Agensi i izvori socijalizacije

Str. 122-156; 184-208; 223-229 Nikola Rot: Osnovi socijalne psihologije; Zavod za udzbenike, 2008, Beograd

Definicije socijalizacije

Sticanje zajednikih oblika ponaanja (znanja, vetina, motiva i stavova) koji su potrebni za izvrenje sadanjih i buduih uloga pojedinaca u drutvu, ali i formiranje svojevrsne linosti sa svojim specifinim karakteristikama

Pojam socijalizacije

Ljudska jedinka se radja: a. kao najbespomonije bie od svih ivih bia, b. bez ikakvih odlika osobina koje odlikuju oveka (nehumanizovana, nekultivisana)

Problemi socijalizacije

1. Prouavanje procesa socijalizacije: vrsta i oblici uenja putem kojih se socijalizacija ostvaruje 2. Izvori i agensi socijalizacije - prenosnici drutvenih standarda na formiranje drutveno relevantnog ponaanja (kola, vrnjaci, profesija, mediji) 3. Efekti socijalizacije formiranje stavova, vrednosti, sistema ponaanja

Socijalizacija

Agensi socijalizacije: 1. Porodica 2. kola 3. Vrnjaci 4. Masovne komunikacije Izvori socijalizacije: 1. Kultura 2. Poloaji i uloge 3. Drutvena struktura Efekti socijalizacije: 1. Osnovne psihike funkcije (opaanje, uenje i pamenje, miljenje, emocije) 2. Socijalni motivi 3. Stavovi

Agensi i izvori socijalizacije

Agensi su faktori preko kojih se socijalizacija ostvaruje; posrednici socijalizacije Izvori socijalizacije su faktori koji odredjuju sadraj socijalizacije;

AGENSI SOCIJALIZACIJE

Agensi socijalizacije - porodica

Porodica je kljuna za socijalizaciju pogotovo u prvom periodu ivota; rano detinjstvo odredjuje kakva e neko osoba biti i u kasnijem periodu adolescencije Psihoanalitika shvatanja (Frojd) ukazuju na vanost:

aktivnosti u vezi sa zadovoljavanjem potreba deteta za hranom (dojenje) istoom Oseanje sigurnosti (srdaan odnos nasuprot hladnom, ograniavanje detetove aktvnosti, permisivnost nasuprot strogoj kontroli, opti emocionalni odnosi)

Proces socijalizacije oteava ekstremnost u vaspitanju (preterana kontrola..), loi odnosi izmedju roditelja, nepotpunost porodice

Agensi socijalizacije - kola

Dolazak u novu sredinu Ulaenje u nove drugaije odnose Drutvo razvija poeljene osobine kod dece Uspena socijalizacija u koli: srdaan odnos nastavnika; demokratini odnosi; nastavno gradivo koje nije prosta reprodukcija, ve razvijanje samostalnog miljenja; kola koja potuje razliitosti i kulturne i intelektualne;

Pitanja za diskusiju
Savremeni kontekst: Kakva je kola (demokratina ili ne)? Da li je to dobro ili loe? Da li su tradicionalni autoriteti dobri ili loi za socijalizaciju? Navedite dva argumenta za ili protiv?

Agensi socijalizacije - vrnjaci

Kultura vrnjaka veoma vana za socijalizaciju:

Razvijanje novih vrednosti Postizanje line samostalnosti i nezavisnosti Razvijanje socijabilnosti Sticanje identiteta i line autonomije

Socijalizacija odraslih

Socijalizacija se odvija tokom celog ivota. Potrebne su stalne promene i u znanjima i u vetinama. Promene ne namee samo sredina ponekad odrasle osobe samoinicijativno koriguju sebe da bi bili uspeniji Faktori vani za socijalizaciju odraslih: zanimanje (izbor i zadovoljstvo), osnivanje brane zajednice i radjanje dece, ira drutvena zajednica

Sredstva masovnih komunikacija

Veliki uticaj sredstava masovnog informisanja Da li uticaj medija prevazilazi uticaj kole u savremenom svetu? Zato tako mislite? Smislite dva argumenata? Kakvi su mediji kao agensi socijalizacije: pozitivni ili negativni? Dva primera uticaja (pozitivnih ili negativnih)?

IZVORI SOCIJALIZACIJE

Izvori socijalizacije - kultura

Wissler razlikuje 9 oblasti ivota koje ine kulturu: jezik i materijalne karakteristike drutva (ishrana, stanovanje, odevanje, saobraaj), umetnost, mitologija, verovanja i znanja, religija, porodini i socijalni sistemi, vlasnitvo, upravljanje drutvom, nain ratovanja Kardiner i Linton: eksplicitna (spoljne manifestaicje ivota) i implicitna kultura (saznanja I verovanja, vrednosti, propisi I standardi karakteristini za pojedina drutva) Antropoloka istraivanja o vezi kulture I linosti: Margaret Mid, Rut Benedikt (izuavaju pre svega kulturu nerazvijenih plemena)

Izvori socijalizacije - kultura

Objanjenje uticaja kulture na linost nalazi se u iskustvima u ranom detinjstvu (vaspitanje, odnos prema ispoljavanju agresivnosti, razvijenost emocionalnih odnosa, ekonomski uslovi)

Veza izmedju kulture i linosti

Kritike antropolokih istraivanja:

Antrolopoloke studije pokazuju lanove zajednice suvie uproeno Pojam kulture se neodredjeno upotrebljava Kultura ne postoji sama za sebe Metodoloke slabosti

Nacionalne karakteristike
Nacionalni karakter = karakteristike pripadnika odredjenih drutava Socijalizacija utie na formiranje odredjenih karakteristika, kod pripadnika odredjenih naroda. U odredjenoj dravi nalazimo odredjene psiholoke karakteristike ee. Postoji li nacionalni karakter? Holistiki pristupi kao: ameriki, ruski karakter, cvijiev junoslovenski karakter (dinarski, centralni, istono balkanski, panonski karakter)

EFEKTI SOCIJALIZACIJE

Efekti socijalizacije

Tri grupe efekata socijalizacije, dejstvo socijalnih faktora na: 1. Kognitivne funkcije i emocionalno ponaanje 2. Konativne funkcije u formiranju motiva kao determinanti socijalnog ponaanja 3. Socijalni stavovi

SOCIJALNI FAKTORI I OPAANJE

Opaanje je odravanje putem ula onog to je objektivno dato. Ipak zavisi od socijalnih faktora. Postoje kulturne norme kako odredjene objekte treba opaati. Perceptualna odbrana (tenja da se predmeti i situacije koji su iz ma kog razloga neprijatni, sporije i tee opaaju, kao da se osoba brani od toga da ono to ne voli ne dodje do njene svesti), preceptualna akcentuacija (naglaavanje u opaanju predmeta koji su vani) Primeri: percepcija boja, zvukova, opaanje predmeta, opaanje vremena

SOCIJALNI FAKTORI I PAMENJE

Psiholog Bartlet (1932), uticaj socijalnih faktora na transformaciju zapamenog materijala u procesu retencije. Ispitanici su itali jednu afriko crnaku priu. Zatim je posle razliitog vremenskog perioda traio od ispitanika da prema seanju reprodukuju proitanu priu. Zatim da predstave sadraj drugom ispitaniku, on nekom sledeem...

Bartlet (1932)
U procesu retencije dolazi do tri vrste transformacija na materijal:

Uproavanje ili simplifikacije sadraja Racionalizovanje: nepoznato i strano se zamenjuje poznatim i bliskim (uobiajenim) Naglaavanje ili dominacija: neki se sadraji naglaavaju

irenje glasina

Specifine vrste neverifikovanih tvrdnji koje se zasnivaju na verovanju, a koje kolaju od osobe do osobe obino usmenim putem i bez oslonca na utvrdjena fakta, menjaju svoj sadraj. Tri karakteristike: neverifikovanost, prenoenje s osobe na osobu, promene u sadraju

Glasine
Tri vrste glasina: glasine koje su prevenstveno izraz straha; glasine koje sadre pre svega izraz neprijateljstva prema pojedinim grupama; glasine kojima se izraavaju elje; Faktori od kojih zavisi irenje glasina (oba moraju biti prisutna): vanost sadraja glasina, nesigurnost situacije u kojoj dolazi do irenja glasina Poreklo glasina: Spontano nastale, Namerno konsturisane

Levin i Marfi (1953)

Pod uticajem odredjenih stavova doi e do breg uenja i sporijeg zaboravljanja sadraja koji su u skladu sa tim stavovima, a do sporijeg uenja i breg zaboravljanja sadraja koji je u suprotnosti sa stavovima. Pri uenju uestvuje linost kao celina, sa svojim stavovima, eljama i interesima.

Levin i Marfi (1953)

Dve grupe subjekata: antisovjetski i prosovjetski orijentisani Ue dve grupe tekstova: izrazito antisovjetski i blago prosovjetski Prosovjetska grupa: bre ui prosovjetski materijal, sporije i manje zaboravlja

Jones i Jane Aneshausel, 1956

Ima sluajeva u kojima se bre naui i vie zadri materijal koji nije u skladu sa postojeim stavovima. Situacije u kojima zapamivanje takvog materijala ima posebnu funkciju. Kada treba da poslui za odbranu vlastitih stavova, a u materijalu su izneti argumenti protiv tih stavova.

SOCIJALNI FAKTORI I MILJENJE

Sud je zakljuni deo miljenja. Sud je pod uticajem porodice, kulture, znanja kako o tom sadraju sude drugi, kako o tom sadraju misle autoriteti. Relevantni eksperimetni?

SOCIJALNI FAKTORI I EMOCIONALNO PONAANJE

Razvitak i izraavanje emocija zavisi od nasledja, i od uenja. Votson, 1920- mali Albert razvija strah od belih pacova. Antropoloke studije razlike u emocionalnom reagovanju pripadnika razliitih kultura (na radjanje blizanaca, na smrt, ...) Razlika u izraavanju emocija kod Japanaca I Evropljana?