Solarni paneli Solarna elija, solarni modul, solarni paneli ta su to solarni paneli, princip funkcionisanja, tehnologija izrade, karakteristike,

efikasnost, kao i struktura solarnih panela bie opisana u celosti ovde. Solarne elije su poluprovodnike strukture koje konvertuju Sunevo zraenje, u irokom talasnom opsegu, u elektrinu energiju. Sama solarna elija jeste sastavljena od veeg broja dioda, pn spojeva, koje rade u etvrtom kvadrantu I-V izlazne karakteristike. Fotonaponska konverzija generie par elektron-upljina pod dejstvom upadne svetlosti, energija fotona je dovoljna za prelazak elektrona iz valentne zone u provodnu. Solarne elije se mogu povezati redno, paralelno, ili kombinovano, sve zavisi od projektovane snage elije. Napon koji se dobija na izlazu zavisi od tipa elije i moe biti 0.3-0.7V, uz gustinu struje od oko nekoliko desetina mA/cm2 zavisno od snage sunevog zraenja, ali i o spektru zraenja. Dakle, rade u direktnom reimu ali sa negativnim smerom struje, slika 1. Na slici 1b jasno se vidi negativan predznak struje diode ID. W1 Prema materijalu od koga se proizvode dele se na Si, GaAs, CIS, CdTe, InP, organske. Broj pn spojeva ne mora biti jedan, Danas se razvijaju solarne elije sa tri ili etiri spoja sa znatno veim koeficijentom efikasnosti (mahom su bazirane na GaAs i Ge). Pored toga postoji jo jedna klasifikacija a to je prema vrsti materijala koji ulaze u izgradnju spoja, gde je n tip od materijala sa jednom a p tip sa drugom irinom zabranjene zone Eg. To su takozvane heterostrukture, i mahom su elije sa vie pn spoja takve prirode. Na taj nain se postie bolja apsorpciona pokrivenost talasnog spektra incidentne svetlosti. U novije vreme dosta se ulae napora u silicijumske heteroelije (SANYO solarne elije). Na slici 2 dat je prikaz zavisnosti efikasnosti elije, cene po Wp i tehnologije izrade. Iako je raspon u ceni veliki svi tipovi se eksploatiu. Moe se oekivati pad u ceni snage ($/Wp). Silicijumske solarne elije su komercijalno najzastupljenije, dele se prema kristalografskoj strukturi: monokristalne, polikristalne i amorfne. Monokristalne solarne elije su najskuplje ali zato je njihov koeficijent efikasnosti do 18%, polikristalne do 15% i predstavljau alternativu monokristalnim (mada je tehnologija potpuno razliita), dok amorfne solarne elije imaju najniu efikasnost svega 8% ali zato je njihova cena najmanja. Amorfni silicijum je pogodan za nanoenje na razne materijale tako da se proizvode i elije sa promenljivom planarnou (nanosi se na plastine filmove). W2 Slika 2. Grafik efikasnosti i cene solarnih elija u funkciji tehnologije

Popreni presek jedne tipine solarne elije, ma kog tipa bila prikazan je na slici 3. (uzeta je silicijumska solarna elija za primer). Prvi sloj je zatitno staklo tj. SiO2, koje titi eliju od spoljanjih uticaja. Ispod je antireflektujui koji smanjuje reflektciju svetlosti i obezbeuje da to vie energije dospe do poluprovodnika (poveava se iskorienje elije). Zatim se nalazi sistem transparentnih elektroda, TCO. On kontaktira poluprovodnik sa pn spojem u kome se vri zahvatanje fotona Suneve svetlosti. Sa donje strane je metalizacija-zadnji kontakt. W3 Maksimalni izlazni napon individualne solarne elije iznosi oko 600-700mV, pa se elije serijski povezuju kako bi se dobio eljeni napon. Najee se oko 36 elija serijski povezuje stvarajui module nominalnog napona od 12V.Snaga koju proizvodi jedna fotonaponska elija je relativno mala pa se u praksi vie elija povezuju u grupu ime se formira fotonaponski modul. Prema projektovanoj snazi moduli se spajaju redno i/ili paralelno, ime se formira fotonaponski panel koji proizvodi struju, napon i snagu znatno veeg intenziteta, slika 4. W4 Kada se integriu vie panela dobija se polje PV modula ili solarna elektrana, slika 5. Danas se instaliraju solarne elektrane velikih snaga od 1MW pa ak 790MW(Diablo Canyon). W5 Energija Sunevog zraenja koja dospe na Zemlju 10,000 puta je vea od energije potrebne da zadovolji potrebe oveanstva, u periodu od jedne godine. Kada bi se posmatralo da na jednom kvadratnom metru dospe 100kWh godinje, bilo bi potrebno prekriti povrinu od 150x150km2 da bi se dobila energija ekvivalentna potronji za godinu dana (podatak iz 2001god.). Danas se sve vie poinje sa implementacijom solarnih elektrana u industrijske sisteme, ak i u onim zemljama u koje su bogate naftom. ak je i drava Vatikan instalirala 2400-2700 solarni panela na svojim krovovima, pri emu e spreiti emisiju CO2 od 210t ili potronju 70t mazuta za samo dve nedelje eksploatacije. Da se o tome dosta razmilja govori i podatak da Abu Dhabi planira da na krovovima grada instalira solarnu elektranu snage 500MW. Kako solarna elektrana tako se danas sve vie koriste solarni sistemi u domainstvima, trgovakim molovima, ispitnim stanicama, itd. Tako se obezbeuje delimina ili potpuna autonomnost napajanja. ak se savremen dizajn objekata projektuje u skladu to veeeksploatacije Suneve energije (direktno ili indirektno). Na slici 6 dat je primer jednog domainstva u kome je instaliran sistem panela. W6 modularnog sistema u domainstvu Bitno je naglasiti da se konverzijom solarne energije u elektrinu dobija DC (jednosmerni) reim, pri emu je za rad nekih ureaja u kui potrebno transformisati u AC (naizmenini). Kod ovakvih sistema razvila su se dva naina povezivanja:

1. Samostalni izvor energije ili off-grid 2. Povezan izvor na distributivnu mreu ili on-grid Off-grid sistem je pogodan za napajanje tamo gde je nemogue ili jako teko dopremiti distributivni sistem. Mada kako on obezbeuje potpunu samostalnost eksploatacije elektrine energije to je i eliminisano finansijsko optereivanje korisnika (izuzev u vremenu otplate).Fotonaponski sistem puni baterijsku banku (redno ili paralelno povezani akumulatori) u toku dana a nou se iz nje crpi akumulirana energija. Danju je mogue i direktno povezivanje na potroae. Dodatno snabdevanje moe dati i prikljueni generator kao opcioni izvor snage. Ovakav sistem je skuplji, bar za 30% jer baterijska banka dosta kota i njihov radni vek iznosi 515god (zavisi od naina eksploatacije). Na slici 7 vide se delovi sistema i njihova meusobna povezanost. W7 On-grid sistem je fotonaponski sistem povezan na distributivnu mreu od koje se dopunjuje do potrebne snage ili se alje viak proizvedene snage (npr. princip negativnog brojila: kada se alje brojilo oduzima potroenu energiju i tako smanjuje raun), slika 8. Obezbeuju normalno snabdevanje elektrine energije nezavisno od doba dana, godinjeg doba i klimatskih uslova. Ovakav sistem zahteva dodatne ugovore sa agencijom za distribuciju elektrine energije, i moe u mnogome ubrzati period otplate celog fotonaponskog sistema. W8 Slika 8. On grid solarni sistem Bitna razlika jeste neophodnost baterijske banke i dodatnog generatora ime se ukuna cena u mnogome smanjuje i vreme povraaja novca skrauje. Pored ovih pogodnosti, u mnogim zemljama postoje subvencije (Feed-in tariff-e u Srbiji u ) za domainstva koja ele da postave fotonaponske sisteme i na taj nain rasterete energetski sistem zemlje. Takav nain finansiranja daje vreme otplate od 5-12 godina zavisno od cene struje i instalirane snage. Postoje sistemi gde se kombinuju ova dva ali njihova cena je najvea (mada se malo bre otplauje nego li offgrid). Za projektovanje ili kupovinu solarnih panela potrebno je poznavati energetske potrebe domainstva (ako je domainstvo u pitanju) na mesenom planu za on-grid sistem i/ili maksimalnu moguu zahtevanu snagu domainstva za off-grid sistem. To se postie popisom snage svih elektrinih ureaja i analizom njihove paralelne eksploatacije, na primer: W9 Pored toga bitno je poznavati i srednji broj ekvivalentnih sati u danu za dati mesec i datu geografsku lokaciju, ali razumevanje da je intenzitet zraenja najvei u podne 3h, kao da i zavisi od klimatskih promena u toku dana. Za projektovanje off-grid sistema uzima se najgori sluaj (zimski period) kako bi se obezbedlo stalno snabdevanje elektrinom energijom, dok za on-grid sistem se uzima srednja vrednost za sve mesece (mada projektovanje solarnog

naponskog sistema zavisi od zahteva potroaa). Ekvivalentne sate sijanja Sunca mogue jeoitati sa solarnih karti. Pored ekonomskog aspekta javlja se i ekoloki aspekt koji postaje dominantan uslov za ouvanje ekosistema. Naruavanje prirode danas je postalo intenzivno tako da se pojava alternativnih izvora energije namee kao reenje globalnog problema. Emisija CO2 poveava njegovu koncentraciju u atmosferi dok to dovodi do akumuliranja toplote i porasta srednje temperature planete (spreava se odvoenje toplote u kosmos-efekat staklene bate). Kao glavni uzronici emisije ugljendioksida jesu sagorevai fosilnih goriva. Zelena energija a kao njen najvei izvor solarna enegija ublaavaju nastale posledice i obezbeuju da se priroda sama obnovi.Solarna energija je ista energija, bez emisije tetnih gasova, i isputanja otpadnih voda. Zato se pri projektovanju solarnih elektrana pored snage i godinje energije koju proizvede, uvek radi proraun u koliini fosilnih goriva potrebnih za proizvodnju iste elektrine energije i koliko se tona ugljendioksida time izbegne da se emituje u atmosferu. Na slici 9. dat je primer koliko tona uglja je ekvivalentno proizvodnji energije za jedan modul snage 200W za specificiranu lokaciju na godinu dana. Dalje jedna solarna elektrana u Sevilji godinje proizvede 23GWh elektrine energije ime je izbegnuto emitovanje 16,000t ugljendioksida. W10 Slika 9. Poreenje solarne energije i energije fosilnog goriva Dakle, ako se nastavi sa izgradnjom solarnih elektrana i ulagnjem u implementaciju solarnih energetskih sistema u stambene objekte, moe se otkloniti problem zagaenja ivotne sredine, poboljati kvalitet ivota, umanjiti ovekova destrukcija prirode.