MITO I KORUPCIJA U ZDRAVSTVU BRIBERY AND CORRUPTION IN HEALTH

Marija Mosic br.Indeksa 11 596

Abstrakt: Korupcijom se smatra svaki oblik zloupotrebe vlasti radi osobne ili skupne koristi, bilo da se radi o javnom ili privatnom sektoru. Korupcija se smatra patolokom pojavom, nemoralnom i tetnom po drutvenu zajednicu. U pravnom smislu korupcija se definie na razne naine kroz razna krivina dela (primanje i davanje mita, protivzakonito posredovanje, zloupotreba drutvenog poloaja). Kljune rei: Prevara, pokvarenost,zloupotreba,podmiivanje,mito,korupcija

Kratka istorija korupcije Istorijski gledano korupcija se pojavljuje u svim epohama razvoja ljudske civilizacije.Ve u prvim vekovima Rimske drave postojala je obaveza magistrata i ostalih inovnika da poloe raun i odgovarali su u roku od godinu po zavretku slube za sve nepravilnosti koje su se pojavile vezane za istu. Naroit veliki problemi vezani za korupciju javljaju se u vreme poslednjih godina Republike, kada dolazi do velikih irenja granica Rimske imperije. Postupak nazvan questionis (sudska istraga) bio je pokuaj spreavanja takve pojave. Postupak je vodjen za krupne prestupe koji su bili vezani za politike sporove pecium repetundae primanje mita na raun provincije ili zbog pokuaja da se onemogui kandidovanje na izborima za magistraturu izborni prestupi. Oznaavanje krivinih dela primanje poklona i iznude (crimen repetundarum) je imao za cilj da sprei masovno podmiivanje, iznudu i sve zloupotrebe koje su se u to vreme mogle pojaviti tokom vrenja slube. Zbog masovnih protesta i albi iz carskihprovincija,zakonom lexCalpurnia, for miran je stalni odbor Senata pod predstavnitvom Pretora. Podnoenje tubi za povraaj nezakonito oduzete imovine ili naknade tete dobilo je svoju novu formu u vidu krivine tube i to pod uticajem Kaj

Graha (Caius Grachus), i to donoenjem zakona lex Acilia. Neto kasnije zakonom Lex Servilia uinioc zloupotrebe ne samo to je morao da izvri naknadu uinjene tete i to u dvostrukom vidu ve je gubio i politika prava. Korupcija, odnosno praksa podmiivanja, kao i borba za njeno suzbijanje, stara je koliko i sama drava. Takoe je poznato da su jo stari Atinjani bili suoeni sa ovom drutvenom pojavom, i zbog toga su imali skup za pravila za njeno suzbijanje. Krivci za takva dela dobijali su istu kaznu kao i ubice, bila su pogubljena. Ali otre kazne nisu davale nikakve rezultate. Razvojem privrede, kao i meanjem drave u privredu i birokratizovanjem drutva, korupcija je dobijala na intenzitetu. Samim tim postala je jedan od znaajnih problema dananjice. Korupcija cveta kada je opte ili javno dobro bez zatite. Dravne finansije i dravna imovina prava su meta u koju ciljaju korupcija i organizovani kriminal. Nestabilne drave, drutva u tranziciji posebno su izloena korupciji, usled promenljivosti pravnih i moralnih normi. Iz istorije drutva uviamo da tamo gde postoji politika mo i uticaj, postoji, u veoj ili manjoj meri, korupcija. Postoji mogunost i da policija prvo sarauje sa kriminalcima, a zatim ih i sama organizuje,npr. : carinici sarauju sa vercerima, potom i sami organizuju verc. Sudstvo, zdravstvo, prosveta, politika, a posebno privreda potpadaju pod uticaj organizovane korupcije. Korumpiranom osobom se smatra svaka sluba ili odgovorna osoba koja radi

line koristi ili koristi grupe kojoj pripada, zanemari opti interes koji je duna da titi sa obzirom na poloaj i ovlaenja koja su joj poverena. Korupcijom se smatra i kada graanin nudi ili pristaje na davanje zatraenog mita. Izloeni naelni stavovi nisu spreili da se korupcija razvija i da postane gotovo opta pojava u svim dravama sveta. Najvei deo rasprave vodi se oko toga koliko je ona ozbiljna, kako je otkriti i ta initi sa onima koji u njoj uestvuju. Aktivnost u korupciji u smislu zloupotrebe informacija, krenja pravila u raznim sferama ivota, zloupotreba licitacija i drugo, teko je dokazati. Danas se u svetu sve vie ukljuuju sredstva iz drugih grana prava kako bi suzbijanje korupcije bilo to uspenije. Temeljni pojmovi mita i korupcije

Mito Mito je krivino delo koje nastaje primaljem mita ili davanjem mita ili posredovanjem u podmiivanju, lice koje je dalo mito na zahtev i tranju primaoca mita pa je to delo prijavljeno pre nego to je otkriveno moe se osloboditi svake kazne. Oblici korupcije u zdravstvu Korupcija u zdravstvu najee se javlja kao primanje novca ili poklona od pacijenata, kao povezanost izmeu medicinskih radnika zaposlenih u dravnim ustanovama i njihovih kolega u privatnoj praksi (slanje privatniku), ili kao sprega farmaceutske industrije i lekara (promovisanje lekova odreene farmaceutske kompanije u zamenu za neku korist).U svakom od ovih sluajeva re je ili o krivinim delima davanja i primanja mita ili o zloupotrebi slubenog poloaja (kada lekar zloupotrebi neko svoje ovlascenje,na primer otvori ti bolovanje iako nisi bolestan).

Korupcija Re korupcija potie od latinske rei corrumpeze to u naem prevodu znai: pokvarenost, podmitljivost, potkupljivost... Re korupciona znai: ovek koji se bavi korupcijom, koji prima ili posreduje... Prevara Prevara znai: zloupotreba etike i poverenja, dovoenje nekoga u zabludu radi ostvarivanja materijalne koristi, nemoralnog bogaenja preko noi, zloupotreba trine pozicije, krivino delo koje se sastoji u navoenju nekog lica da na tetu drugoga neto uini, ili ne uini dovoenjem tog lica u zabludu ili dranjem u zabludi, a sve u nameri pribavljanja sebi ili drugom protivpravne imovinske koristi, ili u nameri da drugog oteti. Podmiivanje Podmiivanje to je: zloupotreba etikih principa,nemoralno ponaanje pojedinca, potkupljivost ostvarena materijalnim i nematerijalnim poklonima i besplatnim nedozvoljenim neuobiajnim davanjem, prodaja po neprirodnim cenama.

Slika 1 Izvor: Google, Mito i korupcija Stavi te na vie mesto na listi ekanja nego to ti pripada, a ponekad i oba ova krivina dela istovremeno.Kanjivo je i davanje mita i posredovanje u podmiivanju. U nekim sluajevima korupcije, pored podmiivanja i zloupotrebe poloaja, moe biti izvreno jo neko krivino delo (prevara, ubistvo). Korupcija je zabranjena i etikim kodeksima zdravstvenih radnika, pa korumpirani medicinar moe privremeno ostati bez dozvole za rad.Iako je korupciju esto teko

dokazati, postoje mehanizmi koje moe da pokrene kako bi se zatitio. Traenje i primanje mita od pacijenata Svaki put kada medicinski radnik dobije od pacijenta nekakvu korist za neto to je uradio ili nije uradio na svom poslu, on ini krivino delo primanja mita. Svejedno je da li je neto traio od pacijenta ili ne, nije vano da li se to dogodilo pre ili posle obavljene usluge, ne menja situaciju ni to da li je dobio mito za neto to je morao da uini ili za neto to nije smeo. Sve ove okolnosti utiu samo na visinu kazne. Samo ukoliko za dobro i zakonito obavljen posao dobije simbolian poklon male vrednosti, nee biti pozvan na odgovornost.I kada je samo zatraio mito, a nije ga dobio, zdravstveni radnik odgovarae za isto ovo krivino delo. Korumpirani lekari najee izbegavaju da sami zatrae mito, ve ili imaju posrednika koji e to uiniti umesto njih (onaj ko je od tebe uzeo kovertu s novcem pa je potom predao lekaru odgovoran je isto kao i taj lekar), ili odlau neophodnu operaciju odnosno pregled u nedogled, sve dok se pacijent sam ne seti da ponudi mito. Mito se najee daje u novcu, ali nije retko ni podmiivanje u vidu poklona i drugih vrsta koristi: ti meni zavri posao, a ja u tebi da zaposlim erku, sredim graevinsku dozvolu ili omalteriem i okreim kuhinju.Zatvorska kazna preti i onome ko daje ili nudi mito. Trgovina uticajem I kad ti neko preko veze omoguava da doe do korumpiranog zdravstvenog radnika (imam ja kolegu koji sastavlja liste ekanja, daj 500 evra pa da e on da te progura na vrh liste), to je, takoe, krivino delo. Ova vrsta korupcije naziva se trgovina uticajem.

Slanje pacijenata privatniku Deava se da se pacijenti bespotrebno upuuju privatniku na preglede, laboratorijske analize i slino. Kao najee razloge za to korumpirani lekar navee: to se kod nas ne radi, ili da bi doao na red, morae da eka dva-tri meseca. Zatim te obino usmeno posavetuje gde bi trebalo da ode ili ti da vizitkartu neke privatne klinike ili laboratorije. Naravno, svaki odlazak privatniku se plaa, a dravni lekar dobija neku protivuslugu za dobacivanje muterija.To ne znai da je svaki lekar koji ti preporui da ode u privatnu ordinaciju korumpiran. Sluaj moe zaista da bude hitan, a ekanje u dravnoj ustanovi da se otegne. Ovde je re o pojavi da lekari preporuuju proizvode neke farmaceutske firme i propisuju pacijentima uvek ba njene lekove i preparate, a dotina farmaceutska kompanija daje im zauzvrat nekakvu naknadu. Obino se deava da pacijentima kojima je za leenje potreban neki lek koji se ne dobija na recept, korumpirani lekari usmeno preporue ili na ceduljici napiu naziv preparata koji je najbolji za to. Postoji jo jedan, verovatno najmonstruozniji oblik korupcije: kada lekar propisuje vee doze lekova nego to je potrebno, ili ih propisuje due nego to je potrebno, kako bi farmaceutska kompanija s kojom je u dogovoru zaradila vie novca. Ovde je ve, pored primanja i davanja mita, re i o krivinom delu nesavesnog leenja. Lekari od promotera lekova mogu da prime samo simboline poklone koji nemaju veu vrednost olovke, kalendare, notese. Sve vie od toga duni su da odbiju i da o incidentu pismeno obaveste svog efa.

ta kau etiki kodeksi? Etiki kodeks Lekarske komore zabranjuje lekarima da zahtevaju ili primaju ma kakve nagrade osim plate, honorara ili drugih zakonitih linih primanja, a kodeks medicinskih sestara i tehniara propisuje da oni moraju da odbiju svaki poklon ili uslugu koja bi se mogla protumaiti kao pokuaj sticanja linih povlastica ili koristi. Bez obzira na to da li s proizvoaima lekova koje preporuuju zaista imaju nekakav dogovor ili ne, zdravstveni radnici koji to rade kre etike kodekse. Lekar ne sme da prima poklone ili druga dobra za propagiranje farmaceutskih, kozmetiarskih i drugih proizvoda, a mora i da izbegava nepotrebne preglede i leenje bez obzira na to ko snosi trokove leenja za bolesnika, stoji u lekarskom kodeksu. Neumitnost injenica Zatvore u Srbiji poslednjih godina poeli su sve ee da pune lekari i direktori zdravstvenih ustanova! Svoje bele mantile dobro su "ocrnili" raznim aferama oko nabavke lekova, nametaja, medicinskih aparata, nesavesnog leenja, uzimanja mita, pa ak i poslovima sa drogom. Prema istraivanjima Svetske banke, prosena vrednost mita u zdravstvu prole godine bila je 255 evra. Inae, naa zemlja ima najveu potronju za zdravstvo u Evropi, a ukupna teta od korupcije i prevare u ovoj grani jeste 500 miliona evra godinje.

u svakodnevnom ivotu. Brojni autori koji se bave ovom temom kau da je korupcija bolest koja ne samo da puni depove pojedinaca na vlasti i poslovne elite, razara privrede i krade od onoga, to bi se moglo uloiti u zdravstvene, usluge, kolstvo ili socijalna davanja, nego i bolest koja bukvalno uzima ljudske ivote. Za re korupcija (lat. corruptio) se u renicima stranih rei moe nai sledee znaenje: podmitljivost, podmiivanje, potplaivanje slubenih korupcija se skoro iskljuivo vezuje za neregularno ponaanje u javnom sektoru koji ima za cilj pridobijanje line dobiti protivpravnim korienjem zvaninog poloaja i ovlaenja. Meutim, ne postoji precizna definicija korupcije koja se moe primeniti na sve forme, tipove i stepene korupcije, ili ona koja bi bila univerzalno prihvaena da pokriva sve postupke za koje se u svakom pravnom sistemu smatraju da doprinose korupciji. Korupcija prisutna kod porodilja je najvise

Alarmantno - svaki drugi graanin ima ili je imao iskustva sa korupcijom u zdravstvu. Caste ginekologe,anesteziologe,cesto babice pa cak i cistacice....

Slika 2. Izvor: Google, Mito i korupcija Korupcija je, izgleda, ozbiljnija nego to se princip "dam ti-da mi" uobiajeno prevodi Slika 3. Izvor: Google,Mito i korupcija

Osim para, zdravstveni radnici daruju se i alkoholnim piem, okoladama.. Poslednje istraivanje koje je radilo Udruenje "Roditelj" pokazalo je dramatine rezultate. Naime, svaki drugi ispitanik ima ili je imao iskustva sa korupcijom u zdravstvenim ustanovama. Od etvrtine graana novac je direktno traen, dok su pare od polovine "iznuene" indirektno.

Srbije. Kljucni nalaz ovog istrazivanja je uocavanje procesa navikavanja na korupciju i podmicivanje. Naravno, samo u meri u kojoj se na zlo moze navici. Jedni su navikli da traze, zahtevaju, ucenjuju i uzimaju, a drugi se navikavaju da daju, kad imaju i nevoljno, ali daju! Sitna korupcija je od socijalno nepozeljne pojave presla u obicaj, cak se moze reci da se danas smatra delom pristojnog ponasanja. Tako je i ova pojava usla u proces uoblicavanja, kao i mnoge druge pojave iz drustvene patologije. To je samo jos jedan simptom hronicnog stanja naseg drustva koji potvrdjuje da je tu rec o "bolesnom drustvu"- rekao je mr Srecko Mihailovic, rukovodilac projekta, komentarisuci rezultate upravo zavrsenog projekta. Tri petine gradjana (od 1.619 anketiranih stanovnika) smatra da su u Srbiji svi prinudjeni da podmicivanjem dolaze do svojih prava, a ako se to shvati i kao procena razmera pojave, onda je danas korupcija dominantni nacin dolazenja do gradjanskih prava, ocenili su istrazivaci. Cak 34 odsto ispitanika se slaze sa stavom da je vreme u kojem zivimo takvo da " covek mora da naplati i onu uslugu koju bi u drugim okolnostima obavio kao sastavni deo posla". Prema analiziranim odgovorima, svaki peti gradjani je doziveo da mu neko zbog necega trazi mito, a 20 odsto ljudi priznalo je da bi ponudila novac nekome ako bi on mogao da im obavi "neku vaznu stvar". Skoro cetvrtina anketiranih je potvrdilo da su barem jednom platili za odredjenu uslugu. Ipak, skala prihvacenosti korupcije pokazuje da 51 odsto gradjana nikad ne bi trazilo nadoknadu za ucinjenu uslugu. Iz podataka prikupljenih istrazivanjem vidi se da ne postoji delatnost, odnosno profesija u Srbiji koja nije "dobro" zahvacena pojavom u zargonu nazvanom "podmazivanje". Po oceni anketiranih, na prvom mestu po korumpiranosti je carina , na drugom drzavni vrh, na trecem je zdravstvo, a potom drzavne delatnosti,

Slika 4. Izvor: Google, Mito i korupcija Mito i korupcija hronina bolest Srbije U Srbiji sve moze da tece glatko i da funkcionise kao svajcarski sat, ali tek kad se plati za uslugu koja se trazi. Hocete do gospodina lekara, treba vam hitno? Zelite da upisete dete u srednju skolu ili na fakultet, da izvadite pasos, kupite automobil, ili secer? Nema problema, to po nepisanim cenovnicima kosta toliko, a ve ce se naci prijatelj ili poznanik koji "ce vam uciniti" uz nadoknadu da resite problem sto vas tisti... Drzava koja je po oceni vladajuceg rezima postala najvece gradiliste na Balkanu,, , sa ,,neimarstvom kakvo nije zapamceno u svetskim razmerama, ipak ne moze da se izleci od hronicne bolesti koja se zove korupcionitis i podmititis. Ova boljka uzima sve vise maha i po nekim stranim istrazivanjima, Srbija je izbila na prvo mesto evropske skale mita i korupcije. I rezultati upravo objavljenog istrazivanja Beogradskog centra za proucavanje alternativa na ovu temu, ali iz ugla javnog mnenja Srbije i u ravni tzv. "sitne korupcije", potvrdjuju tezu da su korupcija i podmicivanje postali "rak rana" drzave

policija, opstinske i republicke sluzbe, pravosudje, drzavna i privatna preduzeca. Bez obzira na to sto na ovoj lestvici zauzima "tek" drugo mesto, ocena javnosti o korumpiranosti drzavnog vrha ima najvecu tezinu. Zatita od korupcije u zdravstvu U zavisnosti od situacije i teine korupcije, pacijenti mogu korumpiranog zdravstvenog radnika da prijave policiji ili javnom tuilatvu, zdravstvenoj inspekciji, zatitniku prava pacijenata, Ministarstvu zdravlja, ombudsmanu, a mogu i da pokrenu disciplinski postupak pred sudom asti nadlene komore zdravstvenih radnika. Obraanje policiji ili tuilatvu Ako ti zdravstveni radnik zatrai mito, direktno ili u uvijenoj formi, najbolje bi bilo da kae da e razmisliti ili da nema novac kod sebe, i da se odmah obrati policiji ili javnom tuilatvu (kada se obraa ovim organima, kaemo da podnosi krivinu prijavu), koji moraju da pokrenu krivini postupak po slubenoj dunosti. Policija je uhapsila vie lekara zbog primanja mita tako to je ljudima koji su prijavili korupciju dala obeleene novanice koje su pacijenti zatim predavali korumpiranim zdravstvenim radnicima. Novanice pronaene kod lekara postale su neoboriv dokaz da su oni primili mito. Ako posumnja da ti je lekar propisivao vee doze lekova nego to je potrebno, ili da ti je propisivao lekove due nego to je bilo potrebno, kako bi farmaceutska kompanija s kojom je u dogovoru zaradila vie novca, najbolje bi bilo da se prvo konsultuje s nekim drugim lekarom o lekovima i dozama, a ako se ispostavi da su tvoje sumnje osnovane, sledea adresa je policija ili javno tuilatvo. Re je o krivinom delu nesavesnog leenja, koje se takoe goni po

slubenoj dunosti. Ne bacaj recepte, jer su oni u ovom sluaju najvaniji dokaz.

Slika 5. Izvor: Google,Mito i korupcija Zdravstvena inspekcija Inspekciji se uglavnom treba obratiti kada sumnja da lekari kre propise, ali nisi siguran da li je re o korupciji. Korupcija se esto krije iza nekakvog blaeg izvrdavanja procedure, na primer, ako te lekar iz dravne zdravstvene ustanove bez razloga uputi u privatnu ili ti prepie vee doze lekova od potrebnih. Takve pojave svakako su povod da pozove zdravstvenu inspekciju i objasni ta se desilo, a oni e proceniti da li je re o krenju propisa koje mogu da ree sami zdravstveni inspektori ili je zaista re o korupciji. Tada inspektori moraju da obaveste policiju ili tuilatvo. Komore medicinskih radnika Uestvovanjem u bilo kojoj vrsti korupcije zdravstveni radnik kri etike norme svoje profesije. Zbog toga, bez obzira na to da li si zbog istog problema pribegao i nekom drugom obliku zatite, sluaj moe da prijavi i sudu asti komore medicinskih radnika iji je lan medicinski radnik s kojim ima problem, kako bi protiv njega u komori bio pokrenut disciplinski postupak. Zatitnik prava pacijenata Zatitnik prava pacijenata, koji mora da postoji u svakoj dravnoj zdravstvenoj ustanovi, zaduen je da reaguje kad god mu se neki pacijent poali na postupanje onih koji rade u toj ustanovi. Najbolje je da mu se

poali ako primeti da neki zdravstveni radnik promovie proizvode neke farmaceutske kompanije, ili ako ti kae da neki pregled ili analizu tu ne mogu da obave, ali ti za to preporui neku konkretnu privatnu ustanovu. Ishod obraanja zatitniku moe biti disciplinska kazna ili otkaz za korumpiranog.

ZAKLJUAK LITERATURA Korupcija u okviru zdravstva jeste fenomen ije su se rairenost i tetnost do sada potcenjivale.Zdravstvo prema ovom pitanju ima izofreni odnos.Stie se utisak da se javnost,u odreenim talasima,uvek nanovo zainteresuje za pitanje korupcije.Tekui postupciji za korupciju u zdravstvu ukazuju na to da su uobiajeni iznosi mita vii,a da su taktike zatakavanja brojnije. Dodue,broj kadrova i specijalizovanost organa za krivino gonjenje su se poboljali proteklih godina,ali s obzirom na ogromnu materijalnu tetu u pogledu poverenja,treba ih jo poboljavati. Kad se jednom porusi pravo i to od onih koji ga kreiraju i koji bi trebalo da ga stite, onda je korupcija zaista samo jedan od nesumnjivih vidova derogiranja prava i njen zlocudni vid. Mrano polje neotkrivenih korupcije,KAS MEDIJI, sluajeva

http/ Mito i korupcija ,14.04.2012god

Abstract: Corruption is defined as any form of abuse of power for personal or group use, whether on public or private sector.Corruption is considered a pathological phenomenon, immoral andharmful to society. In the legal sense of corruption is defined in various ways through various crimes (bribery, illegal mediation, abuse of social position). Keywords: Fraud, corruption, abuse, bribery, bribery, corruption