Seminarski rad

NUNA ODBRANA

SADRAJ:
UVOD....................................................................................................................................2 I POJAM NUNE ODBRANE..............................................................................................3 1. OSNOV NUNE ODBRANE..........................................................................................3 II ELEMENTI NUNE ODBRANE........................................................................................4 1. NAPAD...........................................................................................................................4 2. ODBIJANJE NAPADA...................................................................................................5 III PREKORAENJE NUNE ODBRANE..........................................................................7 IV ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA NUNE ODBRANE.................................................8 1. NUNA ODBRANA U RIMSKOM I KANONSKOM PRAVU.........................................8 2. NUNA ODBRANA U SRPSKOM PRAVU...................................................................8 ZAKLJUAK......................................................................................................................10 LITERATURA.....................................................................................................................11

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

UVOD
Da bi uinjeno delo bilo krivino delo ono mora da ima sve opte elemente krivinog dela, kao i posebne elemente krivinog dele o kome se radi. Naime, zakonska definicija krivinog dela glasi: Krivino delo je ono delo koje je zakonom predvieno kao krivino delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno1. Ova nam definicija ukazuje na etiri opta elementa krivinog dela i to: 1) delo (radnja); 2) predvienost u zakonu; 3) protivpravnost; 4) krivica. U sluaju nepostojanja nekog od ovih elemenata, moe se govoriti o iskljuenju postojanja krivinog dela. Ono se javlja u sluajevima kada uinjeno delo ima sva obeleja krivinog dela predviena zakonom, ali nije protivpravno ili nije skrivljeno. Takvi sluajevi se smatraju osnovama za iskljuenje postojanja krivice i protivpravnosti, odnosno krivinog dela. Zakonik nabraja sledee osnove: 1) Delo malog znaaja; 2) Nuna odbrana; 3) Krajnja nuda; 4) Sila i pretnja; 5) Neuraunljivost; 6) Stvarna zabluda; 7) Pravna zabluda. To su opti osnovi iskljuenja krivice i protivpravnosti2. to se tie nune odbrane, to je samostalan institut krivinog prava, a prvi tragovi o prouavanju ovog instituta potiu jo od Aristotela. Ona se spominje jo u rimskom pravu, postojala je i u Duanovom zakoniku, starom francuskom krivinom zakoniku iz 1791. godine itd. Takoe, ustanovu nune odbrane poznaje i graanskopravna materija. Treba napomenuti, da se sem ovih osnova u teoriji krivinog prava razmatraju i neki drugi osnovi iskljuenja krivinopravne odgovornosti, a to su tzv. posebni osnovi iskljuenja krivice ( drutvene opasnosti) i protivpravnosti, u koje se ubrajaju: slubeno ovlaenje, nareenje pretpostavljenog, pravo disciplinskog i vaspitnog kanjavanja, samopovreda i pristanak povreenog3.Ove sluajeve Krivini zakonik izriito ne regulie, ali su predvieni u drugim oblastima zakonodavstva, a svoje mesto i znaaj u krivinom pravu stiu na osnovu principa jedinstva pravnog poretka jedne zemlje, odnosno, ako je neto dozvoljeno u jednoj oblasti prava, ne moe biti zabranjeno u drugoj.

1 2

Krivini zakonik Republike Srbije, lan 14. Stav 1. U literaturi se koristi i naziv Opti osnovi iskljuenja drutvene opasnosti i protivpravnosti. S tim u vezi, videti: ejovid, prof. dr Bora i Miladinovid, prof. dr Vidoje, Krivino pravo Opti deo, Studentski kulturni centar, Ni, 1995, str. 142. 3 Vid. B. ejovid i V. Miladinovid, Op. cit. str. 157.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

I POJAM NUNE ODBRANE

Nuna odbrana mada prvobitno nastala u vezi sa krivinim delom ubistva, predstavlja jedan od najstarijih instituta opteg dela krivinog i prekrajnog prava. Iako su vremenom nastale razliite teorije koje opravdavaju nunu odbranu, ona kao institut danas nije sporna. Ona je opte prihvaena kako u teoriji tako i u praksi.Ono to je danas kod nune odbrane sporno jesu njene granice4. Kao to je ve u uvodu reeno, nuna odbrana se ubraja u osnove iskljuenja krivice i protivpravnosti i to u opte osnove. Prema Krivinom zakoniku Srbije5, delo koje je uinjeno u nunoj odbrani, nee se smatrati krivinim delom. Inae, nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen protivpravan napad. Dakle, institut nune odbrane, u stvari je institut koji negira postojanje krivinog dela. Uslovi za postojanje instituta nune odbrane odreeni su lanom 19. Krivinog zakonika Republike Srbije. Ti uslovi mogu se podeliti na osnovne uslove, koji se odnose na preteu opasnost i uslove koji se odnose na otklanjanje opasnosti. Iz definicije instituta nune odbrane, kako je odreeno u naem Krivinom zakoniku, za njeno priznavanje, neminovno je postojanje odreenih uslova: prvo postojanja napada i drugo, nuni uslovi za odbijanje napada. Naizgled, uslovi su vrlo jednostavni, ali ocena i procena istih uslovljena je iskljuivo konkretnim, faktikim situacijama.

1. OSNOV NUNE ODBRANE

U vezi sa nunom odbranom, prvo pitanje koje se pojavilo kao sporno, jeste pitanje pravnog osnova krajnje nude. U teoriji krivinog prava, povodom ovog problema, definisala su se razliita gledita. Prema subjektivnoj teoriji, osnov koji iskljuuje krivino delo kod nune odbrane je nepostojanje vinosti, kao psihikog odnosa uinioca prema izvrenom delu. Naime, prema toj teoriji, uinilac koji je uinio delo u nunoj odbrani, u trenutku izvrenja dela bio je nepodoban za uraunljivost, jer kod njega nije postojala podobnost da shvati znaaj svog postupka. Sledee shvatanje o osnovu krajnje nude jeste objektivna teorija. Stavovi koje ona zastupa svode se na to da nuna odbrana predstavlja jedno pravo, pa kao pravo, ona je osnov neprotivpravnosti6, odnosno osnov koji iskljuuje postojanje krivinog dela. Po teoriji drutvenog ugovora, taj osnov proistie iz jedne klauzule koja postoji u ugovoru koji su sklopili pojedinci sa dravom. Po toj klauzuli, pojedinci su zadrali za sebe pravo da se, u sluaju neposredne opasnosti, sami brane. Interesantno je istai i teoriju delegiranja javne funkcije, na osnovu koje uinilac dela u nunoj odbrani titi pravni poredak u ime drave. On se nalazi u situaciji u kojoj drava ne moe pravovremeno da intervenie svojim aparatom prinude, pa on to sam ini. U ovakvoj situaciji, drava prenosi, to jest, delegira pravo na nunu odbranu na lice koje se nalazi u nunoj odbrani U savremenoj teoriji krivinog prava, preovlauje shvatanje da se nuna odbrana opravdava neophodnou odbrane radi odbijanja napada, s obzirom na to da
4 5

Vid. Stojanovid, prof. dr Zoran, Krivino pravo-opti deo, Slubeni glasnik, Beograd, 2009, str.142. lan 19. stavovi 1. i 2. 6 B.ejovid i V.Miladinovid, Op. cit. str. 146.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

odbijanje napada predstavlja veu korist za drutvo od zatite pravnih dobara napadaa. Delo izvreno u nunoj odbrani nije drutveno tetno, njemu nedostaje obeleje drutvene opasnosti. Prema tome, iako delo izvreno u nunoj odbrani pokazuje sva obeleja krivinog dela, ono se zbog nepostojanja drutvene opasnosti i protivpravnosti, ne smatra krivinim delom.

II ELEMENTI NUNE ODBRANE

Na osnovu zakonske definicije proizilazi da nuna odbrana ima dva elementa. To su napad i odbijanje napada.

1. NAPAD
Napad je svako delovanje, svaka radnja upravljena na ugroavanje, povredu ili izlaganje opasnosti nekog pravnog dobra. U principu, napad predstavlja aktivnu radnju, odnosno odreeni telesni pokret, te se preduzima injenjem. Neinjenje koje bi se sastojalo u neispunjavanju zakonskih obaveza, po pravilu, ne moe se smatrati napadom, iako je to protivpravno ponaanje.Izuzetno, u nekim ivotnim situacijama i neinjenja odnosno proputanja , mogu imati karakter ozbiljnog ugroavanja, a samim tim i napada. 7 Nuna odbrana, kako je reeno, dozvoljena je i protiv ozbiljnog i protivpravnog napada koji neposredno sledi. Istovremeni napad i napad koji neposredno sledi u institutu nune odbrane izjednaeni su. Da bi postojao napad kao element nune odbrane, on mora da ispunjava odreene uslove. Prvi uslov, koji napad mora da ispuni, da bi se smatrao elementom nune odbrane, jeste taj da kao napad moe da se pojavi samo delatnost oveka. U suprotnom, ukoliko bi napad dolazio od ivotinje, onda bi mogla da postoji samo krajnja nuda 8. Dalje, potrebno ja da napad, kao element nune odbrane ima svojstvo protivpravnosti. Dakle, neophodno je postojanje ne bilo kakvog, ve protivpravnog napada9. Napad se smatra protivpravnim ukoliko predstavlja povredu ili ugroavanje nekog pravnog dobra, a ta povreda ili ugroavanje nemaju svoj pravni osnov, odnosno nije preduzet na osnovu nekog zakonskog ovlaenja. U stvari, svojstvo protivpravnosti je sadrano u pojmu napada. Napad je protivpravan i nema uslova za nunu odbranu ako uesnici sukoba stupaju u odreenu ivotnu situaciju, te gde su oba (ili vie njih) nalaze u protivpravnom napadu. Protivpravnost se ocenjuje prema sadrini drugih zakona kojima se reguliu razni odnosi u dravi i drutvu. Mogue je da u odreeno vreme neki napad

To su situacije,primera radi,ako majka nede da hrani dete;ako skretniar odbije da pomeri skretnicu ili ako medicinsko osoblje proputa da u odreeno vreme daje lekove bolesnicima bez kojih bi za odreeno vreme kod odreenih bolesnika nastupila sigurna smrt. 8 B.ejovid i V.Miladinovid, Op. Cit. str. 147. 9 Nije znaajno da li je napada uopte bio kriv, niti ima uticaja injenica da li je delo napadaa kanjivo. Stoga de se uzeti da je napad protivpravan i od lica koje je potpuno neuraunljivo i koje zbog ivotne dobi nije krivino odgovorno.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

bude protivpravan, a da kasnijim izmenema drugih zakona taj postupak uinioca bude dozvoljen.10 Protivpravni napad moe biti usmeren protiv oveka i svakog njegovog dobra. Objekat odbrane moe biti bilo koje pravno dobro ili interes.Iz zakonskih definicija o nunoj odbrani nesumljivo proizilazi da je nuna odbrana dozvoljena kako pri napadu na dobro11 napadnutog lica, tako i pri napadu na dobro drugog lica. Pod napadom na pravno dobro lica podrazumevaju se kako fizika, tako i pravna lica kao i napad na dobro raznih organizacija, udruenja, drava i ostalog. Znai,svaki napad na dobro lica ili dobra skupina ljudi bez obzira na njihov formalan naziv. Sledei uslov koji napad mora da ispuni da bi se moglo govoriti o postojanju nune odbrane, jeste i da je napad stvaran, to jest, da je objektivan i realan. Najtipiniji takav primer stvarnog napada javlja se pri nasrtaju na ivot i telesni integritet drugoga. To su situacije kada napada pri preduzimanju napada upotrebava oruje ili opasno orue. Ako je neko zbog sticaja okolnosti pogreno smatrao da je napadnut, te u uverenju da je neophodno, radi odbrane od uobraenog napada, preduzeti mere, te povredi dobro napadaa, radilo bi se o tzv. putativnoj nunoj odbrani. Takoe, napad ne sme biti izazvan ili skrivljen. Shodno tome, ne postoji pravo na nunu odbranu ako je napadnuti izazvao napad ili ga uopte svesno skrivio.

2. ODBIJANJE NAPADA
Odbijanje napada pedstavlja svaku delatnost usmerenu na otklanjanje, spreavanje ili odbijanje napada. U odbijanju napada moe se uiniti povreda bilo kog napadaevog pravnog dobra. Napad se po pravilu odbija od sebe ili svog pravnog dobra. Meutim, u nunoj odbrani moe se nai i lice koje odbija napad sa treeg lica, povredom nekog pravnog dobra napadaa. Na primer, ako lice A napadne lice B, lice C moe da se nae u nunoj odbrani prema licu A, da bi otklonilo napad koji je bio upravljen na lice B. U teoriji krivinog prava ovaj sluaj nune odbrane poznat je kao nuna pomo. Odbijanje napada, isto kao i sam napad, mora da ispunjava odreene uslove da bi se moglo govoriti o nunoj odbrani, kao o osnovu iskljuenja drutvene opasnosti i protivpravnosti. Pre svega, da bi se odbijanje napada okarakterisalo kao element nune odbrane, neophodno je da povreda ili ugroavanje pravnih dobara napadaa, sadri sva formalna obeleja krivinog dela. U sluaju odsustva povrede ili ugroavanja pravnih dobara napadaa, nema ni nune odbrane u krivinopravnom smislu. Kao sledei uslov, koji odbijanje napada mora da ispuni, jeste to da se odbijanje napada vri povredom nekog pravnog dobra samog napadaa. Odbijanje napada, dakle, mora biti usmereno protiv napadaa, protiv njegovog bilo kog pravnog dobra, a ne i protiv nekog drugog lica. U korienju prava na nunu odbranu napadnutom licu ne pripada pravo da ugrozi ili povredi pravno dobro drugog lica. Okolnosti dogadjaja, meutim, mogu biti veoma razliite. Naime, napadnuti u odbijanju napada moe biti prinuen da povredi ili ugrozi tue pravno dobro. Moe se dogoditi da dodje do povrede ili ugroavanja pravnog dobra napadaa i treeg lica. U odnosu na povredu pravnog dobra napadaa uinilac bi postupio u nunoj odbrani, a u vezi sa povredom pravnih dobara drugog lica nalazio bi se u krajnjoj nudi (ako su za nju ispunjeni svi uslovi). Radi zatite svojih pravnih dobara, pa i najvrednijih, kao to su ivot i telesni integritet, lice koje odbija
10

Tako primera radi,po vaedim zakonima ( u trenutku pisanja rasprave ) zakupodavac bilo stambenih ili poslovnih prostorija, po isteku ugovora o zakupu, ako zakupac nede da se iseli, nije ovladen da zakupca sam prisilno izbacuje iz prostorija. 11 U dobro se moe svrstati: ivot, telo, imovina itd.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

napad ne moe, pri tom, radi zatite svojih pravnih dobara izlagati riziku pravna dobra treih lica, a pogotovu njihove ivote. Meutim, smatra se da postoji nuna odbrana ako su prilikom odbrane povreena dobra treeg lica, koja je napada koristio kao sredstvo za svoj napad. Da bi odbijanje napada predstavljalo element nune odbrane, izmee odbrane i napada mora postojati odnos istovremenosti. S obzirom da napad predstavlja opasno ponaanje, za taj pojam je presudan i vremenski odnos ustanovljen izmeu nagovetenih i buduih injenica napada. Odbrana bi morala zapoeti istovremeno sa napadom. To je istina, po pravilu, faktino pitanje. Jer, esto napadnuto lice nije u mogunosti da reaguje istog trenutka kad je zapoeo napad. Poziciju takvog lica ne treba tumaiti na njegovu tetu i protivno cilju i sutini nune odbrane, kakvih stavova ima meu nekim teoretiarima. Sutina je u tome, da je napad poeo kada je nastala opasnost i da napad traje sve dok postoji opasnost po pravno dobro lica koje se brani. Napad je proao kada su pravna dobra povreena, odnosno kada se opasnost i ostvarila. Napad je proao i u situaciji ako je napada preduzeo sve radnje napada, ali sticajem okolnosti do povrede pravnih dobara nije dolo.12 Za odbranu je presudno da je napad zapoeo ili da neposredno predstoji. Dok traje napad il neposredno postoji opasnost od napada, nuna odbrana je dozvoljena. Ako je dolo do do povrede pravnog dobra ili njegovog ugroavanja i ako je napad ve oigledno prestao bez izgleda da bude nastavljen, nuna odbrana ne bi bila dozvoljena. U teoriji krivinog prava se smatra da je napad svren kada je delatnost napadaa prekinuta i kada kod njega ne postoji namera da napad neposredno produi. Poslednji uslov, koji se zahteva da ga odbijanje napada sadri, jeste da odbijanje napada moe da se vri samo onom povredom, ili ugroavanjem pravnog dobra napadaa, koja je nuna, odnosno neophodna za odbijanje napadaa. Povreda napadaevog pravnog dobra mora biti nuna - neizbena radi odbijanja napada. Pod merom nune odbrane ili neizbene odbrane podrazumeva se takva odbrana bez koje se napad ne bi mogao odbiti. Intezitet, primerenosti nune odbrane intezitetu napada, procenjuje se objektivno. Za tu ocenu nije merodavno miljenje napadnutog. Za tu ocenu merodavan je intezitet napada i vrsta povrede koja preti. Pri proceni nunosti - srazmere potrebne odbrane intezitetu napada, a time i povrede ili ugroavanja napadaevog dobra uzimaju se u obzir sve konkretne okolnosti. Te okolnosti su brojne i neiscrpne , poev od linosti napadaa i napadnutog, srazmere u fizikoj snazi, njihovih ranijih odnosa, mesta i vremena napada, sredstva kojim se to ini. U principu, ako je napada bez ikakvog oruja ili orua, odbrana tim sredstvima ne bi bila nuna. Ali, ako je takva nesrazmera u fizikoj snazi da bi napada jednim udarcem pesnice mogao da obori napadnuto lice,ne bi se moglo uzeti da odbrana noem ne bi bila dozvoljena. U vezi sa ovim, kako smatra dr Toma ivanovi ...nije potrebna ekvivalencija ( ili srazmernost ) izmeu dobra napadnutog i dobra povreenog ( ili ugroenog) u odbrani13.

12

Na primer:kada je lice, koje je pokualo silovanje pobeglo,ili ako je lopov pobegao, ostavljajudi stvari koje je prethodno uzeo da ponese. 13 ivanovid, prof.dr Toma, Osnovi krivinog prava-opti deo, Beograd, 1935, str.243.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

III PREKORAENJE NUNE ODBRANE

Institut nune odbrane po svojoj prirodi je koliziono pravilo. Njime se reava sukob pravnih dobara. Cilj ovlaenja sadranog u nunoj odbrani je u zatiti pravnog dobra od protivpravnog napada. Pravo na odbranu nije uslovljeno vrednou pravnog dobra koje je objekat napada. Stoga se pravno dobro male vrednosti moe braniti pa i povredom pravnog dobra vee vrednosti. Ako se pri odbijanju napada izvri povreda ili ugroavanje napadaevog pravnog dobra, ali na nain i intenzitetom koji nije bio neizbean i neophodan i koji nije u srazmeri sa izvrenim napadom 14, postojae prekoraenje ili tzv. eksces nune odbrane15. U takvoj situaciji,radie se o krivinom delu. Ako je nuna odbrana uspostavljena da se titi pravo od neprava, zloupotreba prava bila bi suprotna sutini i cilju nane odbrane. Prekoraenje nune odbrane moe postojati samo ako su ispunjeni svi uslovi za nunu odbranu. To znai, kako je ve reeno, da je postojao napad od oveka, da je napad bio protivpravan, da je usmeren protiv nekog pravnog dobra, i da je bio objektivan, stvaran. To su uslovi napada pri nunoj odbrani. S druge strane,okviri nune odbrane sadre i pravila - uslove pri odbijanju protivpravnog napada i omeeni su: odbijanjem (protivpravnog) napada, koje mora biti istovremeno sa napadom i konano odbrana mora biti neophodno potrebna. Iako je, kako se vidi, uinilac zbog protivpravnosti napada imao pravo na nunu odbranu - neophodnu odbranu, ako je isto prekoraeno ini krivino delo i krivino je odgovoran. Stepen njegove krivine odgovornosti neto je beneficiran kroz dve veoma razliite situacije. Prekoraenje granice nune odbrane moe da ima dvostruko dejstvo: da bude osnov za ublaavanje kazne i da bude osnov za osloboenje od kazne. U prvom redu, predviena je mogunost blaeg kanjavanja samo zbog injenice da je krivino delo uinjeno u granicama prekoraenja nune odbrane. To je osnov za ublaavanje kazne ali je pri tom sud pri ublaavanju kazne ogranien uslovima istog zakona. To znai, da ako je za uinjeno krivino delo zapreena kazna zatvora preko tri godine, ni ublaavanjem se ne moe izrei blaa kazna od jedne godine zatvora. Do ublaavanja kazne u sluaju prekoraenja granice nune odbrane moe doi u sluaju kada sud nae, uzimajui u obzir sve okolnosti pod kojima je izvreno krivino delo, da postoje razlozi za ublaavanje kazne. Meu tim razlozima, na prvom mestu je psihiko stanje uinioca, s obzirom da ugroenost napada izaziva strah ...i druga psihika stanja koja imaju svoj osnov u nagonu samoodranja...16. U drugom sluaju, radi se o uiniocu krivinog dela izvrenog u prekoraenju nune odbrane uinjenim usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom.I u toj situacija uinilac je krivino odgovoran, ali se moe osloboditi od kazne. Postojanje ovih okolnosti omoguuje da se uiniocu ublai kazna bez ikakvog ogranienja. To znai, primera radi,da se uiniocu krivinog dela za koje je zapreena kazna zatvora najmanje tri godina, moe izrei kazna zatvora od 15 dana. Ovde se radi o afektnim stanjima koja mogu da budu izazvana kod uinioca krivinog dela preduzetim napadom. Ta stanja bitno utiu na postupke lica kod koga se pojave, pa se iz tog razloga moe i osloboditi od kazne za krivino delo koje je izvrilo u prekoraenju granica nune odbrane. Jaka afektna stanja mogu prouzrokovati neuraunljivost kod uinioca krivinog dela, pa do oslobaanja od

14 15

Npr: ako lice A, da bi spreilo krau svog automobila, ubije lice B, koje je pokualo da ukrade taj automobil. Ovaj sluaj regulie lan 20. Stav 3. Krivinog zakonika. 16 B.ejovid i V.Miladinovid, Op. Cit, str. 150.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

krivine odgovornosti moe doi na osnovu odredaba o neuraunljivosti17, a ne na osnovu pravnih normi o nunoj odbrani.

IV ISTORIJSKI RAZVOJ INSTITUTA NUNE ODBRANE

Nastajanje i razvoj instituta nune odbrane, a i iz njega nastale, kao svojevrsna transformacija i krajnja nuda, vue korene jo iz antikog perioda, da bi se dalje unapreivao i razvijao kroz srednji vek, a potom u doba prosveenosti dobijao i svoj formalni oblik u krivinopravnim kodeksima tog perioda. Na kraju, da bi se upotpunilo znanje i bolje shvatila sutina ovog instituta, korisno je osvrnuti se na njegov nastanak, njegovu prolost, uzroke i uslove njegovih promena i prilagodjavanjima do dananjeg dana.

1. NUNA ODBRANA U RIMSKOM I KANONSKOM PRAVU

Rimsko pravo uopte, ne dakle samo krivino,bez obzira na izvesne rezerve i kritike bilo je znaajnim delom i ostalo osnovica i modernog krivinog prava. Razume se, takva ocena odnosi se i na institute nune odbrane.U vezi sa nunom odbranom u rimskom pravu postoje brojni citati: Silom silu odbiti slobodno jetakodje prirodno pravo to u sebi sadri.Pored toga u rimskom pravu postojala je i izreka koja govori o nunoj odbrani sledee sadrine: Protiv opasnosti prirodni razum doputa btaniti se.Po sadrini slina prethodnoj postojala je i sledea izreka: jer silom protiv sile braniti se svi zakoni i sva prava dozvoljavaju... Rimljani su, opet po shvatanju dozvoljavali nunu odbranu i pri napadu na pokretnu imovinu. Domaaj nune odbrane pri napadu na nepokretnu imovinu,bio je ogranien.Ogranienje se sastojalo u tome to odbrana nije bila dozvoljena uvek, ve samo pod uslovom ako bi opasnost od unitenja ili gubitka pokretne imovine bila u srazmeri sa teko kanjivim delom kao to je ubistvo oveka, makar i kradljivca18. Kanonsko pravo nastalo je posle rimskog prava i priznavalo je nunu odbranu kao prirodno pravo . Crkveno pravo je nunu odbranu smatralo nekanjivom pod uslovom ako motiv odnosno pobuda napadnutog nije posledica zloupotrebe navodne nune odbrane. Kao i savremeno krivino i prekeajno pravo i kanonsko pravo je poznavalo prekoraenje nune odbrane.

2. NUNA ODBRANA U SRPSKOM PRAVU

Duanov zakonik sadravao je pravne norme, kako iz graanskopravne oblasti, tako i iz krivinopravne. U ovom zakoniku19 je stajalo:...I gde se dogodi ubistvo, onaj koji je i zapoeo boj da je kriv i ako bude ubijen.... Iz sadrine ove odredbe proizilazi da je nuna odbrana bila dozvoljena, jer je vinovnik svoje smrti onaj ko je napada. U zakonu se
17 18

lan 23. Krivinog zakonika Vid. Tomanovid, prof. dr Milid, Nuna odbrana i krajnja nuda, Slubeni list SRJ, Beograd,1995,str. 14 19 lan 84. (Duanov zakonik=Dushans Code, prevod Sonja od, SD-Publik, Beograd, 2002, str. 22)

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

vie nita ne govori o ninoj odbrani pa se postavlja pitanje da li je nuna odbrana bila po domaaju ograniena samo na odbranu ivota i tela ili i zatitu drugih vrednosti. Iz sadrine Karaorevog zakonika proizilazi da je nuna odbrana, kao institut bila dozvoljena. Predvieno je odredba da se ne odgovara za ubistvo ...ako je ubijeni pree puku potegao...20 Za krivino pravo Srbije, izuzetno je znaajna 1860. godina. Te godine donet je Kriminalni zakonik za Knjaestvo Srbsko. Pravo na nunu odbranu sadrala je odredba koja je glasila: Ni onaj nee biti kriv, nit e se kazniti, koji to uini u nunoj odbrani, tj. u onolikoj, bez kolike ne bi mogao odbraniti sebe ili drugog od postojeeg nezakonitog napada neijeg. Ako bi se u takvoj odbrani prepao tako, da bi iz straha uinio vie, nego to je za odbranu nuno bilo, ni za to se nee kazniti. U Krivinom zakoniku Kraljevine Jugoslavije iz 1929. godine takoe se predvia institut nune odbrane, Ono delo koje neko uini u nunoj odbrani, nije protivpravno. Nuna je ona odbrana koja je potrebna da se od sebe ili koga drugog odbije istovremeni protivpravni napad. Ako uinilac prekorai granice odbrane sud mu moe ublaiti kaznu po slobodnoj oceni a nee ga kazniti ako je on ovo prekoraenje uinio usled jake razdraljivosti,prepasti ili straha. I u periodu nakon Drugog svetskog rata svi krivini zakoni kako na nivou federacije, tako i na nivou republika-lanica, predviali su postojanje instituta nune odbrane. Krivini zakonik FNRJ je shodno tome imao odredbu: 1. Nema krivine a ni prekrajne odgovornosti za dela uinjena u nunoj odbrani; 2 . Nuna odbrana je takvo odbijanje istovremenog protivpravnog napada koje je neophodno potrebno radi zatite narodne vlasti, linosti i prava lica koje se brani i linosti i prava nekog drugog; 3. Za krivino ili prekrajno delo prekoraenja granice nune odbrane uinilac moe biti blago kanjen, a kada je ovo prekoraenje uinjeno usled razdraljivosti ili prepasti moe biti i osloboen kazne.

20

Paragraf 18. Karaorevog zakonika iz 1807. god.

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

ZAKLJUAK
Nuna odbrana nastala u vezi sa krivinim delom ubistva, predstavlja jedan od najstarijih instituta opteg dela krivinog i prekrajnog prava. Iako su vremenom nastale brojne teorije koje je opravdavaju, ona kao institut danas nije sporna. Meutim, da bi se nekakvo ljudsko delovanje smatralo nunom odbranom, potrebno je sadri odreene elemente, kao i da ispuni odreene uslove i subjektivne i objektivne. Potrebno je dakle, realno postojanje napada, kao i postojanje neposredne stvarne opasnosti po napadnuto lice, koja iz tog napada preti. Takoe, potrebno je i da napad ima odreena, zakonom definisana svojstva, kao i da aktivnost odbijanja napada ispunjava zakonski normirane uslove. Isto tako, mogue je i prekoraiti granice nune odbrane, to za posledicu ima ukljuenje krivine odgovornosti, ali ipak, u takvim situacijama, postoje i uslovi za smanjenje ili ak, ukidanje kazne. Ni dravi sa izuzetno efikasnom policijom na planu suzbijanja kriminaliteta, nemogue je obezbediti da u svakom momentu i na svakom mestu zatiti napadnutog pojedinca, tako da postoji potreba za postojanja instituta nune odbrane. Sami zadatak nune odbrane da zatiti pravo od neprava dovoljno govori o njenoj vanosti. Ono to treba spreiti jeste njena zloupotrerba kako bi se sauvala njena vanost i primena u krivinom pravu.

10

Seminarski rad

NUNA ODBRANA

LITERATURA:
1. Stojanovi, prof.dr Zoran, Krivino pravo-Opti deo, Slubeni glasnik, Beograd, 2002. 2. ejovi, prof.dr Bora i Miladinovi, prof.dr Vidoje, Krivino pravo-Opti deo, Studentski kulturni centar, Ni, 1995. 3. Tomanovi, prof. dr Mili, Nuna odbrana i krajnja nuda, Slubeni list SRJ, Beograd, 1995. 4. Krivini zakonik sa registrom pojmova, autor predgovora Stojanovi, prof.dr Zoran, Sl. glasnik RS i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2009. 5. Krivini zakonik Republike Srbije, Slubeni glasnik RS, br. 85/2005

11