r S b e n a v z d r e A t u K n o a D j l h S r e o l k c H m s u v a n t i

Bojim se, Watsone, da u morati da otputujem ree mi jednog jutra Sherlock Holmes. Otputujete? Kuda? U Dartmoor, u Kings Pyland. Nimalo se ne iznenadih. udio sam se to se on ve ranije nije upleo u taj neobini sluaj, glavni predmet razgovora irom Engleske u to vreme. Moj prijatelj etkao je celog dana, namrgoeno, tamo-amo po sobi, pognute glave i puio je bez prekida, punei svaki as lulu najjaom krdom, pravei se pri tom kao da ne uje moja pitanja i opaske. Na prodavac slao nam je najnovija izdanja svih novina, ali Holmes bi ih samo letimino pogledao i odmah bacao u ugao. Iako nije nita govorio, znao sam dobro o emu razmilja. U to vreme je u javnosti postojao jedan jedini problem, koji je mogao da zagolica njegovu analitiku prirodu: neobian nestanak glavnog favorita u konjskoj trci za Vesekson kup i tragino ubistvo njegovog trenera. Zato me nije nimalo zatekla njegova izjava, da namerava da ode u mesto gde se odigrala drama. Rado bih poao sa vama, ukoliko bih bio siguran da vam ne smetam rekoh mu. Naprotiv, dragi moj Watsone, uiniete mi veliku uslugu ako poete sa mnom. Nadam se, da to nee biti za vas izgubljeno vreme, jer se ini da su neke okolnosti u tom sluaju naroito zanimljive. Jo imamo vremena da stignemo na voz za Pedington. Za vreme putovanja objasniu vam, poblie, mnoge pojedinosti. Uiniete mi veliku uslugu, ako ponesete svoj odlini dvogled. I tako sam, otprilike, posle sat vremena, sedeo u uglu jednog vagona prve klase i jurio prema Egzeteru, dok je Sherlock Holmes, svoje lice uokvireno kao uvek kapom sa naunjacima, udubio u sveanj najnovijih novinskih izdanja koje je nabavio na stanici Pedington. Ve smo uveliko za

sobom ostavili Reding, kad on odjednom baci i poslednji primerak pod sedite i ponudi mi cigaru. Ba se vozimo kako treba ree on, zagledavi se kroz prozor pogledave na sat. Pedeset tri i po milje na sat. Nisam primetio nikakve oznake za etvrtine milja rekoh. ni ja. Ali telegrafski stubovi du ove pruge postavljeni su u razmacima od ezdeset jardi un je prost. Pretpostavljam da ste ve proitali u novinama neto u vezi sa ubistvom Dona Strejkera i nestankom Srebrne Zvezde. Proitao sam ono to su izneli Telegraf i Hronikl. To je jedan od onih sluajeva u kojima vetinu rasuivanja treba usmeriti na paljivu ocenu svih pojedinosti, vie nego na iznalaenje nekih sveih dokaza. Tragedija je bila tako neobina, tako sloena, tako znaajna za svakog ko pati od preobilja sumnji, nagaanja i hipoteza. Teko je bilo odvojiti ukrase od injenice, apsolutne, neporecive injenice od ulepavanja teoretiara i reportera. Zatim, kad smo ve stvar postavili na sigurne temelje, trebalo bi da donesemo zakljuke i utvrdimo na kakvim to specijalnim okolnostima poiva cela ta misterija. U utorak uvee primio sam dva telegrama: od pukovnika Rosa, vlasnika konja, i od inspektora Gregorija koji istrauje ovaj sluaj, pa me zove da saraujemo. U utorak uvee, viknuh a sad je etvrtak ujutru. Zato, pobogu, niste jue otili? Dragi moj Watsone, bojim se da e mnogi koji nie poznaju, po vaim memoarima pomisliti da sam pogreio, to bi, uostalom, i bilo najnormalnije. Gmjenica je, meutim, da nisam mogao da verujem u rnogunost da najpoznatiji konj Engleske moe tako dugo da ostane neprimeen, pogotovo u tako retko 9
Nisam

AvoMture erLrlcA naseljenom kraju, kao to je kraj severno od Dartmoora. Oekivao sam svakog asa da konj bude pronaen i da e se utvrditi da je njegov otmiar ubica Dona Strejkera. Kad je osvanulo i drugo jutro, meutim, i kad sam saznao da osim hapenja mladog Ficroja Simpsona nita drugo nije uinjeno, zakljuio sam da je vreme za akciju. Sada pak nekako mislim da jueranji dan ipak nije proao sasvim uzaludno. Znai, doli ste do nekih konanih zakljuaka. Doao sam, u najmanju ruku, do bitnih injenica. Nabrojau vam ih, jer nikad se ne rasvetljava neki sluaj tako dobro kao kad se izlae drugome. Osim toga, ne mogu da raunam na vau saradnju, ukoliko vam ne ukaem na taku s koje polazim. Ja se zavalih u meko sedite naslonjae, puei cigaru i isputajui kolutove dima, dok je Holmes, pognuvi se malo, svojim dugim, tankim kaiprstom oznaavao na stisnutoj aci svoje leve ruke pojedine take i ukratko opisivao dogaaje, koji su bili povod naem putovanju. Srebrna Zvezda otpoe on to je konj soja Ajzonomi koji je postigao izvanredne rezultate, ravan u tome svojim slavnim precima. Sad ima pet godina i pukovniku Rosu, njegovom srenom vlasniku, donosio je na trkama samo nagrade. U vreme kad je nastupila katastrofa bio je najvei favorit za "Veseksov kup" Stanje na kladionici bilo je tri prema jedan. Na 10

Sfeifrna. zuezJa. trkania ie uvek bio glavna uzdanica publike; nikad je nije razoarao, pa su na njega, ak i kad je imao male prednosti na startu, stavljane ogromne svote. Bilo je oito, dakle, da je moralo biti mnogo ljudi, koji su bili i te kako zainteresovani da Srebrna Zvezda ne bude na startu, kad se narednog utorka spusti zastavica na stazi. Naravno, s tom moguom injenicom raunalo se i u Kings Pylandu, gde se nalazi konjunica pukovnika Rosa. Stoga su preduzete sve mere opreza da se tom favoritu nita ne dogodi. Trener Don Strejker, bivi je bivi dokej koji se borio za boje pukovnika Rosa, sve dok nije postao preteak. Sluio je kod pukovnika punih pet godina kao dokej, a zatim sedam godina kao trener i u slubi je uvek bio revnostan i ispravan. Imao je jo tri momka: staja trkaih konja nije, naime, bila velika, jer se sastojala od svega etiri konja. Svako vee jedan od momaka poao bi da prenoi u konjunici, dok su ostali spavali u gornjim prostorijama. Sva trojica imala su odline karaktere. Don Strejker je bio oenjen, pa je iveo u maloj vili, udaljenoj oko dve stotine jardi od konjunice. Dece nije imao, drao je jednu sluavku i bio prilino imuan. Okolina tog mesta sasvim je nenaseljena; jedino se oko pola milje severno od mesta nalazi nekoliko kuica koje je neki preduzetnik iz Tevistoka sazidao za invalide Z-a sve koji hoe da uivaju u istom vazduhu. Sam 11

AvMvture trlokA H-oUusa Tevistok lei dve milje zapadno, dok se s one strane movare, takoe, na oko dve milje udaljenosti, nalazi u Kepltonu vea staja trkakih konja, koja pripada lordu Bekvoteru, a njom upravlja Sajlas Braun. Ostalo je movarno zemljite, potpuno zaputeno i na njemu ivi samo neto Cigana, lutalica. Takva vam je bila opta situacija prolog ponedeljka u noi kad se dogodila katastrofa. Prethodne veeri konji su, po povratku sa treninga, bili napojeni, pa je konjunica u devet sati zakljuana. Dva momka su otila do trenerove kue, gde su veerali u kuhinji, dok je trei, Ned Hanter, ostao kod konja. Nekoliko minuta posle devet, sluavka Edit Bekster odnela mu je veeru iniju dimljene ovetine. Za pie mu nije ponela nita, jer se tamo nalazila slavina za vodu. Po propisu, deurni momak je smeo da pije samo vodu. Sluavka je ponela fenjer, jer je posvuda naokolo vladao gust mrak, a staza je vodila kroz samu movaru. Edit Bekster je stigla na trideset jardi od konjunice, kad se iz tmine pojavi neki ovek i pozva je da stane. Poto se ovek pojavio nadohvat utog svetla njenog fenjera, sluavka primeti da se ovek koji joj se pribliio istie otmenim dranjem, da je obuen u odelo od sivog tvida, da na glavi ima kaket od tkanine, na nogama gamane, a u ruci teak tap s okruglom drkom. Ipak, od svega je najvie iznenadilo njegovo 12

Srebrna, zi/ eterano ^iedilo u licu i, oigledno, uzrujanost. nienom miljenju moglo mu je biti otprilike trideset godina. "Moete li mi rei gde se nalazim?" zapita je on. "Bio sam ve gotovo odluio da prespavam u movari, kad sam ugledao svetlost vaeg fenjera." "Nalazite se u Kings Pajlenu, blizu konjunice trkakih konja, koje upravo treniraju" odgovori ona. "Ah, zaista! Pa to je prava srea!" povika on. "uo sam da u konjunici svake noi spava po jedan momak. To to mu nosite, sigurno je veera. Siguran sam da niste toliko ponosni da biste se odrekli nove haljine koju moete da zaradite, zar ne?" i pri tom izvue iz prsluka komad belog papira, pa ga razvi. "Pobrinite se da to dospe noas do tog momka, pa ete moi kupiti najlepu haljinu." Devojka se prepade tog njegovog ozbiljnog nastupa, strugnu pored njega i domognu se prozora kroz koji je obino predavala hranu. Prozor je ve bio otvoren, a Hanter je sedeo u staji za jednim stoliem. Devojka je upravo poela da pria ta joj se dogodilo, kad se stranac ponovo pojavi. Dobro vee" ree on, gledajui kroz prozor. "Hteo Dih da razgovaram sa vama." Devojka je kasnije izjavila, Pod zakletvom, da je za vreme dok je govorio primetila <ako mu iz stisnute ake proviruje jedan paketi. Sta traite ovde?" upita ga momak. 13

AvMvture trUrka. H-dmsa. "Traim neto to bi moglo da popuni i vau kesu" odgovori neznanac. "Imate dva konja za Veseksov kup.Srebrnu Zvezdu i Bajara. Dajte mi savet za klaenje i neete biti na gubitku. Da li je tano da Bajar i s optereenjem moe onom drugom dati na trci od pola milje sto jardi prednosti i da se ak i kola kladila na njega?" "Vi ste, dakle, jedan od onih prokletih pijuna to obilaze konjunice. Sada u vam ja pokazati kako mi iz Kings Pylanda doekujemo takve ljude." On skoi i pouri kroz konjunicu da odvee psa. Devojka pobee kui, ali se trei osvrnu i vide stranca kako se naginje kroz prozor. as zatim, kad Hanter istra iz staje, vodei psa, stranac je ve bio nestao bez traga; momak je obiao celu zgradu, ali nije primetio nita. Stanite trenutak, molim vas upitah ja da li je momak kad je istrao iz konjunice, vodei sa sobom psa zakljuao za sobom vrata? Odlino, Watsone, odlino promrmlja moj prijatelj. Toliko sam bio pod utiskom itave te vane okolnosti, da sam jue posebno poslao telegram u Dartmoor, da bih razjasnio stvar. Izlazei iz konjunice, momak je zatvorio na njoj vrata, uz to treba dodati da prozor nije toliki da bi se kroz njega ovek mogao provui. Hanter saeka da se vrate druga dva konjuara, pa obavesti trenera o svemu to se dogodilo. Strejker se

Srebrna. zistzda. uzruia kad u za to, premda, kako se inilo, nije bio potpuno shvatio pravi znaaj svega toga. To je ipak ostavilo neprijatan utisak na njega. Probudivi se u jedan sat nou, ena ga je videla kako se oblai. Na niena pitanja odgovorio joj je da zbog brige o konjima nema vremena, pa namerava da odeta do konjunice, kako bi se uverio da li je sve u redu. Ona ga stade moliti da ostane kod kue. ulo se, naime, da kia lupa o prozore, ali trener, uprkos njenom upornom moljakanju, ogrnu svoj iroki kini mantil i ode. Gospoa Strejker je potom ponovo zaspala, pa se probudila oko sedam sati izjutra. Kad je videla da se njen suprug jo nije vratio, ona se brzo obukla i uputila prema konjunici. Iznenadila se kada je videla da vrata konjunice zjape otvorena, u konjunici, sav zapetljan na jednoj stolici, sedi, u stanju potpune obamrlosti, Hanter, dok je pregrada u kojoj je ranije stajao glavni favorit prazna. Od tre&era nije bilo ni traga ni glasa. Odmah razbudi oba momka koja su spavala gore u potkrovlju, odreenom za rezanje sena, iznad prostorije za hamove. Oni nisu cele noi nita uli, jer su tvrdo spavali. Hanter je oito bio pod dejstvom neke jake opojne droge, pa su ga, poto se uverie da se 0* n)ega ne moe saznati nita to bi imalo nekog sniisla, ostavili da spava i sa svojim enama odjurili u 'tragu za konjem i trenerom. Jo su gajili nadu da je ener moda, iz bilo kog razloga, izveo konja na neki 15

 trLoka. . jutarnji trening. Kad se popee na breuljak iza kue, odakle se lepo videla oblinja movara, nisu naili ni na kakve tragove, ni konja, ni trenera, ali su primetili izvesne znakove po kojima se moglo zakljuiti da se oko njih odigrala neka tragedija. Otprilike na etvrt milje od konjunice leprao se na jednom bunu utilovke ogrta Dona Strejkera, a odmah ispod njega, u movari, na dnu jedne jame koja je liila na veliku posudu, pronaen je le nesrenog trenera. Glava mu je bila prosto smrskana divljakim udarcima nekim tekim predmetom, a na butini mu se videla dugaka rana, oito zadana nekim veoma otrim oruem. Po svemu se moglo razabrati da se Strejker estoko borio sa svojim napadaem: u desnoj ruci je drao mali no, natopljen sve do drke grudvicama zgruane krvi, dok je u levoj, vrsto stisnutoj, drao crveno-crnu svilenu kravatu. Devojka je prepoznala kravatu, pa je tvrdila da )w je na sebi imao onaj stranac koji je prethodne veeri doao do konjunice. Kad ponovo doao k sebi, Hanter je bio potpuno siguran ko je vlasnik kravate i tvrdio je, upravo, da mu je onaj stranac, dok je stajao kod prozora, u njegovu dimljenu ovetinu stavio neku drogu i na taj nain se oslobodio uvara. O nestanku konja, na dnu zlokobne jame, bilo je mnotvo dokaza da se za vreme borbe on nalazio na onom mestu. Ali on je od tog jutra bio nestao. Mada 16

Srefmia, zinzia. nalazau konja obeana velika nagrada i mada su se svi Cigani u Dartmooru bacili u potragu za konjem, nie) mu bilo ni traga, ni glasa. Povrh svega, hemijskom analizom ostataka veere, koje su nali u iniji momka iz konjunice, u jelu je pronaena znatna koliina opijuma u prahu. Drugi ukuani, meutim, koji su te iste noi okusili istu hranu, nisu osetili nikakve loe posledice. To su vam glavne injenice ovog sluaja, izloene bez ikakvih jalovih nagaanja u najpreienijem obliku. Sad u vam ukratko rei ta je, povodom svega toga, uradila policija. Inspektor Gregori, kojem je poveren taj sluaj, poznat je kao izuzetno sposoban slubenik. Da je jo samo obdaren matom, mogao bi daleko da dogura u svojoj struci. im je doao mesto dogaaja, pronaao je i odmah uhapsio oveka na kojeg je najpre pala sumnja, a nije ga bilo teko pronai, jer je u itavom tom kraju bio dobro poznat. Izgleda da se zove Ficroj Simpson. Re je o oveku otmena porekla i istaknutog obrazovanja, koji je na trkama prokockao imanje i sad ivi uglavnom od manje opasnog i beznaajnog ldadenja po raznim londonskim sportskim klubovima. Pri pregledu njegove knjige u koju je beleio opklade, ustanovljeno je da je u nju uneo sve svoje opklade protiv favorita Srebrne Zvezde, i to u celokupnom iznosu od pet hiljada funti. 17

 Sherlocka. H-aUma. Prilikom hapenja izjavio je, a da ga niko nije na to primorao, je navratio u Dartmoor da bi saznao neto o konjima iz kingpajlendske tale i o drugom favoritu Deborou, grlu pod staranjem Sajlasa Brauna iz kepltonske ergele. Nije ni pokuavao da porekne da je prethodne veeri uinio ono to smo opisali, izjavljujui pri tom da nije imao nikakve zle namere, ve je samo eleo da dobije obavetenja iz prve ruke. Tek kad mu je bila predoena kravata, strahovito je pobledeo i nije bio u stanju da objasni kako se ona mogla zatei u ruci ubijenog. Po njegovom mokrom odelu jasno se videlo da ga je one noi, pre nego to je uhvaen, napolju zateklo nevreme, a njegov tap, u stvari obian pendrek, imao je olovni vrh, pa su se uestalim udarcima tim tapom mogle naneti ba onakve strane povrede, kakvima je trener bio izloen. S druge strane, on uopte nije bio ranjen, dok je, meutim,stanjeukojemsenalazioStrejkerovnojasno ukazivalo na to da je bar jedan od njegovih napadaa morao da ga oseti na sebi. Eto, Watsone, sad sam vam sve ukratko izloio, pa ete me beskrajno obavezati, ako mi pomognete nekim svojim objanjenjem ovih injenica. Sasluah najpaljivije prikaz koji mi je Holmes dao svojomkarakteristinom jasnoom. Iako mije vei deo tih injenica bio poznat, ipak nisam dovoljno uoio 18

SreinKa. zmzba. vanost svake pojedinosti, ni njihovu meusobnu vezu. __ A, da li je mogue natuknuh da j e posekotina na Strejkerovoj butini nastala od njegovog noa dok se itavim telom trzao, to je neminovno kad god se povredi mozak? I vie nego mogue, verovatno je to ree Holmes. Ako je tako, onda je iskljuena jedna od glavnih okolnosti, koja bi mogla da bude u prilog okrivljenog. Ipak, rekoh ne mogu nikako da shvatim, kako to policija objanjava. Bojim se da emo, ma kako je objanjavali, naii na veoma ozbiljne prigovore odgovori moj prijatelj. Uveren sam da policija pretpostavlja da je Ficroj Simpson, poto je omamio momka nekom drogom i doao na neki nain do duplikata kljua, otvorio vrata konjunice i izveo konja, oito u nameri da ga odvede radi ucene. Kako su nestale i uzde, smatra se da ga je njima zauzdao, onda je ostavio otvorena vrata i odveo konja preko movare gde ga je ili sreo ili sustigao trener Strejker. Jasno je da su se posvaali i da je mpson svojom tapinom razbio treneru glavu, a da tom sam nije pretrpeo nikakve povrede od noia ^ojim se Strejker bio posluio u samoodbrani. Zatim,
e

kradljivac odveo konja do nekog tajnog sklonita

je mozda, sam konj, za vreme guve nekuda odjurio 19

 erLoiai . i sad luta slobodno po movari. Eto kako izgleda ovaj sluaj u oima policije. Mada ne izgleda ba verovatno, sva druga objanjenja su jo neverovatnija. Kad budem jednom na mestu dogaaja, brzo u ispitati tu stvar, a dotle ne vidim kako bi se ona mogla pomai iz ove situacije. Kad smo stigli u gradi Tevistok, koji lei usred velikog Dartmoorskog okruenja, slian vrku nekog tita, bilo je ve vee. Na stanici su nas ekala dva gospodina: jedan visok, naoit, kose i brade koje su liile na grivu i bradu u lava, neobino prodornih plavih oiju, a drugi sitan, ivahan, prijatan i doteran, u redengotu, s gamanama na nogama i sa potkresanim zulufima i naoarima. Taj drugi bio je pukovnik Ros, poznati sportista, a onaj prvi inspektor Gregori, koji se u poslednje vreme mnogo istie u engleskoj detektivskoj slubi. Radujem se to ste doli, gospodine Holmese ree pukovnik. Ovaj gospodin ovde uinio je sve to se moglo uiniti, ali ja u pokrenuti drvlje i kamenje, da bih rasvetlio sluaj jadnog Strejkera i ponovo doao do svog konja. Da li je pronaeno neto novo? upita Holmes. alim to vam moram rei, sasvim malo smo napredovali ree inspektor. Napolju nas eka otvorena koija, kako biste pre nego to se smrai videli zo

SrebrHji zvezaa. mesto. Mogli bismo o tome da porazgovaramo

za

vreme vonje. as zatim, sedeli smo sva etvorica u udobnom landaueru iji su tokovi tandrkali kroz onaj starinski gradi u Devoniru. Inspektor Gregori bio je sav obuzet izlaganjem svog sluaja, izriui bujicu primedbi, dok bi Holmes samo povremeno nabacio poneko pitanje ili ubacio neto. Pukovnik Ros, ruku prekrtenih na grudima, bio se naslonio ledima, a eir navukao na oi, dok sam ja radoznalo sluao dijalog te dvojice detektiva. Gregori je izlagao, kako on objanjava sluaj, a objanjavao ga je upravo onako kako je Holmes predvideo u vozu. Mrea se oko Ficroja Simpsona ve poprilino zatvara govorio je on. Ja lino verujem da je on ve na. Ali, u isto vreme moram priznati da raspolaemo samo posrednim dokazima, koje bi neka nova otkria mogla da obore. Sta mislite o Strejkerovom nou? Doli smo do uverenja da se Strejker sam ranio. - Moj prijatelj Watson natuknuo mi je istu tu misao, kad smo ovamo dolazili. Ako je tako, onda bi t0 govorilo protiv Simpsona. tzvan svake sumnje. On nema no, a nije ni n e J n. Dokazi protiv njega su u svakom sluaju ma ' jaki. Nesumnjivo je bio zainteresovan za to g avni favorit nestane, on je pod sumnjom da je 21

 Serlohi HOUHAO. otrovao momka u konjunici, za vreme kie bio je oito napolju, bio je naoruan tekim tapom, a ruci mrtvog oveka pronaena je njegova kravata. Smatram da raspolaemo mnotvom podataka na osnovu kojih moemo izai pred porotu. Holmes zavrte glavom. Promuuran branilac bi sve to razbio u paramparad ree. Zato bi on odvodio konja iz konjunice? Zar ga nije mogao raniti, ako je ve hteo da ga onemogui? Da li je kod njega naen neki duplikat kljua? Koji apotekar mu je prodao opijum u prahu? A iznad svega, gde li je on kao stranac u tom kraju mogao sakriti konja, i to jo konja kao to je ovaj? ime objanjava to to je dao devojci neki papir i traio od nje da ga preda momku u konjunici? On izjavljuje da je re o jednoj novanici od deset funti. Jedna je, istina, pronaena u njegovom depu. Ali, ostali vai prigovori nisu ba tako strani, kao to izgledaju. On u tom kraju nije bio stranac. Letos je u dva navrata odseo u Tevistoku. Opijum je, po svoj prilici, doneo iz Londona, klju, poto se njime posluio, verovatno je negde bacio, a konj se moda nalazi u nekoj jami ili u starom rudniku oko movare. ta kae o kravati? Priznaje da je njegova i tvrdi da ju je bio izgubio-Ali u vezi sa tim sluajem, pojavile su se i neke nov 22

SrelrmA ztsez}& l'olnosti koje ga mogu teretiti kao oveka koji je izveo konja iz konjunice. Holmes naulji ui. __ pronali smo tragove koji dokazuju da se u noi prolog ponedeljka, na milju od mesta gde je izvrio ubistvo, bila ulogorila grupa Cigana. U utorak je ta grupa nestala. Sada, pod pretpostavkom da su Simpson i Cigani u dosluhu, zar Simpson nije mogao, dokopavi se konja, odvesti ga njima, pa je moda konj sad kod njih? To je mogue. Pretraili smo celu movaru da bismo pronali te Cigane. Pretraio sam sve konjunice i staje u Tevistoku i svuda naokolo na deset milja u preniku. Koliko mi je poznato, u neposrednoj blizini je jo jedna staja trkakih konja. Da, a tu injenicu ne smemo prevideti. Kako je njihov konj Debora na drugom mestu na kladionici, i njihov je interes da favorit nestane. Zna se da je trener oajlas Braun u kladionici uloio veliku svotu da bi ostvario povoljan ishod trke i da Strejkeru nijeprijatelj. smo > meutim, pregledali konjunice i utvrdili da u njima nema niega to bi moglo da poslui kao dokaz da Jeonupletenuto. nema nita to bi osumnjienog Simpsona s > dovesti u vezu s interesima kepltonske staje trl <akih konja? 23

 trUrhi Ba nita. Holmes se zavali u sedite koije, a razgovor prestade. Nekoliko minuta zatim, na koija zaustavi kola ko<3 lepe, male vile od crvene opeke, s isturenom strehom uz cestu. Malo podalje, s one strane ograene staze za treniranje konja nalazila se duga sporedna zgrada, pokrivena sivim crepovima. Odatle, pa svuda naokolo, sve do horizonta, ukazala nam se pred oima ulegnuta vizija movare, koja se od sasuene paprati arila poput bronze. Iz nje su trali jedino zvonici Tevistoka i na zapadnoj strani grupa kuica, kepltonskih konjunica. Svi iskoismo iz koije, izuzev Holmesa koji je ostao zavaljen na svom seditu, pogleda uperenog prema nebu, potpuno utonuo u svoje misli. Prenuo se tek kad sam ga povukao za ruku i naglo je izaao iz koije. Oprostite mi ree, okrenuvi se pukovniku Rosu koji ga je zaudeno posmatrao. Zamislio sam se. Iz oiju mu je izbijao neki sjaj, a iz ponaanja suzdrano uzbudenje. Kako sam mu ve dobro poznavao ud, bio sam siguran da je pronaao neki siguran putokaz, mada nisam znao u emu se on sastoji. Moda biste, gospodine Holmese, eleli odmah da odete na mesto zloina? upita Gregori. ini mi se da bi, najpre, trebalo da ostanemo malo ovde, da raspravimo potanko o nekoliko pitanja. Pretpostavljam da su Strejkera preneli ovamo. 24

SrebrKA zi/ez}^ Da on lei gore. Sutra se otvara sudska istraga. On je nekoliko godina bio u vaoj slubi, pukovme Ros, zar ne? __ Uvek sam ga smatrao za odlinog slubenika. Pretpostavljam, inspektore, da ste napravili popis stvari iz njegovih depova, posle njegove smrti. Sve te stvari se nalaze u salonu. Moete da ih vidite, ako elite. Jedan za drugim odosmo u jednu prednju sobu i sedosmo oko stola, usred sobe. Inspektor otkljua etvorougaonu limenu kutiju i poloi pred nas malu hrpu predmeta. Tu se nalazila jedna kutija votanih ibica, jedna lojanica od dva ina, jedna lula od vresa, kesa od tuljanove koe s pola unce tanko izrezanog, ispresovanog duvana, srebrni sat sa zlatnim lancem, pet zlatnika, jedan dra od aluminijuma za olovku, neki papiri i na kraju no s drkom od slonove kosti i veoma finom, nesavitljivom otricom na kojoj je bio fabriki ig: Vajs i komp. London. Taj no je sasvim neobian ree Holmes, Podigavi ga i paljivo ga ispitavi. Pretpostavljam, r na njemu vidim krvave mrlje, da je to no koji je le n u stisnutoj aci mrtvog Strejkera. Ovaj no, sone, po svemu sudei, spada u vau nadlenost. 10 je, kako ga mi nazivamo, no za onu nirenu. 25

 erkrkA sam i mislio. Otrica je veoma fina, nainjena za veoma osetljiv posao. udno je to ga je nosio ovek koji se uputio u grub poduhvat, naroito kad se ne moe ni spremiti u dep. Vrak noa bio je zatien kolutiem plute koju smo nali pored Strejkerovog lea. Gospoa Strejker tvrdi da je no nekoliko dana bio na toaletnom stoliu i da ga je njen mu zgrabio po polasku iz sobe. Bilo je to loe oruje, ali moda u tom trenutku najbolje to mu se nalo pri ruci. To je sasvim mogue! A kakvi su to papiri?

Ta tri papira su potvrde trgovaca senom o obraunu. Jedan sadri uputstva koja je dao pukovnik Ros. Ovo je raun krojaice koji glasi na trideset i sedam funti i petnaest ilinga, a ispostavila ga je od madam Lezirje iz Bond strita gospodinu Vilijemu Derbiiru. Gospoa Strejker nam tvrdi da je taj Derbiir bio prijatelj njenog mua i da su njegova pisma ponekad upuivana ovamo. Gospoa Derbiir ima prilino skup ukus primeti Holmes, pogledavi raun. Dvadeset i dve gvineje, to je prilina svota za jedan enski kostim. Ali, sad nemamo ovde vie ta da saznamo, mogli bismo otii na mesto zloina. Kad izaosmo iz salona, pride nam neka ena, koja je ekala u hodniku i poloi svoju ruku na inspektorovu. Lice joj je bilo iscrpljeno, mravo i usplahireno; na 26

SreinKA zvezda. njemu su bili vidljivi tragovi pretrpljene strave i uasa. Jeste li ih pohvatali? Jeste li ih pronali? zadihano upita ona. Ne, gospoo Strejker, ali, evo, i gospodin nam je doao u pomo iz Londona, pa emo uiniti sve to bude mogue. Gospoo Strejker, ja sam vas upoznao pre kratkog vremena na jednoj vrtnoj ajanci u Plimutu ree Holmes. Ne, gospodine, varate se. Ali, draga moja, mogao bih se zakleti na to. Imali ste svileni kostim golubije boje, ukraen nojevim perom. Nikad nisam imala takvu haljinu, gospodine odgovori gospoa Strejker. Ah, to onda reava stvar ree Holmes pa, izvinivi se, izade s inspektorom. Kratko vreme ili smo kroz movaru, pa stigosmo do jame, gde je bio pronaen le. Na jednom obronku iznad jame nalazio se bun stabljiice o koju je bio okaen kaput. Kako sam obaveten, te noi nije bilo vetra ree Holmes. Nije, ali je bila jaka kia. U tom sluaju ogrta nije mogao vetar da baci bun, ve je na njega stavljen. Da. Jasno je da Je bio poloen na njega.

2/

AvMvture erLjkA. Pobudujete u meni sve vee interesovanje. Primeujem da je ovde velika povrina izgaena. Tuda je od ponedeljka uvee moralo da gazi mnogo Ijudi. Po strani je bila poloena asura i mi smo svi gazili po njoj. Odlino. U ovoj vrei imam jednu Strejkerovu izmu, jednu Simpsonovu cipelu i jednu potkovicu koja je otpaJa sa kopita Srebrne Zvezde. Dragi inspektore, vi nadmaujete sami sebe. Holmes uze vreu, sie, odgurnuvi asuru u jedno udubljenje i stade, to je vie mogao, u sredinu. Zatim, pruivi se potrbuke, nasloni svoj podbradak na obe ruke i poe paljivo da prouava izgaeno blato pred sobom. Oh! uskliknu odjednom ta je ovo? Bila je to dopola sagorela votana ibica, tako uvaljana u blato da je na prvi pogled izgledala kao neki iverak. Ne ide mi u glavu, kako sam to mogao prevideti ree inspektor s izrazom nelagodnosti u glasu. Nije se mogla videti ovako skrivena u blatu. Ni ja je ne bih primetio da je nisam upravo traio. ta! Oekivali ste da ete nai ibicu? Smatrao sam da to nije neverovatno. Zatim izvadi iz vree obuu i stade uporeivati nj'ihove otiske 28

SrebrtiA zusez)a. sa tragovima na zemlji. Najzad se do obronka iznad jame, pa poe da puzi kroz paprat i oko bunja. Bojim se da ovde nema vie nikakvih tragova ree inspektor. Ja sam ispitao zemljite veoma savesno u duini od sto jardi u svakom smeru. Zaista ree Holmes, ustavi. Ja nemam smelosti da ponovim vae rei. Ali, da bih sutra znao na emu sam, voleo bih da proetam malo po movari pre nego to padne mrak. Mislim da nee biti zgoreg da ovu potkovicu stavim u dep. Pukovnik Ros, koji je pokazivao izvesne znakove nestrpljenja, zbog mirnog i smiljenog naina rada moga prijatelja, pogleda na sat. Inspektore, eleo bih da se vratite sa mnom ree. Imam nekoliko stvari o kojima bih eleo da ujem vae miljenje, a naroito da li smo duni prema publici da povuemo sa liste grla koja uestvuju u kupu, ime naeg konja. Naravno da niste! povika odluno Holmes. Ja bih ga ostavio. Pukovnik se nakloni. Veoma mi je drago to ujem vae miljenje, gospodine ree. Nai ete nas, kad zavrite svoj pohod, u kui jadnog Strejkera. Odande se moemo zajedno odvesti u Tevistok. On se vratio s inspektorom, dok smo Holmes i ja lsli polako preko movare. Sunce je poelo da zalazi Jza kepltonskih konjunica, a pred nama se prelivala 25

AvMiture SerLaiai Hotmsa. u zlatu duga, nagnuta nizija, prelazei onde gde bi veernje svetlo palo na paprat, bunje i kupine u mrko rumenilo. Moj prijatelj se meutim bio toliko duboko zamislio, da divote tog krajolika nije ni primeivao. To je pravilan put, Watsone izusti on. Trenutno moramo napustiti ispitivanje ko je ubio Dona Strejkera i ograniiti se na to da vidimo ta je bilo s konjem. I sad, ako pretpostavimo da je utekao za vreme, ili posle tragedije, kuda li je mogao otii? Konj je veoma drutveno bie. Da je bio preputen samome sebi, on bi se, prema svojim nagonima, ili vratio u konjunicu Kings Pyland ili bi bio otiao do Kepltona. Zato bi jurio po movari? Osim toga, dosad bi ga svakako neko spazio. A Cigani? Nisu ga valjda oni ukrali? To drutvo, im uje za neku nezgodu, odmah se poisti, jer nee da ima posla sa policijom. Ne bi se mogli nadati, ni da bi takvog konja mogli prodati. Preuzeli bi samo na sebe velik rizik, a nita ne bi dobili time, ako bi ga zadrali. Sve je to jasno kao dan. Pa gde je onda? Rekao sam ve da je morao otii ili u Kings Pyland ili u Keplton. U Kings Pylandu nije, mora, dakle, biti u Kepltonu. Smatrajmo ovu mogunost verovatnom i pogledajmo kud nas ona vodi. Ovaj deo movare, kao to je i inspektor primetio, veoma je tvrd i suv. Ali, prema Kepltonu nije tako; moete videti i odavde kako se tamo, s one strane, nalazi duga udolina, koja je 30

Srebrna. zjsezda. te noi, u ponedeljak, morala biti veoma vlana. Ako je tana naa pretpostavka, na kon] je u tom sluaju rnorao prei tu udolinu i njegove tragove treba traiti tamo. Za sve vreme ovog naeg razgovora ili smo veoma brzo, pa smo za svega nekoliko minuta stigli do udoline. Na Holmesov zahtev siao sam na obalu sa desne strane, a on sa leve. Nisam napravio ni pedeset koraka, kad zauh kako vie i videh ga kako mae rukom prema meni. Trag konja u mekoj zemlji bio je potpuno jasno uoblien, a cipela koju je poneo u depu, potpuno je odgovarala otisku. Eto, ta znai mata ree Holmes. Tu osobinu nema Gregori. Pretpostavivi ta se to moglo dogoditi, radili smo prema toj pretpostavci i pronali smo da smo bili u pravu. A sad produimo. Preli smo preko blatnog korita movare i izali na tvrdu, suvu ledinu, dugu oko etvrt milje. Zemljite je iza toga bilo opet ulegnuto, i ponovo naiosmo na tragove. Zatim smo ih opet izgubili na oko pola milje, ali brzo ih se ponovo domogosmo, i to sasvim blizu Kepltona. Prvi ih je uoio Holmes pa je, likujui, ukazivao na njih. Pored konjskog traga video se i trag jednog oveka. Konj je ranije bio sam povikah ja. Upravo tako. Ranije je bio sam. Oho! A ta je ovo? 31

 Serlolai Dvostruki trag bio je otro skrenuo prema Kings Pylandu. Holmes je zvidukao. Obojica krenusmo za tragom. Holmes je upro oi u trag, a ja sam sluajno pogledao malo podalje na jednu stranu, pa sam sav zaprepaen primetio da se isti tragovi vraaju ponovo u suprotnom smeru. Jedan poen u vau korist, Watsone ree Holmes kad sam na to ukazao. Spasili ste nas dugog hodanja koje bi nas vratilo na tragove. Krenimo sad suprotnim tragom. Nismo ili suvie daleko. Trag se zavravao na asfaltnom ploniku, koji je vodio pravo do vrata kepltonske konjunice trkakih konja. Kad smo joj se pribliili, iz njih istra jedan momak. Ovde skitnice nisu poeljne ree. Hteo sam samo neto da pitam ree Holmes, drei pri tom kaiprst i palac u depu od prsluka. Da li bi bilo suvie rano da ja sutra ujutro u pet sati doao u posetu vaem gospodaru, gospodinu Sajlasu Braunu? Bog s vama, gospodine, ako je iko u to vreme na nogama, onda je to on, jer se uvek prvi budi. Ali evo ga, gospodine, upravo dolazi da vam lino odgovori. Ne, ne, gospodine, stajalo bi me mesta, ako bi primetio da primam od vas novac. Mnogo mi vie vredi moje mesto. Ne smem dopustiti da me vidi kako primam novac od vas. Posle, kako vam drago. 32

SrebrivL zj/ezda. Dok je Sherlock Holmes stavljao pola krune u dep, odakle ju je bio izvadio, jedan starac Ijutita izgleda izae krupnim korakom na vrata, vitlajui iovakim biem. ta je to, Dosone? povika on. Ne brbljaj i gledaj svoja posla. A vi, kog avola traite ovde? Deset minuta razgovora s vama, dobri moj gospodine ree Holmes najljubaznijim glasom. Nemam vremena da razgovaram sa kojekakvim protuvama. Smesta se istite, jer ete imati posla sa mojim psom. Holmes mu se nakloni i neto mu apnu. Trener se na to silno uzruja i porumene do uiju. To je la povika odvratna la! Vrlo dobro. Da li da javno raspravljamo o tome ili u vaoj sobi za primanje? Oh, izvolite, kad ve to elite. Holmes se smejao. Watsone, neete me ekati due od nekoliko minuta ree svom prijatelju. A sad, gospodine Braun, stojim vam na raspolaganju. Nakon dvadeset minuta, kad su se Holmes i trener ponovo pojavili, Braunovo crvenilo na licu se pretvorilo u pepeljastosivo. Nikad nisam video tolike promene za tako kratko vreme kao sad na Sajlasu Braunu. Lice mu je bilo sivo kao pepeo, na elu su mu sijale grake znoja, ruke su mu drhtale, a lovaki bi mu se njihao kao grana na vetru. Njegovom bunom ponaanju 33

Av&uture erLcrka. Holmesa. vie vie nije bilo traga, sad se vrteo oko mog prijatelja kao pas oko gospodara. Svi vai nalozi bie izvreni. Dajem vam re ree. Ne doputam ni najmanje odstupanje ree Holmes, gledajui ga pravo u oi. Trener se bio prosto najeio, kad je proitao pretnju u njegovom pogledu. Oh, nee biti ni najmanjeg odstupanja. Bie tamo. Treba li najpre da obavim promenu ili ne? Holmes malo razmisli, a onda prasnu u smeh. Ne, nemojte ree. Javiu vam se jo. A sad, nikakve smicalice, inae ... Oh, imajte poverenja u mene. Postupite kao da je re o vaoj linoj stvari. Moete se osloniti na mene. Da, nadam se. Sutra u vam se javiti. Hoims se okrenu, ne obraajui panju na ruku koju mu je Braun pruio, pa krenusmo put Kings Pylanda. Retko sam se kad sreo sa savrenijom meavinom siledije, kukavice i poltrona kao to je gospodin Sajlas Braun primeti Holmes, dok smo se muno probijali preko blata. Konj je, dakle, kod njega. Pokuao je da se izvue bukom i psovkama, ali sam tako podrobno opisao sve njegove jutronje postupke da sam uspeo da ga uverim da je pod mojom prismotrom. Zacelo ste primetili neobine 34

Srebrnji zmz)a. etvorougaonevrhovestopauotiscimakojiodgovaraju njegovim izmama. Niko od njegovih podreenih ne Di se usudio da uini neto takvo. Opisao sam mu kako je, po obiaju, ustao prvi i opazio da movarom tumara neki konj, kako je izaao po njega i kako se zaprepastio kad ga je prepoznao po beloj zvezdi na elu, kojoj glavni favorit ima da zahvali svoje ime. Odmah je shvatio da mu se pruila izvanredna prilika, time to mu je pao u ruke jedini konj koji bi mogao da tue grlo na koje je on uloio novac. Potom sam mu potanko prikazao, kako je u prvi mah pomislio da vrati konja u Kings Pyland, ali ga je avo naveo na pomisao da bi ga mogao i sakriti do svretka trke, pa ga je sakrio u Kepltonu. Kad sam mu sve te pojedinosti dokazao, on se predao i poeo da misli samo na to kako da spase svoju vlastitu kou. Ali, u njegovim je stajama izvren pretres. Ah, varalica njegovog kova zna sijaset smica-Iica. A zar se ne bojite da ostavite konja i dalje pod njegovom paskom, kad je za njega neizmerno vano da konj bude ozleen. Dragi moj drue, uvae ga kao zenicu oka svog. Zna on da se moe nadati milosti jedino ako vrati konja nepovreenog. Pukovnik Ros nije na mene ostavio utisak oveka koji je spreman da bude milostiv. 35

 SerLrfai HoUma. Ali, ne odluuje pukovnik Ros. Ja primenjujem svoje metode i po vlastitoj oceni govorim, onoliko koliko nadem za shodno. Tu prednost pred drugima ima ovek koji nije u javnoj slubi. Ne znam, Watsone, da li ste primetili da pukovnikovo ponaanje prema meni nije ba kavaljersko. Stoga u se sa zadovoljstvom malo poaliti na njegov raun. Nita mu nemojte rei o konju. O, neu nikako, bez vaeg odobrenja. Dakako u poreenju sa pitanjem ko je ubio Dona Strejkera, to, naravno, nije mnogo vano. I vi sad prilazite tome? Naprotiv, obojica kreemo veernjim vozom za London. Te rei su me prosto prenerazile. Bili smo se tek nekoliko sati u Devoniru. Bilo mi je potpuno neshvatljivo zato sad naputa istragu koju je tako sjajno poeo. Sve dok nismo stigli u trenerovu kuu, nisam uspeo da izvuem od njega ni jednu jedinu re. Pukovnik i inspektor ekali su nas u sobi za primanje. Moj prijatelj i ja vraamo se u grad pononim ekspresom ree Holmes. Nadisali smo se do mile volje vaeg prelepog Dartmoorskog vazduha. Inspektor razgorai oi, a pukovniku zaigra podrugljiv osmeh na usnama. Izgubili ste, dakle, svaku nadu da e ubica jadnog Strejkera biti uhapen ree on.

36

SreinKA zutzx)& Holmes slee ramenima. Da, ima velikih tekoa _ree ali se zato usrdno nadam, da e va konj u utorak startovati na trci, pa vas molim da se postarate za dokeja. Smem li da zatraim od vas jednu fotografiju Dona Strejkera? Inspektor mu predade fotografiju, izvadivi je iz omota koji mu je bio u depu. Dragi moj Gregori, vi preduhitrite svaku moju elju. Smem li vas zamoliti da me malo priekate; hteo bih da upitam neto devojku. Prilino sam se razoarao u vaeg savetodavca iz Londona ree mi pukovnik Ros osorno, kad je moj prijatelj izaao iz sobe. Ne vidim da smo krenuli ni za pedalj napred, otkako je on ovde. Pa, u najmanju ruku, imate njegovo obeanje da e se va konj takmiiti. Da, imam njegovo obeanje ree pukovnik, sleui ramenima. Milije bi mi bilo da imam svog konja. Hteo sam neto da kaem u odbranu svog prijatelja, kad se on vrati u sobu. A sad, gospodo ree on potpuno sam spreman da krenemo za Tevistok. Kad smo ulazili u koiju, jedan od momaka iz konjunice pridravao nam je otvorena vrataca. U tom trenutku Holmesu sinu misao, on se nagnu napred 1 uhvati momka za rukav. 37

Aviuvture SerLrkA, HoUma. Imate nekoliko ovaca u ogradenom panjaku ree. Ko ih uva? Ja, gospodine. Jeste li u poslednje vreme primetili kod njih neto neobino? Jesam, gospodine, ali ne bogzna ta. Jedino da su poele da hramlju. Holmes je bio prezadovoljan, pa se pritajeno smekao i trljao ruke. Dobar pogodak, Watsone, vrlo dobar pogodak ree on, tipnuvi mi ruku. Gregori, dopustite mi da vam skrenem panju na tu neobinu epidemiju kod ovaca. Napred, koijau! Pukovnik Ros je svojim dranjem pokazivao da ima loe miljenje o sposobnostima mog prijatelja, ali po inspekrovom licu video sam da on na to obraa otru panju. Mislite li da bi to bilo vano? upita. Izuzetno vano. Postoji li jo kakva okolnost na koju elite da obratim panju? Na udan sluaj sa psom te noi. Ali pas nije nita uinio te noi. Upravo to je udno primeti Sherlock Holmes. Cetiri dana zatim, Holmes i ja bili smo ponovo u vozu. Ovoga puta bili smo krenuli za Vinester da vidimo trke za Veseksov kup. Pred stanicom nas doeka, 38

Srebrmn zutzMa. prema dogovoru, pukovnik Ros i tako se njegovim kolima odvezosmo izvan grada, do trkalita. Lice mu je bilo ozbiljno, ponaanje preterano hladno. Mom konju nema ni traga ree. Pretpostavljam da ete ga prepoznati kad ga ugledate primeti Holmes. Pukovnik se raesti. Ve vie od dvadeset godina uestvujem na trkama i nikad mi se nije postavilo takvo pitanje ree. Svako dete moe da prepozna Srebrnu Zvezdu po beloj pegi na elu i istim takvim pegama na prednjim nogama. Kakva je situacija na kladionici? Hm, hm, to je ono to je neobino. Jue ste mogli dobiti petnaest prema jedan, ali je cena padala sve nie i nie, dok se nije srozala na tri prema jedan. Hm ree Holmes. Tu neko neto zna. To je jasno. Kad su se kola pribliila ograenom prostoru u blizinipokrivenoggledalita,pogledahlistutakmiara. Ona je glasila: Veseksov kup. 50 zlatnika za svaku polustopu uz dodatak od 1000 zlatnika za etvoro i petogodinjake. Drugi 300. Trei 200. Nova staza (jedna milja i pet osmina milje). 1. Negro gospodina Hika Njutna (crvena kapa, kaputi boje cimeta). 35

 erUrfai Hotmsa. 2. Bokser pukovnika Vardloa (crvena kapa, kaputi plave i crne boje). 3. Debora lorda Bekvotera (uta i crne pruge). 4. Srebrna Zvezda pukovnika Rosa (crna kapa, crveni kaputi). 5. pruge). 6. Resper lorda Singlforda (kapa boje grimiza, crni rukavi).

Ajris vojvode od Balmorela (ute i crne

Sve druge kombinacije zanemarili smo; svu nadu

polaemo na vae obeanje ree pukovnik. Gle, ta je to? Srebrna Zvezda glavni favorit?

Pet prema etiri protiv Srebrne Zvezde orilo se na

otvorenim mestima igralita. Pet prema etiri protiv Srebrne Zvezde. Petnaest prema pet protiv Debore. Pet prema etiri za svakog konja u ovoj trci.

Na tablu su stavljeni brojevi povikah ja. Onde Onde je svih est konja! Znai da i moj konj tri!

je svih est konja!

povika pukovnik, veoma uzbuden. Ali ja ga ne vidim. Moje boje nisu prole. Prolo ih je samo pet. Ovo mora biti on. Upravo u taj as, kad je izleteo iz ograde gde se vre mere, jedan snaan dorat protra pored nas u galopu, nosei dokeja dobro poznate crne i crvene pukovnikove boje. to

Srebnui zvtza. To nije moj konj povika vlasnik. Pa ta ivotinja nema nijednu belu dlaku na telu. ta ste to uradili, gospodine Holmese? Dobro, dobro, pogledajmo samo kako e se poneti ree spokojno moj prijatelj. Nekoliko minuta je posmatrao trku mojim dvogledom. Odlino. Divan start povika odjednom. Evo ih, dolaze po krivini. Kad izbie na pravi deo staze, imali smo s naih kola divan vidik. Svih est konja toliko su se bili pribliili jedan drugom, da su se svi zajedno mogli prekriti jednom jedinom prostirkom. U taj as, na pola puta, izbi na elo ua iz Kepltona. Meutim, pre nego to stigoe do nas, Deborina prednost stade jenjavati, a na prvo mesto se u naletu probi konj pukovnika Rosa i proe kroz cilj s dobrih est duina ispred svoga rivala. Ajris, vojvode od Balmorela ostade, kao jalov, trei. Na kraju krajeva, ipak sam ja dobio ovu trku promrmlja pukovnik, protrljavi rukom oi. Priznajem da ovaj sluaj ne mogu da uhvatim ni za glavu ni za rep. Ne smatrate li, gospodine Holmese, da ste dovoljno dugo uvali tajnu? Svakako, pukovnie. Sve u vam objasniti. Nego, Poimo sada da zajedniki pogledamo konja. Evo ga nastavi on, dok su se pribliavali ograenom Prostoru za merenje, gde imaju pristup jedino vlasnici konja i njihovi prijatelji. Treba samo da mu operete

41

 Sherlocka. Hoims& elo i noge vinskim siretom, pa ete se uveriti da je to vaa Srebrna Zvezda. Vi me prosto zapanjujete. Pronaao sam ga kod nekog varalice; a kad su mi ga poslali, bio sam toliko slobodan da ga pustim da se utrkuje. Dragi moj gospodine, napravili ste udo. Konj sjajno izgleda i u odlinoj je formi. Dunost mi je da vam se izvinim to sam sumnjao u vae sposobnosti. Uinili ste mi veliku uslugu, time to ste mi omoguili da ponovo doem do svog konja, a uiniete mi jo i veu, ako pronaete ubicu Dona Strejkera. Ve sam ga pronaao ree Holmes mirno. Pukovnik i ja zabuljismo se, iznenaeni, u njega. Pronali ste ga? Pa gde je? Evo, ovde. Ovde, a gde? U ovom trenutku, u mom drutvu. Ljutitog pukovnika obli crvenilo. Svestan sam da sam va dunik, gospodine Holmese, ree ali ono to ste upravo rekli, ili je veoma neslana aJa ili je uvreda. Sherlock Holmes se nasmei i ree: Uveravam vas, gospodine pukovnie, da nikako nisam mislio da vas dovedem u vezu sa tim zloinom. Pravi se ubica je tu, iza vas.

SrebrKA, zvtzia. se odmaknu i stade pored istokrvnog grla, milujui mu rukom sjajni vrat. Konj! povikasmo obojica, i pukovnik i ja. Da, konj. Moda e mu krivica biti umanjena kad vambudem rekao da je poinio ubistvo u samoodbrani; Don Strejker bio je ovek potpuno nedostojan vaeg poverenja. Ali gle, ve zvoni, a kako nameravam da u sledeoj trci neto malo zaradim, kasnije u vam opirnije objasniti. Te veeri, dok smo vijugavim putem jurili prema Londonu, imali smo posebno mesto u Pulmanovim kolima. Pretpostavljam da se pukovniku Rosu putovanje inilo isto tako kratkim kao i meni, jer smo sve vreme napeto sluali pripovedanje mog prijatelja o dogaajima onog ponedeljka u noi, u Dartmoorskoj tali trkakih konja i o tome kako im je uao u trag. Priznajem, ree on otvoreno priznajem da su sve mogunosti koje sam predvideo na osnovu novinskih izvjetaja bile pogrene. Iako se u novinama nalazio i poneki vredan podatak, ipak je sve to bilo preoptereeno raznim drugim pojedinostima, koje su prikrivale pravi smisao prvih. Tako sam poao u Devonir s predubeenjem da je Ficroj Simpson zaista krivac, iako sam, razume se, bio svestan da dokazi Protiv njega nisu potpuni. U koiji, upravo kad smo pristigli do trenerove kue, sinulo mi je koliko je za taj sluaj vana dimljena 43

Avtmture trUrka. Hotmta. ovetina. Seate li se da sam bio rastresen i ostao u kolima kad ste se vi ve bili iskrcali. udio sam se samom sebi, kako sam mogao prevideti jedan tako oit putokaz.

Priznajem ree pukovnik ja ni sada ne shvatam U lancu mog rasuivanja, to je bila prva karika.

emu je to moglo da poslui.

Opijum u prahu svakako nije bez ukusa. Mada nije neprijatan, njegov ukus se moe odmah osetiti. Da je opijum bio pomean s obinom hranom, svako bi odmah osetio njegov ukus, pa bi prestao da jede. Taj stranac, Ficroj Simpson, nije mogao da zakljui da se te noi u trenerovoj porodici veera dimljeno meso. Bilo bi suvie neverovatno pretpostaviti ba takav sticaj okolnosti, po kojem bi on, kao sluajno, naiao s opijumom u prahu, i to ba one noi kad je za veeru bilo pripremljeno jelo koje e zatakati ukus opijuma. Takva pretpostavka otpada. Zato je Simpson bio iskljuen iz sluaja i naa panja se usredsredila na Strejkera, njegovu enu i na one dve osobe koje su mogle da izaberu upravo dimljenu ovetinu za veeru. Opijum je oito dodan tek kad je jelo namenjeno momku iz konjunice bilo stavljeno na stranu, jer su i drugi veerali isto jelo, ali bez ikakvih posledica. Ko 44

Srebrna. zisezda je od njih, onda, mogao prii tom jelu, a da to devojka ne primeti? Pre nego to sam reio to pitanje, upala mi je u oi veoma znaajna injenica da pas uopte nije zalajao, jer jedno tano zakljuivanje uvek ukazuje na drugo. Dogaaj sa Simpsonom ukazivao mi je na to da pas, koji je dran u samoj konjunici kad je neko uao u staju i uzeo konja, nije uopte zalajao da probudi ona dva momka u potkrovlju. Pononi posetilac bio je dakle, oito neko ko je psu bio dobro poznat. Poeo sam da verujem, bio sam zapravo gotovo siguran da je Don Strejker pred kraj noi otiao u konjunicu i izveo Srebrnu Zvezdu. A koji ga je cilj pri tom vodio? Van svake sumnje nepoten. Zato bi inae oamutio momka iz konjunice stavljanjem droge u jelo. To pitanje nije ostalo nereeno. I ranije su treneri do velikog novca dolazili kladei se preko nekog svog agenta protiv poverenih im konja koje bi na prevaru spreili da pobede. Ponekad dokej zadrava konja da ne dobije trku, a ponekad je posredi sigurniji, prepredeniji nain. Kakav je sluaj mogao biti ovde posredi? Pomislio sam da bi mi pn' izvoenju zakljuaka mogla pomoi sadrina trenerovih depova. 4S

Avtmiure trLrka. To je u stvari i pomoglo. Zacelo niste zaboravili onaj neobini no koji je naen u ruci Dona Strejkera, no koji nijedan normalan ovek ne bi upotrebio kao oruje. Bio je to, kao to nam je doktor Watson objasnio, no koji se upotrebljava u hirurgiji prilikom najosetljivih operacija. Te noi je trebalo da bude upotrebljen, takoe, prilikom jedne osetljive operacije. Kako ste u konjskim trkama stekli veliko iskustvo, gospodine pukovnie, vama je sigurno poznato da se konju moe napraviti na tetivama tanak potkoni rez, koji se uopte nee primetiti. Konj, podvrgnut takvoj operaciji, poee malo da hrama, to se moe protumaiti kao posledica prenapornog treninga ili kao nagovetaj kostobolje, ali nikako kao posledica operacije.

Hulja! Nitkov! poe da vie pukovnik.

To e vam objasniti zato je Don Strejker hteo da

izvede konja u movaru. ivahan stvor, kakav je Srebrna Zvezda, probudio bi i najtee spavalice, kad bi osetio ubod noa. Bilo je zato svakako potrebno da Strejker to uini pod vedrim nebom.

Bio sam slep vikao je pukovnik. Naravno, zato U to nema sumnje. Ali, ispitujui ostale stvari koje

mu je trebala svea i zato je palio ibice.

su naene kod njega, imao sam mnogo sree, jer 46

Srebrm. zirez)^ sam otkrio ne samo nain na koji je izvrio zloin, nego i pobude koje su ga vodile. Vi, pukovnie, kao svetski ovek znate da ljudi ne nose po depovima tue raune. Veina nas se zadovoljava time da sreuje svoje. Iz toga sam odmah zakljuio da je Strejker vodio dvostruki ivot i da se starao za jo jedno domainstvo. Ve sama priroda tog rauna pokazala je da je re o nekoj dami, i to dami s veoma velikim prohtevima. Ma koliko da ste irokogrudi prema svom osoblju, teko se moe zamisliti da neko od od njih moe da kupuje eni haljine za izlaz od dvadeset dve gvineje. Ispitao sam gospou Strejker, zaobilazno, u vezi s tom haljinom i poto sam saznao da nije kupljena za nju, pribeleio sam adresu krojaice, svestan da u, ako odem do nje sa Strejkerovom fotografijom, lako otkriti ko je zagonetni Derbiir. Dalje je bilo sve jednostavno. Strejker je konja odveo u jamu u kojoj nije mogla da se vidi svetlost njegove svee. Simpson je beei pred psom ispustio kravatu, a nju je naao Strejker i s nekom namerom uzeo, moda da njome stegne konju nogu. Kad je siao u jamu, stao je iza konja i zapalio ibicu, ali se konj na iznenadni bljesak svetla snano ritnuo i po fteobinom ivotinjskom nagonskom predoseaju zla, koje mu je pretilo, udario svom snagom svojim <? 7

 SerLrkd ( kopitom sa elinom potkovicom Strejkera posred glave. Jo pre toga, iako je padala kia, trener je svukao ogrta, da bi lake obavio svoj delikatni posao i tako se, pri padu, posekao noem po bedru. Jesam li bio jasan? Izvanredno jasan poe da vie pukovnik. Izvanredno jasan. Kao da ste bili tamo. Do zavrnog pogotka, priznajem, nisam tako brzo doao. Palo mi je u oi da se lukavac, kakav je bio Strejker, ne bi upustio u tako osetljivu operaciju kao to je rezanje tetive bez prethodne male vebe. A na emu se mogao vebati? Pao mi je pogled na ovce, pa sam postavio sebi jedno pitanje i u vezi s njima. Prilino sam se iznenadio kad sam otkrio da je injenino stanje potvrdilo moje nagadanje. Savreno ste to objasnili, gospodine Holmese.

Kad sam se vratio u London, posetio sam onu krojaicu. Ona je u Strejkeru odmah prepoznala svoju odlinu muteriju; bio je to neki Derbiir koji je imao veoma razmetljivu enu sa jakom sklonou ka skupocenim haljinama. Nema sumnje da je tog oveka ena uvalila u dugove do gue i tako navela na tu bednu rabotu. Sve ste nam objasnili osim jedne jedine stvari povika pukovnik. Gde je bio konj?

Srebrna. zitzJa Ah! On je tumarao po movari, pa ga je uzeo na uvanje va sused, kojem to moramo velikoduno oprostiti. Doli smo, ako se ne varam, do raskra Klafam; za deset minuta biemo na stanici Viktorija. Ako ste raspoloeni, gospodine pukovnie, za jednu cigaretu kod nas, sa zadovoljstvom u vam sve objasniti u vezi s tom vaom stvari.

4-9

Kad ve objavljujem ove kratke crtice zasnovane na mnogobrojnim sluajevima mog prijatelja ije su me izvanredne sposobnosti dovele u situaciju da o njima sluam, a koji put i da uestvujem u nekoj neobinoj drami, sasvim je prirodno da u se vie zadrati na njegovim uspesima nego na neuspesima. To ne inim toliko iz ljubavi prema njegovom ugledu, jer su me energija i okretnost tog oveka najvie zadivljavale kad bi se naao u tekoama, ve zato to tamo gde on nije uspevao obino ni niko drugi nije mogao da uspe, pa je ta pria zauvek ostala bez zavretka. tu i tamo, meutim, dogaalo se da istina izae na videlo i onda kad pogrei. Pribeleio sam pet-sest takvih sluajeva, od kojih su sluaj o drugoj mrlji i ovaj koji sada iznosim najzanimljiviji. Sherlock Holmes se retko bavio sportom radi sporta. Veoma malo ljudi u stanju je da izdri vee naprezanje miia, a on je nesumnjivo bio jedan od najboljih boksera u svojoj kategoriji. Na besciljno bavljenje sportom gledao je kao na traenje snage, i latio bi ga se samo ako je trebalo da poslui nekom strunom cilju, tada bi postajao neumoran i neunitiv. Cudno je da je pod takvim uslovima uopte mogao da odrava kondiciju. Hranio se, obino, veoma skromno, pridravao se jednostavnih navika, pribliavajui se esto granici samoodricanja. Osim uzimanja kokaina povremenog, nije imao poroka, a i drogu je uzimao samo u znak protesta zbog jednolinog ivota, kad nije imao u vidu neki svoj sluaj, i kad bi dnevni listovi bili nezanimljivi. Jednog dana, u rano prolee, popustio je mom navaljivanju i poao da se proeta parkom, u kojem su prvi izdanci zelenila upravo izbijali na brestovima, a zgreni pupoljci kestenovog lia ve poinjali da razvijaju svoje petokrake listove. Dva sata smo lutali unaokolo, uglavnom utei, kao to i odgovara ljudima koji su prisni. Bilo je gotovo pet sati kad smo se vratili u Baker street. Izvinite, gospodine ree deak koji nas je posluivao, kad je otvorio vrata traio vas je jedan gospodin. Holmes me prekorno pogleda. Dugo smo se zadrali u etnji ree. Zatim se obrati deaku: A onda je otiao?

Da, gospodine. Zar ga niste pozvali da ue?

Da, gospodine, pozvao sam ga i uao je.

Koliko dugo je ekao? Pola sata, gospodine, Bio je veoma nemiran i sve vreme se etkao i vrpoljio. Ja sam stajao pred vratima, gospodine, pa sam mogao da ga ujem. Najzad je izaao u hodnik i uzviknuo: "Zar taj ovek nikad nee doi?" To su njegove rei, gospodine. "Treba samo jo malo da priekate," rekoh mu ja, "Onda u ekati napolju, na vazduhu, jer se ovde guim," odgovorio mi je, i ja ga nikako vie nisam mogao zadrati, Dobro, dobro! Uinili ste ta ste mogli ree Holmes, dok smo ulazili u nau sobu. To je ipak veoma neprijatno, Watsone. udim za nekim poslom, a prema nestrpljenju ovoga oveka, izgleda da je re o neemu vanom. Oho! To na stolu nije vaa lula! Mora da ju je on zaboravio. Lepa, stara lula sa dobrim, dugim kamiem od onoga to prodavci duvana nazivaju ilibarom. Hteo bih da znam, koliko kamia od pravog ilibara ima u Londonu? Ima ljudi koji misle da muica u ilibaru predstavlja nekakav znak i tako je stavljanje lanih muica u lani ilibar, sad ve postalo pravi zanat. Mora da je bio veoma uzbuen, kad je zaboravio lulu koju oito visoko ceni. Otkud znate da je visoko ceni? Pa, rekao bih da je prvobitna cena te lule iznosila sedam ilinga i est penija. Vidite, ona je dvaput popravljana: prvi put na drvenom delu, a drugi put na ilibarskom. Obe popravke obavljene su, kao to vidite, srebrnim prstenovima, a svaki od njih mora da je kotao vie od same lule. Taj ovek sigurno visoko ceni ovu lulu, kad vie voli da je popravlja, nego da za isti novac kupi novu.

Nita drugo ne primjeujete na njoj? upitah, jer

je Holmes zamiljeno okretao lulu i zurio u nju. On je uzdignu i udari po njoj svojim dugim tankim kaiprstom, kao to to ini profesor anatomije kad dri predavanje o nekoj kosti. Lule su ponekad izuzetno zanimljive ree on. Ni na emu nisu tako oigledni znakovi individualnosti, osim moda na satovima i na pertlama.

Meutim, ovde znakovi individualnosti nisu naroito istaknuti ni znaajni. Vlasnik lule je oigledno miiav ovek, levak, sa izuzetno zdravim zubima, nepaljiv u navikama, bez potrebe da tedi. Moj prijatelj izbacio je ova obavetenja sasvim ovla, ali sam odmah primetio da me gleda ispod oka da bi video pratim li njegovo izlaganje. Mislite da ovek mora biti imuan, ako pui lulu od sedam ilinga rekoh. Ovaj duvan je "Grosvenor" meavina i kota osam penija po unci odgovori mi Holmes, istresavi malo duvana na dlan. Poto moe da dobije odlian duvan upola cene, znai da nema potrebu da tedi. Imate li jo kakvih podataka? Ima obiaj da pali lulu na svetiljkama i na plinskom plamenu. Pogledajte, pa ete videti da je na jednoj strani sasvim nagorela. Naravno, od ibica to ne bi moglo da se desi. Zato da ovek dri ibicu pored lule? Na svetiljku je ne moe upaliti, a da pri tom ne sagori njen prednji deo. Ovde je to desna strana lule. Iz toga zakljuujem da je taj ovek levak. Pribliite svoju lulu svenjaku, pa ete videti da, kao denjak, pribliavate njenu levu stranu plamenu. Moda ete, ponekad, postupiti i drukije, ali to e biti izuzetak. Ova lula je uvek tako drana. Zatim, on je progrizao ilibar. Mora da je snaan, energian ovek sa zdravim zubima, kad moe to da uini. Nego, ako se ne varam, ujem ga na stepenitu, pa emo imati prilike da prouimo neto zanimljivije od njegove lule. Potom se vrata otvorie i u sobu ue visok, mlad ovek. Bio je uredno, ali jednostavno obuen u sivo odelo, a u ruci je drao eir sa irokim obodom. Dao bih mu oko trideset godina, mada je, u stvari, bio neto stariji. Izvinite, molim vas ree on pretpostavljam da je trebalo da pokucam. Da, razume se, trebalo je da pokucam. injenica je da sam pomalo uzbuen; tome treba pripisati i tu moju zaboravnost. Pri tom pree rukom preko ela, kao ovek koji je poluoamuen, a zatim vie pade nego to sede na stolicu.

Vidim da jednu ili dve noi niste spavali ree Holmes na svoj dobroudan, prirodan nain. Nespavanje napree oveku ivce vie nego rad, ak vie nego uivanje. Smem li da vas upitam kako da vam pomognem? Potreban mi je va savet, gospodine. Ne znam ta da radim, imam oseaj kao da mi je itav ivot razoren. elite li da me zaposlite kao savetodavnog detektiva? Ne samo to. elim da ujem vae miljenje, jer vas znam kao razboritog oveka, kao svetskog oveka. Hou da mi kaete kako treba da postupim u okolnostima u kojima se nalazim. Nadam se da ete moi to da mi kaete. Izbacivao je reenice kratko, otro, grevito, pa mi se inilo da govori teko i da mu elja savlauje sklonosti. Stvar je veoma kakljiva ree. Niko ne voli da govori stranom oveku o svojim porodinim stvarima. Izgleda mi strano to sam primoran da iznosim kako je moja ena postupila sa dva oveka koja nikad nisam video. Stvar je po sebi uasna, ali sam na izmaku snaga pa mi je potreban savet. Dragi gospodine Grant Munro... zapoe Holmes. Na posetilac skoi sa stolice. Kako uzviknu znate moje ime? Ako elite ostanete inkognito ree Holmes, smeei se predloio bih vam, da prestanete da ispisujete ime na postavi eira ili da barem okrenete njegov gornji deo prema osobi kojoj se obraate. Upravo sam hteo da vam kaem kako smo moj prijatelj i ja u ovoj sobi uli mnoge tajne, i da smo imali sree da vratimo mir mnogim uznemirenim duama. Verujem da emo to moi da uinimo i za vas. Smem li da vas zamolim da mi odmah iznesete injenice u vezi sa vaim sluajem, jer gubitak vremena moe vama naneti samo tetu. Na posetilac pree ponovo rukom preko ela kao ovek koji osjea svu teinu svog poloaja. Iz svakog njegovog pokreta i izraza razabirao sam da imam Posla sa ovekom uzdrljivim, povuenim u sebe, sa crtom ponosa u prirodi, koji je skloniji da sakrije svoje rane nego da ih otkriva. Odjednom, estokim pokretom ruke, kao ovek koji odbacuje u stranu sva ogranienja, zapoe. Evo injenica, gospodine Holmese ree.

Oenjen sam ve tri godine. Za to vreme moja ena i ja voleli smo se i iveli sreno kao retko koji brani par. Meu nama nije bilo neslaganja, ni u mislima, ni u reima, ni u delima. Od prolog ponedeljka, meu nama se odjednom stvorio jaz, a sad vidim da u njenom ivotu i njenim mislima ima neto o emu znam tako malo kao o bilo kojoj eni koja proe ulicom. Mi smo se otuili jedno od drugog i eleo bih da znam zato. Meutim, sa jednom stvari bih eleo da budete naisto pre nego to nastavim, gospodine Holmese: Effie me voli. Ne moe biti sumnje. Ona me voli svim srcem i duom, voli me vie nego ikad. Znam to, oseam. O tome ne elim da raspravljam. Mukarac zna kad ga ena voli, ali postoji neka tajna meu nama i mi nikad vie ne moemo da budemo onakvi kakvi smo bili ranije, dok god se ta tajna ne objasni. Iznesite mi injenice, gospodine Munro ree Holmes nestrpljivo. Rei u vam ta znam o Effienom ivotu. Ona je bila udovica kad sam je sreo, mada veoma mlada, imala je svega dvadeset pet godina. Tada se prezivala Hebron. Otila je u Ameriku jo kao sasvim mlada i ivela je u gradu Atlanti, gde se udala za tog Hebrona, koji je bio advokat sa dobrom karijerom. Imali su jedno dete, ali se u gradu pojavila uta groznica, i oboje, i mu i dete, umrli su od nje. Video sam njegovu umrlicu. Zbog toga je ona omrzla Ameriku i vratila se da ivi sa jednom neudatom tetkom u mestu Pinner u Middlesexu. Mu ju je ostavio dobro zbrinutu; imala je kapital od oko etiri hiljade pet stotina funti, koji je tako dobro uloio da je davao proseno sedam posto interesa. Kad sam je sreo, u Pinneru je bila svega est meseci. Zaljubili smo se jedno u drugo i posle nekoliko sedmica se venali. Ja sam trgovac hmeljom i imam prihode od oko sedam ili osam stotina funti. Kako smo bili dobrostojei, uzeli smo u zakup, za osamdeset funti godinje, jednu lepu vilu u Norburyju. Naa mala kua je usamljena, mada nije ba daleko od grada. Iznad nas su jedna gostionica i dve kue, a s druge strane poljane jedan letnjikovac. Drugih kua, sve do pola puta ka stanici, nema. esto sam morao zbog posla da idem u grad, ali sam leti imao manje posla, pa smo tada ena i ja bili sreni u svojoj lepoj seoskoj kui, kako se samo poeleti moe. Kaem vam, meu nama nije bilo ni

senke razdora, sve dok nije poela ta prokleta afera. Jo neto treba da vam kaem, pre nego to nastavim. Kad smo se venali, moja ena je itavu svoju imovinu prenela na mene u izvesnoj meri protiv moje volje, jer sam uviao koliko bi to moglo biti opasno, ako bi moji poslovi krenuli po zlu. Ona je tako htela i tako je uinila. Medutim, otprilike pre est sedmica doe ona k meni. "Jack ree kad si primio moj novac, rekao si mi da ga, ako mi ikad zatreba, mogu zatraiti od tebe." "Pa, naravno rekoh to je ionako sve tvoje." "Dobro, ree ona treba mi sto funti." Bio sam malo iznenaen time, jer sam mislio da eli nekakvu novu haljinu ili neto slino. "Zato, zaboga?" zapitah. "Oh" ree mi ona na svoj nestani nain. "Ti si mi rekao da si samo moj bankar, a bankari, zna, ne postavljaju pitanja." "Ako stvarno to eli, dobie novac, to je sasvim razumljivo." "O da, ja stvarno to elim." "I nee mi rei zato ti je potreban?" "Jednog dana moda, ali sada ne, Jack." Tako sam se time morao zadovoljiti, iako je to bilo prvi put da se, uopte, izmeu nas ispreila nekakva tajna. Dao sam joj ek i o tome nisam vie vodio rauna. Moda to i nema nikakve veze s onim to se kasnije dogodilo, ali smatrao sam potrebnim da to spomenem. Dakle, maloas sam vam rekao da se nedaleko od nae kue nalazi jedan letnjikovac. Od tog letnjikovca deli nas samo jedna poljana, ali, da biste dospeli do te kue, treba da idete putem, a zatim da skrenete jednom stazom. Iza letnjikovca je lep mali gaj kotskih jela, gde sam mnogo voleo da etam, jer drvee prijatno deluje na oveka. Letnjikovac je proteklih osam meseci bio nenastanjen, to je bilo teta, jer se radi o prijatnoj dvospratnoj kui sa starinskim malim parkom, obraslim orlovim noktima. esto sam tamo zastajao i mislio kako bi to moglo biti sasvim zgodno malo porodino ognjite. Tako sam prolog ponedeljka uvee etao onuda, kad odjednom sretnem na putu jedna prazna teretna kola i ugledam na travnjaku pored trema gomilu nametaja i ilima. Bilo je jasno da je letnjikovac, najzad, iznajmljen.

Proem onuda i zaustavivi se kao kakav besposliar, pogledam stvari; pitao sam se kakvi su to ljudi koji su doli da ive u naem najbliem susedstvu. Odjednom, primetim da me sa jednog od gornjih prozora neko posmatra. Ne znam ta mi je na tom licu upalo u oi, gospodine Holmese; sjeam se, samo, da me je od njega uhvatila jeza. Bio sam daleko, pa nisam mogao dobro da razaberem crte lica, ali na njemu je bilo neto neprirodno i neljudsko. Pod tim utiskom pribliih se kui da bih bolje video lice koje me je posmatralo, ali kad sam to uinio, lice odjednom nestade, kao da ga je neko otrgnuo od prozora i odvukao u sobu. Pet minuta stajao sam tamo ralanjujui taj svoj utisak razmiljajui o tome. Ne mogu da kaem da li je to bilo lice nekog mukarca ili ene. Najvie je na mene ostavila utisak njegova boja. Mrtvaki bledo, upravo uto, svojom nepominou i ukoenou, delovalo je strano, neprirodno. U svojoj uznemirenosti odluih da saznam neto vie o stanarima letnjikovca. Prioh kui i zakucah na vrata. Gotovo u isti as na vratima se pojavi jedna visoka, suvonjava ena, grubog i neprijatnog lica. Po njenom naglasku razabrah da joj je domovina negde na severu. "ta traite?" upita me. "Ja sam va sused. Stanujem s one strane poljane" rekoh, pokazujui glavom prema svojoj kui. Video sam da ste se tek doselili, pa sam pomislio da bih vam moda mogao pomoi..." "Tako? Mi emo vas potraiti, kad nam budete zatrebali" ree ona i zatvori mi vrata pred nosom. Razljuen tim grubim odbijanjem, okrenuh se i vratih kui. itavo vee sam nastojao da mislim na druge stvari, ali su mi se misli stalno vraale na tu grubu enu. Odluih da o tome Effie uopte ne govorim, jer je ionako bila nervozna i napregnutih ivaca, pa nisam eleo da je jo vie uznemirim svojim neprijatnim utiscima. Pre nego to sam zaspao, ipak joj rekoh da je letnjikovac nastanjen, ali ona nita nije odgovorila. Veoma vrsto spavam. Zato su mi u porodici esto u ali govorili da me nou ni topovima ne bi mogli probuditi. Te sam noi, medutim, ne znam zato, moda zato to sam bio pomalo uzbuen tim beznaajnim, ali ipak neprijatnim dogaajem, spavao mnogo lakim snom nego obino. U polusnu, kao kroz neku maglu, oseao sam da se u sobi

neto dogaa i odjednom mi bi jasno da se moja ena obukla, navukla kaput i stavila kapicu na glavu. Ve sam bio zaustio da promrmljam nekoliko snenih, upitnih rei ili prigovora, zbog tog njenog oblaenja u nevreme, kad joj odjednom, poluotvorenih oiju, spazih lice obasjano sveom i zanemih od iznenaenja. Ono je imalo izraz kakav nikad ranije kod nje nisam video, ni mislio da se uopte moe videti. Bila je bleda kao smrt, disala je ubrzano pod zakopanim kaputom i bacala kriom poglede prema postelji, da vidi da li me je probudila. Zatim, mislei da jo spavam, ona se tiho iskrade iz sobe, a trenutak kasnije zauh jako kripanje koje je moglo dolaziti jedino od arki na ulaznim vratima. Uspravih se na svom leaju i stadoh zglobovima prstiju udarati o ivicu postelje, da bih se uverio jesam li zaista budan. Potom, izvadih asovnik ispod jastuka, bilo je tri sata ujutru. ta moe da radi moja ena u tri sata ujutro na seoskom putu? Sedeo sam oko dvadeset minuta i lupao glavu o tome, nastojei da pronaem nekakvo objanjenje. to sam vie mislio, stvar mi je izgledala sve neobinija i nejasnija. Jo sam mozgao o tome, kad zauh, uz ponovno tiho zatvaranje vrata, njene korake uz stepenice. Gde si, zaboga, bila, Effie? upitah je kad je ula. Ona se na moje rei trgnu i pusti priguen krik, taj krik i uzvik muili su me vie nego ita, jer je u njima bilo neto neopisivo greno. Moja supruga je bila iskrena i otvorena, pa me uhvati jeza kad je videh kako se kriom povlai u svoju sobu i tamo plae i trza se, iznenaena mojim reima. "Zar si budan, Jack?" uzviknu ona uz nervozan smeh. "A ja sam mislila da te nita ne moe probuditi." "Gde si bila?" upitah je otrije. "Ne udim se to si iznenaen" ree ona, otkopavajui kaput, drhtavim prstima. "Ne seam se, zaista, da sam ikad u ivotu uinila tako neto. Imala sam oseaj da se guim, pa sam bila obuzeta neodoljivom eljom da udahnem malo sveeg vazduha. Zasigurno bih pala u nesvest da nisam izala. Stajala sam na vratima nekoliko trenutaka, pa sam tako dola k sebi." Dok mi je priala tu priu nije me ni pogledala, glas joj je zvuao kao da nije njen. Bilo mi je jasno da ne govori

istinu. Nisam joj nita odgovorio. Bolna srca okrenuo sam glavu zidu, a misli su mi bile pune otrovnih sumnji i podozrenja. ta to moja ena krije od mene? Gde li je bila? Oseao sam da neu imati mira dok to ne saznam, a ipak sam se uzdravao da je bilo ta pitam, poto mi je ve jednom rekla neistinu. Preostali deo noi prevrtao sam se tamo-amo i preturao po glavi neverovatne pretpostavke. Trebalo je da tog dana odem u grad, ali sam bio suvie uzbuen da bih mogao da se usredsredim na poslove. Moja ena je, takoe, izgledala uzrujano, a po njenim kratkim upitnim pogledima koje mi je stalno kriom upuivala, mogao sam da razaberem da je shvatila da joj ne verujem, pa je i sama bila u nedoumici ta da uini. Za dorukom izmenismo jedva koju re, a zatim izaoh da se proetam kako bih na sveem jutarnjem vazduhu o svemu podrobnije razmislio. Otiao sam do Crystal Palacea, proveo sam izvan kue itav sat, a oko jedan sat posle podne sam se ve vratio. Put me je vodio pored letnjikovca. Zastao sam na trenutak da pogledam na prozore, u nadi da u videti udno lice koje je jue piljilo u mene. Zamislite moje iznenaenje, gospodine Holmese, kad se vrata odjednom otvorie i na njih izae moja ena. Bio sam zanemeo od iznenaenja kad je ugledah, ali moje uzbuenje je bilo bleda slika njenog uzbuenja. Kad nam se pogledi sretoe, na trenutak je izgledalo kao da eli da se vrati u kuu, a onda, uviajui da joj je skrivanje uzaludno, zastade sva bleda sa strahom u im, koji je bio u suprotnosti s osmehom na njenim usnama. "Oh, Jack" ree, "upravo sam pola naim novim susedima da vidim da li bih mogla da im pomognem Zato me tako gleda, Jack? Zar se ljuti na mene?" "Ovamo si, dakle, dolazila prole noi?" upitah je. "ta hoe da kae? uzviknu ona. "Dolazila si ovamo. Znam to sigurno. Zato poseuje te ljude usred noi?" "Nisam ranije bila ovde." "Kako moe da lae?" uzviknuh. "Glas te izdaje. Kada sam ja imao nekakvu tajnu pred tobom? Ui u u tu kuu i ispitau stvar do kraja." "Ne, ne, Jack, zaboga, ne ini to!" poe me preklinjati u

neobuzdanom uzbuenju. Kad sam se pribliio vratima, ona me uhvati za rukav i grevito me odvue. "Preklinjem te, ne ini to, Jack" uzviknu ona. Zaklinjem ti se da u ti jednog dana rei sve, ali, ako sad ue u tu kuu, iz toga e proizai samo nesrea. Kad pokuah da je odgurnem, ona se pripi grevito uz mene. "Veruj mi, Jack!" vikala je. "Veruj mi, samo ovaj put. Nee se nikad pokajati. Zna da ti nikad nita ne skrivam, ukoliko to nije za tvoje dobro. Ceo na ivot zavisi od toga. Ako se vrati sa mnom kui, sve e dobro zavriti. Ali, ako silom ue u tu kuu, sve e meu nama biti svreno. Bila je toliko ozbiljna, toliko oajna, da su me njene rei zadrale i ja sam neodluno zastao pred vratima. "Verovau ti pod jednim uslovom, pod uslovom" rekoh najzad "da uini kraj tim svojim nonim posetama. uvaj svoju tajnu, ali mi mora obeati da e se okaniti tih nonih poseta i tajanstvenih poduhvata koje sad krije. Spreman sam da taj neprijatni dogaaj zaboravim, ako mi obea da se to vie nee ponoviti". "Bila sam sigurna da e mi verovati" uzviknu ona s olakanjem. "Bie kao to ti eli. Vratimo se kui." Vukui me jo uvek za ruku, ona me odvue od letnjikovca. Odlazei, okrenuh se i primetih da nas sa gornjeg sprata posmatra ono uto, bledo lice. Kakva li je veza mogla postojati izmeu tog stvorenja i moje ene? Kako je moja ena mogla da odrava bilo kakve veze s onom grubom prostakuom koju sam dan ranije video. Bila je to za mene udna zagonetka i ja sam bio svestan da se neu smiriti dok god je ne reim. Posle toga sam dva dana ostao kod kue. Izgledalo je kao da se moja ena savesno pridrava sporazuma, jer, koliko mi je bilo poznato, nije nijedanput izala iz kue. Treeg dana, meutim, imao sam dosta dokaza da njeno sveano obeanje nije bilo dovoljno da je sauva od tajnog uticaja koji ju je odvlaio od njenog mua i branih dunosti. Otiao sam u grad, ali sam se vratio vozom u dva i etrdeset, umesto u tri i trideset est, kao to sarn to uvek inio. Kad sam ulazio u kuu, sluavka je sva uplaena istrala pred mene u hol. "Gde je gospoa?" upitah je. "Mislim da je izala u etnju" odgovori mi ona.

Dua mi se odjednom ispuni sumnjom. Pourih uz stepenice da utvrdim da nije kod kue. Pri tom pogledam, sluajno, kroz jedan od otvorenih prozora i spazim sluavku, sa kojom sam maloas razgovarao, kako tri preko poljane prema letnjikovcu. Sad sam, naravno, sve shvatio. Moja ena je otila tamo i zamolila sluavku da je pozove, ako se ja vratim. Drhtei od besa, pourih dole i pojurih preko, odluan da tu stvar jednom, zauvek, okonam. Odjednom, spazio sam svoju enu i sluavku kako se urno vraaju kui, ali se nisam zaustavio da razgovaram s njima. Velika tajna, koja je bacila senku na moj ivot, nalazila se u letnjikovcu. Zaklinjao sam se da u uiniti kraj toj tajni, ma ta da se dogodilo. Nisam ni pokuao da zakucam na vrata kad sam stigao do kue, ve sam odmah pritisnuo bravu i uao u hodnik. U prizemlju je vladala tiina. U kuhinji je na vatri vrilo iz jednog kotla, a u jednoj korpi leala je sklupana velika crna maka, a od ene, koju sam ranije video, nije bilo ni traga. Otrah u sobu, ali i ona je bila prazna. Pourih uz stepenice, ali gore naoh samo dve naputene sobe s prostim nametajem i najobinijim slikama. U kui nije bilo nikoga. Jedino je soba sa prozorom na kojem sam video ono udno lice bila otmeno i prijatno nametena. Sve moje sumnje pretvorie se u gorko i estoko uzbuenje, kad ugledah na kaminu veliku fotografiju svoje ene, koja je na moj zahtev bila snimljena tri meseca ranije. Ostadoh u kui, dok ne utvrdih da u njoj nema nikoga. Napustih je s takvim teretom na srcu, kakav nikada ranije nisam osetio. Kad sam ulazio u na dom, u holu mi ena izie u susret, ali ja sam bio suvie uvreen i ljut da bih mogao da razgovaram s njom, pa sam proao pored nje i otiao u svoju radnu sobu. Jo nisam bio zatvorio vrata, kad mi ona pride. "alim to sam prekrila svoje obeanje, Jack" ree mi, "ali kada bi znao sve okolnosti, sigurna sam da bi mi oprostio." "Onda mi reci sve". "Ne mogu, Jack, ne mogu" uzviknu ona. "Dok god mi ne kae ko ivi u onom letnjikovcu i kome si to dala svoju fotografiju, dotle izmeu nas ne moe vie biti poverenja" rekoh, otrgnuvi se od nje i napustivi kuu. To je bilo jue, gospodine Holmese, od tada nisam vie video svoju enu, niti znam ita vie o

tome. To je prva senka koja se pojavila meu nama, ali me je toliko uznemirila da sad ne znam ta da uinim. Jutros mi je iznenada palo na pamet da biste vi mogli da me posavetujete, pa sam pourio da vam predam svoju sudbinu. Ako vam neto nisam dovoljno objasnio, molim vas, pitajte me. Ali pre svega, recite mi, brzo, ta da radim, jer ne mogu vie to da podnosim. Holmes i ja sasluasmo, sa najveim interesovanjem, tu neobinu ispovest, isprianu grevitim i isprekidanim glasom krajnje uzbuenog oveka. Moj prijatelj sedeo je neko vreme bez rei, brade naslonjene na ruke, utonuo u misli. Biste li se mogli zakleti da je lice koje ste vidjeli na prozoru bilo lice mukarca? zapita ga Holmes. Svaki put kad sam ga video, bio sam udaljen od njega, pa ne mogu sa sigurnou da vam odgovorim. Izgleda, meutim, da je ono na vas ostavilo neprijatan utisak. Da, udan utisak, svojom neprirodnom bojom i neobinim, nepokretnim crtama. Kad bih se pribliio kui, ono bi, gotovo u isti as, nestalo. Pre koliko vremena je vaa ena zatraila od vas stotinu funti? Bie tome dva meseca. Jeste li ikad videli fotografiju njenog prvog mua? Ne. Ubrzo posle njegove smrti dogodio se veliki poar u Atlanti, pa su sva njena dokumenta bila unitena. Ali ona je ipak imala njegovu umrlicu. Rekli da ste je videli. Da, posle poara izvadila je prepis umrlice svog pokojnog mua. Jeste li ikad sreli nekog ko ju je poznavao u Atlanti? Nisam. Da li je moda dobijala pisma odande? Nije, koliko ja znam. Hvala! Hteo bih malo da razmislim. Ako je letnjikovac zauvek naputen, moda emo imati tekoa; ako su pak, to mislim da je najverovatnije,

zakupci bili obaveteni o vaem dolasku, pa su napustili kuu pre nego to ste jue u nju uli, onda su se oni do sada sigurno vratili, pa bismo sad sve to mogli lake da objasnimo. Dopustite mi, dakle, da vas posavetujem da se vratite u Norbury i ponovo posmatrate prozore letnjikovca. Ako budete imali razloga da poverujete da je letnjikovac nastanjen, nemojte ulaziti u njega silom, ve nam poaljite telegram. Mi emo vam se pridruiti u roku od jednog sata nakon prijema telegrama, pa cemo veoma brzo sve ispitati do kraja. Ako pak utvrdim da u letnjikovcu, kao obino, nema nikoga? U tom sluaju evo me sutra tamo. Do vienja. samo se nemojte uznemiravati, dok ne saznate ima li za to stvarnih razloga Bojim se da smo upali u nezgodu, Watsone ree mi prijatelj, poto je ispratio gospodina Granta Munroa do vrata. ta vam se ini? Pripovest zvui grozno odgovorih mu. Da. Posredi je neko ucenjivanje, ili se ja grdno varam. Ko bi bio taj ucenjiva? Eh, mora da je to ono stvorenje koje ivi u jednoj prijatnoj sobi u kui i dri njenu fotografiju na kaminu. asna re, Watsone, to bledo lice na prozoru mnogo me privlai, pa nizata na svetu ne bih hteo da mi izmakne taj sluaj. Imate li neku pretpostavku? Imam jednu, dodue privremeno. Iznenadio bih se kad bi se ispostavilo da nije tana. U tom letnjikovcu je prvi mu ove ene. ta vas navodi na to miljenje? Kako biste drukije mogli da objasnite njeno mahnito nastojanje da njen drugi mu ne ue u tu kuu? Evo kako ja to otprilike zamiljam. Ova ena je bila udata u Americi. Kad su kod njenog mua odjednom dole do izraaja neke gnusne osobine ili se moda pojavila neka strana bolest, pa je ogubavio ili postao slabouman, ona bei od njega, vraa se u Englesku, menja ime i, kao to je zamiljala, drugom udajom zapoinje novi ivot. Tri godine je bila udata i smatrala da je njen poloaj sasvim siguran, jer je svom muu pokazala smrtovnicu oveka ije je prezime prvom

udajom bila uzela, kad, odjednom, njeno mesto stanovanja otkriva njen prvi mu ili, pretpostavimo, neka bezobzirna ena koja se povezala sa tim bolesnikom. Oni piu eni i prete joj da e je otkriti. Ona trai stotinu funti i nastoji da ih potkupi. Uprkos tome oni dolaze, i, kad mu sluajno pominje eni da se u letnjikovcu nalaze neke pridolice, ona nekako saznaje da su to njeni gonioci. eka da joj mu zaspi, a onda juri tamo i upinje se da ih nagovori da je ostave na miru. Kako u tome ne uspeva, odlazi ponovo ujutru, a njen mu, kao to nam je rekao, susree je na izlasku. ena mu obeava da vie nee tamo odlaziti, ali se nada da e se osloboditi tih groznih suseda. Suvie je slaba, i, dva dana zatim, ona ini jo jedan pokuaj, pa nosi svoju fotografiju koju su joj verovatno zatraili. Usred tog razgovora dotri sluavka, pa joj kae da se gospodar vratio kui, a ena onda, znajui da bi on doao pravo u letnjikovac, isprati zakupce na zadnja vrata, verovatno u jelov gaj koji se nalazi u blizini. Tako on nalazi kuu pustu. Mnogo u se iznenaditi, meutim, ako je naem pustu i veeras, kad poem u izvianje. ta mislite o mojim pretpostavkama? Sve su to samo pretpostavke. Ali se slau sa injenicama. Ako saznamo nove injenice, koje ne bi mogle da objasne te pretpostavke, bie dovoljno vremena da ih ponovo razmotrimo. Zasad ne moemo uiniti nita, dok ne dobijemo poruku od naeg prijatelja iz Norburyja. Nismo morali dugo da ekamo. Poruka je stigla upravo kad smo popili aj. "U letnjikovcu su jo uvek zakupci" javljao je u poruci. "Ponovo sam video ono lice na prozoru. Saekau voz koji stie u sedam sati i neu preduzimati nikakve korake, dok vi ne stignete." Kad smo izali iz voza, ekao nas je na peronu. Pri svetlu ulinih svetiljki videli smo da je veoma bled i da drhti od uzbuenja. Jo su tamo, gospodine Holmese ree, stavljajui ruku na rukav mog prijatelja. Video sam svetlo u letnjikovcu kad sam stigao tamo. Treba da raistimo stvar jednom zauvek. Kakav je va plan? upita ga Holmes, dok smo koraali neosvetljenim putem, oivienim drveem.

Ui u silom u letnjikovac da vidim ko je u njemu. elim da se vi, obojica, naete tamo kao svedoci. Jeste li zaista odluili da to uinite, uprkos upozorenjima svoje ene da je bolje da u tu tajnu ne ulazite? Da, odluio sam. U redu. Ja mislim da ste u pravu. Svaka istina je bolja od sumnje. Najbolje e biti da odmah poemo tamo. Dakako, po zakonu mi postupamo sasvim neispravno, ali ja mislim da to ipak vredi uiniti.

No je bila tamna, a kad smo skrenuli s puta na usku stazu, uveliko izrovanu, s ivinjakom sa svake strane, poela je da pada sitna kia. Gospodin Grant Munro je, meutim, nestrpljivo urio napred, a mi smo, posrui, ili za njim to smo bre mogli. Moja kua je osvetljena promrmlja on, pokazujui na svetlucanje meu drveem a ovde je letnjikovac u koji u sad ui. Dok je on to govorio, odjednom, iza jedne okuke naosmo se u blizini kue. Po utom tragu svetlosti na tamnom tlu videlo se da kuna vrata nisu sasvim zatvorena, dok je jedan prozor na gornjem spratu bio jasno osvetljen. Kad smo malo bolje pogledali, primetili smo jednu nejasnu senku koja se kretala iza zavesa. To je ono stvorenje! povika Grant Monro. I sami se moete uveriti da se tamo nalazi neko. Poite za mnom, pa emo uskoro saznati sve. Pribliismo se vratima, ali odjednom se iz mraka pojavi neka ena i zastade usred zlatnog traga svetlosti lampe. U tami joj nisam mogao videti lice, ali su joj ruke bile ispruene u stavu preklinjanja. Zaboga, Jack, nemoj uzviknu ona. Predoseala sam da e veeras doi. Razmisli bolje o tome, dragi! Veruj mi, nikad se nee pokajati, ako me poslua. sam ti suvie dugo verovao, Effie! viknu on otro. Pusti me! Moram da proem. Moji prijatelji i ja raistiemo tu stvar jednom zauvek. On je odgurnu ustranu i proe, a za njim proosmo i mi. Kad otvori vrata, jedna postarija ena istra pred njega

i pokua da mu preprei prolaz, ali je on odgurnu, pa smo, as zatim, ve bili na stepenicama. Grant Munro ulete u osvetljenu sobu na spratu, a mi pojurismo u stopu za njim. Soba je bila prijatno i lepo nametena. Dve svee su gorele na stolu, a dve na kaminu. U uglu, nagnuta nad pisad sto, sedela je enska osoba, nalik devojici. Kad smo uli u sobu, okrenula je lice od nas, ali smo primetili da je obuena u crvenu haljinu i da ima duge bele rukavice. Poto se naglo okrenula prema nama, kriknuo sam od iznenaenja i uasa. Lice joj je bilo neobino bledo, bez ikakvog izraza. as zatim, tajna je bila objanjena. Holmes se nasmei i dotaknu rukom ui deteta. U isti as sa njenog lica pade maska, i pred nama se stvori mala crnkinja, crna kao ugalj, na kojoj se, kad se veselo nasmeila ugledavi naa preneraena lica, zacaklie kao sneg beli zubi. Prasnuo sam u smeh iz simpatije prema njenoj veselosti; ali je Grant Munro zastao zurei u nju, hvatajui se rukama za vrat. Gospode! uzviknu ta ovo znai? Ja u ti rei ta ovo da znai uzviknu gospoa, uavi u sobu ponosno i odluno. Primorava me da ti kaem i protiv svoje volje, pa sad oboje moramo uiniti sve to moemo. Moj mu je umro, a dete je preivelo. Tvoje dete! Ona izvue iz njedara srebrni medaljon. Nisi ga nikad otvorio. Mislio sam da se ne moe otvoriti. Ona pritisnu jednu oprugu i zadnja strana medaljona se otvori. U njemu je bio portret jednog neobino lepog i inteligentnog oveka, na ijim su se crtama lica jasno videli tragovi njegovog afrikog porekla. To je John Hebron iz Atlante ree gospoa. Bio je to plemenit ovek, kojem nije bilo ravnog na svetu. Ja sam se odrekla svoje rase da bih se udala za njega. Nikada se, ni na tren, nisam pokajala zbog toga. Na nesreu, nae jedino dete lii na njegove, a ne na moje pretke. To je est sluaj u takvim brakovima. Mala Lucy mnogo je crnja od svog oca, ali crna ili bela, ona je moja draga mala curica i mamino ljubime. Na te rei malo stvorenje pritra i privi se uz gospoine haljine. U Americi sam je ostavila nastavi ona samo zato to je bila slabog zdravlja i to je promena klime

mogla da joj nakodi. Poverila sam je na staranje jednoj vernoj kotkinji, koja je nekada bila naa slukinja. Nikad mi nije palo na um da je ne priznam za svoje dete. Ali kad nas je sluaj sastavio, Jack, i kad sam te zavolela, plaila sam se da ti je spomenem. Neka mi Bog oprosti! Bojala sam se da u te izgubiti, pa nisam imala hrabrosti da ti kaem istinu. Mogla sam da biram izmeu vas dvoje a moja slabost prema tebi udaljila me je od devojice. Tri godine sam od tebe skrivala tajnu njenog postojanja, ali sam od dadilje dobijala vesti, pa sam znala da je dobro. Najzad me je obuzela nesavladiva elja da jo jednom vidim svoje dete. Borila sam se protiv toga, ali uzalud. Mada sam bila svesna kakvoj se opasnosti izlaem, odluila sam da dovedem dete ovamo, makar samo na nekoliko nedelja. Poslala sam dadilji sto funti i dala joj uputstva u vezi sa letnjikovcem, tako da je mogla doi ovamo kao sused, a da ne izgleda kao da ja imam bilo kakve veze s tim. U svom oprezu ila sam tako daleko da sam joj naredila da devojicu preko dana dri u kui i da joj pokriva malo lice i ruke, da ni oni koji bi je sluajno videli na prozoru ne bi priali o tome, kako se u susedstvu nalazi jedno crne. Moda bih mudrije postupila, da sam bila manje oprezna, ali sam bila poluluda od straha da bi ti mogao saznati istinu. Ti si mi prvi rekao da je letnjikovac nastanjen. Trebalo je da ekam do jutra, ali nisam mogla da spavam od uzbuenja, i tako sam se najzad iskrala, verujui da ti vrsto spava. Video si me kad sam izila i to je bio poetak mojih patnji. Sutradan si imao tajnu u rukama, ali si plemenito odustao i nisi se koristio svojom prednou. Posle tri dana dadiija ]e jedva uspela da sa detetom pobegne na zadnja vrata, dok si ti ulazio na prednja. A sad, veeras, zna najzad sve, i ja te pitam ta e biti s nama, s mojim detetom i sa mnom? Sklopila je ruke i ekala da joj odgovori. Prola su dva duga minuta pre nego to je Grant Munro prekinuo tiinu, a onda je njegov odgovor bio jedan od onih kojih volim da se seam. Podigao je devojicu i poljubio je, a onda, drei je u jednoj ruci, pruio drugu ruku svojoj eni i krenuo s njom prema vratima. Prijatnije e nam biti da razgovaramo kod kue ree joj. Ja nisam savren ovek, Effie, ali mislim da sam bolji nego to si me ti zamiljala. Holmes i ja smo sili za njima do puta, a kad smo stigli

dole, prijatelj me povue za rukav i ree mi: ini mi se da emo biti korisniji u Londonu nego u Norburyju. Ne ree vie ni re o tom sluaju do kasno u no, kad je sa zapaljenom sveom polazio u svoju spavau sobu. Watsone, ree ako bi vam se ikad uinilo da postajem suvie samopouzdan ili da ulaem manje truda u neki sluaj nego to on to zasluuje, budite ljubazni, pa mi apnite na uho re "Norbury", a ja u vam na tome biti neizmerno zahvalan.

esec jul, prvi mesec posle moje enidbe, duboko nam se urezao u pamenje zbog tri znaajna sluaja u kojima sam imao ast da saraujem sa Sherlockom Holmesom i prouim njegov nain rada. Sva tri prikazana su u mojim belekama pod naslovima: Neobini dogaaj s drugom mrljom, Neobini dogaaj s pomorskim ugovorom i Neobini dogaaj umornog kapetana. U prvom od tih sluajeva re je o neobino vanim stvarima u koje su upletene neke od najuglednijih porodica u Kraljevini, pa javnost jo dugo nee moi da se upozna s njim. Ni u jednom sluaju Holmesov smisao za analizu nije se tako duboko iskazao, niti je kod linosti koje su bile s njim u vezi izazvan tako dubok utisak kao u sluaju koji sam zabeleio pod naslovom: Pomorski ugovor. Jo se nalazi kod mene gotovo doslovni prepis Holmesovog izvetaja u kojem je izneo istinu o tom 85

Avtutiure trLoka. sluaju, upoznavi s njim gospodu Dibika, iz pariske policije i Frica fon Valdbauma, poznatog strunjaka iz Danciga, koji su istraujui taj sluaj dugo nemilice rasipali svoje snage kao to je to kasnije utvreno obraajui panju gotovo iskljuivo na neke sasvim sporedne dogaaje. Zato emo onaj prvi sluaj moi da prikaemo verno tek u narednom stoleu, bez nekih naroitih obzira. A sad u, u meuvremenu, prei na onaj drugi sluaj s moje liste, koji je takoe jednom obeavao da e zainteresovati najire krugove, pa u se pri tom osvrnuti na nekoliko sporednih dogaaja koji su mu dali posve jedinstveno obeleje. Za vreme kolovanja veoma sam se prisno sprijate-ljio s jednim deakom koji se zvao Persi Felps, koji je, iako mojih godina, bio za dva razreda ispred mene. Bio je sjajan deak: u koli je odnosio nagradu za nagradom, a te svoje kolske uspehe krunisao je time to je dobio stipendiju koja mu je omoguila da svoj trijumfalno zapoeti ivotni put nastavi u Kembridu. Seam se da je imao veoma jake porodine veze. Jo kao deca znali smo da mu je ujak, lord Holdherst, istaknut politiar konzervativne stranke. Ali ta njegova ugledna rodbinska veza malo mu je koristila u koli, naprotiv, ak nas je i izazivala da ga jurimo po igralitu za kriket i da ga ponekad, na samom cilju, dobro istuemo. Ali, kad je zavrio kolovanje, sve se to izmenilo. Negde sam nauo da je, zahvaljujui svojim 86

?&1 sposobnostima i vezama, dobio lep poloaj u Forin ofisu, a zatim sam ga bio gotovo sasvim zaboravio, sve dok mi se sledeim pismom nije javio: Brajbri, Voking Moj dragi Watsone, uveren sam da e se setiti "Mrmoljka" Felpsa, zna, onog svog druga koji je bio u petom razredu kad si ti bio u treem. Verovatno si uo da sam zahvaljujui uticaju svog ujaka dobio lepo mesto u Forin ofisu, gde sam uivao poverenje i dobar glas sve do strane nesree koja ]e nenadano ugrozila moju karijeru. Pojedinosti tog stranog dogaaja ne moram ti sad opisivati. Morau ionako sve podrobno da ti izloim, ako izae u susret mojoj molbi. Tek sada se oporavljam od upale modane opne od koje sam bolovao devet sedmica i jo se oseam slabo. ta misli, da li bi mogao da nagovori svog prijatelja Holmesa da me zajedno s tobom poseti? eleo bih ipak da ujem i njegovo miljenje o tom mom sluaju, premda me vlasti uveravaju da se tu nita vie ne moe uiniti. Nastoj da doete to pre. U ovoj stranoj neizvesnosti minuti mi izgledaju kao sati. Uveri ga u to da mu se tek sada obraam za savet jedino zato to sam od dana kad sam pretrpeo ovaj teki udar potpuno izgubio pamenje, a ne zato to nisam imao poverenja u njegove izuzetne sposobnosti. Sad ve oseam veliko olakanje, ali na onu nesreu ne smem mnogo da 87

AuMvtuve S&rLoica, mislim, od straha da mi se bolest ne vrati. Jo sam kao to vidi, slab, pa ti ovo pismo nisam moga0 svojeruno pisati. Pokuaj, molim te, jo jednom, da dovede svog prijatelja. Tvoj stari kolski drug Persi Felps. Bilo je u tom njegovom pismu, u tom njegovom preklinjanju da mu dovedem Holmesa, neeg to me je dirnulo, neeg to je izazvalo moje saaljenje. Ganulo me je u tolikoj meri da bih se prihvatio te stvari ak i da je bila tee izvodljiva. Znao sam vrlo dobro koliko Holmes voli svoj poziv i da je uvek spreman da prui svoju pomo, kao to su i njegovi klijenti spremni da je oberuke prihvate. Moja ena se sloi sa mnom da ne smemo gubiti ni minut, pa treba odmah da se javimo Holmesu. I tako se ponovo naoh u svom starom stanu u Baker streetu, upravo u vreme kad sam znao da Holmes dorukuje. Holmes je sedeo u svom kunom mantilu za pomo-nim stoiem i paljivo obavljao svoja hemijska ispitivanja. U velikoj, iskrivljenoj retorti nad plaviastim plamenom Bunsenove lampe, pomalo je kljuala neka tenost, dok su se u menzuri od dve litre zgunjavale destilovane kapljice. Kad uoh, prijatelj me jedva pogleda. Shvatih svu vanost njegovih ispitivanja pa sedoh u naslonjau, odluivi da saekam. On izvadi staklenom kapaljkom najpre iz 88

Pemorvhi ticmror aznih boica po nekoliko kapi i najzad prenese na sto o2lednu epruvetu s tom tenou. U desno] ruci drao ]e lakmusov papir. Stigli ste u odlunom trenutku, Watsone ree. Ako ova] papir ostane plav, znai da ]e sve u redu, ako li pocrveni, to znai smrt nekog oveka. On umoi papir u epruvetu, a papir od]ednom dobi mutnu, prl]avogrimiznu bo]u. Hm! To sam i mislio! povika on. Evo me odmah. U persi]sko] papui nai ete duvan. Zatim ode do pisaeg stola, napisa nekoliko telegrama i preda ih svom kuriru. Zatim sede nasuprot meni, digavi svo]a kolena do visine na ko]o] je ukrtenim prstima mogao da obuhvati svo]e tanke cevanice. Jedno sasvim obino ubistvo ree. Pretpostavljam da mi donosite neto zaniml]ivi]e. Vi ste ptica-glasonoa zloina. U emu ]e stvar? Predadoh mu pismo, i on ga veoma pal]ivo proita. Ne govori nam mnogo, zar ne? primeti Holmes, vraajui mi pismo. Gotovo nita. Ali rukopis ]e zaniml]iv. Pa to ni]e njegov rukopis. U pravu ste. To ]a enski rukopis. Ne, mukije.

 erlffkA . Ne, enski, i to ene retkog karaktera. Znate u poetku svake istrage vredi znati da vam se klijem nalazi u bliskom odnosu s nekim ko je izuzetno sl<l0ri dobru ili zlu. Sluaj je vrlo zanimljiv. Ako ste spremni moemo odmah da krenemo u Voking da vidim tog diplomatu u tako tekom poloaju i damu kojoj on diktira pisma. Imali smo sreu da na stanici Voterlu uhvatimo jedan rani voz, pa se za nepun sat stvorismo meu jelama i vresom u Vokingu. Ispostavilo se da je Brajbri velika usamljena kua na prostranom imanju, udaljenom svega nekoliko minuta hoda od stanice. Poto predadosmo svoje posetnice, uvedoe nas u elegantno nametenu sobu za primanje gde nam se nekoliko minuta kasnije pridrui jedan prilino krupan ovek koji nas veoma gostoljubivo primi. Po godinama mogao je biti blie etrdesetoj nego tridesetoj, ali obrazi su mu bili tako rumeni, a oi tako vesele da je jo uvek ostavljao utisak nezgrapnog i nestanog deaka. Veoma mi je drago to ste doli ree on, stisnuvi nam srdano ruke. Persi se ve itavo jutro raspituje za vas. Ah, jadnik, on se i za slamku hvata. Njegova mati i otac zamolili su me da vas pozdravim, jer im teko pada i samo spominjanje te stvari. 90

P&narrsdU _ Do sad nismo dobili nikakve blie podatke _ primeti Holmes. Vidim da vi lino ne spadate u porodicu. Na poznanik nas iznenaeno pogleda, a zatim, oborivi pogled, udari u smeh. __ Ah, dakako, vidite monogram D. H. na poklopcu mog depnog sata ree. Odmah sam shvatio da ste spretno postupili. Zovem se Dozef Harison. Kako e se Persi oeniti mojom sestrom Ani, tako u i ja na neki nain ui u porodicu. Nai ete moju sestru u njegovoj sobi, jer ga ona neguje ve dva meseca i ne odvaja se od njegovog kreveta. Moda bi bilo dobro da odmah uemo, jer znam da vas nestrpljivo oekuje. Soba u koju nas uvede nalazila se na istom spratu kao i soba za primanje. Delimino je bila ureena kao dnevna, a delimino kao spavaa soba, ukusno ukraena cveem koje se nalazilo u svakom uglu. Jedan veoma bled, iznuren mladi leao je na divanu blizu otvorenog prozora kroz koji je strujao blag letnji vazduh i prodirao divan miris iz vrta. Pored njega je sedela jedna ena koja je, kad smo uli, ustala. Da li da odem, Persi? upita ona. On je zadra, uhvativi ]e za ruku. Kako si, Watsone? upita me potom srdano. S tim brkovima nikad te ne bih poznao, a, ini mi se, ni ti se ne bi smeo zakleti da sam to ja. A to je, pretpostavljam, tvoj slavni prijatelj, gospodin Sherlock Holmes. 91

-vture Sherlocka. -. Ja ga s nekoliko rei predstavih Holmesu, pa obojiCa sedosmo. Krupni mladi ovek izade iz sobe, a njegoya sestra, drei ruku u ruci iznemoglog bolesnika, ostade u sobi. Bila je to ena upadljive spoljanjosti, onisl<a rasta, punaka, ali skladno graena sa divnim crtarna lica. Put joj je bila maslinasta, oi krupne, italijanske,a sve to krasila je bujna, sasvim crna kosa. Pored njenog ivahnog izraza, bledo lice bolesnika izgledalo je jo iznurenije i mravije. Neu da gubite vreme ree bolesnik pridigavi se na divanu. Prei u odmah na sutinu same stvari, bez ikakvog uvoda. Ja sam bio srean ovek, imao sam mnogo uspeha u slubi, gospodine Holmese, kad me odjednom, na sam dan moje enidbe, zadesi strana nesrea koja mi je unitila sve nade. Watson vam je verovatno rekao da sam bio zaposlen u Forin ofisu gde sam se, zahvaljujui uticaju mog ujaka, lorda Holdhersta, naglo popeo na odgovorni poloaj. Kad mi je ujak postao ministar spoljnih poslova, slao mi je nekoliko veoma poverljivih zadataka, a ja sam ih sve uspeno obavljao, tako da sam zbog svog umea i spretnosti ve uivao njegovo neogranieno poverenje. Pre otprilike deset sedmica tanije 23. maja pozva me on u svoj kabinet, odavi mi priznanje za veto obavljen posao, obavesti me da ima jedan nov, poverljiv zadatak za mene. 92

Pmarrvld "Tb je" ree mi on, vadei iz svog pisaeg stola jedan ivkasti svitak papira "original tajnog ugovora izmeu rrnffleske i Italije, o kojem su, naalost, ve poele crlasine po tampi. Veoma je vano da o tome nita vie ne prodre u javnost. Francuska i ruska ambasada platile bi ogromne svote za sadraj tog dokumenta. Ovi papiri ne bi uopte naputali moj sto, da nije bezuslovno potrebno sainiti njihov prepis. Vi u svojoj kancelariji imate pisai sto, zar ne? "Da." "Onda uzmite ovaj ugovor i stavite ga pod klju. Izdau nereenje da moete da ostanete u kancelariji i posle zavretka radnog vremena, tako da ete prepisivati na miru, bez straha da vas ko pri tom poslu vidi. Kad zavrite posao, zakljuajte dobro original i prepis u pisai sto, pa mi oba predajte lino u ruke sutra ujutro." Uzeh papire i... Izvinite, trenutak ree Holmes jeste li za vreme tog razgovora vas dvojica bili sami? Potpuno sami. U jednoj velikoj sobi? Trideset stopa duine i isto toliko irine. U sredini sobe? Da, tako otprilike. I govorili ste tiho? Ja nisam gotovo nita govorio. 93

 frrLukA HoUi^sa. Hvala vam ree Holmes, sklopivi oi. Molim, izvolite nastaviti. Ja sam postupio tano po njegovom uputstvu i saekao da ostali slubenici odu. Kako je jedan od njih, i to ba iz moje sobe, arl Goro, morao da nadoknadi neke zaostatke, izaao sam iz ureda i otiao na ruak. Kad sam se vratio, njega vie nije bilo. Bilo mi je veoma stalo da to pre obavim posao, jer sam znao da e Dozef, naime gospodin Harison, kojeg ste maloas upoznali, otputovati iz grada u jedanaest sati vozom za Voking, pa sam eleo da i ja uhvatim taj voz. im sam poeo da prepisujem ugovor, bilo mi je potpuno jasno da ujak nije nimalo preterao kad mi je govorio o njegovom velikom znaaju. Bez ulaenja u pojedinosti, mogu sa sigurnou da kaem da je ugovor utvrivao poloaj Engleske prema Trojnom savezu, pa je predviao politiku koju e Engleska voditi u sluaju da francuska flota dobije punu prevlast nad italijanskom na Mediteranu. Na kraju su bili potpisi velikodostojnika obeju nacija. Pitanja raspravljena u njemu bila su isto pomorskog znaaja. Letimino sam ga pregledao i poeo da prepisujem. Bio je to opiran dokument s dvadeset i est lanova, napisan na francuskom jeziku. Iako sam pisao to sam bre mogao, uspeo sam da do devet sati prepiem svega devet lanova, pa sam poeo da gubim nadu 44

&. turovtrr da u stii na voz. Nisam stigao da veeram, pa sam, premoren produavanjem redovnog radnog vremena, ve oseao kako me obuzima san. Pade mi onda na um da bi me oljica kafe mogla osveiti. Kako itave noi u sobici udno stepenita stoji jedan posluitelj, koji pored svog posla ima obiaj da slubenicima koji rade prekovremeno pripremi kafu, ja mu pozvonih. Iznenadih se kad se na moj poziv odazva neka gruba, krupna, starija ena, opasana keceljom. Ona mi objasni da je posluiteljeva ena i da radi u zgradi kao istaica i ja naruih kafu. Prepisao sam jo dva lana, a zatim, oseajui da me sve vie hvata san, poeh da etam gore-dole po sobi da ispruim noge. Kako mi jo nisu donosili kafu, zapitah se ta li je razlog tom zakanjenju. Iz moje sobe se izlazilo jedino u hodnik i ja otvorih vrata i krenuh hodnikom da izvidim stvar. Taj hodnik, u stvari ravan, slabo osvetljen prolaz, vodi do jednog zavoja na stepenitu, a posluiteljeva sobica se nalazila udno stepenita. Na pola puta niz stepenice, od mog sprata do prizemlja, nalazi se malo odmorite koje preseca pod pravim uglom preseca jedan dug hodnik. Ovaj pak, drugim, manjim stepenitem vodi do sporednog ulaza za poslugu, kojim se slue kao preicom i slubenici kad dolaze iz arls streeta. Evo grube skice tog mesta. 95

 trloka. Hvala vam. Sledio sam paljivo vae izlaganje ree Sherlock Holmes. Najvanije je da obratite panju na sledeu okolnost. Siao sam niz stepenice u prizemlje gde sam naao posluitelja u njegovoj sobici kako vrsto spava. U ajniku koji je stajao na primusu voda je pomamno kljuala i prelivala se na pod. Ispruih ruku u nameri da prodrmam oveka koji je jo uvek vrsto spavao, kad odjednom zabruja zvono nad njegovom glavom, i on se prenu iz sna. "To ste vi, gospodine Felpse" ree, gledajui me zaueno. "Doao sam da vidim da li je gotova moja kafa?" "Skuvao sam vodu u loniu i zaspao, gospodine" ree i pri tom pogleda zaprepaeno u mene, a zatim u zvono koje je jo brujalo. "Ako ste vi bili ovde, ko je to onda zvonio?" upita me on. "Odakle zvoni to zvono?" upitah ga. Obuze me oseaj kao da me je neka ledena ruka epala za lice. Neko je, znai, bio u mojoj sobi i video na stolu dragoceni ugovor. Izbezumljeno jurnuh uz stepenice, pa zatim kroz hodnik, ali nisam video nikoga, gospodine Holmese. Ni u sobi nije bilo nikoga. Sve sam naao kao to sam ostavio, samo na stolu vie nije bilo poverenih mi dokumenata. Prepis je bio tamo, ali originalu ni traga.

96

j-folms se uspravi u naslonjai i protrlja ruke. Sluaj ;e bio sasvim po njegovom ukusu. ___ I ta ste nakon toga uinili, molim vas? promrmlja on. Odmah sam shvatio da je lupe morao doi gore stepenicama koje vode od sporednog ulaza. Da je doao drugim putem, sreo bih ga. Jeste li sigurni da se sve to vreme nije skrivao negde u sobi ili u hodniku za koji ste rekli da je bio slabo osvetljen? To je sasvim nemogue. Ni pacov se ne bi mogao sakriti ni u sobi, ni u hodniku. Nema tamo nikakvog zaklona. Hvala. Nastavite, molim. Posluitelj odmah shvati po mom bledilu da postoji neki razlog za strahovanje, pa poe uz stepenice za mnom. Projurismo hodnikom, a zatim strmim stepenicama koje vode u arls Street. Vrata na dnu stepenita su bila zatvorena, ali ne i zakljuana. Otvorismo ih i izjurismo napolje. Seam se sasvim dobro da su se s jedne oblinje crkve u taj as ula tri otkucaja. Bilo je petnaest do deset. To je veoma vano ree Holmes i pribelei neto na manetni svoje koulje. No je bila sasvim tamna. Padala je slaba, topla kiica. U arls streetu nije bilo nikoga, dok je u Vajt Holu saobraaj bio jo veoma iv. Onako gologlavi, 97

 erbka. Hdmta. pojurismo plonikom i na drugom uglu naiosmo na policajca koji je onde stajao. "Dogodila se provala" rekoh zadihano. "Iz Forin ofisa ukraden je dokument od neizmerne vanosti. Da li je neko proao ovuda?" "Ja stojim ovde ve etvrt sata, gospodine" ree mi policajac. "Za to vreme prola je ovuda samo jedna osoba, neka starija, visoka ena sa kotskim pejzli alom." "Ah, znai samo moja ena" povika posluitelj, "Niko drugi nije proao?" "Niko." "Onda je lupe morao otii drugim putem" povika posluitelj, vukui me za rukav. Ali meni se to nije svidelo, a njegovi pokuaji da me odande odvue samo pojaae moju sumnju. "Kojim putem je otila ta ena? uzviknuh. "Ne znam, gospodine. Primetio sam da je prola, ali nisam imao naroitog razloga da je paljivije posmatram. Uinilo mi se da joj se uri." "Koliko je vremena prolo od tada?" "Oh, nekoliko minuta." "Pet minuta?" "Pa, tal<0; najvie pet minuta." "Samo traite vreme, gospodine, a sad nam je dragocen svaki trenutak" uzviknu posluitelj. "Dajem vam asnu re da moja stara ena nema nikakve veze 9$

tim- Poimo do drugog kraja ulice. Ako neete vi, idern ja sam!" ree i odjuri u drugom pravcu. krenuh odmah za njim i uhvatih ga za rukav. "Gde stanujete?" upitah ga. "Brikston Ajvi Lejn br. 16" odgovori mi on. "Ali, gospodine Felpse, ne dajte se navesti na pogrean trag. Podimo do kraja ulice. Moda emo neto doznati." Nita nije moglo biti proputeno prihvatanjem njegovog saveta, pa nas dvojica i policajac pourismo niz ulicu. Meutim, utvrdismo samo da je saobraaj u tom delu ulice bio veoma iv. Na sve strane su vrveli prolaznici, urei da u onoj vlanoj noi to pre stignu kuama. Niko se nije onde due zadravao, pa nismo ni od koga mogli saznati da li je onuda prolo neko sumnjivo lice. Vratismo se u zgradu i pretresosmo stepenite i hodnik, ali bez ikakvog rezultata. Hodnik koji je vodio do moje sobe bio je pokriven ukastim linoleumom na kojem bi se veoma lako primetili tragovi. Pregledasmo ga paljivo, ali ne otkrismo na njemu nikakve otiske nogu. Da li je itave te veeri padala kia? Od oko sedam sati. A kako tumaite to da ta ena, koja je ula u sobu oko devet sati, svojom blatnjavom obuom nije ostavila nikakve tragove? 99

AvaJiture &rUrlca.- Hoimsa. Drago mi je to ste pokrenuli to pitanje. I meni je to onda upalo u oi. istaice imaju obiaj da skinu cipele u posluiteljevoj sobi i obuku pohabane papue. To je sasvim jasno. Tragova, dakle, nikakvih nije bilo, iako je no bila vlana. Tok dogaaja oito je vrlo zanimljiv. Sta ste uradili nakon toga? Pretraili smo zatim i sobu. Iskljueno je da bi u njoj bilo nekih tajnih vrata, a prozori se nalaze na itavih trideset stopa od zemlje, i oba su bila iznutra vrsto zatvorena. S obzirom na ilim kojim je pokriven pod, iskljueno je da pod njim postoji neki izlaz, a plafon je jednostavan i belo okreen. Mogao bih se zakleti da je lice koje je ukralo ugovor moglo ui samo kroz vrata. A ta je sa kaminom? Kamina uopte nema. U sobi se nalazi samo jedna ozidana pe. Desno od mog pisaeg stola visi, kao produetak ice, gajtan za zvono. Onaj ko je pozvonio, morao je prii stolu, ako je hteo da pozvoni. Ali otkud to da prestupnik uopte doe na pomisao da pozvoni. To je upravo najtajanstvenije u svemu tome. Dogaaj svakako nije obian. Sta ste zatim preduzeli? Pretpostavljam da ste pretraili sobu da vidite nije li provalnik sluajno ostavio neke tragove za sobom, na primer opuak od cigare, rukavicu, ukosnicu ili kakvu drugu sitnicu.

100

Pem&rvld __ Nismo pronali nita slino. _ Jeste li osetili kakav miris? Pravo da vam kaem, na to nismo ni pomislili. Ah, miris duvana bi nam pri ovakvoj istrazi bio od neprocenjive vrednosti. Nisam pua, pa bih miris duvana, ini mi se, da ga je bilo, sigurno osetio. Nita to bi nam moglo posluiti kao putokaz nismo uspeli da pronaemo. Posluiteljeva ena, gospoa Tendi, brzo je napustila zgradu; to je bila jedina opipljiva injenica. Njen mu nije mogao da nam prui nikakvo drugo objanjenje, osim da je to bilo u vreme kad je ona i inae odlazila kui. Policajac i ja se saglasismo da bi bilo najbolje da uhvatimo enu pre nego to se oslobodi dokumenta. Pretpostavljali smo, naime, da ih je ona uzela. Stvar je, meutim, dospela i do Skotland jarda, pa je i detektiv, gospodin Forbs, s velikom energijom prionuo na posao. Poruismo dvokolicu, pa za pola sata stigosmo do posluiteljeve kue, poto smo prethodno dobili njegovu adresu. Vrata nam otvori neka mlaa ena za koju se ispostavi da je najstarija ki gospoe Tendi. Kako njena mati jo nije stigla, ona nas uvede u prednju sobu da priekamo. Otprilike deset minuta zatim, zausmo neku lupu na vratima. Uinismo tada jednu ozbiljnu greku, koju mogu sebi da oprostim. Umesto da sami otvorimo vrata, pustili smo da to uini devojka. uli smo je 101

 erLrfai kad rekla: "Mama, dva oveka te ekaju unutra" a trenutak zatim zausmo uurbano ensko koraanje hodnikom. Forbs otvori irom vrata, i mi utrasmo u stranju sobu, odnosno u kuhinju. ena je, meutim, stigla pre nas. Prkosno nas pogleda, a kad me prepozna, lice joj se rairi od iznenaenja. "Gle, pa to je gospodin Felps iz kancelarije?" povika ona. "Hajde, hajde, ta ste mislili ko smo kad ste pobegli od nas?" "Mislila sam da ste inkasanti" ree ona. "Imamo neki spor s jednim trgovcem!" "To objanjenje ne zvui suvie uverljivo. Mi s pravom sumnjamo na vas da ste iz Forin ofisa odneli veoma vane papire, pa ste dojurili ovamo da izbegnete poteri. Moraete da podete s nama do Skotland jarda, gde e vas pretresti." Nepomogoejojniprigovori, ni otpor. Jednakoija doe po nju, pa se svi zajedno odvezosmo do Skotland jarda. Naravno, pre toga smo pretresli kuhinju da bismo utvrdili nije li moda u trenutku dok je bila sama, sklonila negde papire. Ali ni ostacima papira ili pepela nije bilo ni traga. im stigosmo u Skotland jard, predadosmo gospou Tendi eni koja je trebalo da je pretrese. Cekao sam u najmunijoj neizvesnosti da ujem izvetaj ene koja je trebala da je pretrese. 102

PfrMtarvki jsfajzad saznah da ni linim pretresom nije naen nikakav dokument. prvi put me spopade silan strah. Postadoh svestan poloaja u koji sam zapao. Dotle sam bio stalno u pokretu, pa me ]e to bilo otupilo, jer nisam imao vremena da razmislim o svemu. U poetku sam bio toliko uveren da e se dokument pronai, da se nisam usuivao ni da pomislirn na to kakve bi posledice za mene mogao imati gubitak tog dokumenta. Ali nakon pregleda ene u Skotland jardu nije se vie nita moglo uraditi, pa sam tek sada imao vremena da razmiljam o svom poloaju. A bio je to straan poloaj! Watson vam moe potvrditi da sam jo kao uenik bio nervozne, osetljive prirode. Mislio sam sad na svog ujaka, na njegove kolege u vladi, na grdnu sramotu koju sam naneo i ujaku, i sebi, i svakome ko je sa mnom bio u vezi. Nikakvog opravdanja nije bilo za mene u tome to sam zapravo bio rtva jednog sasvim neobinog sluaja. Kad su u pitanju diplomatski interesi, ne uzimaju se u obzir nesreni sluajevi. Bio sam uniten, osramoen, oajan. Ne seam se ta sam tada uradio. Cini mi se da sam napravio scenu. Kao kroz maglu seam se da se oko mene okupilo nekoliko slubenika koji su pokuavali da me umire. Najzad me jedan od njih odveze kolima na stanicu Voterlu i smesti me u voz za Voking. Sigurno bi me otpratio do kue, da se u istom vozu nije naao i ljubazni doktor Ferer koji 103

 Sherlocka, HOUMAO. stanuje blizu mene, pa se pobrinuo za mene. Bila je to prava srea za mene jer sam na stanici dobio ivani slom, pa sam, pre nego to smo stigli kui, bio gotovo lud. Moete zamisliti u kakvoj su se situaciji nali ukuani kad su se na doktorovo zvonjenje digli iz svojih postelja i zatekli me u takvom stanju. Jadna moja Ana i moja majka, umalo nisu svisnule od bola. Kako je doktor Ferer od detektiva na stanici doznao ta se zapravo dogodilo, sve je objasnio ukuanima, ali nije mogao da ih utei. Svima je bilo jasno da u due vreme bolovati i zato iselie Dozefa iz ove vedre, spavae sobe koja je postala moja bolesnika soba. I tu sam vam ja, gospodine Holmese, leao u bunilu punih devet sedmica, bolujui od upale mozga. Da nije bilo gospoice Harison i lekarske nege, ne bih ja danas razgovarao s vama. Danju mi je dolazila gospoica Harison, a nou jedna plaena bolniarka, jer sam u svojim nastupima mahnitosti bio kadar da uinim svata. Polako sam ponovo dolazio k sebi, ali mi se pamenje potpuno vratilo tek pre tri dana. Ponekad alim to mi se uopte vratilo. Prvo to sam uinio kad sam doao k sebi, bilo je da poaljem telegram gospodinu Forbsu kojem je bilo povereno da izvidi sluaj. On me je posetio i izvestio me da je preduzeto sve to je moglo, ali bez uspeha, jer dokument nije pronaen. Posluitelj i njegova ena ispitani su na sve 104

. 1 gue naine, ali je stvar ostala nerazjanjena. Policija . taCia poela da sumnja na mladog Goroa, koji je, kao to se moda seate, ostao te noi u kancelariji da radi rel<ovremeno. Ta injenica i njegovo francusko ime hili su u istrazi jedini razlog da se posumnja na njega, jnada sam ja poeo da radim tek to je on napustio kancelariju. Njegovi su istina poreklom hugenoti, ali su po svojim oseajima i tradiciji listom Englezi, isto toliko koliko vi i ja. U svakom sluaju nita nije pronaeno to bi ga teretilo, pa je i ta sumnja otpala. Obraam se sad vama, gospodine Holmese, jer ste mi vi poslednja nada. Ako mi ne pomognete, moja ast i moj poloaj bie zauvek proigrani. Onemoali bolesnik klonu na svoje jastuke, iznuren dugim izlaganjem, a njegova negovateljica mu nasu u au nekakav lek za jaanje. Holmes je sedeo utke, zavaljene glave i sklopljenih oiju, u stavu koji je nekom stranom licu mogao izgledati kao ravnoduan, ali za mene, koji ga poznajem, to njegovo dranje je predstavljalo znak najozbiljnije zamiljenosti. Vae izlaganje je bilo toliko jasno ree on najzad da mi je preostalo jo samo da vam postavim nekoliko pitanja. Ali, jedno je veoma vano. Jeste n kome saoptili da vam je nareeno da obavite taj s pecijalni zadatak?
m0

Nisam nikome. Ni gospodici Harison, na primer? 105

 erLoiai HoUma Ne. U Voking se nisam uopte vraao poto sam primio nareenje. Moda vas je neko od vaih u to doba posetio? Nije niko. Da li je ko od vaih znao kako se dolazi do vae kancelarije? Oh, da. Svi znaju kako mogu da dou do mene. Dakako, ako o ugovoru niste nikome nita rekli, nema smisla ni potezati to pitanje. Nisam rekao nita. A znate li ta o posluitelju? Nita, osim da je islueni vojnik. Kojeg puka? Kako sam uo, Koldstrim garde. Hvala vam. Uveren sam da e me Forbs izvestiti o svim podacima do kojih je doao. Vlast je izuzetno veta u prikupljanju podataka, ali ne zna uvek pravilno da ih upotrebi. Gledajte kako je ova rua lepa! Priao je otvorenom prozoru i prihvatio povijenu stabljiku rue mahovinarke, divei se tamnim prelivima njene grimiznozelene boje. To je za mene predstavljalo neto novo u njegovom karakteru, jer sve dotle nisam nikad primetio da se naroito interesuje za prirodne lepote. Nigde izvoenje zakljuaka nije tako potrebno kao u religiji ree on, naslonivi se leima na prozorske kapke. Mislilac bi mogao da stvori od 106

p&uiorvki e egzaktnu nauku. ini mi se da cvee prua najjai lokaz da je Provienje u svojoj sutini dobro. Tano ,da se u naoj borbi za opstanak, uz energiju, nae ^otrebe i hrana nalaze na prvom mestu, ali rua je neto posebno. Njen miris i njena boja ulepavaju ^ivot, ali ne predstavljaju preduslov ivota. Kako samo dobrota daje vie nego to je potrebno, ponovo vam kaem da se od cvea moemo nadati mnogo emu. Persi Felps i njegova negovateljica gledali su sve to vreme zaueno u Holmesa, a na licima im se odraavalo prilino razoaranje. Izlaui svoje misli, Holmes ]e zauzeo sanjalaki stav, drei stalno mahovinastu ruu meu prstima. To potraja neko vreme, a onda ga mlada dama prekide u razmiljanju. Mislite li, gospodine Holmese, da postoji bilo kakav izgled da se ta tajna rei? - upita ga ona pomalo otro. Oh,tatajna odgovoriomvrativiseodjednomu stvarnost. - Bilo bi apsurdno poricati da je ovaj sluaj veoma tajanstven, ali vam obeavam da u se udubiti u stvar, pa u vas obavetavati o svim pojedinostima koje mi se budu uinile vanima. Jeste li ve naili na neki trag? Vi ste mi skrenuli panju na sedam, pa ih sad prirodno, moram proveriti pre nego to ih prosudim. Sumnjate li u nekoga? Sumnjam u samog sebe... 107

AvaMure Serlaiai HaUma. Kako to? Bojim se da suvie brzo izvodim zakljuke. Onda poite u London i proverite svoje zakljuke. Va savet je odlian, gospoice Harison ree Holmes, diui se. Mislim, Watsone, da nita bolje ne moemo uiniti. Gospodine Felpse, nemojte se uljuljkivati lanim nadama. Stvar je veoma zapetljana. Biu kao na eravici sve dok se ne vratite uzviknu diplomata. Dobro, evo me sutra opet kod vas istim vozom, mada je vie nego verovatno da e moj izvetaj biti negativan. Bog vas blagoslovio to mi obeavate da ete doi povika na klijent. Ve sama pomisao da e se neto uiniti, uliva mi novu ivotnu snagu. Uzgred budi reeno, dobio sam pismo od lorda Holdhersta. Aha, ta kae? Hladan je, ali nije grub. Uveren sam da ga je moja ozbiljna bolest spreila da bude takav. Ponovio mi je da je stvar od najvee vanosti i dodao da se, to se tie moje budunosti, zasad nee preduzimati nikakvi koraci, pri tom je svakako mislio na moje otputanje iz slube, sve dok ne ozdravim i ne budem mogao da ispravim svoju kobnu greku. 108

P&mcnki _- To je razuman i odmeren postupak ree Holmes. Hajdemo, Watsone, jer u gradu imamo posla za itav dan. Gospodin Dozef Harison odveze nas do stanice, pa smo ubrzo ostavljali za sobom milju za miljom na putu za London. Holmes je utonuo u duboko razmiljanje, ne otvarajui usta sve dok ne preosmo raskre Klafam. Sasvim je zgodno doi u London jednom od ovih visoko postavljenih pruga koje omoguavaju oveku da ima ovakav pogled iznad kua. Pomislih da se ali, jer se prizor inio prilino turobnim, ali se on na to malo poblie osvrnu. Gledajte one velike, izdvojene blokove kua, koji se diu nad krovovima od kriljaca kao neka crvena ostrva od opeka sred olovnosivog mora. To su osnovne kole. Svetionici, mladiu. Baklje budunosti. iarke sa stotinama malih, sjajnih semenki iz kojih e izrasti mudrija i bolja engleska budunost. Pretpostavljam da onaj Felps ne pije. Ne bih rekao da pije. Ni ja. Ali moramo uzeti u obzir sve mogunosti. Jadnik, zaista je zaglibio, i veliko je pitanje da li emo Uopte moi da ga izvuemo na suvo. ta mislite o gospoici Harison? Devojka jakog karaktera. 109

AuMvtm-e erfafai Da, spada u pozitivne karaktere; a moda se i varamo. Ona i njen brat jedina su deca jednog veletrgovca gvodem tamo negde u pravcu Nortamberlenda. Felps se verio s njom prole zime, prilikom jednog svog putovanja, pa je ona u pratnji svog brata dola k njima da bude predstavljena porodici. I tada je nastupio slom. Ona ostade da neguje svog ljubljenog, a njen brat se dobro smestio, pa je i on ostao kod njih. Kao to vidite, ja sam ve pribavio neke injenice. Ali, itav dananji dan treba da bude u znaku nastavka istraivanja. Moja lekarska praksa... poeh ja. Ah, ako smatrate da su vai sluajevi prei od mojih... ree Holmes pomalo oporo. Hteo sam, zapravo, da kaem da bi se moja lekarska praksa mogla dva-tri dana zanemariti, jer je za nju sad ionako najnepogodnije vreme u godini. Odlino ree on, i dobro raspoloenje mu se vrati. Onda emo to razmotriti zajedno. Prvo, moramo da posetimo Forbsa. Verovatno e nam dati sve potrtebne podatke dok ne saznamo s koje strane da priemo sluaju. Niste li rekli da imate ve neke tragove? Da, ali njihovu vrednost treba tek da proverimo. Najtee je istraiti ona krivina dela kod kojih nije vidljiv cilj. Ovo, meutim, nije uinjeno bez nekog cilja. Ko bi od njega mogao imati koristi? To mogu biti 110

P&morsfoi sarno francuski ili ruski ambasador, a uz njih i ona] ko jokument prodaje. A onda, tu je i lord Holdherst. Lord Holdherst? Da, moe se s dosta verovatnoe pretpostaviti da neki dravnik moe dospeti u poloaj da mu ne bude nimalo krivo ako se neki dokument sluajno uniti. Ali ne dravnik asnog imena lorda Holdhersta. Ni tu mogunost ne smemo da iskljuimo. Danas emo posetiti plemenitog lorda i uti ta on o tome zna. U meuvremenu ja sam ve poeo istragu. Zar ve? Da, sa stanice u Vokingu poslao sam telegrame svim londonskim veernjim novinama. U svakima e izai ovaj oglas: I on mi predade listi papira istrgnut iz jedne belenice. Na njemu je bilo napisano olovkom: "Nagrada od 10 funti. Broj fijakera koji je svog putnika ostavio pred ulazom u Forin ofis ili u njegovoj blizini u arls streetu uvee oko petnaest do deset 23. maja javiti Baker street br. 221/B." I vi ste uvereni da je kradljivac doao fijakerom? Ako nije, taj oglas ne moe biti ni od kakve tete. Ali, ako je tano ono to tvrdi gospodin Felps, naime da ni u onoj sobi, ni u hodniku ne postoji neko mesto gde bi se neko mogao sakriti, ta osoba je morala doi spolja. je ta osoba, meutim, dola spolja jedne vlane fgnoi, a nije ostavila nikakav vlaan trag na linoleumu, C''' 'w ^ ?^^
: ):

AuaHitcre trLakn a linoleum je pregledan svega nekoliko minuta posle odlaska te osobe, onda je sasvim verovatno da je ta osoba dola fijakerom. Smatram ak da moerrio sasvim sigurno rei da jeste dola fijakerom. Zvui uverljivo. Eto, to vam je jedan od tragova o kojima sam varn ranije govorio. Taj trag nas moe uputiti ka cilju. A tu je, naravno, i zvono, najuzbudljiviji dogadaj u ovom sluaju. Postavlja se pitanje zato je zvono zazvonilo? Da li je to bio neki kradljivev izazov? Ili se moda neko naao tamo s kradljivcem, pa je zazvonio da bi spreio zloin? je posredi samo puka sluajnost? A moda je bio...? I tu se Holmes ponovo udubi u duboko razmiljanje i utnju iz koje se maloas trgnuo. Kako sam bio naviknut na sve te njegove udi bio sam svestan da mu je odjednom sinula kroz glavu neka nova mogunost. U tri sata i dvadeset minuta stigosmo na nau krajnju stanicu. Posle kratkog ruka u jednom bifeu, pourismo u Skotland jard. Holmes je ve ranije poslao telegram Forbsu, te nas je on ve ekao. Bio je to omanji ovek otrih i nimalo ljubaznih lisijih crta lica. Kad u zbog ega smo doli, primi nas prilino hladno. Nedavno sam sluao o vaem nainu rada, gospodine Holmese ree on zajedljivo. Vi se koristite svim podacima koje policija moe da vam 112

Pmiordd. prui, a kad pokuavate da sami reite sluaj, onda iznosite policiju na lo glas. Naprotiv ree Holmes u pedeset tri sluaja, kojima sam se u poslednje vreme bavio, moje ime pojavilo sa u javnosti samo u etiri; etrdeset devet preputeno je policiji, da bi izgledalo da su njenom zaslugom otkriveni. Jo ste mladi i neiskusni, pa vam ne prebacujem to vam to nije poznato, ali ako elite da imate uspeha na vaem novom mestu, onda ete radije raditi sa mnom nego protiv mene. Neka podrka dobro bi mi dola rae detektiv menjajui dranje. Jedno je sigurno: u ovome se bar zasad nisam naroito proslavio. Kakve mere ste preduzeli? Posluitelja Tendija stavili smo pod prismotru. Iz Garde je izaao s veoma dobrim uverenjem o vladanju, pa nismo mogli pronai nita protiv njega. Zena ga nije naroito usreila. Cini mi se da ona o tom sluaju zna vie nego to izgleda. Motrite li i na nju? Odredili smo jednu od naih ena da je prati. Gospoa Tendi voli da pije, pa je naa ena u dva maha bila s njom kad se dobro napila, ali nije uspela nita da sazna od nje. Koliko sam uo, u kui su im bili nekakvi inkasanti. Da, ali su ih oni isplatili. 7 73

AuMvture trLoiai . A odakle im novac? Sve je bilo u redu. Penzija mu je otila na dug. Ni po emu se nije moglo zakljuiti da imaju mnogo novca. A kako se objanjava okolnost da se na poziv gospodina Felpsa zvonom da mu donesu kafu odazvala ona? Mu joj je bio, kako je rekla, veoma umoran, pa je htela da mu pomogne. Pa, naravno, sve bi se to moglo potkrepiti injenicom da je neto kasnije pronaen kako spava u naslonjai. Protiv njih nije, dakle, nadeno nita. Upada u oi samo enin karakter. Jeste li je pitali zato je urila da ode te noi, tako da je ak skrenula na sebe panju policajca koji je bio na dunosti? Zadrala se, rekla nam je, due nego obino, pa je htela to pre da stigne kui. Jeste li joj predoili da ste vi i gospodin Felps stigli do njene kue pre nje, mada ste poli za njom bar dvadeset minuta nakon to se ona uputila kui? Ona to objanjava razlikom u brzini izmedu omnibusa i dvokolice. Da li vam je objasnila zato je, kad je stigla kui, pourila u kuhinju? Rekla nam je da joj je tamo bio novac kojim je htela da isplati inkasanta. 114

Pmurrvki Ona ima za sve spreman odgovor. Da li ste je zapitali nije li, kad je izala iz Forin Ofisa, srela ili moda videla nekoga da se mota oko arls streeta? Rekla nam je da osim policijskog straara nije rtikog videla. Izgleda, zaista, da ste je skroz-naskroz ispitali. ta ste jo uinili? Svih ovih devet sedmica pratili smo u stopu slubenika Goroa, ali bez ikakvog rezultata. Protiv njega nije pronadeno nita. Ima li jo neto? Nema. Nismo mogli da uemo u trag nikakvom dokazu. ta mislite o onoj zvonjavi? Kako je dolo do nje? Stvar nije ba jednostavna. Ma ko da je bio, jedno je izvesno: ruka koja se drznula da podigne toliku uzbunu mora da je bila veoma smela. Da, to je zaista udno. Hvala vam za sve to ste mi rekli. Javiu se ako uspem da vam predam u ruke tog oveka. Hajdemo, Watsone! Kuda emo sad? upitah ga kad smo naputali kancelariju. Sad idemo da postavimo nekoliko pitanja ministru lordu Holdherstu, lanu vlade i buduem premijeru Engleske.

115

Ai>tutfvwe trLohi Imali smo sreu da zateknemo lorda Holdhersta njegovom kabinetu u Dauning streetu. Sherlock Holmes posla svoju posetnicu, pa nas odmah uvedoe k , Dravnik nas primi na svoj poznati, pomalo starinski, ali utiv nain i pokaza nam rukom da sednemo u dve divne naslonjae, smetene s obe strane kamina. Stojei na ilimu izmeu nas dvojice, onako vitak i visok, lica s otro urezanim crtama i kovrdave, prerano osedele kose, bio je slika i prilika nesvakidanjeg tipa plemia koji je to u pravom smislu rei. Vae ime mi je veoma poznato, gospodine Holmese ree on, smeei se. Sasvim razumljivo, ne tvrdim da mi nije poznat i razlog vae posete. U ovom uredu dogodio se jedan jedini dogaaj koji je mogao da privue vau panju. Smem li da vas pitam u iju korist ste se latili tog posla? U korist gospodina Persija Felpsa odgovori Holmes. Ah, mog zlosrenog neaka! Shvatiete, svakako, da me nae rodbinske veze jo vie spreavaju da ga na bilo koji nain zatitim. Bojim se da e ovaj dogaaj imati veoma tetne posledice na njegovu karijeru. Ali ako se dokument pronae? Ah, to bi, naravno, stvar sasvim izmenilo. eleo bih da vam postavim nekoliko pitanja, lorde Holdherste. 116

P&mtrrdU Vrlo rado u vam dati svako obavetenje budem mogao. Jeste li u ovoj sobi izdali naredenje da se Jokument prepie? Jesam, upravo u ovoj sobi. Znai, jedva bi se moglo pretpostaviti da je neko mogao da prislukuje? To je iskljueno. Jeste li ikad ikome spomenuli kako nameravate da date ugovor na prepis? Nikad. Jeste li potpuno sigurni? Potpuno! Dobro, ako vi nikad nikome niste rekli, a nije ni gospodin Felps, znai da niko nije znao za to, onda je prisustvo kradljivca u sobi bilo sasvim sluajno. Prosto, ulcazala mu. se prilika, i odneo je ugovor, zar ne? Dravnik se nasmei. Pitate me neto to ne spada u moju nadlenost ree. Holmes se na trenutak zamisli. Postoji drugo, veoma vano pitanje, koje bih s vama eleo da raspravim ree. Koliko sam uo, vi ste se bojali da bi moglo doi do ozbiljnih posledica, ukoliko bi se doznalo za pojedinosti iz ovog ugovora? Preko izraajnog dravnikovog lica pree sena nemira. Zaista, do veoma tekih posledica.

117

Avajvture SerrlakA. Hoimta, A da li je do njih dolo? Zasad nije. Da je ugovor pao u ruke ruskog ili francusW ministarstva spoljnih poslova, smatrate li da biste ve znali neto o tome? Svakako bih to doznao ree lord Holdherst namrteno. Kako je prolo ve gotovo deset sedmica, a nita se o tome nije ulo, ne bi bilo nepravilno pretpostaviti da iz nekih razloga ugovor nije tamo ni dospeo. Lord Holdherst slee ramenima. Teko se moe pretpostaviti da je kradb'ivac uzeo ugovor samo da bi ga uramio i obesio na zid. Moda eka da dobije bolju cenu. Ako jo malo bude ekao, nee postii nikakvu cenu. Tajna ugovora ionako prestaje za nekoliko meseci. To je izuzetno vano ree Holmes. Naravno, moemo pretpostaviti i da je kradljivac odjednom oboleo... Na primer, od upale mozga? upita dravnik, pogledavi brzo Holmesa. To nisam rekao uzvrati ovaj mirno. A sada, lorde Holdherste, kako smo vam ionako oduzeli dovoljno dragocenog vremena, ne preostaje nam nita drugo nego da vam zaelimo srean ostanak.

118

P&mtrrdd tiMvar A ja vama elim mnogo uspeha u istrazi, bez obzira na krivca odgovori plemeniti gospodin, naklonivi se i isprativi nas do vrata. To je sjajan ovek ree Holmes kad stigosmo do Vajthola, samo je primoran da stalno vodi bitku da bi se odrao na poloaju. Nekakvom bogatstvu nema ni traga, a mue ga i obaveze. Sigurno ste primetili da ima stare cipele koje je dao da mu se poone. A sad, Watsone, neu vas vie ometati u lekarskom poslu. Danas ne nameravam vie da radim, osim ako dobijem odgovor na svoj oglas o fijakeru. Ali, sutra ete mi uiniti veliku uslugu ako krenete sa mnom u Voking, i to onim istim vozom kojim smo danas putovali. Sutradan se naoh s njim, kao to smo se dogovorili, pa krenusmo zajedno u Voking. Rekao mi je da nije primio nikakav odgovor na svoj oglas, i tako sluaj nije postao nimalo jasniji. Kad god bi mu se prohtelo, Holmes bi zastirao lice maskom crvenokoca, pa je to i ovog puta uinio, tako da po njegovom dranju nisam mogao da zakljuim da li je time zadovoljan ili nije. Koliko se seam, govorio je o Bertijonovom sistemu merenja i oduevljeno se izraavao o tom francuskom nauniku. im smo tamo doli, primetili smo da negovateljica jo uvek brine o naem klijentu. Bolesnik je sada izgledao znatno bolje nego ranije. Kad udosmo u njegovu sobu, on se podie sa svog leaja i pozdravi nas ivahno. 119

& erMai HoUmci Ima li kakvih novosti? zapita ustro. to sam i oekivao, mogu vam podneti sam0 negativan izvetaj ree Holmes. Video sam Forbsa posetio vaeg ujaka i pokrenuo istragu u nekolil<0 pravaca od kojih bi neki mogli da urode plodom. Znai, jo niste izgubili samopouzdanje? Ni sluajno. Bog vas blagoslovio za ovo to ste rekli povika gospoica Harison. Ako ustrajemo u naoj hrabrosti i u naem strpljenju, istina mora izbiti na videlo. Mi vama imamo da saoptimovie nego vi nama ree Felps i sede ponovo na leaj. Oekivao da ete nam neto saoptiti. Da, noas se desilo neto to bi za mene moglo da predstavlja veliku opasnost. Rekavi to, sav se uozbilji, a u oima mu se video strah. Verujte mi ree pomalo nesvesno ve poinjem da verujem da sam postao cilj neke mrane zavere protiv mene i moje asti. ta kaete? iznenadi se Holmes. Ja, dodue, nemam, koliko mi je poznato, nekih posebnih neprijatelja; ali posle svega to sam doiveo noas moram doi do tog zakljuka. ujmo o emu je re. Noas sam, treba da znate, prvi put spavao u sobi sam, bez negovateljice. Oseao sam se mnogo bolje, pa sam smatrao da mi nije potrebna njena nega.

120

P&mxrrskL 11 sobi je ipak za svaki sluaj itavu no gorelo svetlo. tako, otprilike oko dva sata izjutra, zaspah lakim , kad se odjednom trgnuh na neki slabaan um nalik na grickanje mia na nekoj dasci. Oslunuh, ali ne ustadoh, bio sam uveren da je mi. Sum je, meutim, postajao sve jai, i odjednom na prozoru neto zazvea, otro, metalno. }a se u krevetu pridigoh. Zaprepaen, nisam se vie pitao kakvi su to zvuci. Bilo je van svake sumnje: oni tii bili su izazvani nasilnim guranjem nekakvog alata kroz useke prozorskih krila, dok je jedan jai nastao podizanjem prozorske kvake. Potom usledi pauza koja potraja samo nekoliko minuta. inilo se kao da neko eka da utvrdi da li me je um probudio. Zatim zauh slabu kripu kao kad se polagano otvara prozor. Nisam mogao vie da izdrim, jer mi ivci nisu vie ono to su nekad bili, pa skoih iz kreveta, otvorih irom prozorske kapke i ugledah oveka kako ui do prozora. Samo ga naas videh, jer je odmah iezao, poput munje koja samo naas bljesne. Donji deo lica mu je bio prikriven ogrtaem u koji je bio zamotan. Ali, neto sam ipak primetio. Siguran sam da sam jasno razabrao u ruci tog oveka neko oruje, nalik na dugaak no. Kad se okrenuo i dao se u beg, jasno sam uoio blistavu otricu. Vrlo zanimljivo ree Holmes. A ta ste, molim vas, zatim uinili?

Av&nture trUrlai HoUuAa Da sam se oseao neto snanijim, smesta bik kroz otvoren prozor poao za njim. Meutim, u ovom stanju preostalo mi je jedino da pozvonim i razbudi^ ukuane. Tako sam izgubio mnogo vremena, ier zvono zvoni u kuhinji, a posluga spava gore. Onda sam poeo da viem, probudio sam Dozefa, koji je odmah siao i razbudio druge. On i jedan momak iz konjunice primetili su neke tragove na cvetnoj leji pod prozorom, ali vreme je poslednjih dana bilo suno, pa su smatrali da nema smisla da tragaju dalje po travi, utoliko vie to su na drvenoj ogradi koja deli kuu od puta primetili neke znakove po kojima se moglo naslutiti da je neko preao preko ograde i pri tom otetio njen gornji deo. Jo nisam nita javio mesnoj policiji, jer sam smatrao da e biti najbolje da najpre ujem vae miljenje. Na Holmesa, kako se inilo, ta pria naeg klijenta ostavi izuzetan utisak. Ne krijui uzbuenje, on se die sa stolice i ushoda se krupnim koracima po sobi: Nesrea nikad ne dolazi sama ree Felps i nasmeja se, mada je bilo oigledno da ga je taj tajanstveni dogaaj duboko potresao. A ja mislim da vam je nesrea ve dosta ree Holmes. Da li biste bili u stanju da sa mnom proetate oko kue? Oh, da! eljan da izaem malo na sunce. I Dozef e poi s nama. 122

& ' __ u vas pratiti ree gospodica Harison. __ alim, ali zasad neete ree Holmes, zavrtevi ori tom glavom. Moram da vas zamolim da ostanete da sedite, ovde, na mestu na kojem se sad nalazite. Mlada dama zauze ponovo svoje mesto, a lice joj poprimi izraz izvesne nelagodnosti. Njen brat se, meutim, pridrui nama, i tako nas etvorica krenusmo u izvianje. Ili smo travnjakom ispod prozora mladog diplomate. Kao to nam je rekao, na cvetno] leji zaista su bili vidljivi neki tragovi, ali nam oni ne otkrie nita. Holmes se nagnu na trenutak nad njih, pa se zatim ispravi, slegnuvi ramenima. ini mi se da se po tome ne moe mnogo toga zakljuiti ree. Obiimo sad kuu, da vidimo zato je provalnik odabrao ba onu sobu, kad su njegovu panju, po svemu sudei mogli mnogo vie privui vei prozori salona i trpezarije. Oni drugi se bolje vide s puta primeti gospodin Dozef Harison. Ah, da, naravno. Evo i vrata kroz koja je mogao pokuati da ue. emu ona slue? To je sporedni ulaz za poslugu. Ona su, razume se, nou zakljuana. Jeste li jo koji put doiveli kakvu uzbunu nalik na ovu? Nikada odgovori na klijent. 123

 erLela?* HaiwAa, Imate li u kui kakvo skupoceno posude ili net0 drugo to je moglo da privue provalnike? Nita naroito vredno. Holmes se etao oko kue s obema rukama depovima. Njegovo je, kao i obino, imalo bezbrian izraz.

Koliko se seam obrati se on Dozefu Harisonu vi ste pronali neko mesto s kojeg se provalnik verovatno popeo na ogradu. Pogledajmo i to. Na pratilac nas odvede do mesta gde je drvena ograda pri vrhu bila malo odvaljena. S nje je visio komadi drveta. Holmes ga otkinu i paljivo pregleda. Mislite li da je to uinjeno noas? Izgleda nekako staro, zar ne? Moda. Osim toga na drugoj strani se ne vide tragovi po kojima bi se moglo zakljuiti da je neko preskoio ogradu. ini mi se da tu ne moemo nita da vidimo. Vratimo se u spavau sobu i razmotrimo jo jednom sve. Persi Felps je iao sporo, oslanjajui se na ruku svog budueg uraka. Holmes pree brzo preko travnjaka, pa se nas dvojica naosmo pod otvorenim prozorom spavae sobe mnogo pre ostalih. Gospoice Harison ree Holmes, oslovljavajui mladu damu glasom koji je imao prizvuk upornog 124


a 0

g varanja vi morate da ostanete itav dan tu gde se sad

nalazite. To je izuzetno vano. Posluau vas, gospodine Holmese ree devojka zaudeno. Kad poete na spavanje, zakijuajte vrata sa spoljne strane i ponesite klju. Obeajte mi to. A Persi? On e poi s nama u London. A ]a u ostati ovde?

To je za njegovo dobro. Na taj nain ete mu najvie pomoi. Obeajte mi odmah. Ona mu klimnu glavom u znak pristanka, upravo u trenutku kad su ona druga dvojica naila. Zato sedi ovde, Ani? dobaci joj brat. Neto si mi tuna. Izai malo na sunce. Ne, hvala, Dozefe, boli me malo glava, a ova soba je vrlo svea i prijatna.

ta nam predlaete, gospodine Holmese?

zapita na klijent. Pravo da vam kaem, istraujui ovu sporednu stvar, ne smemo izgubiti iz vida glavnu stvar za kojom tragamo. Mnogo biste mi pomogli, ako biste mogli da poete s nama u London. Zar odmah? - to pre, ako je mogue. Recimo za jedan sat.

Autmture trlaka. Ve sam prilino ojaao i spreman sam da prihvatim va predlog ukoliko bih vam time pomogao da uete u trag zloincu. Mnogo biste mi pomogli. Moda biste eleli da ostanem u Londonu tokom itave noi. Upravo sam to hteo da vam predloim. Znai, ako moj noni prijatelj ponovo naie, utvrdie da je ptica odletela. Ja sam vam na raspolaganju, gospodine Holmese, samo mi morate tano rei ta hoete da uradim. Moda bi vam odgovaralo da s nama krene i moj urak Dozef. On bi se brinuo za mene. Oh, ne. Moj prijatelj Watson je lekar, on e se brinuti za vas. Mi emo, ako dozvolite, ruati ovde, pa emo nas trojica krenuti u grad. Holmesov predlog je usvojen, pa se gospoica Harison, prema Holmesovom uputstvu, izvinila to ne moe da napusti spavau sobu. Nisam shvatao Holmesove razloge za to manevrisanje, osim ako nije hteo da damu malo odvoji od Felpsa, koji je, sav srean to mu se vraa snaga, ruao s nama u trpezariji. Holmes nam je, meutim, pripremio jo jedno iznenaenje. Kad nas isprati na stanicu i vide da smo se smestili u vagon, izjavi sasvim mirno da ne namerava uopte da napusti Voking. 126

V&mcrvki __ Ima tu jo nekoliko stvarica koje bih eleo ja reim pre nego to odem u London ree. ^. Vae odsustvo, gospodine Felpse, prilino e mi, u izvesnom smislu, pomoi. Watsone, kad stignete u London, uiniete mi veliku uslugu ako se s ovim naim prijateljem odvezete u Baker street i tamo ostanete s njim dok se ponovo ne sastanemo. Srena je sluajnost to ste vas dvojica kolski drugovi, pa ete imati o emu da razgovarate. Gospodin Felps neka prenoi u gostinskoj sobi, a sutra u se s vama nai za dorukom, jer u u osam sati izjutra krenuti odavde vozom koji stie na stanicu Voterlu. A ta e biti s istragom u Londonu? upita Felps tuno. Za to imamo vremena i sutra. Meni se ini da sada mogu biti korisniji ovde. iVloete rei onima u Brajbriju da sa nadam da u se sutra uvee vratiti povika Felps kad je voz krenuo. Sumnjam da u se vratiti u Brajbri odgovori nam Holmes, pozdravljajui nas veselim mahanjem dok smo naputali stanicu. Felps i ja razgovarali smo putem o tom novom razvoju situacije, ali ni on ni ja nismo mogli da ; pronademo neko zadovoljavajue objanjenje. On eli, ja bar tako pretpostavljam, da na neki tiain objasni noanju provalu, ako je uopte posredi 127

Avtuvture Sherlocka. HOUIAAO, neki provalnik. Ja ipak ne verujem da je to bio obian kradljivac. A ta misli? Casna re, moe, ako hoe to da pripie i mojim slabim ivcima, ali ja sam uveren da se oko mene plete neka velika politika intriga, pa da su se zato, iz nekoga razloga koji prelazi moju mo shvatanja, urotnici ustremili na moj ivot. To zvui prilino visokoparno i neverovatno, ali imaj u vidu injenice. Zato bi kradljivac pokuavao da ue kroz prozor spavae sobe, gde se ne moe nadati nekom plenu, i zato je drao dugi no u ruci? Jesi li siguran da to nije bio provalniki alat? A, ne, bio je to no. Tano sam video odsjaj otrice. Ali zato, pobogu, da te progone s tolikom mrnjom? To se i ja pitam. Najzad, ako i Holmes tako misli, onda je njegov stav sasvim jasan, zar ne? Pod pretpostavkom da je tvoja teorija tana, ako bi uspeo da uhvati oveka koji te je prole noi ugrozio, to bi znailo da je preao veliki deo puta u pronalaenju oveka koji ti je odneo pomorski ugovor. Glupo bi bilo pretpostavljati da ima dva neprijatelja, jednog koji te pljaka i drugog koji ti radi o glavi. Ali gospodin Holmes je rekao da ne ide u Brajbri. 128

&. Znam njega ve due vreme rekoh ja. ]\fikad se jo nije dogodilo da je neto uinio, a da za to nije imao jake razloge. Potom smo preli na druge teme. Ali za mene je taj dan bio veoma zamoran. Felps je posle svoje duge bolesti jo bio slab, a nevolje su ga inile svadljivim i nervoznim. Uzalud sam pokuavao da ga razonodim priajui mu o Avganistanu i o Indiji, nastojei da ga zainteresujem za drutvena pitanja, kako bih ga udaljio od crnih misli. On se stalno vraao na svoj izgubljeni ugovor, zapitkujui, nagaajui, razmiljajui ta radi Holmes, kakve korake preduzima lord Holdherst i kakve emo vesti dobiti sutra. to je vee vie odmicalo, njegovo uzbuenje je bivalo sve munije. Ima li ti u Holmesa bezgranino poverenje?

upita me. Lino sam se uverio da je uao u trag zloincima u nekim izuzetno tekim sluajevima. Ali nikad nije objasnio tako mraan sluaj kao to je ovaj, zar ne? Oh, da. Poznato mi je da je objasnio sluajeve u kojima je bilo manje tragova negoli u tvom. Ali u tim sluajevima nije bila re o tako vanim stvarima. To ne znam. Znam samo da je u veoma vanim poslovima radio za tri evropske vladajue kue.

 Serurfai Hoimta. Da, ti ga dobro poznaje, Watsone; ali on je tako nedokuiv, s njim nikad ne zna na emu si. Misli li da ima kakve nade? ta misli, hoe li uspeti? Nije rekao nita. To je lo znak. Naprotiv, primetio sam da on, im izgubi trag, to odmah i kae. Najvie uti upravo onda kad se nalazi na tragu, a nije sasvim siguran da je naao pravi. Nego, emu da se sad, dragi moj, uzalud nerviramo? Lepo te molim, idi sad da spava da sutra bude sve i odmoran za sve ono to nam jo predstoji. Najzad mi poe za rukom da nagovorim svog druga da me poslua, iako sam po njegovom uzbuenom ponaanju zakljuio da ima sasvim malo nade da e zaspati. Svojim raspoloenjem je, kako se inilo, i mene zarazio, jer sam se i ja do pola noi prevrtao u postelji, razmiljajui o tom udnom problemu, i iznalazio stotinu pretpostavki od kojih je svaka bila jo manje mogua od prethodne. Zato je Holmes ostao u Vokingu? Zato je traio od gospoice Harison da provede itav dan u bolesnikoj sobi? Zato se toliko trudio da ne obavesti ljude u Brajbriju da e ostati u njihovoj blizini. Razbijao sam glavu u nastojanju da unesem neto svetla u taj niz neobjanjivih injenica, pa sam najzad zaspao. Kad sam se probudio, bilo je sedam sati, pa sam odmah otiao u sobu k Felpsu.

130

Zatekao sam prijatelja jo budnog i posve iscrpljenog. prvo to me je upitao bilo je da li je stigao Holmes. Stii e tano u vreme kad je obeao da e stii __ rekoh ni pre, ni posle toga. I nisam se prevario, jer je neto posle osam sati dojurila pred nau kuu dvokolica iz koje je izaao na prijatelj. S prozora primetismo da mu je leva ruka povezana. Bio je namrgoen i bled. Uao je u kuu i popeo se do nas. Izgleda poraeno ree Felps. Morao sam priznati da je u pravu. Moda se, najzad rekoh klju ove zagonetke ipak nalazi u ovom gradu. Felps na to jeknu. Ne znam zato zavapi ali sve sam nade polagao u taj njegov povratak. Ruka mu jue nije bila povezana, zar ne? Kako to objasniti? Da niste ranjeni, Holmese? upitah prijatelja im je uao u sobu. Trice, samo ogrebotine odgovori mi, klimnuvi mi glavom u znak pozdrava. Taj va sluaj, gospodine Felps, jedan je od najmranijih koje sam ikad imao priliku da istraujem. S pravom sam se bojao da e to biti izvan vaih mogunosti. Bilo je to za mene izvanredno iskustvo! 131

AvMvbure trioka. . Ovaj zavoj govori o nekoj nezgodi rekoh. _ Zar nam neete rei ta vam se desilo? Posle doruka, dragi moj Watsone. Imajte na umu da sam jutros udisao punih trideset milja sarejski vazduh. Pretpostavljam da na moj oglas o frjakeristi nije stigao nikakavodgovor. Dobro, dobro, ne moerno uvek oekivati samo uspehe. Sto je bio postavljen, i upravo kad sam hteo da pozvonim, ue gospoa Hadson s ajem i kafom. Nekoliko trenutaka zatim donese i escajg, pa sva trojica sedosmo za sto: Holmes izgladneo, ja radoznao, a Felps u stanju najdublje potitenosti. Gospoa Hadson se i ovom prilikom pokazala ree Holmes, otkrivajui zdelu s piletinom u kari-sosu. Njena je kuhinja donekle ograniena u izboru, ali ona, kao svaka kotkinja, zna kako treba da izgleda doruak. Watsone, ta vi to imate? unku s jajetom odgovorih. Sjajno. A vi, gospodine Felps, ta ete vi? Pilee meso u kari-sosu, jaja ili elite moda da se sami posluite? Hvala, uopte nemam volje da jedem ree Felps. Oh, hajdete, probajte to jelo koje stoji tu pred vama. Hvala, zaista nemam volje da jedem ponovi Felps.

13,2

& . dobro ree Holmes, namigujui nestano. __ Onda, ako vam nije teko posluite vi mene. Felps podie poklopac i kriknu, zagledavi se, kao ul<opan, bledog lica, u zdelu. Nasred posude bio je poloen jedan mali svitak sivkastog papira. On ga zgrabi, pa ga stade gutati oima, a zatim poe plesati po sobi kao lud pritiskujui svitak na grudi i podvriskujui od radosti. Zatim klonu u naslonjau, toliko iznuren od uzbuenja, da smo mu morali sipati rakiju u grlo, da se ne bi onesvestio.

Hajde, hajde! ree Holmes, umirujui ga i tapui

po ramenu. Bilo je pomalo suvie spopasti vas odjednom s tako neoekivanim iznenadenjem, ali, eto, Watson e vam potvrditi da ja nikako ne mogu da se oslobodim toga da stvari pomalo dramatizujem. Felps mu uhvati ruku i poljubi je. Bog vas blagoslovio! viknu. Spasili ste mi ast! E, pa i moja je bila u pitanju ree Holmes. Uveravam vas da je za mene neuspeh u nekom krivinom sluaju isto toliko uasan kao i za vas neuspeh u obavljanju poverenog zadatka. Felps tutnu svoj dragoceni dokument duboko u unutranji dep svog kaputa. Nemam srca da vam i dalje ometam doruak, ali Umirem od radoznalosti da doznam kako ste ga nali i gde je bio.

 erflffka. H-otmsA Sherlock Holmes ispi oljicu kafe i navali na unkn s jajima. Zatim ustade, zapali lulu i sede u svoj^ naslonjau. Da vam kaem ta sam najpre uinio, a onda kako sam postupio posle ree. Poto sam se na stanici oprostio s vama, poao sam u prijatnu etnju kroz krasni predeo Sareja do malog, prelepog mestaca Riplija, gde sam u jednoj gostionici popio aj, za svaki sluaj napunio svoju pljosku, pa je zajedno s nekoliko sendvia umotanih u papir stavio u dep. Ostao sam tamo do veere, a onda sam se vratio u Voking, tako da sam se nekako nakon zalaska sunca naao na glavnom putu ispred Brajbrija. Onde sam ekao da put opusti na njemu i inae, ini mi se nema nikad preteranog prometa pa sam se prebacio preko ograde i preao na imanje. Da, ali vrata su bila otvorena, zar ne? ree Felps. Da, ali ja imam svoje posebne hirove. Odabrao sam mesto gde se nalaze one tri jele i tako se dobro iza njih sklonio, da niko iz kue nije mogao da me primeti. Zatim sam poeo da puzim od jednog do drugog grma, o tome svedoi sramno stanje kolena na mojim pantalonama, dok nisam dospeo do jednog grma divljeg imira, nasuprot prozoru vae spavae sobe. Tu sam se uurio i saekao razvoj dogaaja. 134

P&morvki 1 U vaoj sobi zastori nisu bili sputeni, pa sam jnogao videti gospoicu Harison kako sedi za stolom i ita. Kad je sklopila knjigu, privrstila ]e prozorske kapke i povukla se iz sobe. Bilo je to u deset i petnaest. uo sam je kako zatvara vrata i bio sam vrsto uveren da je okrenula klju u bravi. Klju? upita Felps. Da, dao sam uputstva gospoici Harison da pri polasku na spavanje zakljua vrata i ponese klju. Ona je prema mojim uputstvima sve najsavesnije obavila da nije bilo njene saradnje, vi ne biste imali u depu svog kaputa onaj papir i potom, ugasivi svetlo, izala, dok sam ja ostao uuren u grmu divljeg imira. No je bila divna, ali je ono straarenje ipak bilo prilino dosadno. Bio sam, naravno, ipak uzbuden, otprilike kao pliva koji, leei pored plivalita, oekuje veliku utakmicu. Trajalo je to, Watsone, dugo, gotovo koliko i kad smo ono nekad vi i ja ekali u onoj stranoj sobi, zaokupljeni reavanjem problema pegaste trake. Dole, u samom Vokingu, crkveni sat izbijao je etvrti. Trajalo je to itavu venost. Najzad, oko dva sata ujutro zauh odjednom nekakvu buku, kao da neko povlai neku rezu, i do uiju mi dopre kljocanje kljua. as zatim otvorie se vrata za poslugu, i na meseinu izade gospodin Dozef Harison. Dozef. uzviknu Felps. 135

AvaMtiwe wlok& 1 Bio je gologlav, ali je preko ramena imao prebaen crni ogrta kako bi odmah, ako doe do uzbune, mogao da prikrije lice. U senci zida poe se prikradati na prstima, a kad stie do prozora, proturi no s dugom otricom izmeu dva prozorska krila, pa podie ogrta. Potom otvori irom spoljne kapke, a onda gurnu no u prorez unutranjih kapaka i podignuvi rezu, otvori i njih. S mesta na kojem sam leao mogao sam savreno dobro da vidim unutranjost sobe i svaki njegovpokret. Upalio je dve svee, koje su stajale na kaminu, a zatim poe da uvija kraj ilima u blizini vrata, pa se sagnu i podie s poda jednu etvorouglu dasku, onakvu kakva se obino postavlja da bi instalateri mogli da dou do spojnice plinskih cevi. Taj poklopac je u stvari prikljuak u obliku slova T, od kojega polazi cev koja snabdeva kuhinju ispod one sobe. Iz tog skrovita on izvue mali svitak papira koji sam vam doneo, vrati dasku na mesto, poravna ilim, ugasi svee i vrati se kroz prozor ovog puta pravo meni u naruje, jer sam ga pod prozorom ekao. Ali gospodin Dozef se pokazao mnogo opasnijim nego to sam mislio. im me je ugledao, ustremio se na mene svojim noem, a ja sam ga onda dvaput oborio u travu i tom prilikom zadobio ove posekotine po lancima na prstima. A kad se rvanje zavrilo, 136

videlo se po onom jedinom oku kojim je sad mogao da ojeda da smera da me ubije. Najzad je ipak posluao savet zdravog razuma i predao mi papire. Kad sam na kraju doao do njih, pustio sam Dozefa da ode, ali sam ipak jutros telegrafski izvestio Forbsa o svim tirn pojedinostima. Bie lepo, upravo divno, ako bude dovoljno brz, da uhvati svoju ptiicu, ali ako pronae gnezdo prazno, kao to zlurado pretpostavljam da hoe, onda, e pa utoliko bolje za vladu. Mislim da bi lordu Holdherstu iz jednog razloga, a gospodinu Persiju Felpsu iz drugog, bilo mnogo milije da se ovim sluajem uopte ne pozabavi... policijska porota.

Boe mo] uzviknu usplahireno na klijent

hoete li time da kaete da su se ovi ukradeni papiri celih deset sedmica moje bolesti nalazili u istoj sobi sa mnom? Upravo tako! Oh, Dozef! Dozef, taj zlikavac i lupe!

Hm. Bojim se da je karakter tog zlikovca mnogo mraniji i opasniji nego to bi se to moglo zakljuiti po njegovom ponaanju. Prema onome to sam jutros saznao o njemu, imao je velike gubitke na pekulacijama s vrednosnim papirima, pa je spreman na svaku prljavtinu, ukoliko bi na taj nain mogao da popravi svoje imovinsko stanje. Kao okoreli sebinjak, 137

 &rlaka, HaiunAci ugrabio je prvu priliku koja mu se ukazala, ne vodei rauna ni o srei svoje sestre, ni o vaoj asti. Persi Felps klonu u svojo naslonjai. Vrti mi se u glavi ree. Prosto sam zapanjen vairn izlaganjem. Istraujui va sluaj primeti Holmes na svoi didaktini nain utvrdio sam da je u obilju dokaznog materijala ono to je bilo beznaajno, prikrivalo ono to je bilo vano. Meu tolikim injenicama morao sam da odaberem one koje su izgledale vane, a zatim postaviti svaku na svoje mesto, da bi se tako uspostavio neprekinut lanac dogaaja. Odmah sam posumnjao u Dozefa, jer ste mi rekli da ste nameravali da se one veeri vratite kui s njim. Uinilo mi se sasvim verovatnim da je mogao usput svratiti po vas, jer dobro poznaje Forin ofis. Kad sam uo da je nekome stalo da ue u vau spavau sobu u kojoj je samo Dozef mogao neto da sakrije a vi ste nam rekli da je ovaj premeten iz vae sobe kad ste se vi s lekarom u njoj smestili, moja sumnja se pretvorila u izvesnost. Ona se naroito pojaala kad je prve noi, u odsustvu negovateljice, uinjen upad, to je jasno ukazivalo na to da provalnik dobro poznaje kune prilike. Kako li sam samo bio slep! injenice su se u ovom sluaju, bar koliko sam ja uspeo da ih rasvetlim, odvijale na sledei nain. 138

P&mors^ci vurcrvat pozef Harison uao je u vau kancelariju kroz vrata u arls streetu i, znajui put, popeo se u vau sobu nekoliko trenutaka nakon to ste vi iz nje izali. Kad je video da u sobi nema nikoga, zazvonio je, ali je u isti as primetio dokument na vaem stolu, pa je odmah shvatio da mu je sluaj omoguio da se domogne jednog veoma vrednog dravnog dokumenta. Tu priliku je onda iskoristio, gurnuo dokument u dep i izaao. Kao to se seate, proteklo je nekoliko minuta od vaeg izlaska iz sobe do trenutka kad vam je dremljivi posluitelj skrenuo panju na zvono, a to je kradljivcu bilo sasvim dovoljno da pobegne. Kradljivac je potom prvim vozom krenuo u Voking i, poto je pregledao svoj plen i uverio se u njegovu ogromnu vrednost, sakrio je dokument tamo gde je smatrao da je najsigurnije smeten, a u nameri da ga za dan-dva odande izvadi i odnese u francusku ambasadu ili negde drugde gde je mislio da bi mogao postii visoku cenu. Onda se se vi iznenada vratili. Bez ikakvog prethodnog upozorenja, bio je premeten iz svoje sobe, a kako su se od tada u njoj stalno nalazile najmanje dve osobe, nije vie mogao da doe do svog blaga. Ta situacija ga je morala izbezumiti. Najzad je pomislio da mu se pruila prilika da ostvari svoju misao, pa je jedne noi pokuao da se prikrade u sobu, ali ga je u tome omela

129

Ai>aMtue trLffka. . vaa budnost. Sigurno se seate da te noi niste uzeli svoje uobiajeno sredstvo za spavanje.

Seam se.

Pretpostavljam da je preduzeo potrebne mere da to

sredstvo uini to delotvornijim, pa se pouzdano nadao da e vas savladati dubok san. Ja sam, razume se, bio uveren da e on taj pokuaj ponoviti prvom prilikom, kad bude siguran u uspeh. I ta prilika mu se ukazala kad ste napustili sobu. Da nas ne bi preduhitrio, zadrao sam u sobi preko celog dana gospoicu Harison. A kad sam ga ostavio u uverenju da nema vie nikakvih prepreka smestio sam se u grm pod prozorom sobe u kojoj ste jo prethodne noi spavali i zauzeo stav straara, kao to sam vam ve rekao. Bio sam siguran da se dokument nalazi u sobi, ali nisam hteo da se u traganju za njim die ceo drveni pod i skidaju tapete. Zato sam ga pustio da on sam izvadi dokument iz skrovita i tako utedi meni taj trud. elite li jo kakvo obavetenje?

Zato je prvi put pokuao da ue kroz prozor, kad je

mogao ui na vrata? upitah ga. Jer bi morao proi pored sedam spavaih soba, a s ove strane mogao je lako ui kroz prozor u sobu i izai iz nje na travnjak. Imate li jo ta da pitate? 140

p&uarrvki Ne mislite, valjda zapita Felps da je imao neke ubilake namere? No je trebalo da mu poslui samo kao alat. Moe biti i to odgovori Holmes, slegnuvi ramenima. Ali, jedno mogu sa sigurnou da tvrdim: gospodin Dozef Harison je "gospodin" u iju milost se nikad ne bih usudio da se uzdam.

H1

C-LOUJA SKOT

 Imam ovde neke papire. Moda biste voleli da ih pregledate. To su dokumenti o neobinom sluaju Glorija Skot, a ovo je poruka od koje se mirovni sudija Trevor, kad ju je proitao, toliko uasnuo da se sruio mrtav. On izvue iz fioke jedan mali, izlizani svitak pa, odreivi traku, predade mi kratku beleku navrljanu na polovini lista kriljastog sivog

edne zimske veeri, dok smo sedeli svaki na svojoj strani kamina u kojem je gorela vatra, ree mi moj prijatelj Sherlock Holmes:

papira. Sam tekst glasio je: "Mi smo kodperadi poast spreili. Gadno izgledaju zeevi ulovljeni u blatu. Hadson je pregledao oba 'ovita i rekaoje dajesve u redu. Spasitefazanske koke glavu, a za svoju kuu kupite odmah muvomor." HS

Aucuvture erLrka. HotmsA Kad sam proitao ovu zagonetnu poruku, podigoh pogled i videh Holmesa kako se ispod brka smei zbog izraza mog lica. Kao da ste se malo zbunili. Ne vidim kako takva poruka moe nekoga da zbuni. Pre bih rekao da je smena. Upravo tako. Ali, injenica je da je Trevor, taj fini i krepki starac, njome bio pogoen kao pitoljem. Vi pobudujete moju radoznalost rekoh. Ali zato pretpostavljate da bih mogao imati posebne razloge zbog kojih bih voleo da se poblie upoznam sa tim sluajem? Zato to je to bio prvi sluaj koji sam u svom ivotu prihvatio. Nastojao sam vie puta da dokuim ta je podstaklo mog prijatelja da se bavi krivinim istragama, ali nisam dotle imao priliku da ga uhvatim raspoloenog da mi to ispria. Sad je, evo, najzad sedeo, nagnut napred, u svojoj naslonjai, sa rairenim dokumentima na kolenima. Bio je zapalio lulu, pomalo uvlaio dimove i prelistavao papire. Zar vam nikada nisam priao o Viktoru Trevoru? upita me on. Bio je to jedini prijatelj s kojim sam se druio na koledu na kojem sam proveo dve godine. Nikad nisam bio naroito drutven ovek, Watsone; uvek sam voleo da sedim u svojoj sobi, da utonem u svoje misli i da u svojoj zakoljici izgraujem svoja 146

QLarijn Sfart rriiljenja, pa se nisam mnogo meao s ljudima mojih godina. Izuzev maevanja i boksovanja, ni sport me nije mnogo privlaio, a, osim toga, i sam smer mojih studija potpuno se razlikovao od smera studija kojima su se bavili moji drugovi, pa nisam imao s njima nikakvih dodirnih taaka. Trevor je bio jedini ovek kojeg sam bolje upoznao, pa i to tek pukim sluajem, jer me ]e jednog jutra, kad sam silazio u kapelu, njegov buldog bio estoko ugrizao za nogu. Tako je to prijateljstvo otpoelo sasvim prozaino, ali vrlo uspeno. Punih deset dana nisam mogao da hodam, a Trevor me je redovno poseivao i raspitivao se za moje stanje. U poetku je to bio razgovor od svega nekoliko minuta, ali ubrzo njegove posete postadoe sve due, i mi postadosmo prisni prijatelji. Bio je to srdaan, snaan momak, duhovit i energian, u mnogo emu suta suprotnost meni. Otkrili smo da imamo neke zajednike line poglede, a kad sam od njega uo da ni on nema prijatelja, prijateljske veze izmeu nas dvojice kao da su se jo jae uvrstile. Najzad me je pozvao u dom svoga oca u Donitorp, kod Norfolka, pa sam itavih mesec dana, za vreme velikog raspusta, koristio njegovo gostoprimstvo. Stari Trevor, mirovni sudija i zemljoposednik, bio je prilino imuan i ugledan ovek. Donitorp je mali zaselak, a nalazi se severno od Lengmira, u jezerskom kraju Norfolka. Trevorova kua bila je starinska, 7

Aucuvture errlffka. Haimia. prostrana zgrada, uvrena hrastovim gredarna sagradena od opeka. Do nje je vodio vrlo lep drvored lipa. U njenoj blizini se nalazio vrt izuzetno podesan za lov na divlje guske, a jo vie za obilni ribolov. \j kui je bila i mala, ali odabrana biblioteka, preuzeta, kako mi je reeno, od ranijeg stanara. Prilino dobar kuvar brinuo se za jelo, pa je svako kao gost, ukoliko nije bio neko zanovetalo, mogao da u toj kui prijatno provede mesec dana. Trevor stariji bio je udovac, a moj prijatelj bio mu je jedini sin. Kako sam uo, imao je stari Trevor i ker, ali mu je ona umrla od difterije prilikom jedne posete Birmingemu. Otac moga prijatelja pobudio je u meni veliko interesovanje. Njegovo opte obrazovanje nije bilo bogzna kakvo, ali njegova energija i telesna i duevna, bila je velika. Nije bio naroito naitan, ali je zato upoznao gotovo celi svet, putovao po dalekim krajevima i pamtio sve to je video. Fiziki je bio temeljan, krupan ovek, upave sede kose, tamnog, vremenom prekaljenog lica i plavih oiju, otrog, gotovo divljakog pogleda. Uivao je u tom kraju glas ljubaznog i dobronamernog oveka, a kao sudija bio je poznat po blagim kaznama koje je izricao. Jedne veeri, kratko vreme posle mog dolaska, sedeli smo na veeri uz aicu porta, kad Trevor mlai poe da govori o raznim mojim metodama posmatranja i zakljuivanja, koje sam ve tada bio uobliio u itav 8

CfLorija. Skat jedan sistem, ne slutei e kakvu e ulogu one odigrati kasnije u mom ivotu. Starac je, sluajui svog sina, oito mislio da ovaj u opisivanju nekoliko mojih beznaajnih majstorija u stvari preteruje. "Primenite na meni svoje metode, gospodine Holmese" ree on, smejui se dobroudno "Mogu posluiti kao odlian materijal." "Bojim se da neu imati s vama mnogo uspeha" odgovorih mu. "Mogao bih samo utvrditi da ste poslednjihdvanaestmeseci, ako se ne varam, strahovali da e vas neko napasti." Starcu nestade osmeh s lica, i on se, iznenaen, zagleda u mene. "Da, to je donekle tano" ree starac. "Ti se sea, Viktore" nastavi zatim, obraajui se sinu "kako nam se banda lovokradica, kad smo ono izali na kraj s njom, zaklela da e nas izbosti noevima. Gospodin Edvard Hobi nedavno je stvarno i napadnut. Od tada sam stalno na oprezu. Nego, nikako ne mogu da shvatim otkud to tvoj prijatelj zna." "Imate vrlo lep tap" odgovorih mu ja. "Po natpisu na njemu mislim da ga nemate due od godinu dana. Ali, kad ve govorimo o tapu, na njemu se jasno primeuje da ste se s njim malo pomuili. Izdubili ste mu drku, a u udubljenje ste ulili rastopljeno olovo i na tako ste doli do stranog oruja. Na osnovu toga, 149

 trUrka. zakljuio sam da svakako ne biste preduzeli tal<ve mere opreza, da se ne bojite neega." "A ta moete jo rei?" "U mladosti ste se mnogo bavili boksom." "I to je tano. Otkud to znate? Da mi nije nos moda malo iskrivljen?" "Ne" rekoh. "To vidim po vaim uima. One su na poseban nain spljotene, ali i mesnate, a takve ui su svojstvene bokserima." "Sta ste jos primetili?" "Sudei po vaim uh'evima, morali ste mnogo da kopate." "Sav svoj novac stekao sam na nalazitima zlata." "Bili ste na Novom Zelandu." "I opet ste pogodili." "I posetili ste Japan." "Sasvim tano." "I bili ste u najprisnijem odnosu sa nekom osobom iji inicijali su D. E. a tu osobu ste kasnije arko eleli da zaboravite." Gospodin Trevor se polako podie, iskolai u udu svoje velike plave oi, zanjiha se pa se onesvesti, ruku poloenih na ljuske od oraha koje su bile rasute po stolnjaku. Shvatiete, Watsone, kako smo se njegov sin i ja prepali. Meutim, njegov napad nije potrajao dugo, jer mi mu smesta razvezasmo okovratnik i pokropismo 150

GLorija Slart ga vodom po licu iz jedne velike ae. On nekoliko puta udahnu, pa sede. "Ah, deco" ree on s usiljenim smehom "nadam se vas nisam uplaio. Pored sveg svog lepog izgleda oseam da me obina sitnica moe dotui. Ne znam kako vam to polazi za rukom, gospodine Holmese, ali meni se ini da biste vi mogli njihati u naruju, kao malu decu, sve detektive, znane i neznane. To je va pravi ivotni put; verujte mi kao oveku koji je video neto od ovoga sveta. I eto, ako ete mi verovati, Watsone, ta preporuka, kojoj je u stvari prethodilo jedno obino precenjivanje mojih sposobnosti, pobudila je u meni prvi put misao da bi to to sam tada inio zabave radi mogao biti u stvari moj ivotni poziv. Ali, u tom trenutku toliko sam bio van sebe, zbog iznenadnog oboljevanja svog domaina, da nisam imao vremena da time lupam glavu. "Nadam se da vam nisam rekao neto ime sam vas uvredio" rekoh starcu. "Pa, acnuli ste me na prilino osetljivom mestu. Smem li da vas zamolim da mi kaete otkud to znate i ta vam je o svemu tome poznato?" Sad je govorio polualjivim tonom, ali mu je jo uvek iz oiju izbijala neka strepnja. "Nema tu nieg neobinog" rekoh. "Kad ste onomad razgolitili ruku da uvuete ribu u amac, na vaem 151

Aucwvhwe erlcka. HoUma. laktu video sam istetoviran znak "D. E." Slova su se j0g uvek raspoznavala, ali po tome to su bila zamrljana [ po boji koe oko njih, bilo mi je potpuno jasno da su injeni napori kako bi se izbrisala. Uvideo sam odmah da su vam ta poetna slova bila veoma vana, a da ste kasnije eleli da ih zaboravite." "Ala vi imate oi!" viknu on s uzdahom olakanja. "Upravo je tako kao to kaete. Ali, okanimo se sad toga! Od svih utvara najgore su one koje budi stara ljubav. Poimo u bilijarsku sobu da popuimo na miru po jednu cigaru." Od tog dana u ponaanju gospodina Trevora, iako srdanom, uvek se oseao traak sumnjiavosti. To je primetio i njegov sin. "Tako si zbunio gazdu" ree mi on "da nikad vie nee biti siguran ta zna, a ta ne zna." Uveren sam da on to nije namerno isticao, ali mu se tako duboko usadilo u duu da je provirivalo iz svih njegovih postupaka. Najzad dooh do uverenja da ju je zbog mene nelagodno, pa odluih da svoju posetu okonam. Ali, ne lezi vrae, tog istog dana, pred moj polazak, desilo se neto to se kasnije pokazalo kao izuzetno znaajno. Sva trojica sedeli smo na travnjaku u batenskim naslonjaama, grejali se na suncu i divili se pogledu na jezero, kad iz kue izae sluavka i ree starcu da se na vratima nalazi ovek koji eli da poseti gospodina Trevora. "Kako se zove?" upita moj domain. 152

C/Urrija . Slarfr "Ni]e hteo da kae ime." "ta eli?" "Kae da ga poznajete i da samo eli da na trenutak porazgovara s vama." "Dovedite ga" ree stari Trevor. as zatim pojavi se ornanji, mrav ovek, sa crtama ulizice u ponaanju, koraajui lagano prema nama. Imao je kaput sa jednim rukavom umrljanim od katrana, koulju na crvene i crne kocke, iznoene pantalone od grube pamune tkanine i teke stare izme. Lice mu je bilo duguljasto, mrko, s izrazom prepredenosti i stalnim smekom koji je otkrivao niz nepravilnih, poutelih zuba. U hodu je tromo klatio naborane ruke, drei ih na mornarski nain, pod blagim lukom, na izvesnom odstojanju od tela. Dok je on trapavo gazio preko travnjaka, odjednom dopre do mene priguen kaalj gospodina Trevora, koji je skoio iz naslonjae i pojurio u kuu. Starac je za tili as opet bio s nama, i ja primetih, dok je prolazio kraj mene, da se osea na rakiju. "No" ree "drukane moj, ta elite?" Mornar zastade i pogleda ga, zakiljivi oima s istim onim osmehom na licu. "Zar me ne prepoznajete?" upita starca. "Gle, pa to je nesumnjivo Hadson" ree gospodin Trevor glasom kojim je hteo da pokae da je iznenaen. 153

 erioiai "Da, gospodine, to je Hadson" ree mornar. "GJe ima ve trideset i vie godina otkad sam vas video poslednji put. I evo, vi ste sad u svojoj kui, a ja jo uvek grabim za obrok usoljeno meso iz brodskog bureta." "Pst, videete da nisam zaboravio stara vremena" povika gospodin Trevor, pa se brzo priblii mornaru i apnu mu neto. "Idite u kuhinju" nastavi glasno "tamo e vas poastiti jelom i piem. Uveren sam da u pronai neki posao za vas." "Hvala, gospodine" ree mornar, zagladivi pramen kose na glavi. "Dosta mi je godina provedenih na tramperu sa brzinom od osam vorova na sat; ostao sam golih aka i sad sam eljan mira. Nadam se da u se smiriti kod vas ili kod gospodina Bedouza." "Ah!" povika gospodin Trevor "zar znate gde je gospodin Bedouz?" "Bog s vama, gospodine, znam ja dobro gde se nalaze svi moji stari prijatelji" ree mornar, pa se zloslutno osmehnu i odgega za sluavkom u kuhinju. Gospodin Trevor nam promrmlja kako je s tim ovekom bio zajedno na brodu kad se vraao na rudna nalazita, a zatim nas odjednom, ostavi na travnjaku i ode u kuu. Sat zatim uosmo i mi u kuu i naosmo ga gde mrtav pijan lei kao klada na divanu u trpezariji. itav taj dogaaj mi je ostavio vrlo neprijatan utisak, pa rni sutradan nije bilo nimalo ao to naputam Donitorp1S4

CjLarija. Slcair Oseao sam da je moje prisustvo veoma tegobno delovalo na mog prijatelja. Sve se to dogodilo u prvom mesecu velikog raspusta. Otiao sam potom u London u svo) stan, gde sam proveo sedam nedelja i zavrio nekoliko vebi iz organske hemije. Jednog dana, medutim, kad je ve jesen prilino odmakla, pa se i raspust pribliavao kraju, primih od svog prijatelja telegram u kojem me preklinje da se vratim u Donitrop, jer su mu moji saveti i moja pomo neophodni. Ja, dakako, batalih sve i krenuh ponovo na sever. Prijatelj me je doekao na stanici sa lovakom dvokolicom, i ja ve na prvi pogled primetih da je morao veoma muno provesti poslednja dva meseca. Omravio je i iznuren brigama izgubio svoj poznati buni, veseli nain ophoenja. "Otac je na samrti" ree mi umesto pozdrava. "Nemogue!" povikah. "Sta se dogodilo?" "Kap. ivani slom. itav dan je izmeu ivota i smrti. Sumnjam da emo ga jo zatei ivog." Moete zamisliti, Watsone, koliko me je zaprepastila ta neoekivana vest. "A, kako se to desilo?" upitah ga ja. "Ah, u tome i jeste stvar. Usl<oi u kola pa emo o svemu porazgovarati za vreme vonje. Sea li se onog tipa koji je naiao one veeri, uoi tvog odlaska?" "Seam ga se sasvim dobro" rekoh. 155

AuoMiure erLaka. "A zna li koga smo mi tog dana primili u kuu?" "Nemam pojma." "Bio je to sam sotona, Holmese" uzviknu on. Gledao sam ga iznenaden. "Da, sam sotona. Od tog vremena nismo imali ni trenutka mira, ni jednog jedinog trenutka. Od te veeri otac nije glavu podigao od briga, a sad je sigurno ve izdahnuo, svisnuvi od bola i sve to zbog onog prokletog Hadsona." "Ama, kakvu snagu ima taj ovek?" "Ah, to je ono to bih i ja, po svaku cenu, hteo da znam. Moj Ijubazni, dobri, dareljivi, stari otac! Kako li je samo mogao pasti u kande takve hulje. No, sad mi je toliko drago da si doao, Holmese. Mnogo se uzdam u tvoje zakljuke i u tvoj sud. Uveren sam da e me ti najbolje posavetovati." urili smo uskim belim seoskim drumom. Pred nama se protezala duga povrina jezera, obasjana crvenom svetlou sunca na zalasku. Iz luga na naoj desnoj strani ugledasmo visoke dimnjake i motku za zastavu, obeleje naeg vlastelinskog doma. "Moj otac postavio je tog oveka za batovana" ree mi moj saputnik, "a kad je video da tim mestom nije zadovoljan, unapredio ga je, postavivi ga za upravitelja doma. Sad je izgledalo kao da mu je kua predata na milost i nemilost; iao je kud je hteo i radio ta god bi mu palo na pamet. Devojke su se alile na njega 156

CfLrrijA Slaft fa je stalno pijan i da uvek psuje. Tata je stoga svima povisio plate, da bi uutkao njihovu ozlojeenost zbog Hadsonove samovolje. Uzimao bi amac i najbolju puku mog oca i polazio u lov. I sve to radio je, podrugujui se zlobno i drsko. Oh, da je bio ovek mojih godina, ne bih trpeo njegove hirove, izmlatio bih ga, pa bi ga ubrzo prola volja da zanoveta. Ovako sam sve to vreme morao da se uzdravam, da ne iskalim na njega svoj bes. I tako su stvari, iz dana u dan, ile iz zla na gore, a ta ivotinja, taj Hadson bivao je sve drskiji, dok nije najzad jednoga dana odgovorio mom ocu u mom prisustvu neto tako drsko da sam ga dograbio za ramena i izbacio iz sobe. Iunjao se, u licu siv kao olovo, a iz pakosnih oiju mu je kuljalo vie pretnji nego to bi ih jezikom mogao iskazati. Ne znam ta se dalje dogodilo izmeu njega i mog jadnog oca, ali sutradan doe otac k meni i zamoli me da se izvinim Hadsonu. Ja, naravno, odbih, moete i da pretpostavite, a zatim upitah oca kako moe da dozvoli da takav nitkov doputa sebi toliko slobode prema njemu i celom njegovom domainstvu." "Ah, dete moje" ree mi on, "lako je to rei, ali ti be sluti u kakvom se ja tekom poloaju nalazim. Doznae jednog dana, Viktore. Postarau se da to dozna, ma ta se dogodilo! Nemoj krivo suditi o bvom jadnom, starom ocu." Strahovito je bio uzrujan pa je itav dan ostao zatvoren u radnoj sobi. Kroz 157

Amnture Strloka. . prozor sam video da je za to vreme neto neumorno pisao. Iste veeri dogodilo se, meutim, ono to sarn osetio kao veliko olakanje; Hadson nam je izjavio da nas ostavlja. Uao je u trpezariju, gde smo sedeli posle veere i saoptio nam svoju nameru piskutavirn glasom oveka u polupijanom stanju. "Dosta mi je Norfolka" ree Hadson. "Odlazim gospodinu Bedouzu u Hempir. Moda e me primiti isto tako ljubazno kao to ste me vi primili." "Nadam se, Hadsone, da ne odlazite odavde u loem raspoloenju" ree moj otac tako krotko da je u meni sve vrilo. "Nisam primio izvinjenje" ree on, upirui u mene svoj mrzovoljan pogled. "Viktore, priznaj da si se prilino grubo poneo prema tom estitom oveku" ree mi otac, okrenuvi se prema meni. "Naprotiv, mislim da smo obojica pokazali prema njemu izvanredno strpljenje" odgovorih. "A, pokazali ste, je l'te?" uzvrati Hadson hrapavim glasom. "Vrlo dobro, drue. Videemo mi jo to." Potom se namrteno udalji iz sobe, a pola sata zatim napusti kuu, ostavivi mog oca u rastrojstvu vrednom saaljenja. Svake noi uo sam ga kako koraa po sobi i, upravo kad je ve poelo da mu se vraa samopouzdanje, noas ga je udarila kap." "A kako je do toga dolo?" zapitah ga znatieljno. 138

QLorijix. Slcffir Na najneobiniji nain. Sino je stiglo jedno pismo za moga oca, sa peatom pote u Fordingbridu. I<ad ga je proitao, hvatao se obema rukama za glavu i poeo da juri u malim krugovima po sobi kao izbezumljen. Kad sam ga najzad dovukao do divana po iskrivljenim ustima i oima zakljuih da ga je udarila kap. Odmah je doao doktor Forden, pa poloismo oca u postelju; oduzetost se meutim irila, pa se ni po kakvim znacima nije primeivalo da dolazi k svesti. Ne verujem da emo ga zatei ivog." "Ja ne mogu da se snaem, Viktore!" uzviknuh. "Ama ta li je moglo biti u tom pismu to je dovelo do tako stranih posledica?" "Nita. To i jeste ono to ostaje neobjanjivo. Poruka je bila besmislena i sasvim obina. Ah, boe moj, dogodilo se ono ega sam se plaio." Dok je govorio, stigli smo u suton do mesta gde je ; drvored zavijao ustranu, i ja videh da su u kui sve zavese sputene. Kad pohitasmo prema vratima, lice mog prijatelja se zgri od bola na vratima se pojavio jedan gospodin u crnini. "Kad se to desilo, gospodine doktore?" upita ga Trevor. "Gotovo odmah nakon to ste otili!" "Da li mu se svest povratila?" "Samc na trenutak, pred sam kraj." "Ima li kakva poruka za mene?" 1S9

Avcuvture ieriahi "Samo toliko da se svi dokumenti nalaze u stranjoj ladici japanskog ormara." Moj prijatelj se popeo s lekarom u prostoriju gde je leao mrtvac, a ja ostadoh u radnoj sobi svestrano ispitujui u sebi itav taj sluaj, oseajui se tmurnije nego ikad u ivotu. ta je bio ovaj Trevor u prolosti: bokser, putnik, kopa zlata? Zato se naao u poloaju da bude pod vlau ovog rieg mornara. A onda, zato ga je hvatala nesvestica pri samom nagovetaju na poiuzbrisana poetna slova s njegove ruke, da bi najzad u pravom smislu rei premro od straha kad je primio pismo iz Fordingbrida. Zatim mi pade na pamet da je Fordingbrid u Hempiru, a da je i taj gospodin Bedouz, kojem je mornar otiao i kojeg je verovatno takoe ucenio, spomenut kao da ivi u Hempiru. Pismo je, dakle, mogao poslati ili mornar Hadson, javljajui da je odao tajnu, koja je, kako se inilo, postojala, ili Bedouz koji je upozoravao starog sauesnika da predstoji takva izdaja. Dotle je sve izgledalo prilino jasno. Ali, onda, zato je pismo bilo tako besmisleno, upravo obino, kao to ga je prikazao mladi Trevor? Verovatno ga je ovaj pogreno protumaio. Ako je tako, onda je sigurno re o nekoj spretnoj tajnoj ifri koja se odnosi na neto to, izgleda, ima sasvim drugo znaenje. Moram da vidim to pismo. Ako se u njemu krije neko skriveno znaenje, ja u ga, nadam se, odgonetnuti. Vie od jednog sata sedeo sam u tami i razbijao glavu 160

/ ikair time, dok najzad uplakana sluavka nije unela u sobu svetiljku, a neposredno zatim naiao je i moj prijatelj, bled, ali staloen, drei u ruci papire koje je trebalo da prouim. Sede meni nasuprot, povue svetiljku na ivicu stola i predade mi kratku poruku napisanu, kao to vidi, na jednom listu sivkastog papira. Poruka je glasila: "Mi smo poast spreili kod peradi. Zeevi ulovljeni u blatu gadno izgledaju. Hadson je pregledao oba lovita i rekao je da je sve u redu. Spasite fazanske koke glavu za svoju kuu kupite odmah muvomor." "Kad sam proitao ovu poruku, napravio sam, moram priznati, isto tako iznenaeno lice kao i vi sada. Poruku proitah jo jedanput veoma paljivo. Kao to sam i mislio, taj udan splet rei morao je imati neko drugo znaenje, pa su izrazi kao 'muvomor' ili 'fazanskakoka'imaliveranijeutanaenaodgovarajua znaehja. Pravo znaenje ovim reima dato je potpuno po slobodnom nahoenju tvorca ifre, pa se nikakvom loginom sintezom ne bi moglo odgonetnuti. Ipak nisam bio sklon da poverujem da je tako neto bilo posredi. Samo prisustvo imena Hadson prualo mi je oit dokaz da se u poruci radi ba o njemu i da se prilino sigurno moe pretpostaviti da potie od Bedouza, a ne od mornara. Pokuah da rei proitam obratnim redom, ali me kombinacija 'kupite odmah muvomor' odvratila od toga. Zatim pokuah da proitam rei na preskok, ali u kombinacijama 'mi peradi' i 'peradi 161

AuMtture erlakA . poast' nisam mogao da naem nikakvo reenje. \ tad mi reenje sinu kroz glavu. Primetih, naime, da je jedna druga kombinacija predstavljala poruku koja ie zaista mogla baciti starog Trevora u oajanje. Re je bila o sasvim kratkom i jasnom upozorenju koje sarn proitao svom prijatelju: "Igra je zavrena. Hadson je rekao sve. Spasite svoju glavu odmah." Viktor Trevor pokri glavu drhtavim rukama. "Pretpostavljam da mora biti tako" ree. "To je gore nego smrt, jer znai gubitak asti. Ali to znae fraze 'kod peradi' i 'fazanske koke'?" "U poruci one ne znae nita, ali bi mogle znaiti mnogo kad bismo imali drugih sredstava da otkrijemo poiljaoca. Vidite, poruka glasi: "Igra... je... zavrena" i tako dalje. Posle se posluio unapred dogovorenom ifrom, pa je praznine izmeu vanih rei popunio drugim reima. Naravno, pri tom se koristio prvom reju koja bi mu pala na um i, ako uzmete da medu njima ima vie rei koje znae nekakvu razonodu, moete biti sigurni da je poiljilac strastan strelac ili strastan peradar. Znate li neto o tom Bedouzu? "Gle, sad se seam da je moj siroti otac svake jeseni obino dobijao od Bedouza poziv za lov na njegovom lovitu." "Onda nema nikakve sumnje da ova beleka dolazi od njega. Preostaje nam jo samo da pronaemo 162

/ S/cof ^akva je to tajna kojom mornar Hadson preti glavama te dvojice imunih i uglednih ljudi." "Jao, Holmese, bojim se da je grena i sramna!" povika moj prijatelj. "Ali vama neu zatajiti nita. vo pismenog iskaza koji je sastavio moj otac kad je spoznao da mu od Hadsona ubrzo preti neposredna opasnost. Naao sam ga, prema doktorovom uputstvu, u japanskom ormaru. Proitajte mi ga, ]er ja nemam ni snage, ni hrabrosti da to sam uinim." To su papiri, Watsone, koje mi ]e on predao, a ]a u vam ih sada proitati upravo kao to sam ih te noi, u staro] radno] sobi, proitao njemu. Na koverti pie, kao to vidite, "nekoliko po]edinosti o plovidbi broda Glorija Skot od isplovl]avan]a iz Folmauta 8. oktobra 1855. do n]egovog brodoloma ko]i ]e pretrpeo 6. novembra na 15 20' sev. irine i 25 14' zap. duine." Iskaz ]e pisan u obliku pisma i glasi kako sledi: "Mo] dragi i mili sine, kako se pribliava kra] mom ivotu, ko]i poin]e da se gasi, ]er mu preti velika sramota, mogu sasvim otvoreno da ti kaem ta mi razdire duu, da to ni]e ni strah pred zakonom, ni opasnost da izgubim svo] poloa] u ovom okrugu ime bi mi se srozao ugled u oima svih onih ko]i me pozna]u, ve pomisao da e zbog mene morati da crveni ti ko]i me voli i ko]i si me, uveren sam u to, uvek potovao. Ali, ako me zadesi gorka sudbina, ko]a odavno lebdi u vazduhu nada mnom, voleo bih da 163

AuaMure eriaiai proita ovo, da sazna neposredno od mene osudu zasluujem. S druge strane, ako sve po mene dobro ispadne (a ja molim milostivog Boga da mi to podari) i ovo pismo se iz bilo kog razloga ne uniti i tako padne tebi u ruke, preklinjem te svim onim to ti je najsvetije, uspomenom na tvoju majku, ljubavlju koja je postojala izmeu tebe i mene, da baci ovo pismo u vatru i da ga sasvim zaboravi. Kad bude svoje oi napajao ovim redovima, ja u ve uveliko biti prokazan i odveden iz svog doma ili, to je verovatnije, zbog mog slabog srca, leati na samrtnom odru zauvek sklopljenih usta. U oba sluaja moje utanje ne bi bilo opravdano, zato e svaka moja re sada biti suta istina, na to ti se kunem isto tako iskreno kao to se nadam oprotaju greha. Moje ime, drago moje dete, nije Trevor. U svojim mladim danima zvao sam se Dejms Ermitejd i moe zamisliti kakav je udarac pre nekoliko nedelja predstavljalo za mene to to me ja tvoj drug sa koleda oslovio reima koje kao da su mi nagovestile da on zna za moju tajnu. Ja sam kao Ermitejd stupio u jednu londonsku banku i kao Ermitejd bio osuen na izgnanstvo zbog krenja zakona moje zemlje. Mladiu moj, nemoj o meni runo suditi. Trebalo je da platim takozvani dug asti, pa sam uzeo novac koji nije bio moj, u tvrdoj veri da u ga vratiti pre nego to se posumnja da je nestao. Ali me je snala zla kob. 76-f

C/brij&S kir jsfije mi vraen novac na koji sam raunao, pa mi se pri pregledu rauna, izvrenom ranije nego obino, iskazao manjak. Sluaj je moda mogao biti razmotren i blae, ali pre trideset godina zakoni su primenjivani stroe nego danas, i ja se na moj dvadaset trei rodendan naoh u okovima kao lopov u potpalublju broda Glorija Skot zajedno sa jo trideset sedam osuenika, na putu za Australiju. Bilo je to 1855. godine za vreme Krimskog rata, kad su brodovi odreeni za prevoz zatvorenika upotrebljavani za prevoz vojnika na crnomorsko ratite. Stoga je vlada bila primorana da za prevoz zatvorenika upotrebi manje i nepodesnije brodove. Tako je i Glorija Skot, brod koji je ranije prevozio aj iz Kine, zastareli jedrenjak sa nezgrapnim pramcem i irokim rebrima, koji su noviji kliperi potisnuli iz prometa, sad prevozio zatvorenike. Bio je to brodi od 500 tona na kojem je pored trideset osam zatvorenika, bilo ukrcano i osamnaest vojnika. Posada se sastojala od jednog kapetana, tri brodska oficira, jednog brodskog lekara, jednog kapelana i etiri uvara. Kad smo razapeli jedra i isplovili iz Flomauta, bilo nas je na njemu gotovo stotinu. Pregrade izmeu osuenikih elija, umesto od debele hrastovine, kao to je to uobiejeno kod brodova koji prevoze zatvorenike, bile su sasvim tanke i lomljive. oveka koji se zadesio u eliji odmah 165

Avajttvore trLoka. HaUma pored mene, na krmenom delu broda, dobro sam zapazio, jo dok su nas sprovodili na kej. Bio je to mladi dstog, izbrijanog lica, dugog tankog nosa j snanih vilica slinih kletima za lomljenje oraha. Kooperno je dizao glavu, epurei se u hodu, istiui se nad svima nama svojom izvanrednom visinom. Bio je visok najmanje est i po stopa, pa mu mi drugi itavom glavom nismo dosezali ni do ramena. Bilo je udno meu tolikim utuenim i iznurenim licima videti jedno ovakvo, puno snage i odlunosti. Njegova pojava delovala je na mene kao melem. Bilo mi je milo to imam u susedstvu takvog druga pa sam se obradovao kad mi je jedne noi do uiju dopro njegov apat, pa sam shvatio da je uspeo da na dasci, koja nas je odvajala, izree otvor. "Halo, drukane!" ree mi. "Kako se zove i odakle si? Ja mu odgovorih, a onda ga upitah s kim ja to razgovaram. "Ja sam Jack Prendergast" ree mi on. "Kunem ti se Bogom da e me, kad me dobro upozna, jo pre nego to se rastanemo, na sav glas blagosiljati." Setio sam se da sam uo za njegov sluaj, koji je neto pre mog hapenja izazvao veliku senzaciju irom zemlje. Bio je iz ugledne porodice, vrlo sposoban, ali nepopravljiv. Dovitljivo i prepredeno domogao se golemih para vodeih londonskih trgovaca. 166

CjLorua. Slcfft "Ah, ah! Sea se mog sluaja?" ree on ponosito. "Seam se vrlo dobro." "Onda se moda sea i ta je bilo neobino u njemu?" "ta zapravo?" "Imao sam gotovo etvrt miliona, zar ne?" "Ah! I nikome teta nije nadoknaena, zar ne?" "Tako se govorilo." "Nije." "Pa ta misli, gde je taj novac?" "Nemam pojma." "Mogu ti rei: u mojoj ruci!" povika on. "Bogami, imam vie funti na svom imenu negoli kose na glavi. Ima li novca, dragi moj, i zna li s njime rukovati i troiti ga, moi e neto i da postigne. Ne misli, valjda, da e se sposoban ovek pomiriti s tim da izlie svoje pantalone sedei u smrdljivom brodskom skladitu jednog kineskog broda koji je sav oglodan od pacova i izjeden od iaka. Ne, gospodine, takav ovek smislie neto pametno za sebe, za svoje drugare. U to nemoj sumnjati. Dri se ti samo njega, pa se moe slobodno zakleti na Bibliju da e on da te izvue iz ove bede." Eto, tako je govorio. U poetku sam mislio da govori naprazno, ali kasnije, kad me je iskuao i najsveanije zakleo, dao mi je na znanje da namerava da preuzme zapovednitvo nad brodom. Njih dvahaestak 167

 Strlckci Hoimsa. zatvorenika, jo pre nego to su se ukrcali, doli su na tu pomisao. Kao njihov voa, Prendergast se sluio svojim novcem kao glavnom pokretakom snagom. "Imao sam i jednog sauesnika" ree on. "To je retko dobar ovek, veran kao pas. Novac je kod njega, i, ta misli, ta je on? On ti je, ni manje, ni vie, kapelan na ovom brodu. Doao je ovamo u svetenikoj crnoj odori s urednim ispravama i sa potrebnim novcem u kesi, s namerom da pokupuje sve, od brodske kobilice, pa sve do glavnog kormilara. Posada je duom i telom uz njega. Pokupovao ih je sve odreda, jo pre nego to su potpisali ugovor o slubi, i to uz popust, zbog plaanja unapred. Pridobio je i dva uvara i Mersera, drugog oficira, a mogao je, da je hteo, pridobiti i samog kapetana." "ta treba sad da radimo?" upitah ga. "ta misli?" ree mi on. "Skrojiemo nekome od tih vojnika crveniji kaput, nego to mu ga je ikad ikoji kroja skrojio." "Ali, oni su naoruani" rekoh. "Biemo i mi naoruani, dragi moj. Za svakog naeg majinog sina imamo po dva pitolja, pa, ako nismo u stanju da osvojimo ovaj brod sa svom posadom koja je uz nas, onda je krajnje vreme da nas sve poalju u internat mladih devojaka. Razgovaraj noas s tvojim drugom iz elije levo od tebe, pa vidi da li je poverljiv." 168

GUrrij&Sklr Ja postupih kao to mi je rekao i utvrdih da mi je drugi komija jedan mladi koji se nalazio u poloaju slinom mome, okrivljen za falsifikovanje. Zvao se Evans, ali je kasnije promenio ime, kao i ja, pa je sad bogat i ugledan ovek i ivi na jugu Engleske. On spremno pristade da se pridrui naoj zaveri, jer nam je to bio jedini nain da se spasimo. I tako, jo nismo bili preli ni Biskajski zaliv, a svega dva zatvorenika nisu jo bila upuena u nau tajnu. Jedan od njih bio je slabouman, pa se nismo mogli u njega pouzdati, a drugi je bolovao od utice, pa nam nije mogao biti ni od kakve koristi. Zapravo, ve od samog poetka nije bilo ozbiljnih smetnji da se domognemo broda. Posada, obina banda, sastavljena od samih dripaca, kao da je bila naroito odabrana za taj poduhvat. Lani kapelan obilazio nas je po elijama da nas poduava i nosio je crnu torbu za koju se moglo pretpostaviti da je puna verskih rasprava. Tal<o nam je esto dolazio, da je ve trei dan svako od nas imao pod krevetom testeru, dva pitolja, funtu baruta i dvadeset olovnih metaka. Od etiri straara, dva uvara, porunika Martina, njegovih osamnaest vojnika i brodsl<og lekara. Pa ipak, premda je sve izgledalo sigurno, odluismo da ne propustimo nijednu meru opreza i da iznenada napadnemo nou. Medutim, do napada je dolo pre nego to smo oekivali i to ovako. 169

AvMvture Seruiiai -. Jedne veeri, nekako oko tree sedmice poto smo isplovili; lekar sie da obide jednog bolesnog zatvorenika, pa sluajno, stavivi ruku na bolesnikov leaj, oseti pod prstima obrise pitolja. Da je utao, mogao je raskrinkati celu stvar, ali bio je to neki nervozni oveuljak, pa je vrisnuo od iznenaenja i tako prebledeo da je bolesnik smesta shvatio ta se dogodilo i zgrabio ga za guu. Jo pre nego to je mogao da da ikakav znak za uzbunu, doktoru zapuie usta i privezae ga za postelju. Kal<o je ostavio otkljuana vrata koja su vodila na palubu, svi se sjurismo kroz njih. Odmah su ustreljena dva straara i desetar koji je pohitao da vidi ta se dogodilo. Pred brodskim salonom stajala su jo dva vojnika sa nabijenim pukama, tako se bar inilo, jer nisu pripucali. I ovi, im pokuae da nataknu svoje bajonete, behu ustreljeni. Jurnusmo zatim u kapetanovu kabinu, ali, dok smo se jo gurali da otvorimo vrata, zau se iznutra pucanj, pa zatekosmo kapetana gde lei, klonule glave, nad geografskom kartom Atlantika, privrenom iglama za sto, a kapelan, sa pitoljem koji se jo dimio, stoji pored njega. Posada odmah uhapsi ona dva brodska oficira koji nisu bili uz nas, pa je izgledalo da je itava stvar privedena kraju. Brodski salon nalazio se uz samu kapetansku kabinu, pa se sad sjatismo u njega. Razbakarismo se po sedalima i poesmo meusobno razgovarati, 170

GlcrijA. Shft mahniti od oseanja da smo ponovo slobodni. Svuda unaokolo nalazili su se ormari, pa Vilson, lani kapelan, probi jedan od njih i izvue iz njega dvanaestak boca eri-brendija. Razbismo odmah grlie na bocama i nasusmo pie u velike ae. Upravo smo jedni drugima nazdravljali, kad bez ikakve prethodne najave odjeknu pucnjava puaka i salon se sav ispuni dimom, tako da nismo mogli da vidimo ni ta se dogaa na drugoj strani stola. Kad se dim malo raistio, cela prostorija je liila na klanicu. Vilson i jo osmorica njih previjali su se jedan preko drugoga po podu. }o i sad mije muka kad se setim krvi i eri-brendija prosutog po stolu. Taj prizor nas prenerazi. Da nije bilo Prendergasta, bili bismo, mislim, digli ruke od tog poduhvata. On riknu kao lav i jurnu prema vratima, a za njim jurnue drugi. Za tili as istrasmo iz salona, pa na krmenom delu palube ugledasmo porunika i deset njegovih vojnika. Svetlosni otvor na plafonu brodskog salona bio je odkrinut, pa su kroz njega pucali. Mi se uhvatismo s njima u kotac pre nego to stigoe da ponovo nabiju puke, ali nam se oni odupree. Najzad ih ipak svladasmo, i za pet minuta borba bi privedena kraju. Boe, da li je ikad igde bilo takve klanice, kao to je bila ova na naem brodu? Prendergast, besan kao avo, grabio je vojnike kao decu i bacao ih preko ograde brodske palube u more, ne vodei rauna o ome da li su ivi ili mrtvi. Jedan narednik, iako tee '

Ai>Awiwe trloka. tfotmsa. ranjen, odravao se na povrini plivajui dok neko iz saaljenja ne prosvira metak kroz glavu. Kad se borba zavrila, od naih neprijatelja ostadoe ivi samo straari, brodski oficiri i lekar. Ali zbog njih doe do velike svae. Mnogi od nas bili smo sreni i presreni to smo opet slobodni i nismo hteli da ogreimo duu jo i ubistvima. Oboriti vojnike s pukom u ruci bilo je jedno, a uestvovati u hladnim ubistvima ljudi bilo je neto sasvim drugo. Nas osmorica, pet bivih zatvorenika i tri mornara, izjasnismo se protiv daljeg ubijanja. Ali Prendergasta i one koji su se s njim drali nije nita moglo da pokoleba. Moemo raunati da smo sigurni, govorio je on, samo ako potpuno dokrajimo ovaj posao. On izjavi da ne misli da ostavi za sobom ivog neprijatelja koji bi kasnije mogao da svedoi protiv njega. Mogli smo proi kao i oni koje smo u borbi bili ubili, ali on nam najzad ponudi da se amcem otisnemo za svoj raun na puinu. Odmah prihvatismo ponudu, jer smo ve bili siti krvi, svesni da bismo mogli proi i gore, ako ponudu ne prihvatimo. Svako od nas dobi po jedno mornarsko odelo, a svi zajedno bavu vode, dva bureta, jedno puno usoljenog mesa, a drugo puno dvopeka, a uz to i jedan kompas. Prendergast nas izvede pred geografsku kartu, poui nas da kaemo da smo mornari brodolomci s broda koji je potonuo 172

CfUrrijA Sktfb na 15 severne irine i 25 zapadne duine, a potom, presekavi konopac, pusti nas da odemo. A sada, sine mo] dragi, dolazim na najneoekivaniji deo svog izlaganja. Dok smo dizali jedro, mornari povukoe u stranu krst na glavnom jarbolu, a kad se otisnusmo, oni ga vratie na preanje mesto. Duvao je blag severoistoni vetar, pa se brod poe udaljavati od nas. Na amac je plovio, posrui na dugim, mrtvim talasima, a Evans i ja, najobrazovaniji u tom drutvu, sedeli smo medu geografskim kartama, razmiljajui o naem poloaju i smiljajui prema kojoj obali da se uputimo. Bilo je kakljivo pitanje, jer se Rt Verde nalazio oko pet stotina milja severno od nas, a afrika obala oko sedam stotina milja prema istoku. Kako je vetar duvao sa severa, pomislismo da bi nam najvie odgovarala Sijera Leone, pa uperismo svoje poglede u tom pravcu. U daljini, desno od nae krme, video se jo na horizontu brod koji smo bili napustili. Odjednom ugledasmo na njegovom mestu gust crn oblak dima, to se izvijao usred mora poput udovinog nekog stabla. Nekoliko sekundi zatim zau se gromoglasni prasak koji nam zaglui ui, a kad se dim malo razie, Gloriji Skot nije vie bilo traga. Zaveslasmo svom snagom prema mestu gde je jo samo drhtava sumaglica nad morskom povrinom odavala da se tamo desila katastrofa. 173

Aviutinre trLoka HCTUHA Trebalo nam je itav sat da stignemo donde i u prvi mah se uplaismo da smo stigli suvie kasno da bismo mogli pritei nekome u pomo. Zatekosmo samo jedan polomljeni amac, nekoliko sanduka i odlomaka dasaka to su se njihali na talasima, pa se po njima moglo zakljuiti da je brod potonuo. Kako nismo primetili znakove ivota, krenusmo oajni dalje, kad odjednom zausmo kako nas neko doziva u pomo, pa na izvesnom odstojanju primetismo olupinu broda i oveka na njoj. Kad ga uvukosmo u amac, ispostavi se da je to mlad mornar po imenu Hadson: bio je pun opekotina i toliko iznuren, da sve do sutradan nije mogao da nam objasni ta se to bilo dogodilo. Kad smo se udaljili, Prendergast i njegova banda su, kako se inilo, ubili pet preostalih zarobljenika: dva straara i trei oficir bili su ustreljeni i baeni u more , preko ograde brodske palube. Prendergast sie zatim u meupalublje i svojeruno zakla nesrenog lekara. Bio je ostao jo samo prvi oficir, hrabar i odvaan ovek. Primetivi biveg zatvorenika kako mu se pribliava s krvavim noem u ruci, on raskinu olabavljene spone kojima je bio vezan, pa projuri preko palube i spusti se kroz grotlo u donje brodsko skladite. Dvanaest bivih zatvorenika koji sioe za njim zatekoe ga kako sedi sa kutijom ibica u ruci pored otvorenog bureta baruta, jednog od stotine koja su bila ukrcana na brod, pa se zaklinje da e ih sve dii u 174

Qlorijx Slaft vazduh, ako misle da ga na bilo koji nain zlostavljaju. Trenutak zatim buknu eksplozija. Hadson je bio uveren da je ona izazvana promaenim metkom nekog od bivih zatvorenika, a ne ibicom prvog oficira. Ma kakav da je bio povod katastrofi, bio je to kraj Glorije Skot i rulje koja je bila preuzela vlast nad tim brodom. To je u nekoliko rei, dragi moj mladiu, istorija tog stranog poduhvata u koji sam i ja bio upleten. Narednog dana prihvati nas brigantin Hotspur koji je plovio prema Australiji. Zapovednik tog broda nije imao ba nikakvog razloga da nam ne veruje da smo preiveli putnici jednog potonulog putnikog broda. Transportni brod Glorija Skot proglaen je po Admiralitetu kao izgubljen na moru, ali o onome to se zapravo na njemu dogodilo javnost nije nikad nita saznala. Nakon duge plovidbe Hotspurom iskrcasmo se u Sidneju. Evans i ja uzesmo tu druga imena i odosmo na zlatonosna polja, gde se pomeasmo sa onom arenom gomilom doljaka svih narodnosti, uspevi lako da prikrijemo svoj raniji identitet. Ono to je posle sledilo nije potrebno da izlaem. Srea mi se osmehnula, vratih se kao bogata u Englesku i tu kupih poljsko imanje. Vie od dvadeset godina iveo sam mirnim i korisnim ivotom, u nadi da je moja prolost zauvek zaboravljena. I sad, zamisli kakav me je oseaj obuzeo, kad sam u mornaru koji 175

^ SerUrka. doao nama prepoznao oveka kojeg smo nekad prihvatili s olupine. Nekako me pronaao i naumio da ivi na raun mog straha. Razumee sad zato sam stalno nastojao da ostanem s njim u dobrim odnosirna i zato sada, kad odlazi od nas pretei nam, toliko strahujem." Ispod teksta bilo je napisano tako drhtavim rukopisom da se jedva moglo proitati: "Bedouz pie tajnim pismom 'da je Hadson sve prijavio. Milostivi boe, smiluj se duama naim." Eto, to je bila dramatina pria koju sam te veeri itao mladom Trevoru. itav taj dogaaj toliko je potresao valjanog mladia da je otiao u Teraj na plantau, gde, kako ujem, lepo napreduje. Sto se pak tie mornara i Bedouza, o njima se, od dana kad je poslato upozorenje starom Trevoru, nikad vie nije nita ulo. Iezli su bez traga i glasa, policiji nije bila predata nikakva prijava. Bedouz je bio shvatio pretnju kao da je prijava ve podnesena. A Hadsona su videli u tom kraju kako se potuca. Po miljenju policije on je bio raskrstio sa Bedouzom i pobegao od njega. Ja pak mislim da je Bedouz, doveden do oajanja, smatrajuci da je izdan, osvetio se Hadsonu, a onda iezao, ponevi sve to je mogao da ponese. To su injenice ovog sluaja, doktore: ako mislite da vam ono moze posluiti za vau zbirku, izvolite raspolagati njima p svom nahoenju. 776-

KITUAL POZODtCE MASOHEJl/

X^esto mi je padao u oi izvestan nesklad u V_>karakteru mog prijatelja Sherlocka Holmesa. Mada je u nainu miljenja bio jasniji i sreeniji od ikog drugog, mada je uvek bio dosledno jednostavan u svom nainu odevanja, ipak, u svojim linim navikama bio je retko neuredan ovek koji bi kao malo ko znao da zbuni svog sustanara. Ja u tom pogledu nisam bio neki naroiti formalista. Teka borba za ivot u Avganistanu, koja je premaivala priroene mi boem-ske sklonosti, uinila me je mnogo popustljivijim nego

to bi to priliilo lekaru. Ali izvesne granice postoje i kod mene, i kad naiem na oveka koji dri svoje arape u kanti za ugalj, svoj duvan u jednoj persijskoj papui, a usred drvenog okvira jednim velikim preklopnim noem prikiva na kaminu pisma na koja nije odgovorio, onda i ja poinjem da mislim o sebi da sam uredan. Osim toga uvek sam smatrao da vebanje 179

AuaAtture ert/ u pucanju iz pitolja mora biti na otvorenom prostoru, kao zabava. Kada sam, medutim, video Holmesa kako u jednom od njegovih nastranih raspoloenja sedi u svojoj naslonjai i svojim finim revolverom i stotinom bokserskih metaka veze po susednom zidu rupicama od ispaljenog zrnevlja rodoljubivu aru V. R, bio sam vrsto uveren da time ne deluje na poboljanje ni atmosfere, a ni izgleda nae sobe. Nae prostorije bile su uvek pune hemikalija kao i raznih uspomena na istraene zloine. Bila je to sasvim obina stvar da ti predmeti najneverovatnije menjaju svoja mesta, tako da bi se redovno nalazili po inijama za maslac ili ak i u manje podesnim posudama. Ali, moj najtei krst bili su njegovi papiri. Veito se plaio da mu ne propadnu neki dokumenti, pogotovu oni to su bili u vezi s nekim njegovim sluajevima iz prolosti. Ipak, jednom u godini ili jednom u dve godine spopadala bi ga revnost da ispie na njihovoj poleini, ukratko, njihov sadraj i da ih sredi. Kao to sam negde u ovim svojim nepovezanim belekama ve spomenuo, na izlive njegove strahovite energije, kad bi privodio kraju svoje znaajne podvige, tako usko povezane sa njegovim nainom rada, nadovezivalo se sasvim suprotno raspoloenje koje je prelazilo u letargiju. I tada bi obino leao izmeu svoje violine i svojih knjiga, odakle bi se pomakao samo kad bi trebalo da pree od divana do stola. Tako su se, iz 180

RiHud MjrocUce meseca u mesec, gomilali spisi sve dok svaki oak u sobi ne bi zatrpale fascikle koje se ni po koju cenu nisu smele spaliti, niti ih je bilo ko drugi smeo skloniti osim njihovog vlasnika. Jedne zimske veeri, dok smo sedeli kraj vatre, usudio sam se da mu predloim, poto je zavrio lepljenje iseaka u svoju knjigu izvoda, da sledea dva sata posveti ureivanju sobe i tako omogui oveku da se u njoj osea prijatnije. Kako nije mogao rei da moja molba nije opravdana, ode prilino tunog lica u svoju spavau sobu iz koje se odmah zatim vrati, vukui za sobom jedan veliki limeni sanduk. Postavivi ga nasred sobe, poguri se na jednoj stolici pred njim i podie s njega poklopac. Primetih tada da je dobra treina sanduka bila prepuna raznih svenjeva papira, vezanih crvenom trakom u posebne fascikle. To su vam dosijei o raznim mojim sluajevima, Watsone ree mi on, gledajui me vragolasto. Kad biste znali to se sve nalazi u ovom sanduku, zatraili biste, ini mi se, da neke od njih iz njega povadim, umesto da unutra stavljam druge. To su, dakle, izvetaji o vaem ranijem radu? upitah ga. Upravo sam eleo da doem do beleaka i o tim sluajevima. Da, dragi moj, davno su se ti sluajevi dogodili, pre nego to se moj biograf setio da me velia. I on poe iz sanduka da vadi sveanj za svenjem, 181

 SerLaka. . milujui ih nekako neno. Nisu sve to samo uspesi, Watsone ree on ali ima meu njima i poneki lep mali problem. Ima tu raznih izvetaja: o Tarltonovim ubistvima, o sluajevima Vamberija, o pustolovinama ruske starice, o neobinoj aferi s aluminijskom takom i potpun izvetaj o drvenoj Rikoletijevoj nozi i o njegovoj gnusnoj eni. A ovde je... ah, evo, to je zaista neto recherche! On gurnu ruku do dna sanduka, pa izvadi neku malu drvenu kutiju sa poklopcem na izvlaenje u kakvoj se obino dre deje igrake. Iz nje izvue komad zguvanog papira, jedan staromodni mesingani klju, jedan drveni klin na kojem je bilo namotano klupko konopca i tri stare zarale metalne ploe. Lepo, dragi moj, ta mislite o toj gomili? upita me smejui se izrazu mog lica. To je nekakva neobina zbirka. Veoma neobina; a pria u vezi s njom e vas iznenaditi, toliko je neobina. Imaju li ovi predmeti neki istorijski znaaj? Toliko da su oni sami ve itava istorija. ta podrazumevate pod tim? Sherlock Holmes ih izvadi, komad po komad, i stavi ih jedan pored drugog na ivicu stola. Zatim se zavali ponovo u svoju naslonjau, pa ih stade posmatrati oima koje su sjale od zadovoljstva. 182

Kiivud

aorodCce

To je ree on sve to sam sauvao da bi me podsealo na doivlja] s "Ritualom porodice Masgrejv". On mi je jo ranije, u vie navrata, spominjao taj sluaj, ne ulazei nikad u pojedinosti. Radovao bih se rekoh kad biste hteli da mi taj sluaj poblie objasnite. Ah, da, ne dirajmo u taj darmar ree mi eretski. Uostalom, nadam se da mi vaa urednost, Watsone, nee zbog njega mnogo zameriti. S druge strane, bilo bi mi drago kad biste svoj e anale nadopunili i ovim sluajem, jer me on podsea na izvetaje o krivinim delima poinjenim ne samo u ovo] zeml]i, nego, u to sam uveren, i u mnogim drugim zemljama. Svaka zbirka prikaza mo]ih sitnih poduhvata bila bi nepotpuna, ukoliko se ne bi u n]o] naao i prikaz tog sasvim neobinog slua]a. Seate li se kako su mi slua] sa Glori]om Skot i mo] razgovor s onim nesrenikom, o i]o] sudbini sam vam priao, prvi put usmerili panju na poziv koji ]e kasnn'e postao mo]a ivotna delatnost. Sad me, meutim, posmatrate u svetlu vremena kad mi se ime proulo nairoko i nadaleko i kad sam optepriznat, kako u ]avnosti, tako i u slubenim krugovima, kao poslednj'a instanca u svim sumnjivim slua]evima. Ve tada, kad ste me upoznali, za vreme onog slua]a koj'i ste obradili u prii Crvena lenta uspostavio sam 183

 eriaka. HOUUAA znaajne veze od kojih, meutim, nisam imao mnogo koristi. Stoga ne moete ni da zamislite koliko mi je u poetku bilo teko i kako sam dugo morao da ekam dok nisam uspeo da se probijem. Kad sam prvi put doao u London, stanovao sam u Montegju streetu, u neposrednoj blizini Britanskog muzeja. ekajui da se zaposlim, bavio sam se prouavanjem svih grana nauke, koje su mogle da me osposobe za to uspeniju delatnost. Tu i tamo dobio bih koji sluaj, zahvaljujui uglavnom preporukama svojih starih kolskih drugova, jer se za vreme poslednjih godina mojih studija na univerzitetu bilo o meni i o mojim metodama prilino govorilo, trei od tih sluajeva bio je sluaj sa ritualom porodice Masgrejv koji je, s obzirom na interesovanje izazvano neobinim nizom dogaaja i na pozamanost samog sluaja, upravo moj prvi korak prema poloaju u kojem se sad nalazim. Redinald Masgrejv studirao je u istom koledu u kojem i ja, ali nae poznanstvo je bilo povrno. Drugovi ga nisu ba voleli, iako mi se uvek inilo da je ono to je u njemu liilo na oholost u stvari bio pokuaj da prikrije svoje do krajnosti uroeno nepoverenje. Bio je to ovek izrazito aristokratskog izgleda, mrav, prastog nosa i krupnih oiju, mlitavog, ali utivog dranja: ist izdanak jedne od najstarijih porodica u Kraljevini, iako one mlae grane, koja se nekada, jo 181-

u esnaestom veku, odelila od severnih Masgrejva i nastanila u zapadnom Saseksu, tamo gde sad kua harlestonskog veleposednika predstavlja takorei najstariju nastanjenu kuu u tom okrugu. Za njega kao da je bilo priraslo neto od njegovog rodnog mesta, jer mu se nikad nisam zagledao u bledo, izrazito lice ili u dranje njegove glave, a da ga nisam doveo u vezu sa svim nadsvoenim hodnicima s kamenim stubiima posred prozora i sa svim ostalim potovanja dostojnim ostacima feudalnog zamka. Ponekad bismo se uputali u razgovor, i, koliko se seam, esto bi pokazivao upornu radoznalost za moj nain posmatranja i zakljuivanja. Nakon studija etiri godine ga uopte nisam video, dok jednog dana nije uao u moju sobu u Montegju streetu. Pomalo se promenio. Sad je bio obuen kao mladi koji dri do mode uvek je bio pomalo pomodar, sauvao je ono isto mirno, uglaeno dranje kojim se i ranije isticao. "ta je s tobom, Masgrejve?" upitah ga, poto se srdano rukovasmo. "Verovatno si uo za smrt mog jadnog oca" ree. "Sahranili smo ga pre otprilike dve godine. Od tada, naravno, morao sam da upravljam posedom Harlston, a kako sam uz to jo i odbornik u svom kotaru, bio sam mnogo zaposlen. O tebi, Holmese, uo sam da 18S

Aua*vture 5 HolmtA si one svoje sposobnosti, kojima smo se uvek divili, usmerio u praktine svrhe. "Da" rekoh. "ivim od umnog rada koji najvie odgovara mojoj prirodi." "Drago mi je to to ujem, jer e mi tvoj savet sada biti posebno dragocen. Kod nas u Harlstonu deavaju se udni dogaaji koje policija ne ume da rasvetli. Re je o jednoj zaista neobinoj i neobjanjivoj stvari." Moete zamisliti, Watsone, s kakvom radozna-lou sam gutao njegove rei. inilo mi se, naime, da sam konano na domaku upravo one srene prilike za kojom sam toliko eznuo kroz sve te neradne mesece. U dubini due bio sam uveren da bih mogao da uspem u onome u emu drugi nisu imali uspeha i da mi se sad prua prilika da to i dokaem. "Molim te, izloi mi potanko stvar" uzviknuh. Redinald Masgrejv sede naspram mene i zapali cigaretu koju sam mu pruio. "Treba da zna" ree "da sam ja, iako neenja, u Harlstonu prinuden da drim poprilinu poslugu, jer je re o jednom zaputenom imanju, koje iziskuje mnogo truda da bi se o njemu povela briga onako kako treba. Osim toga imam i jedno lovite, pa u mesecima kad se love fazani imam obino po nekoliko dana mnogo gostiju. Kad ne bih drao to neophodno osoblje, sve bi to moralo otpasti. Imam svega osam sluavki, kuvara, 186

RUUAL fHjrodlce batlera, dva sobara i jednog slugu. Vrt i konjunica, naravno, imaju posebno osoblje. Od sve posluge najdue je u naoj slubi bio batler Branton. Jo kao mlad, nezaposlen uitel] dobio ]e svo] prvi posao kod mog oca, a kako je bio ovek velike radne sposobnosti i dragocenih moralnih osobina, brzo ]e postao neprocenjivo znaajan za nae domainstvo. Bio ]e to stasit, naoit ovek, divnog lica. Iako ]e kod nas proveo punih dvadeset godina, sad mu ne bi moglo biti vie od etrdeset. udno ]e da ]e ovek takvih osobina i takvih sposobnosti, koji je govorio nekoliko jezika i svirao gotovo na svim muzikim instrumentima, mogao tako dugo da bude zadovoljan svo]im mestom. Pretpostavl]am da mu je posao bio pri]atan, pa ni]e bio raspoloen da men]a slubu. Batlera u Harlstonu sea se svako ko ]e bio kod nas u poseti. Ali ta] uzorni slubenik imao ]e i jednu manu bio je pomalo Don uan. Shvatie da se takav ovek u naem mirnom provinci]skom kra]u u to] ulozi lako snalazio. Dok ]e bio oen]en, sve ]e bilo u redu, ali kad ]e postao udovac, nije' vie bilo ni kra]a, ni konca nezgodama ko]ima je davao povoda. Pre nekoliko meseci smo se ponadali da e se ponovo skrasiti, jer se verio sa Rahelom Hauls, naom drugom sobaricom, ali ]u ]e ubrzo ostavio i poeo da se sasta]e sa Denet 187

 5erLok& Haitma. Tridelis, kerkom glavnog uvara lovita. Rahela, vrlo dobra devojka, ali razdraijive velanske naravi, razboli se potom od akutnog zapaljenja mozga i sad hoda ili je barem do jue hodala po kui uarenih crnih oiju, kao senka nekadanje devojke. To nam je u Harlstonu bila prva drama; ali je za njom ubrzo dola i druga koja je potisnula prvu iz naih misli; sramotno dranje upravitelja Brantona dovelo je do njegovog otputanja s posla. Evo kako se to dogodilo. Napomenuo sam da je taj ovek bio veoma inteligentan. Ta velika inteligencija upravo ga je i upropastila, jer je, kako se inilo, pobudila u njemu nezasitu radoznalost, pa je poeo da se interesuje za ono za ta nije trebalo. Nisam imao pojma dokle e ga to dovesti sve dok mi, nedavno, puki sluaj nije otvorio oi. Rekao sam da je imanje ostavljalo utisak ratrka-nosti. Jedne noi, prole sedmice, upravo u etvrtak, nisam mogao da zaspim, jer sam posle veere nepromiljeno popio oljicu jake crne kafe. Poto sam se borio sa nesanicom do dva sata ujutru, shvatio sam da od spavanja nema nita, pa ustadoh i zapalih sveu nameravajui da nastavim da itam roman koji sam ve zapoeo. Meutim, kako mi je knjiga ostala u bilijarskoj sali, navukao sam svoj kuni ogrta i poao po nju. 188

 Da bih stigao u bilijarsku salu, morao sam da siem jednim krilom stepenica i poem do kraja hodnika koji je vodio u biblioteku i oruarnicu. Moete zamisliti moje iznenaenje kad sam ugledao kako na kraju hodnika, kroz otvorena vrata biblioteke, dopire neko treperenje svetla. Ugasio sam svetiljku i pozatvarao sva vrata pre nego to sam legao! Naravno, u prvi mah pomislih da je neko provalio u kuu. Kako su zidovi hodnika harlstonskog doma bogato ukraeni trofejima starog oruja, prigrabih jedno od njih, neku ubojitu sekiru, pa, ostavivi sveu, prioh na vrhovima prstiju do kraja hodnika i provirih kroz otvorena vrata. U biblioteci se nalazio batler Branton. Sedeo je, potpuno odeven, u tapaciranom naslonjau, na kolenima je drao list papira nalik na mapu. Duboko zamiljen podupro je elo rukom. Zanemeo sam od iznenaenja, pa sam ga, zastavi kao ukopan, posmatrao iz mraka. Pri svetlu male svee na ivici stola video sam ga jasno, bio je potpuno odeven. Dok sam ga posmatrao, najednom ustade i poe ka pisaem stolu, koji se nalazio po strani pored zida, otkljua ga, izvue jednu ladicu i izvadi iz nje jedan papir. Potom se vrati na svoje preanje mesto, razastre papir na ivicu stola pored svee i poe paljivo da ga prouava. Bio sam toliko ogoren tim bezobzirnim prilaenjem naim porodinim dokumentima, da sam koraknuo prema stolu, a Branton podie glavu i primeti me na vratima. 189

Avtuvture trUrka HOUVJSO. Odmah ustade, sav crven u licu od straha i gurnu u nedra papir nalik na mapu, u koji se bio zadubio. "Tako!" viknuh. "Tako vi dakle uzvraate poverenje koje smo vam ukazali. Od sutra niste vie u mojoj slubi." On mi se nakloni s izrazom potpuno slomljenog oveka i iunja se kraj mene bez rei. Svea je jo bila na stolu, pa pogledah da vidim kakav je to papir Branton izvadio iz stola. Na moje iznenaenje dokument je bio sasvim beznaajan; obian prepis pitanja i odgovora, umetnut u davno uputstvo zvano Masgrejvski ritual, upravo opis obreda uobiajenog ve vekovima u naoj porodici, pa ga svaki Masgrejv mora saznati ve u svojoj ranoj mladosti, u stvari dokument potpuno privatne prirode, koji moe da interesuje arheologa kojeg zanimaju, na primer, nai peati sa grbovima i razno vatreno oruje, ali bez ikakve praktine vrednosti. "Dobro e biti da se kasnije vratimo na taj papir" rekoh. "Moemo, ako ba smatra da je to zaista potrebno" odgovori zbunjeno, kao da okleva. "Da nastavim, dakle, svoj iskaz. Ponovo zakljuah pisai sto, upotrebivi pri tom klju koji je Branton ostavio, i ve sam hteo da se uputim u svoju sobu, kad, na svoje ponovno iznenadenje ugledah batlera koji se vratio. 190

Riivud & "Gospodine Masgrejve" povika promuklo, sav uzbuen. "Ja tu sramotu ne mogu da otrpim. Uvek sam se ponosio svojim drutvenim poloajem. Umreu od stida. Moja krv e pasti na vau glavu, gospodine, ako me sad oterate u oajanje. Ukoliko me posle onoga to se dogodilo ne moete vie zadrati u slubi, dopustite mi bar, tako vam Boga, da vam ja dam otkaz i ostanem jo mesec dana kako bi pred svetom izgledalo kao da odlazim svojom slobodnom voljom. To bih jo mogao da podnesem, gospodine Masgrejve, ali nikako da pred celim svetom budem prosto oteran." "Ne zasluujete, Brantone, ba mnogo obzira" odgovorih mu. "Poneli ste se sramno, ali ipak, s obzirom na vau dugu slubu u naoj porodici, ne bih hteo da vas izlaem ruglu u javnosti. Mesec dana je ipak suvie. Ostanite jos nedelju dana, a onda obrazloite svo] odlazak kako god hoete." "Zar samo nedelju dana gospodine?" povika on oajnim glasom. "Dve nedelje, recite bar dve." "Nedelju dana, nikako due" ponovih "i to je jo, s obzirom na vae ponaanje, suvie blaga kazna." On se izgubi iz sobe pognute glave, kao slomljen. Sledea dva dana je vrlo marljivo obavljao svoje dunosti. Ja nisam niim pokazivao da neto dogodilo, ak sam donekle radoznalo ekao da vidim kako e on prikrivati svoju sramotu. Treega dana, meutim, posle doruka, nije se pojavio da, kao obino, primi 191

Aucuvture Serlffka. . nareenje za taj dan. Izlazei iz trpezarije sluain naidoh na sluavku Rahelu Hauls. Rekao sam ti da se tek nedavno malo oporavila od bolesti. Kako je bila jo bleda i slabunjava, ja joj prebacih to se dala rta posao. "Trebalo bi jo da leite" rekoh joj. "Vratite se na dunost kad budete snaniji." Lice joj je imalo tako neobian izraz da mi se uinilo kao da nije sasvim pri svesti. "Oseam se dovoljno snanom, gospodine Masgrejve" ree mi. "Videemo ta e lekar rei" odgovorih joj. "Morate odmah prestati da radite, a im siete, recite Brantonu da elim da ga vidim." "Batler je otiao" ree ona. "Otiao! Kud je otiao?" "Prosto je otiao, i niko ga vie nije video. Nema ga u njegovoj sobi. Ah, da, on je otiao otiao je!' I ona ustuknu, osloni se ledima o zid, pa prasnu u smeh, prosto se zakikota. Preneraen devojinim histerinim napadom, odjurih do zvonca da zovem u pomo. Devojku, koja je jo uvek vritala i jecala, odvedoe u njenu sobu, a ja poeh da ispitujem sta je sa Brantonom. Da je nestao, nije moglo biti sumnje-U njegovom krevetu nije spavao niko od asa kad se noas povukao u svoju sobu: niko ga vie nije video, pa se nije moglo shvatiti kako je uopte mogao da o 192

reju . [<ue, kad su i prozori i vrata tog jutra bili zakljuani zatvoreni u istom stanju u kojem su bili ostavljeni noas. U sobi su naeni, osim njegovih odela, i njegov sat, pa ak i njegov novac; jedino nije bilo njegovog crnog odela koje je obino nosio. Nestale su i papue, ali cipele su mu bile tamo. Pitali smo se gde je Branton i ta se s njim dogodilo. Pretresosmo, naravno, itavu kuu, od podruma do potkrovlja, ali Brantonu nije bilo traga. Kao to sam napomenuo, naa stara kua je pravi lavirint, pogotovu njeno najstarije krilo koje je sada nenastanjeno, ali, mada smo preturili svaku sobu i svaku odaju, nismo uspeli da uemo Brantonu u trag. Nisam mogao da shvatim kako je mogao da ode bez svoje imovine. Bilo mi je jasno da se negde morao skloniti, pa sam se pitao gde bih ga mogao nai. Pozvah u pomo i mesnu policiju, ali i taj pokuaj da ga naem ostade bez uspeha. Iako je noas padala kia, pa nije bilo verovatno da je izaao iz kue, pregledasmo travnjak i sve staze oko kue, ali ni tamo mu nije bilo traga. Eto, tako je bilo, kad odjednom nastupi jedan sasvim nov dogaaj koji nam potpuno odvrati panju od prvobitne misterije." Rahel Hauls, sad u bunilu, sad u histerinom nastupu, bila je dva dana toliko bolesna da smo morali a uzmemo jednu bolniarku da pazi na nju nou. Ta bolniarka je, tree noi posle Brantonovog nestanka, Uverena da je bolesnica mirno usnula, malo odremala 193

AuaMtuve SerLrhi 1. u svojoj naslonjai, a kad se rano ujutru probudila videla je postelju praznu, prozor otvoren, a od bolesnice ni traga, ni glasa. Odmah me probudie i ja krenuh smesta sa dvojicom slugu u potragu za nestalorn devojkom. Pravac kojim je bila otila nije bilo teko otkriti. Sledili smo otiske njenih stopala od prozora, pa preko travnjaka do same ivice ribnjaka, gde su se gubili u blizini staze posute ljunkom, kojom se izlazi s naeg imanja, ali ni onde ne pronaosmo nita. Kako je ribnjak dubok osam stopa, moe zamisliti kakvi su nas oseaji obuzeli kad smo utvrdili da je trag jadne pomahnitale devojke na obali ribnjaka prekinut. Odmah smo, naravno, bacili mreu, ne bismo li pronali njen le, ali i taj pokuaj je bio uzaludan. Izvukosmo na povrinu samo jedan neobian predmet: nekakvu platnenu vreu u kojoj se nalazila hrpa zaralog metala, kojem se nije mogla razabrati boja i nekoliko tamnih oblutaka, komadia stakla. Taj neobini nalaz predstavljao je sve to smo uspeli da izvuemo iz ribnjaka, a o Raheli Hauls i Riardu Brantonu, mada smo sve prevrnuli, nismo uspeli bas nita da doznamo. Policija je nemona, pa sam, eto, doao do tebe. Ti si mi poslednje utoite. Zamislite, Watsone, s kakvom intenzivnom panjom sam sluao tu neobinu priu. Nastojao sam da dovedem u vezu pojedine njene delove, da bih dosa do neke zajednike niti kojom bi ih sve povezao. 194

Rihud iKrrodlce Tjpravitelj imanja je nestao. I devojka je nestala. nna je najpre volela upravitelja, a zatim je imala razloga da ga omrzne. Ona je velanske krvi, vatrene i strasne naravi, pa se nakon njegovog nestanka strano uZrujala. Moda je bacila u ribnjak vreu s nekom udnom sadrinom. To bi bile sve injenice koje se mogu razmatrati, ali nijedna ne zadire u sr same stvari. ta je ishodina taka u tom lancu dogaaja? Samo odgovor na to pitanje moe da rei zagonetku, da razmrsi zamreno klupko zapleta. Moram da vidim taj Ritual porodice Masgrejv rekoh. Zato je za njim posegao tvoj batler, ak i po cenu da izgubi slubu? Taj na obred je prilino glupa stvar odgovori mi Redinald ali mu treba, ako ni za ta drugo, a ono zbog njegove starosti dati poast. Evo ti prepisa pitanja i odgovora ukoliko misli da ga proui. I on mi predade isti ovaj papir, Watsone, ovaj neobini katihizis koji svaki Masgrejv mora da proui, ako hoe da poloi ispit kad doe u godine kad moe da stekne vlastelinska prava. Proitau vam pitanja i odgovore kako slede: Cije je to bilo? Onoga koji je nestao. Cije e to biti? Onoga koji doe iza onoga koji je nestao. ~~ Kog meseca je to bilo? 195

Auajvture Sherlocka. HOUMACL estoga u prvom. Gde je tada bilo sunce? Iznad hrasta. A gde je bila senka? Pod brestom. Na koju stranu se sunce odmaklo? Na sever s deset prema deset, na istok s pet prema pet, na jug s dva prema dva, na zapad s jedan prema jedan, i tako neka bude i dole. ta emo dati za to? Sve to je nae. Zato emo to dati? Jer imamo poverenja. Original nema datuma, ali pravopis je iz sredine sedamnaestog veka primetio je Masgrejv i dodade: Bojim se, meutim, da ti to pri odgonetanju ove misterije nee mnogo koristiti. To nam ipak rekoh ja prua priliku da odgonetnemo jednu drugu misteriju koja ima vee znaenje nego to je ima ona prva. Moda reenje druge povlai za sobom reenje prve. Redinalde, meni se ini da je taj tvoj batler veoma pametan ovek, pronicljiviji od deset generacija njegovih gospodara. Ne razumem te ree mi Masgrejv. Meni taj papir izgleda praktino beznaajno. A ja mislim da ima neizmerno prakticno znaenje, ini mi se da je i Branton tako mislio. On je> 196

Masareju vo svoj prilici video taj papir i ranije, pre nego to si ga ti noas zatekao u biblioteci. To je sasvim mogue. Mi ga nismo naroito skrivali. ini mi se da je, kad si ga ti zatekao, hteo samo da osvei pamenje. On je imao, koliko sam razumeo, i neku vrstu plana ili geografske mape, koju ie uporeivao s rukopisom i odmah je strpao u dep kada si se ti pojavio. Tako je. Ali emu je mogao da mu poslui taj na stari porodini rukopis, i ta znae sva ta trabunjanja u njemu? Mislim da to nije ba teko objasniti rekoh mu. Ako se slae, krenuemo prvim vozom za Saseks, pa emo tamo malo dublje ui u sutinu. Tog popodneva smo obojica bili u Harlstonu. Videli ste, moda, slike i itali opise te znamenite stare graevine. Stoga u samo da napomenem da je graena u obliku slova L, pri emu dui krak predstavlja moderniji deo, a krai staro jezgro iz kojeg se razvio dui krak. Nasred starog dela nalaze se onia ulazna vrata s tekim okvirom na ijem gornjem delu je dletom urezan datum 1607. Meutim, strunjaci se slau u tome da su grede i kameni radovi mnogo stariji d urezanog datuma. Zbog preterano debelih zidova 1 malih prozora ovog dela zamka, porodica je, negde 197

Afiminre erCaka. u prolom veku, bila primorana da dozida novo krilo pa se sad staro koristi kao skladite i podrum, ukolikn se uopte koristi. Kua je okruena divnim parkom sa starim drveem, a ribnjak u blizini drvoreda o kojem je govorio moj klijent, nalazi se oko dve stotine jardi daleko od zgrade. Ubrzo sam se uverio da ne postoje tri posebne misterije, ve samo jedna, i da u, ako pravilno protumaim tekst Masgrejevskog rituala, dobiti u ruke putokaz koji e mi otkriti istinu o batleru Brantonu i sluavki Hauls. Zato sam u tom pravcu usmerio svu svoju delatnost. Zato je taj slubenik toliko nastojao da pronikne u drevnu formulu? Oito zato to je u njoj video neto to je izmaklo svim dotadanjim pokolenjima stare vlastelinske porodice i to je oekivao iz toga neku linu korist. Ali, ta je to moglo biti i kako se to odrazilo na njegovu sudbinu? im sam proitao Ritual, bilo mi je savreno jasno da se oznaene mere odnose na neko mesto koje ima u vidu ostatak teksta dokumenta, a bilo mi je jasno i to da emo, ako pronaemo to mesto, moi da doznarno i u emu je zapravo tajna koju su stari Masgrejvi imau potrebu da tako udno zamrse. U poetku, imali smo na raspolaganju dva putokaza hrast i brest. Sto se tie hrasta nije moglo biti nikakve sumnje. Pravo pre proeljem kue, s leve strane kolskog prilaza, staja 198

octice ;e medu drugim hrastovima, kao njihov praotac, najvelianstveniji hrast koji sam ikad video. Taj hrast se nalazio na tom mestu i u vreme kad je sastavljen va Ritual rekoh Redinaldu dok smo kolima prolazili kraj njega. Moete uzeti za sigurno da se nalazi na tom mestu jo od pohoda Normana odgovori mi on. Obim mu je 23 stope. Sad mi je bila osigurana polazna taka. Imate li ovde kakvih starih brestova? Nekad je tamo pre bio jedan drevni brest, ali je pre desetak godina u njega udario grom, pa smo preostali deo stabla posekli. A zna li gde se taj drevni brest nalazio? Znam. Znam sasvim sigurno. Ima li ovde jo brestova? Od starih nema nijednog, ali ima mnogo bukava. Hteo bih da vidim mesto gde je onaj drevni brest rastao. Dovezli smo se lovakim kolima do zamka, ali nismo uli u njega, poto me je moj klijent odmah poveo do mesta na travnjaku gde je nekad rastao brest. Bilo je to, otprilike, na pola puta izmeu kue i hrasta. Moja ^straga je, kako se inilo, napredovala. Pretpostavljam da se ne moe utvrditi koliko je brest bio visok? upitah. 199

AvaMure erLaka. Hotmsa

Odmah u ti odgovoriti. Bio je visok 64 Otkud zna? zapitah iznenaeno.

stope

Kad god mi je moj stari uitelj zadavao zadatke iz trigonometrije, uzimao je uvek brest kao podatak za meru visina. Kao momi morao sam da izmerim svako drvo i svaku graevinu na imanju. Bila je to neoekivana igra sree. Mnogo sarn bre dolazio do podataka, nego to sam mogao da pretpostavim. A sad mi reci upitah ga da li te je tvoj batler ikada pitao o tome? Redinald Masgrejv me zaueno pogleda: E, kad si me ve podsetio odgovori rei u ti da me je zaista, pre nekoliko meseci, povodom neke male prepirke s momkom iz konjunice, upitao kolik je bio visok taj brest. To je bio izvanredan podatak, Watsone, koji mi je potvrdio da sam na dobrom putu. Pogledah odmah u sunce. Pribliavalo se horizontu, pa sam izraunao da e za nepun sat biti upravo nad vrkom kronje starog hrasta. U to doba trebalo je da se ispuni jedan uslov spomenut u Ritualu. Senka bresta morala je zapravo da oznai mesto dokle je trebalo dopreti, inae bi vodiu mesto bilo oznaeno stablom. Sad sam morao da izraunam gde pada najdalji kraj senke u trenutku kad se sunce nalazi upravo nad hrastom. 200

Rptual tnrrocUce Ali to verovatno nije bilo lako izraunati, Holmese, kad vie nije bilo bresta! Pa lepo, jedno sam, najzad, znao: kad je to postigao Branton, moi u i ja. Osim toga, to nije bilo ni tako teko. Odem sa Masgrejvom u njegovu radnu sobu, izdeljem ovaj drveni koi i priveem na niega ovaj konopac zavezan vorom na svakom jardu. Zatim uzmem dvostruku duinu jedne pecaljke, to je iznosilo tano 6 stopa, pa se vratim sa svojim klijentom na mesto gde se nekad nalazio brest. Sunce se upravo bilo dotaklo vrha hrastove kronje. }a zabodem na jednom kraju pecaljku u zemlju, obeleim tako pravac senke i izmerim. Senka je bila duga devet stopa. Sad mi je, razume se, raun bio prost. Ako tap od est stopa baca senku dugu devet stopa, onda je senka drveta od 64 stope duga 96 stopa, a pravac senke jednog drveta bie, naravno, i pravac senke drugog drveta. Izmerih to rastojanje, to me dovede gotovo do samog zida zgrade, pa i tu uguram jedan koi. Moete zamisliti, Watsone, koliko sam likovao, kad sam na oko dva ina od tog mesta primetio u zemlji jednu jamicu u obliku kupe. Po tome sam jasno video da je ovaj znak nainio Branton premeravajui i da sam mu potpuno uao u trag. Od te polazne take, poto sam prethodno svojim depnim kompasom utvrdio pravac, poeh brojati korake. Zakoraio sam deset puta istom nogom i 201

 Sherlock& doao naspram zgrade, pa tu ponovo oznaih mesto koiem. Zatim koraknuh briljivo pet koraka prerna istoku i dva prema jugu, to me dovede tik do praga starih vrata. Dva koraka prema zapadu znailo je da sada moram dvaput da zakoraim po poploanom hodniku, i tu se moralo nalaziti mesto oznaeno Ritualu. Nikad se toliko ne razoarah, Watsone. U prvi mah pomislih da je posredi neka greka u raunu. Sunce je na zalasku obasjavalo pod u hodniku, pa sam jasno primetio kako stare, od mnogog prolaenja izlizane, sive, kamene ploe, kojima je bio poploan prolaz, vrsto prijanjaju jedna uz drugu i da ih niko od davnina nije pokrenuo s mesta. Tu se Brantonova ruka nije primeivala. Lupao sam po podu, i svuda je odzvanjao isti zvuk; nigde nije bilo pukotine ili naprsline. Ali na sreu, Masgrejv, koji je poeo da ceni znaaj mog ispitivanja, pa je sada bio uzbuen isto kao i ja, izvadi svoj rukopis da proveri moje raune. A dole? povika. Prevideli smo ono "dole. To pitanje sam u prvi mah shvatio kao da moramo da kopamo, ali sam naravno, odmah uvideo da sam u zabludi. Tu "dole" viknuh nalazi se podrum Da, isto toliko star koliko i kua, u njega se ide ovuda, kroz ova vrata. Sidosmo zavojitim kamenim stepenitem, i kresnuvi ibicu, upali veliki fenjer koji je staja
rn0

<' drug,

Kvtnol[>crocUce Masartjv a jednoj bavi u uglu. Bilo nam je odmah jasno da smo stigli do cilja, ali i da nismo jedini koji smo u poslednje vreme posetili ovo mesto. Ono je sluilo kao smetaj za drva, ali su klade ogrevnog drveta, oito ranije porazbacivane po celoj prostoriji, sada bile baene ustranu da bi se napravilo tnesto u sredini. Na tom raskrenom prostoru leala je teka kamena ploa sa zaralim gvozdenim prstenom za koji je bila privezana jedna crno-bela kockasta maramica. Tako mi Boga! viknu moj klijent pa to je Brantonova maramica. Mogao bih se zakleti da sam je video na njemu. ta li je ta bitanga traila ovde? Na moj predlog odmah su pozvana dva policajca kao svedoci. Kad nam prioe, pokuah da podignem kamen i stadoh ga vui, obmotavi dlanove maramicom, ali ga nisam mogao pomai. Tek kad mi priskoi u pomo jedan od policajaca, poe nam obojici za rukom da ga pomaknemo ustranu. Pod njim je zjapila mrana jama. Zavirismo u nju, a Masgrejv kleknu uz ivicu, spustivi u jamu fenjer. Pred nama se ukaza oko sedam stopa duboka mala odaja ija povrina je bila poploana sa oko 24 kvadrata. Na jednoj strani nalazio se onii, bakrom okovani drveni sanduk s podignutim poklopcem, dok je iz brave virio neobian, starinski klju. Sanduk je spolja bio pranjav, a drveni deo potpuno nagrien
n

203

AuaMure Sherlocka. HcrUma. od vlage i crva, te je unutranjost sanduka bila sva obrasla gljivama. U sanduku, osim nekoliko metalnih kolutia na dnu, kao to je ovaj to ga sad drim ruci, nije bilo nieg drugog. O starom sanduku nisrno u taj mah, takorei, ni vodili rauna, jer je svu nau panju privukla neka tamna, zgurena prilika. Bila je to mrana, u crno obuena ljudska prilika u unutom poloaju, lica oslonjena na ivicu sanduka. Rairenim rukama je obuhvatala sanduk s obeju strana, pa joj se usled takvog poloaja protok krvi zaustavio, a lice joj je poprimilo boju jetre i toliko se bilo izobliilo da ga niko ne bi mogao prepoznati. Moj klijent je uspeo da prepozna svog nestalog batlera tek kad podigosmo le, ali i tada uglavnom po visini, odelu i kosi. Bilo je oito da je mrtvac leao tamo ve nekoliko dana, ali na telu mu ne naosmo nikakve rane ili masnice, pa nismo mogli zakljuiti ta ga je dovelo do tako jezivog kraja. A kad je le iznet iz podruma, suoismo se s drugim, isto tako stranio tekim problemom kakav je bio onaj od kojeg smo poeli. Priznajem, Watsone, sad sam ishodom svoje istrage bio razoaran. Raunao sam da u sigurno reiti tu zagonetku im pronaem mesto o kojem je re u Ritualu, ali eto, sad sam se nalazio na tom mestu, a znao sam manje nego ikad ta je zapravo porodica Masgrejv skrivala tako detaljnim merama opreza. 204

 grantonovu sudbinu sam, dodue, objasnio, ali sad ;e trebalo da utvrdim kako ga je ona zadesila i kakvu ulogu je odigrala u tome ona ena koja je posle njega nestala. Seo sam na jednu bavicu u uglu, zadubljen u misli. Poznata vam je, Watsone, moja metoda. U takvim sluajevima stavljam se u poloaj tog oveka i, poto najpre ocenim njegovu inteligenciju, u svojoj mati pokuavam da mislim kako bih ja postupio u slinim okolnostima. Utom sluaju stvar je bila utoliko prostija to je Branton bio ovek posebne inteligencije, pa nije trebalo nita dodavati da bi se uspostavila ona lina ravnotea koju uspostavljaju astrolozi. On je znao da je mesto skriveno i da to po sebi predstavlja izvesnu vrednost. Pronaao je to mesto, ali je potom ustanovio da je kamena ploa koja ga pokriva suvie teka da bi je jedan ovek mogao pokrenuti sam bez neije pomoi. I, ta sad? Spolja pomo ne moe dobiti ni kad bi izvan kue imao poverljivog oveka, jer bi morao otvarati zakljuana vrata i izlagati se riziku da bude otkriven. Mnogo bi pogodnije bilo nai pomagaa u samoj kui. Ali, kome da se obrati? Ona devojka mu je odana. Mukarac gotovo redovno teko shvata da je zauvek izgubio ljubav neke ene kad se suvie loe ponese prema njoj. Sudei po svemu, Branton je morao sitnim znacima panje da pokua da se pomiri s devojkom Haulus, a onda da je privoli da mu bude sauesnica. Z05

Avtmture ^ . Njih dvoje e otii jedne noi zajedno u podrum i sasvim lepo, ujedinjenim snagama podii kamenu plou. Toliko ivo sam zamislio njihove postupke, kao da sam ih gledao svojim oima. Ali za njih dvoje od kojih je jedno bila ena, podizanje kamene ploe moralo je biti teak posao. Ni nas dvojica, onaj krupni policajac iz Saseksa i ja, nismo to lako obavili. Sta li su oni mogli preduzeti da olakaju sebi posao? Verovatno ono to bih i ja u tom sluaju uinio. Ustadoh i paljivo pregledah razne klade koje su leale razbacane unaokolo. Ubrzo pronaoh ono emu sam se nadao. Jedna klada, otprilike tri stope duga, bila je na jednom svom kraju kao zaseena, dok je nekoliko drugih bilo spljoteno kao da su bile pod pritiskom nekog pozamanog tereta. Sad je sve postalo jasno. Kad su delimino podigli kamenu plou, stali su da guraju klade u procep, sve dok otvor nije postao toliki da su se kroz njega mogli provui. Zatim su poduprli plou jednim deblom na ijem donjem kraju se neminovno morao pojaviti usek, jer ga je kamena ploa itavom svojom teinom potiskivala na samu ivicu. Dotle sam se nalazio na sigurnom tlu. Ali kako sad da objasnim samu pononu dramu. Jasno je da se u jamu moglo uvui samo jedna osoba i da je to bio Branton. Devojlca je za to vreme morala da eka gore. On je zatim otldjuao sanduk i dodao joj, po svoj prilici sve to se nalazilo u njemu, jer u 206

RlUud nduku nismo nali nita, a zatim, ta se zatim moglo dogoditi? Kakva li se to vatra osvete koja je tinjala raspirila iznenada u divlji plamen u bujnoj prirodi ove keltske devojke, kad je videla kako joj je ovek koji ju je prevario, moda ak i mnogo vie nego to slutimo, preputen na milost i nemilost!? lli je drvo samo pukim sluajem iskliznulo, pa se kamen stropotao zatvorivi Brantona u toj njegovoj kosturnici? Moda joj je jedina krivica ta to je preutala njegovu kob? A moda je pak svojevoljno, iznenadnim udarcem odbacila podupira i pustila da ploa padne na svoje mesto. Kako god biio, meni se inilo da vidim priliku te ene koja, vrsto drei svoje pronaano skriveno blago, u sumanutom begu juri uz zavojito stepenite dok joi u uima bruji priguen vrisak, koji se razlee iza njenih lea i izbezumljeno udaranje ruku o kamenu plou o plou pod kojom trne ivot njenog nevernog ljubavnika. U tome je tajna njenog prebledelog lica, njenog ivanog sloma, njenog napada histerinog smeha koji je usledio sledeeg jutra. Nego, ta li se to nalazilo 1 sanduku? Pa, to je, naravno, morao biti onaj stari rnetal, to su bili oni obluci koje je izvukao moj klijent. Cim joj se ukazala prilika ona ih je bacila u ribnjak da ukloni i poslednji trag svog zloina.
sa

207

- erUrka. HaUma, Punih dvadeset minuta sedeo sam nepomino i razmiljao o tom sluaju. Masgrejv je sve to vrerne stajao, bled u licu i mahao svojim fenjerom gledajui u otvor. To je kovani novac Karla I ree on, drei nekoliko novia koji su ostali u sanduku. Vidite, pravilno smo ustanovili datum nastanka Rituala. Moramo pronai jo neto drugo u vezi s Karlom I viknuh kad mi iznenada sinue kroz glavu prva dva pitanja iz Rituala. Dopustite mi da vidim sadrinu vree koju ste izvadili iz ribnjaka. Popesmo se u njegovu radnu sobu, i on iznese pred mene ono to je izvadio iz ribnjaka. Dok sam gledao onaj gotovo crni metal i ono mrano kamenje bez ikakvog sjaja, shvatih da im Masgrejv nije pridavao nikakav znaaj. Ali kad sam jedan od njih protrljao o rukav, bljesnuo je kao iskra na tamnom ulegnuu moga dlana. Metal je imao oblik dvostrukog, iskrivljenog i udubljenog koluta. Morate imati na umu primetih da je rojalistika stranka u Engleskoj dizala glavu posle kraljeve smrti i da su njene pristalice, kad su morale da bee, verovatno posakrivale svoje najvee dragocenosti s namjerom da se kad nastupe mirnija vremena, p njih vrate. Z08

KitvuU jMrrodice MaAareju Moj predak, ser Ralf Masgrejv, bio je uvaeni vitez i desna ruka Karla I za vreme njegovog potucanja L ree moj prijatelj. Ah, tako odgovorih ja. Pa, onda imamo i poslednju kariku koja je nedostajala. Moram ti estitati to si doao, mada na prilino tragian nain, do jedne relikvije koja po sebi ima ogromnu vrednost, ali je jo vrednija kao istorijska retkost. A ta ona predstavlja? procedi on

iznenaeno. Nita engleskih kraljeva.

manje

nego

staru

krunu

Krunu? Upravo to. Razmisli ta kae Ritual. Kako ono glasi? "ije je to bilo? Onoga koji je nestao." To se dogodilo posle Karlovog pogubljenja. Zatim: "ije e to biti?" Onoga koji doe iza onoga koji je nestao. To je bio Karlo II iji povratak se ve predviao. Nema nikakve sumnje da je slupana izobliena dijadema nekad krasila glave kraljeva dinastije Stjuart. A kako je dospela u ribnjak? Oh, na to pitanje je lako odgovoriti. Rekavi to, poeh da niem dugi lanac pretpostavki i dokaza, koji sam bio izgradio. Kad zavrih izlaganje, sumrak je ve uveliko bio proao, i na nebu je ve sijao mesec. A kako to da Karlo, kad se vratio, nije dobio svoju krunu? upita Masgrejv, vraajui relikvije u vreu.

AvMiture erUrka. Ah, sad ukazuje na jedinu taku koju moda nikad neemo moi da objasnimo. Verovatno je onaj Masgrejv, koji je uvao tajnu, umro u meuvremenu, ali je pre smrti smetnuo s uma, ko zna zato, da je blagovremeno otkrije i tako je svojim potomcima ostavio samo jedno uputstvo bez ikakvog shvatljivog objanjenja. Od tog dana do danas to nejasno uputstvo prelazilo je kao predanje iz ruke u ruku, od oca na sina, sve dok najzad nije dospelo u ruke oveka koji je dokuio njegovu tajnu i svoju smelost platio ivotom. Eto prie o Ritualu porodice Masgrejv, Watsone. Kruna se nalazi kod njih u Harlstonu ali su imali pravnih potekoa i morali su da plate prilian iznos da bi im se odobrilo da je zadre. Uveren sam da e vam je, ako se pozovete na mene, rado pokazati. A o onoj eni se nikad vie nije nita ulo. Verovatno je napustila Englesku i otila u neku zemlju preko mora ponevi i uspomenu na svoj zloin.

210

SAVKAJ

Srebrna, zu-ezJa ..................................................................................... 5 . vurovor. ................................................................................... 83 CjLorija Skof .................................................................................. 143 'R.UnuUjHrroctir,e .................................................................................. 177