost stvarnosti za koju se odluilo nae srce, lagano ali sigurno udaljujemo se od svetla istine i tonemo u tamu. Puzavice se penju uz visoko, odraslo drvee i ponekad ga potpuno ugue. I mi moemo traiti utoite u Budi, a ipak biti osvojeni izlivi ma jarosti. Sati, dani, ak godine nam prolaze u pokuaji ma da opravdamo svoje bolne postupke uinjene telom i govorom. Kad ipak sagledamo istinu tih postupaka, kori sni oseaj kajanja se javi; istinski poelimo da se zaustavi mo. I tada je ispravan postupak prirodan izbor.



Strpljiva istrajnost je najvii asketizam, utrnue krajnji cilj, kau Bude. Nije monah onaj ko povreuje druge, niti asketa ko ih zlostavlja.
strofa 184



Dok napredujemo Putem ka cilju, Buda nas ohrabruje da ne zaboravimo kako se odnosimo prema drugima. Ne govanje mette ili prijateljske ljubavi ui nas da sva bia obuhvatimo dobrotom svoga srca. Ponekad se dogaa da smo u stanju da budemo obzirni prema drugima, ali ne i prema samima sebi. Ako se sa tim borimo, pokaimo beskrajnu blagost prema onome ko se bori, prema sebi. Naslage samokritizerstva, prezira, samoodbacivanja za htevaju od nas strpljivost i istrajnost; i ovo ne treba po brkati sa trpljenjem uz krgut zuba. Strpljivost je kljuna osobina onih koji idu Putem. I ne postoji apsolutno ni kakva ansa da tu kljunu osobinu razvijamo onda kada nam dobro ide. Zato, kada naiu teki dani, pomislimo da je to savreno mesto, jedino mesto, na kojem moemo razvijati taj temeljni kvalitet.



Mnogi u elji za svaom zaborave da svi umiremo; ali oni koji to shvate, svae svoje smiruju lako.
strofa 6

8

U redu je misliti na smrt i razgovarati o injenici da e svako od nas umreti. To je zaista mudro initi. Ako po riemo svest o sopstvenoj smrtnosti, strah od nje ostaje skriven duboko. Sa takvim izbegavanjem stvarnosti do lazi umanjena ivotnost i sve vea konfuzija. Negujui svesnost u vezi sa temom smrti (maranasati), otkrivamo da u onoj meri u kojoj priznajemo stvarnost, srazmerno tome se uveavaju i jasnoa i zadovoljenost. To je ona za dovoljenost koja nas odvodi do mesta smisla.



Um je izvor svih stvari, on im prethodi, on ih stvara. Ko sa dobrom namerom govori il radi, tog srea nikad ne naputa, kao ni sopstvena senka.
strofa 2

0

Jeste li ikada pokuali da pobegnete od sopstvene senke? Koliko god se upinjali, ona nas nikada ne naputa. Svako delo uinjeno telom, govorom i umom, a iza kojeg stoji dobra namera, zaista vodi do sve veeg blagostanja. Ovo vredi zapamtiti ako nameravamo da uinimo neto dobro i onda bi da se predomislimo, jer smatramo da sve to nije vredno truda. Kako god se malim i beznaajnim to delo inilo, iza njega sledi srea. I otuda, vredno ga je uiniti.

1

Psovao me je, tukao me je, pobedio me je, opljakao. Koga takve misli opsedaju, u njemu se mrnja ne stiava. Psovao me je, tukao me je, pobedio me je, opljakao. Koga takve misli ne opsedaju, u njemu se mrnja stiava.
strofe 34

2

Na razliite naine svi mi trpimo nepravde u ivotu. Po nekad bol prodire duboko i moe tu ostati godinama. Uenje o Dhammi naglaava ne toliko taj bol, koliko na odnos prema njemu. Sve dok smo obuzeti mrnjom i ot porom, to utie na nae rasuivanje. I iako bi moda tre balo neto da uinimo, ako nam se srce nije oslobodilo mrnje, ne moemo tano znati ta je to. Zato Buda save tuje da napustimo misli pokretane mrnjom. Potrebni su snaga, strpljenje i odlunost da bismo im okrenuli lea. Mi ih ne naputamo zato to nam je neko drugi rekao da bi trebalo. Naputamo ih zato to razumemo kakve su po sledice ostajanja sa njima.

3

Kao to jasmin odbaci svoje cvetove uvele, tako i vi odbacite svoju udnju i mrnju.
strofa 377

4

Aan a je u Londonu boravio u Hempsted vihari. Mo nahe u njegovoj pratnji nervirala je buka koja je dopirala iz paba prekoputa. Onda im je rekao da je pravi uzrok patnje to to svoju panju alju izvan, do tog zvuka. Sam po sebi, zvuk je samo to to jeste. Patnja dolazi jedino kada izaemo i dodamo neto suvino. Kad uvidimo svoju ulogu u stvaranju problema, menja se nain na koji gledamo na borbu. Umesto da okrivljujemo, u trenu jed nostavno vidimo ta radimo. Ne kreemo u borbu go njeni mrnjom; oslanjajui se na paljivo obuzdavanje i mudro promiljanje, naputamo sve to. U poetku ovo uviamo tek poto smo reagovali i stvorili patnju. Ali ako vebamo, postajemo sposobni da sve to shvatimo ranije. I onda, jednoga dana, uhvatiemo sebe ba u trenutku dok se spremamo da stvorimo problem.



Ko ne prijanja za slasti ula, ba kao ni kap kie za lotosov list ili seme goruice za vrh igle, njega ja velikim biem zovem.
strofa 401



Veliko bie je veliko zato to se oslobodilo prepreka u svom odnosu prema ivotu. Mi lino nismo toliko veliki, zato to bivamo zarobljeni oseajima i od ivota stvaramo problem. Stvaramo prepreke nainom na koji se odno simo prema osam ovozemaljskih stvari: pohvali i kritici, dobitku i gubitku, zadovoljstvu i bolu, slavi i anonimno sti. Iz neznanja, odnosimo se nepromiljeno prema ovim vetrovima to duvaju svetom oduevljavamo se onim to volimo i odupiremo onome to ne volimo. Mudrost, naprotiv, jednostavno vidi stvarnost sveta ula. Ona po znaje taj prostor unutar kojeg sva iskustva nastaju i nesta ju. Takvo znanje znai da veliko bie ak ne mora ni da se trudi da se ne vezuje; sve sklonosti za vezivanjem u njemu su nestale. I ono osea ulna zadovoljstva, ali im nita ne dodaje, niti im bilo ta oduzima.



Mrnjom se mrnja zaista nikad ne smiruje, mrnja se samo ljubavlju smiruje. To je zakon veni.
strofa 5

8

Pobediti mrnju samo ljubavlju moe izgledati tek kao uzvieni ideal. Moemo sebi prebacivati (i pri tome po kuavati da sebe opravdavamo) da smo suvie ogranieni ili jednostavno itavu ovu ideju odbaciti kao utopiju. Svakako da deo nas kae: Da. A drugi deo moda kae: Da, ali ta ako... Za Budu ne postoje ovakve dileme; mr nja jednostavno nikada ne daje rezultat. A ta je ta re ljubav? Stvaranje jedne neuslovljene prijemivosti? I te nae percepcije onih koji moda u nama bude mrnju: gde te percepcije egzistiraju? Ljubav je potencijalno u sta nju da sve to primi u polje svesnosti, potpuno, do kraja, ak toplo. To je veni zakon.



Raskona spoljanjost po sebi nije prepreka slobodi. Onaj ko srca smirenog, istog i zadovoljnog, paljiv, ne daje povoda za prekor, taj je veliko bie.
strofa 142

80

Spoljanji izgled nije ono to je zaista bitno. Buda je uvek ukazivao na srce kao na mesto na koje treba da se fokusi ramo. Naglaavao je to, jer lako zaboravimo, postanemo preokupirani time kako stvari spolja izgledaju. Ova strofa tie se jednog kuedomaina kojeg je veliko razoare nje nagnalo na oaj. Budino uenje, ukazujui direktno na ono to je zaista vano, uspelo je da transformie taj oaj; umesto da se slomi, dostigao je potpuno neuslov ljeni mir. Kada je fokus nae prakse samo na oblicima i spoljanjem, tada je njen smisao doveden u pitanje. Pre vie insistiranja na potpunom objanjavanju pet pravila morala, na primer, moe nas spreiti da uvidimo nameru koja stoji iza svakog postupka. Forma tih pravila posto ji da bismo postali svesni svojih motiva. I kada se na taj nain pridravamo pravila morala, postoji mogunost da e ona posluiti svojoj pravoj svrsi. Ispravno ivljenje ini veliko bie.

81

Ima onih koji otkriju da mogu ostaviti pogrene reakcije za sobom i postati trpeljivi poput zemlje; takve bes ne pokree, vrsti su poput tvrave, nezamueni poput mirnog jezera.
strofa 95

82

Buda je iveo u istom ovom svetu u kojem i mi ivimo. I uprkos svim peripetijama, ostvario je stanje nepomerlji vosti postao je trpeljiv poput zemlje. ta god da neko prospe na nju, spali na njoj ili joj uradi, zemlja je i dalje ono to jeste, ini ono to ini. Strpljiva istrajnost ne znai slabost; ona predstavlja snagu i blagost. Uz pomo strplji ve istrajnosti otkrivamo u sebi mogunost da dopustimo sadanjem trenutku da bude, takav kakav jeste, sve dok od njega ne nauimo to to treba da nauimo.

83

Nije neko pravednik zato to prebrzo o dobru sudi; kad znalac dobitak i gubitak paljivo odvagne, vodi druge bez urbe, pravedno i bez naklonosti; tek takvog mudraca, uvara zakona, pravednikom zovu
strofe 256257

84

Pod pritiskom ste da donesete odluku. Je li mogue ostati miran i sabran kada drugi ele od vas da odluite u njiho vu korist? Moete li ostaviti po strani naklonosti i doneti pravednu odluku? Koliko smo vezani za svoja uverenja? Biti potpuno uveren u neto jeste odlian oseaj; moe nam se to uiniti kao samouverenost. Ali takva je i pri roda fundamentalizma; isto takvo je i davanje pojedno stavljenih odgovora na kompleksna pitanja. Rigidnost i brzopleta reenja nisu karakteristike prostranog uma; uma koji je u stanju da dilemu razmotri iz raznih uglova. Obino je potrebno neko vreme da se stigne do izbalansi ranog, dobro promiljenog stava. Za to je takoe potreb na sposobnost sluanja iz pozicije unutranje tiine. Ako dok nam neko govori svoj stav ve smiljamo kako da ga pobijemo, tada ga zapravo uopte ni ne sluamo.

8

ak i oni koji ive asnim ivotom mogu patiti, sve dotle dok njihova dela ne donesu plodove. Meutim, kada ti plodovi dozreju radost i srea jesu neminovni.
strofa 120

8

Imati poverenja u istinske principe nije uvek lako. Povo diti se za miljenjem veine nije uvek mudro. Ako nas ne obeshrabre sumnje i puke spekulacije, vidimo kako nas naa najdublja pitanja o stvarnosti vode do uvida. Pove renje jeste sila transformacije, ba kao i strpljenje. Sko ro je nezamislivo da jedan obian ir moe da izraste u ogroman hrast, ali to je tako. Neophodno nam je pove renje. Neophodno nam je strpljenje. Poput drveta, i sile transformacije mogue je razvijati, a one e nas voditi ka onome to je samo po sebi veliko i samo po sebi oslobo eno od patnje.

8

Paljivi marljivo vebaju, u vezivanju radost ne nalaze, a onda dom svoj naputaju, kao labudovi kad sa jezera polete.
strofa 91

88

Vreme je da krenemo dalje. Moda to i znamo na jednom nivou, ali se ipak drugi deo nas opire. Ako pokuavamo da neto napustimo zato to mislimo da bi trebalo a ne zato to nas to naputanje uvek iznova nadahnjuje ja vie se otpor. Ali u redu je osetiti i razoarenje, ako smo budni za istinske potrebe naeg srca. Naa najdublja po treba jeste da se oslobodimo neznanja. Ne postoji mesto na kojem moemo da se istinski zaustavimo sve dok do kraja ne razumemo ko i ta smo mi. Ovaj put svesnosti poseduje mo da apsolutno sve transformie u razume vanje. I labudovi poleu otpora nema.

8

Mirom bes pobedi, ravo dobrim pobedi, tvrdiluk darovima pobedi i laova reju istinitom.
strofa 223

0

Ako nam je hladno, pronalazimo nain da se zagrejemo ne izlaemo se jo veoj hladnoi. Ako smo gladni, je demo ne uskraujemo dalje sebi hranu. Ako smo ljuti, ne borimo se protiv toga jarou pokuavamo da bude mo blagi prema tom biu koje mui ljutnja. Ako vidimo loe postupke, stvaramo istinsku dobrotu i obeshrabru jemo svaki impuls koji bi nas naveo da olako odbacimo poinioca. Ljudima koji veruju da je egoizam put ka za dovoljenju darujemo velikodunost. I sa onima koji ob manjuju govorimo istinu. To moda nije lako. Ali to jeste put transformacije.

1

Nije neko znalac samo zato to pria mnogo; ko je stian, bez mrnje i straha, toga znalcem zovu.
strofa 258

2

Borba da postanemo mirni obino samo jo vie uzbur ka stvari, dok obazrivo doputanje aktivnostima srca i uma da prirodno utihnu te iste stvari smiruje. Mudrost se ne otkriva preputajui se navici traganja za stvarima koje nam se dopadaju. Kada naiu bol i razoarenje, mo emo nauiti da se sa njima sretnemo uz jedan kvalitet otvorenosti i svesnosti koji vodi ka razumevanju. I kada nam srea i ushienje dou, moemo tim iskustvom biti obodreni i osveeni, a da u isto vreme ne budemo njime opijeni. Neprijateljstvo i strah nisu nuno prepreke. Oni mogu biti nai uitelji, koji nam ukazuju na jedan nain ivljenja sa mnogo vie slobode i mudrosti.

3

Kao to je jezero duboko, prozirno i neuznemireno, tako i mudri kad re Istine uju, stiani postaju.
strofa 82

4

Moda pomislimo: Kad bi se sad odnekle pojavio Buda da me podui, verovatno bih se prosvetlio. Meutim, i u vreme Bude bilo je mnogih koji su ga sreli, uli, iveli sa njim, pa ipak nisu prepoznali njega ili Istinu na koju je ukazivao. Pri kraju ivota, jedan monah ga je upitao ko e zauzeti njegovo mesto kad umre. Odgovorio je da e njegovo Uenje ili Dhamma zauzeti njegovo mesto. Jednom prilikom rekao je da videti Dhammu znai isto to i videti Budu. Oslukivati Dhammu znai posvetiti joj potpunu panju i mudro promiljati ono to se dogaa upravo sada. Zato se ne moramo oseati loe to nismo u prilici da ujemo Budu lino. Umesto toga, uimo da budemo prijemiviji za sam ivot.



Ko uinjeno ravo delo kasnije nadvlada dobrim, osvetljava ovaj svet, ko Mesec kad iza oblaka izroni.
strofa 173



Tama ovoga sveta dolazi od navika izbegavanja i veziva nja. Dobra dela otkrivaju svetlost koja je ve ovde. Okre tanje panje ka dobro utabanim putevima postupanja, na pravi nain, u pravom trenutku i sa svesnou tela i uma, koja je uvek u ovde i sada, koja ne presuuje, takva sve snost vodi ka transformaciji. Mi ne moramo da se svega otarasimo. Nieg loeg u nama nema. Bolna seanja, bol ni oseaji ne moraju da se pretvore u patnju. Uz ispravnu panju, sve to nas vodi ka sve veoj svetlosti.



e ula ugasiti se ne moe ni kiom zlatnika, a mudrac, razumevi da od toga radosti nema, ve samo bol, u sebi sklonosti ak i za nebeske uitke ne nalazi. Uenik Budnih se samo iskorenjivanju ei raduje.
strofe 186187

8

Da li mi to to inim sa svojim ivotom daje ono za ime tragam? S vremena na vreme uspevamo da ispunimo svo je elje, ali trajna srea dolazi samo ako smo se oslobodili iritiranosti udnjom. Ako sebi postavimo prava pitanja u pravom trenutku, otkriva se jedna radikalno drugaija perspektiva: put ka zadovoljenosti vodi nas ka unutra, a ne ka napolje. Umesto da sledimo impuls da elimo jo, moemo pogledati pravo u samu tu elju. I za trenutak aoka udnje nestaje. Malo vie smo nauili o tome ta znai biti uenik Bude.



Kao to u kuu, dobro pokrivenu, kia ne prodire, tako ni u dobro uvebano srce i um strasti ne prodiru.
strofa 14

100

Trudimo se da sebe zatitimo od vetra i kie. Uz mudro promiljanje, trudimo se da sebe zatitimo od razbuktalih strasti. To je vebanje srca i uma. Veto leenje rana koje su nam nanele pohlepa i mrnja vaan je deo Ispravnog delovanja. Ne radi se tu o izbegavanju strasti, a ni o pre putanju njima. Izmeu to dvoje, uoavamo srednji put.

101

Teko je na svetu nai toga ko, skromnou i saveu obuzdan, vie ne daje povoda za prekor, kao to konja dobre pasmine krotiti vie ne treba.
strofa 143

102

Je li mogue biti suvie skroman? Je li mogue imati po grenu vrstu skromnosti; kada, recimo, uzdravanje od otvorene pohlepe znai zapravo prikrivenu manipula ciju drugima. Skromnost, umerenost i disciplinovanost; ovakve rei u nama mogu probuditi nelagodu. Pa ipak, u njima su pohranjeni vanvremeni principi. Kada pose dujemo istinsku skromnost, tada tragamo za pravom merom stvari. Tragamo za razlikom izmeu zadovolja vanja dovoljno dobrim i bojazni da ne preteramo. Uz pomo prave discipline fokusiramo se na zadatak koji je pred nama, ali ne naputajui oseaj za meru. Onaj ko je vet u pravoj disciplini u stanju je da kae ne kada je to potrebno, ne kao kritiku ili puko nesvianje, ve kao neko kome je zaista stalo do svoje dobrobiti.

103

Ko pela kad uzme nektar, te odleti sa cveta i ne pokvari mu ni boju, ni miris, tako i utihnuli mudrac treba da sakupljajui hranu kroz selo proe.
strofa 49

104

Ovaj svet je nae selo. Jesmo li u stanju da prolazimo kroz ovaj svet ne remetei ono to je u njemu lepo? Askete i is posnici mogu iveti od hrane koju sakupe prolazei selom, ali veina ljudi mora da koristi novac. Nema nieg loeg u novcu kao takvom. On je simbol one energije kroz koju stupamo u interakciju sa ovim svetom. Budina uputstva o Ispravnom ivljenju ukazuju na vanost nepovreivanja i paljivog baratanja tom energijom. Kada se zaboravimo, fokusiramo se previe na to kako e dobro biti kada dobi jemo ono za im udimo i ne obraamo panju na nain na koji nameravamo da do toga doemo. Moramo dobro paziti ta radimo, ali i kako to radimo.

10

Ko je savren u vrlini i uvidu, uvren u Uenju, ostvario istinu, ko je svoju dunost ispunio, toga mnogi dragim smatraju.
strofa 217

10

Kada je ono to je uinjeno telom i govorom izraz jednog unutranjeg mira, tada su i nai odnosi sa drugim ljudi ma uspeniji. Trajnu sreu ne postiemo tako to samo sledimo elju da se drugima dopadnemo ili bilo koju dru gu elju da zauvek budemo sreni; bolje od toga je uoiti gde lee pravi uzroci sree. ak i korisne elje, ako se za njih suvie veemo, mogu voditi do nezadovoljstva. Jer problem je u vezivanju. Kada jasno uoimo svoju naviku vezivanja, u tom trenutku i na tom mestu uoavamo isto vremeno da ne moramo da se vezujemo; i tako pronala zimo izlaz za sebe.

10

Malo svetih stihova recitovati zna, ali u skladu sa Istinom ivi, napustivi poudu, mrnju i obmanu, ispravnog znanja, uma osloboenog, niim vezan u svetu ovom, a i onom; takav uiva u plodu napredovanja Putem.
strofa 20

108

Nije vano ako ne znamo sve to bi se moglo znati o Dhammi. Bitno je kako primenjujemo to to znamo. Da li iz sveg srca ivimo u skladu sa onim to smo nauili? Ovo je mnogo bitnije pitanje nego: Kada u moi da odem na sledei kurs meditacije? ili Kad u imati malo vie vremena za prouavanje Budinih govora? Ovakva pita nja su u redu, ako nas vode ka oslobaanju od vezanosti, ali ne i ako su izraz nae zavisnosti od toga da stalno e limo ili budemo neto vie. Ako je potrebna samo tanana promena fokusa ka tome da jednostavno budemo svesniji sadanjeg trenutka, onda e ak i upinjanje da doemo do dubokih uvida predstavljati prepreku naem napredo vanju. Istog onog trenutka kad prepoznamo ovu istinu, doivljavamo blagodet hodanja Putem.

10

Ljudi prirodno doivljavaju zadovoljstvo; ali ono esto biva zatrovano udnjom; ako se tog otrova ne oslobodimo, oseaj osujeenosti sledi, a za njim i patnja.
strofa 341

110

Uz visok kvalitet svesnosti u pravom trenutku, u stanju smo da vidimo kako vezivanje i za radost i za alost pro duava patnju. Tada postajemo zainteresovani za to kako da doivimo zadovoljstvo, a da ga ne uinimo mojim zadovoljstvom ili da ne stvorimo jedno ja koje se ludo zabavlja. Mudro promiljanje ukazuje da kada se iz do ivljaja sree ukloni vezivanje, ona nije nita manja na protiv, postaje intenzivnija. Kad smo panju usmerili na pravu stranu, tada je naa inteligencija u slubi uvida. Kad shvatimo koliko grevito hvatanje za zadovoljstvo kvari njegovu lepotu, tada se raa lakoa bia.

111

Gonjeni strahom, ljudi utoite trae na mestima raznim, u planinama i umama, u vrtovima, pod drvetom ili u hramovima. To nisu sigurna, to nisu konana utoita; ni na jednom od njih izbavljenja od patnje nema.
strofe 188189

112

Teko je uplaiti se ako u isto vreme ne smatramo da je neto krenulo kako ne treba. Mi tada odmah reagujemo, kritikujemo sebe i druge, u pokuaju da umaknemo bolu ili strahu. Ali to ne daje rezultate kao ni beanje u div ljinu. ak i sveta mesta e nas izneveriti, ako je na jedini motiv bekstvo. Meutim, okretanje ka utoitu u Dham mi moe u nama pokrenuti interesovanje za razumevanje straha i uenje od njega. Jesmo li u stanju da doivimo oseaj straha, a da i sami ne postanemo uplaeni. Strah ostaje strah, ali ga sada posmatra jedna ira, manje sku ena, manje ugroena svesnost. Moemo ak poeti da uviamo da je taj strah samo to. Takvo prepoznavanje straha itavim telomumom, u kojem nema kritikovanja, ovde i sada, moe na bol preobraziti u slobodu. Spre mnost da se suoimo sami sa sobom, na onom mestu na kojem god sebe pronaemo, jeste pravi put.

113

Retki su oni koji znaju, takvi se ne raaju na svakom mestu, tamo gde se mudrac rodi, ta zajednica sreu zadobija.
strofa 193

114

Druenje sa mudrim biima svakako jeste blagoslov, ali nije uvek lako. Njihova otvorenost moe se na bolan na in sudariti sa naom zatvorenou. Meutim, mudra bia su takoe voena saoseanjem, to uzimanje leka ini lakim. I zato na kraju osetimo zahvalnost. Posle pro buenja Buda je oseao toliko zahvalnosti prema svojim ranijim uiteljima, da je jedna od prvih stvari koja mu je pala na pamet bila da pokua da ih pronae i prenese im ono to je otkrio. I mi sa zahvalnou moemo pomisliti na sve one koji su nam pomogli da nainimo korake na ovom putu. Biti zahvalan znai hraniti sopstveno srce i u isto vreme izjednaavati se sa mudrima.

11

Pobedu mu u poraz pretvoriti ne moe, nit nadmaiti ga bilo ko; taj Budni niim sputan, ime zaveden moe biti?
strofa 179

11

Postoji stvarnost koju je mogue saznati; Buda ju je sa znao. Mogue je probuditi se i otii iza svakog oseaja ogranienosti koji vodi u razoarenje i alost. Mudro po verenje u Budino probuenje uspostavlja u nama jedan unutranji koordinatni sistem. I kada se noeni ivotom osetimo dezorijentisanima, svoje mesto ponovo prona lazimo poseui za tim poverenjem. Poverenje je jedna unutranja struktura, slina brodskim jedrima, koja kada su okrenuta na pravu stranu, hvataju vetar i pokreu brod napred.

11

Kroz mnoge ivote lutah, traei, a ne nalazei graditelja tela ovoga. Bolno je zaista preporaanje. O graditelju, najzad te spazih! Nikad vie kuu ovu graditi nee! Svaki ti oslonac nestade, slomljen je stub nosa. Um i srce mi se oslobodie, a e ugaena je.
strofe 153154

118

Budino konano i potpuno postignue bilo je otkrivanje da je do tada verovao u neto to nije bilo istina. Obma njivalo ga je ono to je nazvao graditeljem kue. Ta kua je struktura u umu; ja i moje koje uzimamo tako oz biljno. Ja udim, ja se oseam razoaranim, to je moje raspoloenje, moje telo, moj um. Jasno je video kako sve ove utiske konstruie jedna navika udnje. Osvetlivi je prodornim uvidom, razumeo je taj proces; stub nosa, sleme krova bilo je slomljeno i patnja okonana. Tuma ranje unaokolo u potrazi za razreenjem njegovih borbi bilo je okonano. Nadalje je iveo u stanju mira, stanju koje prethodi svakom nastanku i nestanku; iveo je u ne stvorenom, u besmrtnoj stvarnosti.

11

Dar Uenja nadmauje sve druge darove Ova knjiga je namenjena za besplatnu distribuciju s pouzda njem da e biti od koristi onima koji su zainteresovani za dublju kontemplaciju i vrednovanje sopstvenog ivota. Mi u Theravada budistikom drutvu Srednji put oseamo se privilegovanima to smo bili u prilici da pravimo knjige sline ovoj i nadamo se da emo to biti i ubudue. Takoe bi nas veoma radovalo da dobijemo komentare ili predloge italaca ove knjige. Knjiga je tampana iskljuivo donacijama, to je ujedno bila dragocena prilika za pokroviteljstvo i posveivanje svojih dobrih dela drugim ljudima, u skladu sa budistikom tradici jom. Donacije namenjene Dhamma publikacijama pomoi e da se sline takve pojave i ubudue. Ako elite i sami da tome doprinesete, molimo vas da nas kontaktirate na: Theravada budistiko drutvo Srednji put Novi Sad budizam@yahoo.com