Mitovi stare Grke ve vekovima privlae ljudsku panju i predstavljaju potrebu za vraanje izvorima tih mitova.

Veliki uticaj koji grka mitologija vri na mnoge generacije ljudskog drutva, jasno govori o njenoj stalnoj aktuelnosti. Bogovi i junaci grke mitologije koji nikada nisu iveli, a nastali su iz osnovnih problema vezanih za ovekovu prirodu, preiveli su hiljade godina i nadiveli istinske ljude raznih vremena i pokolenja. Njih je stvarala narodna mata starih Grka pre pronalaska gvozdenog pluga, a veina ih iz tog mnotva ivi i u nae, atomsko doba. Susreemo ih u knjievnosti, u likovnim umetnostima, u pozorinoj, filmskoj i muzikoj umetnosti i drugim oblastima ljudskog stvaralatva, a mnogi likovi iz mitova ivee u svesti oveanstva tako dugo kao i samo oveanstvo. Jedan iz prebogate galerije zanimljivih likova koje susreemo u grkoj mitologiji jeste Sizif. Bio je sin gospodara svih vetrova, Eola i Enarete. Oenio se Meropom koja mu je rodila Glauka, Oritiona, Tersandru i Almu. Sizif je osnovao grad Korint i u njemu tvravu Akrokorint sa koje je mogao da osmatra okolinu. Niko se u itavoj Grkoj nije mogao meriti sa Sizifom u bistrini uma, mudrosti i lukavosti. Zahvaljujui lukavosti, Sizif je stekao ogromno bogatstvo na Korintu, te je postao na daleko slavan. Pored mudrosti i lukavosti, Sizif je bio i vrlo radoznao i ta osobina u mnogome e odretiti njegovu sudbinu. Naime, sa svoje tvrave u Korintu Sizif je mogao da uhodi i bogove. Tako je uhodei vrhovnog boga Zevsa, Hrinovog sina, video jednog dana da ovaj na silu odvodi Ajginu, erku boga reka, Asopa. Doznavi da je Sizif video otmicu njegove erke, Asop trai od njega da mu otkrije mesto gde je Zevs odveo Ajginu, ali Sizif to uini tek kad mu Asop stvori izvor vode na tvravi. Ovaj postupak je silno razljutio vrhovnog boga Zevsa i on odlui da kazni Sizifa. Poslao je Tanata (Tanatosa), boga smrti i podzemlja da uzme Sizifovu duu i da je odnese u podzemlje, u carstvo smrti, u Had. Duboko pod zemljom nalazi se carstvo mraka kojim caruje mrani Zevsov brat, Had. Njegovo carstvo je puno uasa. Njime teku mrane reke od kojih se sve pretvara u led. Due umrlih stenju i jauu jer niko ne moe da se vrati iz ovog carstva tuge i zla. Troglavi hadski pas, Kerber, na ijem su vratu isprepletene zmije, uva izlaz. U mranom Hadovom carstvu due umrlih su osuene na venu muku. Tim carstvom, do kojeg ne dopiru ni svetlost, ni toplota, ni radost, upravlja Zevsov brat, Had. On sedi na zlatnom prestolu sa enom Persefonom, a slue ga neumoljive, grozne boginje osvete sa bievima od zmija. Tu se, kraj prestola, nalazi i bog smrti Tanat, sa maem u rukama u crnom platu i sa ogromnim crnim krilima. Pored Tanata su mrane kere koje lete po bojnom polju i likuju kada vide kako ginu pobeeni heroji, jedan za drugim. Znajui za sve strahote hadskog carstva, Sizif je sretno izmakao Tanatu. Zarobio ga je, bacio u tamnicu i okovao u gvozdeno bure. Na zemlji je tako naruen poredak koji je Zevs bio uveo: ljudi su prestali da umiru jer je bog smrti bio onemoguen da im uzima due i nosi u strano podzemno carstvo. Meutim, gromovnik Zevs je i dalje inio sve da povrati nekadanji poredak: da ljudi i dalje umiru, da se i dalje obavljaju raskone sahrane i da se nastavi sa prinoenjem rtava i darova bogovima pozemnog carstva. Zbog toga, da bi kaznio krivca, Zevs je naredio monom bogu Areju da oslobodi okovanog i zarobljenog Tanata. Arej, Zevsov i Herin sin, jedan od dvanaest bogova sa Olimpa, u ijoj pratnji su bili bogovi straha, besa i nesloge, uspeno izvrava zadatak: oslobodio je cara smrti Tanata, a ovaj jo jednom odvodi Sizifa gospodaru podzemlja i neprijatelju svega to ivi. Ipak, Sizif e jo jednom pokazati svoje veliko lukavstvo. Naime, kad ga je Tanat vratio u carstvo smrti, on smerno pristupi Hadu, i obrati mu se reima: O, gospodaru dua umrlih, veliki Hade. Ti si po moi ravan Zevsu. Pusti me da se vratim na

svetu Zemlju, a ja u narediti svojoj eni da ti prinese bogate rtve, pa u se zatim vratiti u tvoje carstvo senki. Had mu poveruje te se Sizif opet nae na Zemlji. Naravno, nije se vratio u carstvo smrti, ve je ostao u svom raskonom dvorcu i nastavio da uiva u ivotu. Kad je shvatio da se Sizif nee vratiti, Zevs jo jednom poalje Tanata po Sizifovu duu. Tanat zatekne Sizifa na gozbi. Saeka priliku da Sizifova panja zbog pijanstva popusti, pa ugrabi njegovu duu i jo jednom je vrati u carstvo smrti da tamo veno ostane. Vrhovni bog Zevs, meutim, nije bio zaboravio na Sizifove obmane pa je razmiljao kako da ga kazni. Odluio se na najsvirepiju kaznu: jedan ogroman kamen Sizif je morao da gura uz visoko brdo, ali kad bi stigao do vrha kamen bi se uz veliku buku stropotavao u podnoje. Ovaj teak posao je bio ne samo bez cilja i smisla, ve i krajnje poniavajui. ta vie taj muni posao je u Sizifu ubio svaku elju za promenom i traenjem izlaska iz postojeeg stanja. Sizifov posao postao je poslovian pa je i danas taj izraz metafora za oznaavanje besmislenog i uzaludnog ovekovog napora u elji da ostvari neki ivotni cilj. Treba jo rei da je prema legendi Sizif bio otac Odiseja, kralja Itake, junaka Homerovog epa Ilijada i Odiseja. Naime, kad je Autolik, sin boga pastira i stada Hermesa, ukrao Sizifu goveda, ovaj je lako i brzo pronaao kradljivca jer je svoja goveda bio obeleio na papcima. Autolik je shvatio da je Sizif izuzetno mudar i lukav ovek, pa je poeleo da dobije isto tako lukavog unuka. Zato je svoju ker Antikleju podmetnuo Sizifu da je obljubi, a zatim je, ve bremenitu, udao za Laertu. Antikleja je Laertu rodila sina Odiseja, iji je pravi otac, u stvari, bio Sizif. Na kraju moe se zakljuiti da mit o Sizifu, poput drugih mitova bogate grke mitologije, iako plod narodne mate, na neki nain predstavlja sponu meu generacijama i epohama. Problemi svojstveni oveku, a koji se javljaju u razliitim oblicima i varijantama, spajaju nas kao most sa sudbinama mitolokih bia i dokazuju o sloenosti ljudskog ivota i u svim vremenima u kojima dominira veita borba izmeu dobra i zla. Mit o Sizifu je nedvosmislena potvrda ove istine. LITERATURA: 1. N. A. Kun Legende i mitovi stare Grke, Sarajevo, 1963 god. 2. Sabina Osvalt Grka i rimska mitologija, izd. 1980 god. 3. D. Sretenovi, A. Cermonovi Renik grke i rimske mitologije izd. 1979 god.