Visoka poslovna kola strukovnih studija Blace

Profesor Dr.Duanka Jovovi

Student Ivana Trifunovi Br.indeksa: 163/07-III

SADRAJ 1. 2. UVOD...................................................................................... OPTE ODREDBE.................................................................. Pojam 2.1 privatizacije........................................................ 2.2 Stanje u privredi Srbije (Jugoslavije)............................ 2.3 Neminovnost privatizacije............................................. 2.4 Naela i ciljevi............................................................... 2.5 Predmet i obim privatizacije......................................... 2.6 Subjekti za sprovoenje privatizacije............................ 2.7 Kupac kapitala.............................................................. 2.8 Rokovi za privatizaciju................................................. 2.9 Namena sredstava......................................................... 2.1 Postupak privatizacije................................................... 0 2.1 Dravni poverioci.......................................................... 1 2.1 Modeli privatizacije....................................................... 2 2.1 Vauerska privatizacija................................................. 3 2.1 Prodaja veinskog paketa akcija investitorima pod 4 dominantnim uticajem drave........ 2.1 Radniko 5 akcionarstvo........ 2.1 Privatizacija prema Zakonu o privatizaciji. 6 2.1 Stanje posle uspeno sprovedene privatizacije... 7 PRIVATIZACIJA PO PRETHODNIM ZAKONIMA 3.1 Prethodni zakoni... Opte 3.2 karakteristike.. Radniko 3.3 akcionarstvo. 3.4 Autonomnost odluke. 3.5 Neoroenost odnosno neobaveznost procesa privatizacije 3.6 Zakon o drutvenom kapitalu. 3.7 Zakon o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine 3.8 Zakon o svojinskoj transformaciji. 3.9 Nedostaci prethodnih zakona. 3.10 Perspektive subjkata transformisanih po prethodnim zakonima . PRIVATIZACIJA PO ZAKONU O PRIVATIZACIJI... Osnovne karakteristike Zakona o 4.1 privatizaciji 4.2 Daljne karakteristike Zakona. 4.3 4.4 4.5 4.6 Tender............................................................................ Aukcija.......................................................................... Besplatna podela kapitala.. Rezultati implementacije Zakona.................................. Str. 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 4 4 4 5

5 5 5 5 6 6 6 6 6 6 6 7 7 7 8 8 8 8 8 8 8 9

3.

4.

1. UVOD
Na sledeim stranicama mozete proitati tekstove koji se bave poroblematikom privatizacije u Srbiji (Jugoslaviji). Bie predoena neophodnost i sutina procesa privatizacije. U saetku bie predstavljena prethodna tri zakona: Zakon o drutvenom kapitalu, Zakon o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojina i Zakon o svojinskoj transformaciji (ZoST), dok ce veina tekstova biti posveena sada akuelnom zakonu tj. Zakonu o privatizaciji (ZoP), kao i primer privatizacije preduzea Prokupac iz Prokuplja Ovaj rad pretenduje da u optoj klimi nerazumevanja i nepoverenja donese vie svetlosti u ovaj znaajan optedrutveni proces. Iitavanjem tekstova i kritikim pristupom italac treba da sagleda svoje mesto u Procesu i svojim aktivnim pristupom doprinese potpunijem i boljem odvijanji ovih sveoptih drutvenih promena. Samo uzimanjem svoje sudbine u sopstvene ruke doprinosi potpunijem ostvarenju cilja i oslobadja svakog od nas od krivice prema buduim generacijama. Aktivan pristup je uslov bez koga je nemogue da se uspeno okona ovaj dugotrajan i mukotrpan proces. Detaljnije e biti obradjeni prava iz prethodnih zakona (finansijska prava tj. dividende i upravljaka prava tj. mogunost realizovanja glasa kroz skuptinu akcionara), kao i obaveze sitnih akcionara. Isto tako, bie obradjeni i metodi privatizacije iz ZoP: tender, aukcija i besplatna podela akcija. Posebna panja e biti posveena socijalnoj dimenziji problema privatizacije, odnosno prava radnika ija e radna mesta postati tehnoloki viak i njihovim upuivanjem na zakonske mogunosti realizacije njihovih prava iz Zakona o radnim odnosima.

2. OPTE ODREDBE
2.1 Pojam privatizacije
Privatizacija je postupak prodaje drutvenog, odnosno dravnog kapitala u drutvenim preduzeima, javnim preduzeima i drugim pravnim licima, pod uslovima utvrenim zakonom. Privatizacijom se menja vlasnik drutvenog, odnosno dravnog kapitala, taj kapital gubi svojstva administrativnokolektivne svojine, tako da je privatizacija sastavni deo ekonomske tranzicije pod kojom se podrazumeva proces prevoenja centralno-planske privrede u trinu ekonomiju, to je aktuelni proces u svim postsocijalistikim zemljama.

2.2 Stanje privrede u Srbiji (Jugoslaviji)

Stanje u jugoslovenskoj privredi je krajnje teko. Ono je posledica dugogodinje agonije i nestabilnosti uz dalje negativne trendove. Drutveni proizvod u 2000. godini je iznosio oko 13 milijardi dolara to je nie nego u 1997. Osnovne karakteristike su: prezaduenost kako spoljna tako i unutranja, prisutan je deficit kapitala, nezaposlenost iji trendovi doseu zaprepaujue razmere, stepen iskorienja kapaciteta je izmedju 35% i 45%, bruto investicije su manje od stope amortizacije itd. Procentualno 60% gubitaka otpada na drutvena, a ostatak na meovita preduzea. Jedino su privatna preduzea ostvarila dobitak. Predvidja se dalja erozija kapitala...

2.3 Neminovnost privatizacije

Koncept funkcionisanja privrede na principima drutvene i dravne tj. 'niije i svaije' svojine je utopijski, i u praksi je doiveo krah. U sadejstvu sa drugim ideolokim zabludama i zloupotrebama doveo je do ozbiljnih devijacija. Preovladjuju: neizvesnost, nezainteresovanost, nepreduzimljivost, poslovni nemoral, siromatvo... S druge strane, koncept privatne svojine uz odgovarajue mehanizme socijalizacije razvio je: inicijativu, kreativnost, nove tehnologije... Dakle, privatizacija pre svega zato to je ona neminovnost.

2.4. Naela i ciljevi

Privatizacija u Srbiji ureena je Zakonom o privatizaciji i nizom drugih zakona, uredbi, pravilnika i uputstava. Ona se zasniva na naelu stvaranja uslova za razvoj privrede i socijalne stabilnosti, naelu javnosti, naelu fleksibilnosti i naelu prodaje po trinoj ceni. Ciljevi privatizacije su: otvaranje novih radnih mesta, privredni rast, redovna isplata penzija realizacija socijalnog programa, porast ivotnog standarda, podsticanje lokalnog razvoja, finansiranje programa za razvoj privrede i ivotne sredine, denacionalizacija.

2.5 Predmet i obim privatizacije

Predmet privatizacije je drutveni, odnosno dravni kapital (ceo ili u odreenom delu), u preduzeima i drugim pravnim licima. U subjektu koji se restrukturira, predmet prodaje ne moe biti deo, ve celokupan kapital ili imovina. U postupku privatizacije 70% kapitala se prodaje, putem javnog tendera ili javne aukcije, a najvie 30% kapitala koji se privatizuje moe se preneti zaposlenima u vidu akcija bez naknade u sluaju prodaje javnom aukcijom, odnosno 15% u sluaju prodaje javnim tenderom. Privatizaciji ne podleu prirodna bogatstva i dobra u optoj upotrebi, kao dobra od opteg interesa.

2.6 Subjekti za sprovoenje privatizacije

Subjekti nadleni za sprovoenje privatizacije jesu: 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond, 3) Centralni registar za hartije od vrednosti. U postupku privatizacije vodi se Privatizacioni registar. Neposredni uesnici privatizacije su a) preduzee koje se privatizuje i b) kupac. Agencija za privatizaciju je pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promovie, inicira, sprovodi i kontrolie postupak privatizacije, u skladu sa zakonom. Ona obavlja i poslove steajnog upravnika, ako je steajno vee imenuje da obavlja te poslove u skladu sa zakonom kojim se ureuje steajni postupak. U obavljanju poslova kontrole postupka privatizacije, u smislu propisa o privatizaciji, Agencija proverava: procenjenu vrednost kapitala ili imovine subjekta privatizacije; usklaenost programa privatizacije ili programa restrukturiranja sa propisima; usklaenost priliva sredstava po osnovu izvrene prodaje sa ugovorom o prodaji i izvrenje ugovora o prodaji u kojem je Agencija ugovorna strana, kao i prenos akcija bez naknade zaposlenima. Akcijski fond je pravno lice na koje se prenose akcije radi prodaje u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom kojim se ureuje akcijski fond. Centralni registar za hartije od vrednosti sadri jedinstvenu bazu podataka o izdatim akcijama, kao i evidenciju o promenama tih podataka. U Privatizacionom registru, koji se vodi u ministarstvu nadlenom za poslove privatizacije, evidentira se deo kapitala subjekta privatizacije izraen u akcijama, koji se prenosi graanima bez naknade. Odredbama Zakona o preduzeima koje su i dalje na snazi (l.398a. i dr.) utvrena su posebna pravila o upravljanju preduzeem u postupku privatizacije i ovlaenjima Agencije za privatizaciju i Vlade Srbije da ne dozvole statusne promene i interveniu u sluaju ometanja procesa privatizacije od strane organa preduzea.

2.7 Kupac kapitala

Kupac kapitala ili imovine moe biti domae ili strano pravno ili fiziko lice. Domaa ili strana pravna ili fizika lica mogu da se udrue u konzorcijum radi kupovine kapitala ili imovine subjekta privatizacije i da ovlaste jedno lice za zastupanje. Kupac kapitala ili imovine ne moe biti: 1) domae pravno lice koje posluje veinskim drutvenim kapitalom; 2) fiziko lice, pravno lice i osniva pravnog lica, koje prema subjektu privatizacije ima dospele obaveze neizmirene do dana podnoenja ponude na tender, odnosno prijave za uee na aukciji; 3) lice sa kojim je raskinut ugovor o prodaji kapitala odnosno imovine zbog neizvrenja ugovorenih obaveza. Kupac kapitala ili imovine matinog, odnosno zavisnog preduzea u kojem se sprovodi privatizacija ne moe da bude njegovo zavisno, odnosno matino preduzee. Sredstva plaanja u privatizaciji mogu biti u domaoj i stranoj konvertibilnoj valuti, ukljuujui i obveznice po osnovu neisplaene devizne tednje. Kupac drutvenog, odnosno dravnog kapitala ili imovine stie pravo svojine nad tim kapitalom ili imovinom isplatom prodajne cene, i izdaje mu se potvrda o akcijama ili udelima.

2.8 Rokovi za privatizaciju

Privatizacija drutvenog kapitala treba da se sprovede najkasnije u roku od etiri godine od dana stupanja na snagu Drutvena preduzea morala su do 1. marta 2007. godine da zaponu postupak privatizacije, a drutvena preduzea koja ostanu neprivatizovana posle 31. decembra 2007. godine (ovaj rok je produen do kraja 2008.godine), ii u steaj ili likvidaciju. Rok za privatizaciju javnih preduzea nije odreen zakonom.

2.9 Namena sredstava

Sredstva ostvarena od prodaje kapitala u postupku privatizacije uplauju se na raun Agencije za privatizaciju, koja ih rasporeuje na sledei nain: 10% sredstava uplauje se Republikom fondu nadlenom za penzijsko i invalidsko osiguranje, 50% sredstava izdvoja se za finansiranje restrukturiranja i razvoja privrede na teritoriji Republike Srbije, odnosno na teritoriji AP Vojvodine, 5% sredstava izdvaja se za isplaivanje naknade licima ija je imovina nacionalizovana, 5% sredstava izdvaja se za finansiranje razvoja infrastrukture lokalne samouprave prema seditu subjekta privatizacije.

2.10 Postupak privatizacije

Postupak privatizacije pokree se inicijativom nadlenog organa subjekta privatizacije, koji vri procenu vrednosti kapitala i imovine i priprema prospekt sa prikazom osnovnih podataka o subjektu privatizacije prema poslednjem finansijskom izvetaju. Inicijativa za privatizaciju i prospekt u roku od pet dana od dana donoenja dostavljaju se Agenciji za privatizaciju koja ih oglaava u javnim medijima i prikuplja ponude potencijalnih kupaca. Subjekt privatizacije donosi program privatizacije ili program restrukturiranja. Ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, ona donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije. Restrukturiranje u postupku privatizacije podrazumeva: 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutranje organizacije i druge organizacione promene; 2) otpis glavnice duga, pripadajue kamate ili drugih potraivanja, u celini ili delimino; 3) otputanje duga u celini ili delimino radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. U subjektu privatizacije koji se restrukturira u skladu sa Zakonom o privatizaciji, prodaje se celokupan kapital ili imovina.

2.11 Dravni poverioci

U postupku restrukturiranja subjekta privatizacije, javno preduzee, Poreska uprava, Republiki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republiki zavod za zdravstveno osiguranje, Republika direkcija za robne rezerve, Fond za razvoj Republike Srbije i drugi republiki organi i organizacije imaju status tzv. dravnog poverilaca, i duni su da otpuste dug (v.lan 344. i dr. ZOO), prema subjektu privatizacije u celini i svoje potraivanje namire iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala ili imovine subjekta privatizacije. Dravnim poveriocem smatra se i Agencija za osiguranje depozita kada vri funkciju steajnog, odnosno likvidacionog upravnika nad bankama u steaju. Dravni poverilac duan je da pismeno prijavi svoje potrazivanje. Prijava sadri naziv dravnog poverioca, pravni osnov potraivanja, kao i iznos potraivanja, i to posebno iznos glavnog potraivanja, a posebno iznos obraunate kamate. Ako se subjekt privatizacije ne saglasi sa visinom prijavljenog potraivanja dravnog poverioca, prijavljeno potraivanje moe da ospori podnoenjem, u roku od osam dana od dana dostavljanja prijave, prigovora trolanom arbitranom veu, koje imenuju dravni poverilac, subjekt privatizacije i Privredna komora Srbije. Na postupak pred arbitranim veem shodno se primenjuju odredbe Zakona o parninom postupku. Program restrukturiranja smatra se donetim kada Agencija donese odluku o prihvatanju tog programa. On ima snagu izvrne isprave i smatra se ugovorom kojim se utvruje visina i nain izmirivanja potraivanja poverilaca koja su u njemu utvrena.

2.12 Modeli privatizacije

U praksi su posle raspada SSSR u tranzicionim procesima dominirala dva modela masovna vauerska privatizacija i prodaja veinskog paketa akcija investitorima pod dominantnim uticajem drave. U Jugoslaviji je dominantan model do donoenja Zakona o privatizaciji bio model radnikog akcionarstva. Svi modeli su u implementaciji pokazali znaajne nedostatke jer su automatski primenjivani bez razumevanja sutine i detaljnijeg sagledavanja specifinosti pojedinih regiona, kulturno-istorijskog i ekonomskog nasledja.

2.13 Vauerska privatizacija

Tehnika bazirana na masovnoj vauerskoj privatizaciji iroko je koriena i najvie privatizacionih transakcija se upravo realizovalo primenom ove tehnike. Ona ima niz prednosti: obuhvata najvei broj stanovnitva, suava prostor za korupciju i viestruko skrauje vreme potrebno za sprovodjenje procesa privatizacije. Zbog obima ova tehnika podrazumeva prethodno realizovanje veoma sloene aktivnosti na pripremi. Prilikom pripreme aukcije informacije o kompanijama su svima dostupne tako da je transparentnost postupka maksimalna. Ova tehnika je iroko primenjivana u Poljskoj, eskoj, Republici Srpskoj, Crnoj Gori...

2.14 Prodaja veinskog paketa akcija investitorima pod dominantnim uticajem drave
Ova tehnika je najee koriena u zemljama biveg Sovjetskog Saveza. Ona se uglavnom najee svodila na brzu rasprodaju dravne imovine, naroito svojim prijateljima i 'ortacima'. Obino nije praena drugim neophodnim promenama kao to je na primer razvoj trita. Sve ovo je dovodilo do veoma neobinih rezultata i kontra efekata, smanjivalo dugorono rejting zemlje i slabilo interes stranih investitora za ulaganja.

2.15 Radniko akcionarstvo

Model radnikog akcionarstva je primenjen kod nas u Jugoslaviji implementacijom Zakona o svojinskoj transformaciji. On je nudio besplatnu prodaju 60% drutvenog kapitala firmi. ansu da participiraju imali su insajderi (radnici firme koja se privatizuje), ali isto tako i autsajderi (ostali koji su eleli da iskoriste svoje pravo na upis). Ovim modelom privatizovano je oko 780 privrednih subjekata tj. oko 21% celokupne jugoslovenske privrede. Odluka o inicijalizaciji postupka bila je autonomna i neoroena. Model se u kombinaciji sa needukovanou i nerazvijenim finansijskim tritem pokazao kao neefikasan. Sutina neuspeha ovog modela je u konfliktnosti zaposlenih kao vlasnika i kao radnika. Zaposleni ele da iscede sto vie zarada na raun akumulacije to za posledicu ima smanjenu zainteresovanost spoljnih investitora za ulaganja. I pored svih nedostataka ovim modelom je privatizovano daleko najvie drutvenog kapitala.

2.16 Privatizacija prema Zakonu o privatizaciji

Zakon o privatizaciji donet pre godinu i po dana je etvrti po redu zakon u zadnjih desetak godina u Jugoslaviji. On nudi kombinaciju sva tri prethodna modela. Preovladjuje medjutim model prodaje veinskog paketa akcija u iznosu do 70%, zatim besplatna podela oko 30%, a ostatak je vauerska privatizacija. Kod prodaje preovladjuju dva metoda tender i aukcija tj. prodaja preduzea prihvatanjem najpovoljnije ponude odnosno prodaja preduzea javnim nadmetanjem. Posle obavljene prodaje veinskog dela kapitala Zakon dozvoljava besplatnu podelu do 30% kapitala, odnosno za tender 15%, a za aukciju 30%. Preostali neraspodredjen kapital se prenosi u Privatizacioni registar i posle est godina po okonanju postupka raspodeljuje punoletnim gradjanima. Do sada ovaj metod nije dao oekivane rezultate.

2.17 Stanje posle uspeno sprovedene privatizacije

Po okonanju procesa bie uradjena definicija svojine i preduzea e postati akcionarska drutva sa svim atributima koja im pripadaju. Formirae se skuptine akcionara koje e biti autentine, jer e biti sastavljene od vlasnika i vodie poslovnu politiku drutva. U stalnom sueljavanju kreativnih ideja izdvojie se najbolje, uspostavie se balans izmedju nadlenosti i odgovornosti, doi e do pozitivne selekcije, porae nivo strunosti i znanja, usvojie se nove tehnologije koje nude racionalnija reenja, poee da padaju trokovi proizvodnje itd. Ukratko, preduzea e svoje poslovanje podii na kvalitativno vii nivo.

3. PRIVATIZACIJA PO PRETHODNIM ZAKONIMA

3.1 Prethodni zakoni
Proces privatizacije po prethodnim zakonima u Jugoslaviji u prethodnih desetak godina odvijao se po tri zakona. Zakona o drutvenom kapitalu ("Slubeni list SFRJ", br. 84/89 i 46/90), Zakona o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine ("Slubeni glasnik RS", br. 48/91, 75/91, 48/94 i 51/94) i Zakona o svojinskoj transformaciji ("Slubeni glasnik RS", br. 32/97 i 10/2001).

3.2 Opte karakteristike

Opte karakteristike sva tri zakona bile su: osnov za sticanje prava na akcije je bio radni sta u drutvenom i dravnom sektoru, autonomnost odluke o pokretanju postupka u subjektu koji se transformie i neoroenost odnosno neobaveznost postupka. Takodje je bio problem to nije bilo razvijenog finansijskog trita koje preduslov za funkcionisanje trinih ekonomija koje podrazumevaju mobilnost kapitala.

3.3 Radniko akcionarstvo

Prva karakterisika procesa favorizovala je zaposlene i penzionere dok su mladje obrazovanije generacije potisnute na margine. Zaposleni (insajderi ili autsajderi) su u zavisnosti od duine radnog staa sticali akcije ili besplatno ili na otplatu po povlaenim uslovima tj. sa popustom.

3.4 Autonomnost odluke

Druga karakteristika je dozvoljavala firmi (subjektu privatizacije) da sam odlui da li e ili nee pokrenuti proces. Tako su bolje firme sa kvalitetnijim i odgovornijim menadementom iskoristile pogodnosti tih zakona i u velikoj meri se privatizovale.

3.5 Neoroenost odnosno neobaveznost procesa privatizacije

Trea osobenost je bila neoroenost odnosno neobaveznost postupka. Dakle, firma uopste nije bila u obavezi da stupi u postupak privatizacije tako da u mnogim firmama nije ni shvaena pruena ansa. Danas, te firme vie nisu gospodari svoje sudbine i preputene su, prema sadanjem Zakonu, na milost drugima koji o njima odluuju. Ova neiskoriena ansa stvara u mnogim firmama tenzije koje optereuju njihovo poslovanje.

3.6 Zakon o drutvenom kapitalu

Karakteristika prvog, saveznog, Zakona o drutvenom kapitalu iz vremena Ante Markovica bila je pionirski pokuaj da se izvede ovaj sloeni i bolan proces. Zbog tadanjih politikih prilika on nije bio ispravno shvaen i ire primenjivan. On je nudio kupovinu firme radnicima po povlaenim uslovim tj. sa popustom. I tamo gde je bio zapoet on je u vreme Miloevieve vladavine donoenjem novih propisa obezvredjen, odnosno privatizovani kapital je sveden na nekoliko procenata.

3.7 Zakon o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine
Republiki zakon, donesen 1991. godine, Zakona o uslovima i postupku pretvaranja drutvene svojine u druge oblike svojine bio je kopija prvog. Radilo se o otkupu dela firme kroz revalorizovanu otplatu akcija. Ovakav reim otplate mogle su izdrati samo dobre firme jer je on u uslovima visoke inflacije predstavljao svojevrsnu trku izmedju narastanja duga i parcijalnih otplata u kome su trku gubile otplate, a takve neotplaene akcije su tada nudjene ponovo radnicima na prodaju pod istim uslovima. Bio je to zaaran krug u kome su samo najuporniji mogli dosei cilj tj. otplatu i vlasnitvo.

3.8 Zakon o svojinskoj transformaciji

Zakon o svojinskoj transformaciji donet 1997. godine bio je daleko najpovoljniji zakon od svih prethodnih, a moglo bi se rei i budueg, dananjeg, Zakona o privatizaciji. On je nudio, po prenosu 10% vrednosti drutvenog i dravnog kapitala firme Penzijsko invalidskom fondu (PIO), besplatnu prodaju tj. poklon 60% drutvenog kapitala firme u I krugu. Dakle, neto to je po prethodnim zakonima mukotrpno otplaivano godinama sada se moglo stei jednom odlukom odmah. Daljih 30% se moglo kupovati na otplatu po povlaenim uslovima u narednih 6 godina. Medjutim, ni ovakvi

superpovoljni uslovi nisu mogli pokrenuti populaciju uspavanu i uljuljkanu u udruenom radu koja je prepoznavala samo svoja prava. Neformalne podele sfera uticaja u firmama bile su tabu tema i malo ko je usudio da ih se takne. Svako je imao svoju zonu i samo se ekalo, a da niko nije znao ta. Za tri godine po ovom zakonu transformisano je ili zapoelo transformaciju oko 780 firmi ili oko 21% celokupne jugoslovenske privrede.

3.9 Nedostaci prethodnih zakona

Nedostatak je bio favorizovanje principa priznatog radnog staa kao jedinog kriterijuma za sticanje besplatnih akcija, koje je imala za posledicu akumuliranje veinskog dela akcijskog kapitala u rukama vremenije populacije, koja je, to je i prirodno, radno sposobno i motivaciono poprilino "izraubovana" u odnosu na mladje, obrazovanije i ambicioznije generacije. U kombinaciji sa nedoslednou, koja se ogledala u tome da je kupoprodaja akcija u prvih pet godina bila vrlo ograniena, dovela bi do posledice da bi se problem transfera akcija od starijih ka mladjim, radno sposobnijim generacijama praktino reavao biolokim putem. To je po meni bio vrlo veliki nedostatak Zakona. Osim toga radniko akcionarstvo je karakterisano velikom disperzijom vlasnitva, a u uslovima nedovoljne informisanosti i edukacije nije moglo biti efikasno u odluivanju. Proces ukrupnjavanja vlasnitva preko finansijskih trita i da je postojao bio bi spor sto bi dovelo do konstantne stagnacije i krajnji cilj poveanje efikasnosti poslovanja teko da bi bio dostignut.

3.10 Perspektive subjkata transformisanih po prethodnim zakonima

Moe se pouzdano rei da proces u firmama koje su se ovako transformisale nije okonan jer u veini situacija nije ni dolo do II kruga tj. prodaje akcija na otplatu sa popustom. Delom zato to nije bilo interesovanja, a delom zbog donoenja novog Zakona. Ovaj netransformisani kapital preuzeo je Akcijski fond, odnosno drava, koja e ga prodavati preko Berze. Kako je disperzija definisanog vlasnitva (70%) veoma velika kupovinom ostatka 30% od strane stratekog partnera vrlo je verovatno da e on osvojiti kontrolni paket i postati istinski vlasnik preduzea. Sve ovo krije i opasnosti i izazove.

4. PRIVATIZACIJA PO ZAKONU O PRIVATIZACIJI

4.1 Osnovne karakteristike Zakona o privatizaciji
Zakon o privatizaciji donet 07.07.2001. godine se umnogome razlikuje od prethodnih. Zapravo on prethodni koncept okree za 180 stepeni, odnosno favorizuje investitore koji imaju prioritet pri kupovini veinskog paketa od 70% drutvenog kapitala. Tek po zavretku ove transakcije mogue je podeliti besplatno 30% kapitala radnicima tih firmi. To bi naelno bilo obrnuto od Zakona o svojinskoj transformaciji. Naravno, postoje i druge sutinske razlike. Ovim Zakonom se ele privui strani investitori i obezbediti priliv sveeg novca u budet Republike Srbije.

4.2 Daljne karakteristike Zakona

Naela na kojima se zasniva privatizacija po ovom Zakonu su: stvaranje uslova za razvoj privrede i socijalna stabilnost, obezbedjenje javnosti, fleksibilnost, formiranje prodajne cene prema trinim uslovima. Modeli privatizacije su: prodaja kapitala metodom javnog tendera i metodom javne aukcije, kao i prenos kapitala bez naknade zaposlenima i gradjanima. Subjekti nadleni za sprovodjenje privatizacije su: Agencija za privatizaciju, Akcijski fond i Centralni registar za hartije od vrednosti. Postoji takodje i Privatizacioni registar. Sredstva plaanja u privatizaciji mogu biti: domaa i strana

konvertibilna valuta, kao i obveznice stare devizne tednje. Po dinamici sprovodjenja ovog zakona predvidja se da e se privatizacija svog drutvenog kapitala izvriti u naredne 4 godine.

4.3 Tender
Tender je metod prodaje drutvenog i dravnog kapitala, odnosno imovine prikupljanjem najpovoljnije ponude. Primenjuje se kod veih, strateki vanih firmi sa veim brojem radnika tj. gde je od posebnog znaaja socijalna komponenta. Tender sprovodi Agencija za privatizaciju. Ona organizuje tender, priprema tendersku dokumentaciju, objavljuje javni poziv, organizuje obilazak preduzea koje se privatizuje, ocenjuje ponude uesnika na tenderu i predlae izbor najpovoljnije ponude Tenderskoj komisiji. Kupac na tenderu moe biti domae ili strano pravno ili fiziko lice. Posle uspeno sprovedenog tendera radnicima firme tj. insajderima pripada 15% drutvenog ili dravnog kapitala, a preostalih 15% se prenosi Privatizacionom registru radi podele svim punoletnim gradjanima po okonanju procesa privatizacije.

4.4 Aukcija
Aukcija je metod privatizacije preduzea javnim nadmetanjem kupaca u skladu sa unapred utvrdjenim uslovima prodaje. Aukcijom se garantuje javnost, a time i regularnost prodaje. To se postie informisanjem domae i strane javnosti. Agencija za privatizaciju u saradnji sa Berzom kontrolie i odobrava program privatzacije, priprema aukciju, objavljuje javni poziv za uee na aukciji, imenuje Komisiju za aukciju, organizuje obilazak preduzea... Kupci mogu biti domaa i strana pravna i fizika lica ukljuujui i zaposlene ili grupe zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje. Kupac preduzea postaje onaj koji je prvi ponudio najviu cenu.

4.5 Besplatna podela kapitala

Po okonanju aukcije ili tendera tj. prodajom najmanje 50% kapitala zaposleni stiu pravo na besplatne akcije. Kod tendera to je 15%, a kod aukcije 30%. Ostatak neraspodeljenog kapitala prenosi se Privatizacionom registru. Kod besplatne podele radnici stiu pravo na udeo po osnovu radnog staa, pod uslovom da to pravo nisu iskoristili po prethodnom Zakonu o svojinskoj transformaciji. Akcije iz Privatizacionog registra bie podeljene nakon zavretka privatizacije svim punoletnim gradjanima Srbije.

4.6 Rezultati implementacije Zakona

U primeni Zakona iskrsle su mnoge tekoe koje su znatno usporile proces. Izrada dokumentacije se pokazala kao veoma komplikovana. Izostali su inostrani strateki partneri koji nisu pokazali dovoljno zanimanja za ovaj proces. Osim toga i specijalna aukcija je u velikoj meri doprinela nepoverenju u ovaj Zakon. Rezutati su skromni jer je privatizovano manje subjekata nego u odgovarajuem periodu po prethodnom Zakonu. Osim toga te firme su od manjeg znaaja.

4.7 Vladavina uredbi

Zbog uoenih tekoa pristupilo se donoenju niza uredbi koje su imale za cilj da ubrzaju proces. Osnovna ideja je da se firme ponude domaim menaderima (manager buyed-out). Donete su izmene i dopune uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, uredbe o metodologiji za procenu kapitala i imovine, uredbe o prodaji kapitala i imovine javnom aukcijom itd. Mnogi lanovi uredbi kose se sa Zakonom.

4.8 Perspektive Zakona o privatizaciji

Sve ove promene nisu dale oekivane rezultate u ovom sveobuhvatnom i bolnom procesu. Stoga se za

poetak godine najavljuju izmene Zakona, to upuuje na zakljuak da se i dalje luta i iznalaenju pravog reenja. Sloena drutveno politika situacija i mnogi nedotaknuti problemi u Zakonu iz prolosti (nacionalizacija) dodatno komplikuje stvar. Naime, smatra se da je Zakon u osnovi nepravedan jer je nemogue izvriti privatizaciju bez prethodnog ispravljanja ove istorijske nepravde.

5. TENDER
5.1 Javni tender i predmet prodaje
Javni tender je metod prodaje kapitala, odnosno imovine, javnim prikupljanjem ponuda potencijalnih kupaca, u skladu sa utvrdjenim uslovima prodaje. Sprovodi se kada preduzee zadovoljava kruterijume u pogledu: veliine, stratekog znaaja, zainteresovanosti kupaca. Na tenderom se prodaje drutveni i dravni kapital preduzea.

5.2 Prava zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje tenderom

Zaposleni mogu stei akcije bez naknade u visini do 15% kapitala koji se privatizuje. Kroz pripremu tenderske dokumentacije i preko svog lana Tenderske komisije zaposleni aktivno uestvuju u pripremi uslova i kriterijuma tendera, praenju postupka i odobravanju rezultata tendera.

5.3 Prava gradjana po osnovu privatizacije javnim tenderom

Najmanje 15% kapitala svakog preduzea koje se privatizuje javnim tenderom namenjeno je za podelu gradjanima bez naknade. Pravo uea u podeli ovog kapitala imaju svi dravljani Republike Srbije koji u trenutku podele imaju navrenih 18 godina. Podela kapitala e se izvriti u roku od dve godine po isteku roka predvidjenog za proces privatizacije.

5.4 Subjekti javnog tendera

Tender organizuje i sprovodi Agencija za privatizaciju. Agencija je ovlaena da: organizuje javni tender, priprema tendersku dokumentaciju, objavljuje javni poziv, organizuje obilazak preduzea koje se privatizuje, ocenjuje ponude uesnika na tenderu, predlae izbor najpovoljnije ponude Tenderskoj komisiji. Tenderska komisija koju obrazuje ministar za privatizaciju ovlaena je da: prati sprovodjenje tendera, na predlog Agencije odobrava rezultate tendera. Tenderska komisija ima pet lanova. Tri lana su predstavnici Vlade Republike Srbije, jedan je predstavnik lokalne samouprave iz sedita preduzea, a jedan je predstavnik preduzea koje se privatizuje. Kupac na tenderu moe biti domae pravno ili fiziko lice i strano pravno ili fiziko lice.

5.5 Tok tendera

Tender se sprovodi u tri faze: pokretanje postupka, priprema tendera, sprovodjenje tendera.

5.6 Pokretanje postupka

Privatizaciju preduzea moe da inicira: preduzee, Ministarstvo za privredu i privatizaciju, poptencijalni kupac, tako to Agenciji dostavljaju inicijativu za privatizaciju. Potom Agencija oglaava Prospekt u sredstvima javnog informisanja (tampa, televizija i internet). Prospekt je prikaz osnovnih podataka o preduzeu koje se privatizuje, a njime Agencija poziva potencijalne kupce da dostave pisma o zainteresovanosti. Na osnovu prethodnog pristupa se pripremi tendera.

5.7 Priprema tendera

Tender se priprema u tri koraka: bira se finansijski savetnik i imenuje Tenderska komisija, priprema se tenderska dokumentacija, objavljuje se javni poziv i prikupljaju ponude. Savetnik je konsultantska kompanija, investiciona banka ili advokatska kua koja ima eksperte iz oblasti prodaje preduzea, poslovnih finansija, ugovora i sl. Savetnik se angauje na poslovnima tehnikog pruanja pomoi u organizaciji tendera i izboru najpovoljnijeg ponudjaa. U saradnji sa preduzeem i Agencijom savetnik izradjuje tendersku dokumentaciju. Javni poziv je ponuda potencijalnim kupcima da dostave svoje ponude za kupovinu preduzea. Datum objavljivanja javnog poziva preko sredstava informisanja (najmanje jedan dnevni list, internet i po potrebi strana tampa) smatra se danom poinjanja tendera. Kupac se informise o subjektu prodaje kupovinom tenderske dokumentacije koja sadri: ugovor o uvanju poverljivih podataka, informacioni memorandum o preduzeu, uslove i rokove za uestvovanje na tenderu, opis procedure, vreme i nain obilaska preduzea, kriterijume za rangiranje ponuda, kopiju Uredbe o prodaji kapitala i imovine javnim tenderom, Nacrt ugovora o prodaji, druge informacije i dokumentaciju neophodnu za prodaju tenderom. Kupac je obavezan i da uplati depozit koje je garancija njegove ozbiljnosti kao kupca.

5.8 Sprovodjenje tendera

Otvaranje ponuda je javno i mogu prisustvovati svi uesnici na tenderu, odnosno lica koja oni ovlaste. Agencija, uz prisustvo Tenderske komisije, otvara ponude i utvrdjuje: da li su poslate blagovremeno i da li su potpune. Ponude ocenjuje Agencija u roku od 30 dana od dana otvaranja ponuda. Formira se tender-lista koja predstavlja redosled ponuda koje je rangirala Agencija. Kriterijumi za rangiranje uesnika na tenderu su: kontinuitet poslovanja preduzea, investiranje u preduzee, socijalni program, zatita ivotne sredine, ponudjena cena kapitala, odnosno imovine preduzea. Ponuda uesnika na tenderu za svaki od kriterijuma postaje sastavni deo Ugovora o prodaji. Kupcem se smatra lice ija je ponuda, nakon analize svih kriterijuma ocenjena kao najpovoljnija. Tom licu Agencija upuuje obavetenje o izboru i poziv za zakljuenje ugovora o prodaji. Ugovor o prodaji zakljuuju kupac, Agencija i preduzee. Kupac moe isplatiti prodajnu cenu u: domaoj valuti, obveznicama izdatim dravljanima Republike Srbije po osnovu neisplaene devizne tednje gradjana koje dospevaju zakljuno sa danom prodaje preduzea. Kupac postaje vlasnik preduzea kada uplati celokupan iznos ugovorene kupoprodajne cene, umanjen za iznos poloenog depozita, u skladu sa Ugovorom o prodaji. Od tog trenutka, kupac ulazi u posed preduzea i slobodno raspolae steenom imovinom.

5.9 Aktivnosti posle uspeno sprovedenog tendera

Promena vlasnitva nad kapitalom preduzea upisuje se u sudski registar i sledi izmena Statuta i drugih unutranjih akata preduzea, a vlasnik stie pravo uea u upravljanju preduzeem srazmerno visini svog vlasnikog udela. Sredstva koja su ostvarena od prodaje kapitala preduzea u postupku privatizacije uplauju se na raun budeta Republike Srbije.

6. AUKCIJA
6.1 Javna aukcija i predmet prodaje
Javna aukcija je metod privatizacije javnim nadmetanjem kupaca u skladu sa unapred utvrdjenim uslovima prodaje. Sprovodi se kada preduzee zadovoljava kriterijume u pogledu: veliine (mala i srednja preduzea) i zainteresovanosti kupaca. Aukcijom se garantuje javnost, a time i regularnost postupka. U suprotnom direktna pogodba prodavca i kupca najee je izvor korupcije. Privatizuje se drutveni i dravni kapital u visini od 70% njegove vrednosti.

6.2 Prava zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje aukcijom

Zaposlenima se bez naknade u okviru stimulativne eme prenosi 30% vrednosti kapitala koji se privatizuje. Zaposleni mogu uestvovati i u kupovini 70% kapitala koji se privatizuje.

6.3 Subjekti javne aukcije

Aukciju organizuje Agencija za privatizaciju u saradnji sa Beogradskom berzom. U postupku organizovanja aukcije Agencija: kontrolie i odobrava program privatizacije, priprema aukcije, objavljuje javni poziv za uee na aukciji, imenuje Komisiju za aukciju i organizuje obilazak preduzea koje se privatizuje. Nadzor i kontrolu prodaje aukcijom obavlja Komisija za aukciju. Potencijalni kupci mogu biti: domae pravno lice, domae fiziko lice ukljuujui i zaposlene ili grupe zaposlenih u preduzeu koje se privatizuje, kao i strano pravno ili fiziko lice.

6.4 Tok aukcije

Aukcija se sprovodi u tri faze: pokretanje postupka privatizacije, priprema aukcije i sprovodjenje aukcije.

6.5 Pokretanje postupka privatizacije

Privatizaciju moe da inicira: preduzee koje se privatizuje, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ili potencijalni kupac. Potencijalni kupac vri inicijalizaciju privatizacije dostavljanjem inicijative u pisanoj formi Agenciji za privatizaciju o nameri da uestvuje u privatizaciji tog subjekta. Potom Agencija oglaava Prospekt u sredstvima javnog informisanja (tampa, televizija i internet). Prospekt je prikaz osnovnih podataka o preduzeu koje se privatizuje, a njime Agencija poziva potencijalne kupce da dostave pisma o zainteresovanosti. Na kraju ove faze Agencija dostavlja preduzeu obavetenje o metodu prodaje (aukcija ili tender).

6.6 Priprema aukcije

Priprema aukcije sadri dva koraka: izradjuje se procena vrednosti i definise se Program privatizacije. Po modelu ubrzane privatizacije kao metod procene koristi se KKV (korigovana knjigovordstvena vrednost). Program privatizacije sadri druge kljune dokumente i odluke. Po okonanju prve faze pristupa se organizovanju aukcijske prodaje i to: verifikacijom Programa privatizacije, imenovanjem Komisije za aukciju, odredjivanjem datuma obilaska preduzea i datuma odravanja aukcije, objavljivanjem javnog poziva i izradom Nacrta ugovora o prodaji i Ugovora o uvanju poverljivih podataka. Kupac se informise o subjektu kupovinom aukcijske dokumentacije i neposrednim obilaskom firme. Kupac je obavezan da pre podnosenja prijave za uee na aukciji: kupi aukcijsku dokumentaciju, potpie Nacrt ugovora o prodaji, potpie Ugovor o uvanju poverljivih podataka, uplati depozit i popunu obrazac za prijavu uea na aukciji. Nacrt ugovora sadri: podatke o ugovornim stranama, predmet prodaje, prodajnu cenu (postignuta cena se unosi nakon aukcije), rok i uslove plaanja, obavezu kupca da obezbedi kontinuitet poslovanja preduzea koje se prodaje na aukciji, uslove korienja zemljita, izradu i sprovodjenje socijalnog programa preduzea, investicije u preduzee i primenu mera zatite ivotne sredine.

6.7 Sprovodjenje aukcije

Aukcionar oglaava poetnu cenu koja predstavlja donju granicu vrednosti kapitala i poziva potencijalne kupce da zaponu nadmetanje, odnosno istaknu cenu. Prodajna cena na aukciji se formira nadmetanjem potencijalnih kupaca kroz uveanje poetne cene, do postizanja najvie ponudjene cene. Kupcem se proglaava onaj uesnik koji je prvi ponudio najviu cenu. Za zainteresovana domaa fizika lica i zaposlene postoji olakica jer ono moe isplatiti prodajnu cenu u est jednakih godinjih

rata.

6.8 Aktivnosti posle uspeno sprovedene aukcije

Po okonanje postupka aukcije i proglaenja kupca, u Nacrt ugovora o prodaje, koji je kupac unapred potpisao, upisuje se prodajna cena i potpisuju ga i ovlaeni predstavnici preduzea i Agencije. Time Nacrt ugovora postaje Ugovor o prodaji. Za isplatu prodajne cene mogu se koristiti: domaa ili strana konvertibilna valuta, dospele obveznice po osnovu neisplaene devizne tednje gradjana, obveznice po osnovu neisplaene devizne tednje gradjana bez obzira na rok dospea. Vlasnitvo nad preduzeem koje je bilo predmet prodaje prenosi se na kupca u skladu sa Ugovorom o prodaji. Kupac postaje vlasnik, ulazi u posed preduzea, stie pravo raspolaganja njegovom imovinom i pravo uea u upravljanju srazmerno visini svog vlasnikog udela. Ugovor o prodaji overava se u Sudu.

7. UGOVOR O PRODAJI KAPITALA 7.1 Ugovor

Ugovorom o prodaji kapitala prenosi se vlasnitvo na kupca. Taj ugovor smatra se zakljuenim kad ga potpiu kupac i Agencija za privatizaciju i overava se u sudu. Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine sadri odredbe o: ugovornim stranama, predmetu prodaje, ugovorenoj ceni, roku plaanja, korienju zemljita, nainu, oblicima i roku investiranja kupca u subjekt privatizacije radi obavljanja registrovane delatnosti, nainu reavanja pitanja zaposlenih. i druge odredbe o kojima se sporazumeju ugovorne strane. Agencija za privatizaciju dostavlja ugovor ministarstvu nadlenom za poslove finansija, radi evidentiranja, a zaposlenima i manjinskim akcionarima u subjektu privatizacije na njihov zahtev, radi upoznavanja. Posle izvrene prodaje kapitala i evidentiranja akcija u Privatizacionom registru, subjekt privatizacije koji nije organizovan kao drutvo kapitala donosi odluku o promeni oblika organizovanja u drutvo kapitala.

7.2 Raskid ugovora zbog neispunjenja

Ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine smatra se raskinutim zbog neispunjenja ako, ni u naknadno ostavljenom roku za ispunjenje, kupac: 1) ne plati ugovorenu cenu, odnosno bilo koju od dospelih rata; 2) ne investira u subjekt privatizacije na nain, u obliku i roku utvren ugovorom; 3) raspolae imovinom subjekta privatizacije suprotno odredbama ugovora; 4) ne obezbedi kontinuitet u obavljanju registrovane delatnosti radi ijeg je obavljanja subjekt privatizacije osnovan; 5) ne dostavi garanciju za investiciono ulaganje na nain utvren ugovorom; 6) ne izvrava odredbe o nainu reavanja pitanja zaposlenih;7) u drugim sluajevima predvienim ugovorom. Danom raskida ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, Akcijski fond imenuje privremenog zastupnika kapitala radi upravljanja subjektom privatizacije do prodaje njegovog kapitala. Za zastupnika kapitala, koji se upisuje u registar privrednih subjekata, moe biti imenovano lice iz reda akcionara u subjektu privatizacije, kao i iz reda lica izvan subjekta privatizacije. Zastupnik kapitala upravlja subjektom privatizacije srazmerno ueu kapitala koji je bio predmet prodaje u ukupnom kapitalu subjekta privatizacije u vreme raskida ugovora o prodaji. Zastupnik kapitala sa panjom dobrog privrednika preduzima neophodne mere za zatitu imovine subjekta privatizacije, stara se, kao dobar privrednik, o zavretku zapoetih a nezavrenih poslova subjekta privatizacije, kao i poslova koji su potrebni da bi se spreilo nastupanje tete nad sredstvima subjekta privatizacije i obavlja, po potrebi, druge poslove. Zastupnik kapitala podnosi Akcijskom fondu mesene pismene izvetaje o stanju imovine i poslovanju subjekta privatizacije. On ima pravo na nagradu za rad i naknadu stvarnih trokova, na teret subjekta privatizacije, u visini koju odreuje ministar nadlean za poslove privatizacije.

U sluaju raskida ugovora, zaposleni u subjektu privatizacije zadravaju vlasnika prava na kapitalu steena besplatnom podelom akcija, a kapital koji je bio predmet prodaje prenosi se Akcijskom fondu. Kad se ugovor raskida zbog neispunjenja ugovorenih obaveza od strane kupca kapitala, kupac kapitala kao nesavesna strana, nema pravo na povraaj plaenog iznosa na ime ugovorene cene. Sredstva ostvarena prodajom kapitala uplauju se na raun Agencije za privatizaciju, koja ih, posle izmirivanja trokova prodaje u postupku privatizacije i posebne naknade ostvarene zakljuenjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine (provizija), kao i prvenstvenog namirenja poverilaca subjekata privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, uplauje u budet Republike Srbije.

7.3 Ustupanje ugovora

Nakon zakljuenja ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine, kupac kapitala moe taj ugovor ustupiti treem licu koje ispunjava propisane uslove za kupca kapitala ili imovine, u skladu sa Zakonom o privatizaciji i Zakonom o obligacionim odnosima, po prethodno pribavljenoj saglasnosti Agencije za privatizaciju. Ustupilac mora da jemi Agenciji da e prijemnik ispuniti svoje obaveze iz ustupljenog ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine. Ustupanjem ugovora o prodaji kapitala, odnosno imovine prijemnik postaje nosilac svih prava i obaveza iz ugovora o prodaji.

7.4 Trokovi privatizacije

Trokove postupka privatizacije pred Agencijom snosi subjekt privatizacije, iju visinu utvruje ministar nadlean za poslove privatizacije.

7.5 Centralni registar

Centralni registar izdaje isprave subjektu privatizacije na osnovu kojih se vodi knjiga akcionara. Subjekt privatizacije duan je da na osnovu isprave centralnog registra upie novog akcionara u knjigu akcionara. Prava iz akcija dokazuju se ispravom koju izdaje centralni registar.

Rezultati privatizacije
od 2002. - 20.12.2007. god. (vrednosti su izraene u 000 EUR)
Broj ponuenih Broj prodatih preduzea preduzea Procenat uspenosti prodaje 48% 75% 78% 67% Broj zaposlenih Ugovorene investicije Socijalni program

Metod privatizacije

Prodajna cena 1.125.752 1.006.723 518.131 2.650.606

Tenderi Aukcije Trite kapitala UKUPNO

185 2.068 708 2.961

89 1.548 551 2.188

81.349 146.207 112.173 339.729

978.397 221.147 5.902 1.205.446

276.689

276.689

8. PROKUPAC AD PROKUPLJE
8.1. Biografija, naziv i sedite preduzea
"Prokupac" a.d. za proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pia, poljoprivrednih proizvoda i usluga Prokuplje, ul. Brae Stojanovia br.8 svoj razvojni put poinje od Voarsko-vinogradarske zadruge osnovane 1955.godine sa 27 zadrugara, koja je brzo narasla i imala oko 1500 zadrugara-

vinogradara. Odlukom kolektiva zadruge i Reenjem Skuptine optine Prokuplje juna meseca 1958. godine, zadruga je pripojena novoformiranom preduzeu za proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pia "Prokupac" Prokuplje. Te godine ukupan prihod je iznosio 1,4 miliona dinara da bi ve 1964.godine narastao na 12 miliona. Godine 1958. formirano je i otpoelo sa radom stovarite u Beogradu, koje je preraslo u pogon Prokupca iz Prokuplja i zapoljavalo 240 radnika. Tada poinje period intezivnog razvoja "Prokupca", otvaraju se poslovne jedinice irom tadanje Jugovslavije, osvajaju novi proizvodi i nova tria i poveava asortiman i kvalitet proizvoda. Period od 1965. do 1970. godine znaajan je po velikim investicionim ulaganjima u sopstvene pogone, tehnika sredstva i opremu za finalizaciju proizvoda. Ustavna reforma 70-tih godina donosi niz organizacionih promena u Preduzeu. Tako je 1976.godine, sprovoenjem ustavnih amandmana, dolo do transformacije tadanjeg pogona "Prokupac" u osnovne organizacije udruenog rada u sastavu radne organizacije "Prokupac" Prokuplje. Radna organizacija "Prokupac" bila je do kraja 1997.godine udruena u sloenu organizaciju "Agroindustrijski kombinat - Prokuplje" u Prokuplju. Kako sloena organizacija nije odgovarala zadacima radi kojih je formirana, to su radne organizacije i zemljoradnike zadruge koje su bile u njenom sastavu odluile da se ona rasformira. Bive lanice AIK-a transformisale su se u osnovne organizacije udruenog rada (njih 17) i dve osnovne organizacije kooperanata sa dve radne zajednice zajednikih poslova, jedna u Prokuplju, jedna u Beogradu. Godine 1972. radna organizacija "Prokupac" Prokuplje bila je udruena u SOUR "Centroprom" Beograd. Godine 1987. osnovna organizacija udruenog rada "Prokupac" Beograd donela je odluku o izdvajanju iz sastava radne organizacije "Prokupac" Prokuplje i organizovanju radne organizacije "Prokupac" Beograd. Usaglaavanjem sa odredbama Zakona o preduzeima radna organizacija "Prokupac" Prokuplje 1989.godine transformisalo se u Drutveno preduzee "Prokupac" Prokuplje. Godine 2004.godine izvrena je vlasnika transformacija DP "Prokupac" u "Prokupac" a.d. Prokuplje.

8.2. Vlasnika transformacija i trenutna vlasnika struktura kapitala

Krajem 2003.godine Skuptina DP "Prokupac" donela je odluku o privatizaciji preduzea putem javne aukcije. Na javnoj aukciji odranoj 24. juna 2004.godine 70% drutvenog kapitala prodato je fizikom licu Simi Slobodanu iz Beograda, dok je 30% drutvenog kapitala podeljeno zaposlenima, bivim zaposlenima i penzionerima u vidu besplatnih akcija, ime je izvrena i vlasnika transformacija drutvenog preduzea u akcionarsko drutvo. U periodu od 2005. do druge polovine 2007.godine akcije su bile ukljuene na slobodno berzansko trite kojom prilikom su manjinski akcionari svoje akcije izneli na prodaju koje je veinski vlasnik u potpunosti otkupio. Navedenom prodajom akcija od strane manjinskih akcionara i njihovom kupovinom od strane veinskog vlasnika dolo je do promene vlasnike strukture kapitala, tj. beinski vlasnik je postao i jedini sa 100% kapitala. Preduzee "Prokupac" a.d. registrovano je u Trgovinskom sudu u Niu pod brojem Fi-1119/04 od 09.09.2004.godine pod nazivom "Prokupac" a.d. za proizvodnju i promet alkoholnih i bezalkoholnih pia, poljoprivrednih proizvoda i usluga Prokuplje.

8.3. Delatnost i organizacija preduzea

Delatnost Statutom preduzea (lan 8.) utvrene su sledee delatnosti preduzea: 15910 - proizvodnja destilovanih alkoholnih pia (kao osnovna delatnost) 15920 - proizvodnja etil-alkohola iz fermentizacionih materijala 15930 - proizvodnja vina iz sveeg groa 15940 - proizvodnja jabukovae i vina od ostalog voa 15890 - proizvodnja sireta i ostalih prehrambenih proizvoda 15320 - proizvodnja sokova od voa i groa 15330 - prerada i konzervisanje voa i povra 15982 - proizvodnja osveavajuih pia 01131 - gajenje voa 01332 - gajenje groa 60250 - prevoz robe u drumskom saobraaju 52210 - trgovina na malo voem i povrem 52250 - trgovina na malo alkoholnim i drugim piima 52270 - ostala trgovina na malo hranom, piem i duvanom u specijalizovanim prodavnicama 51340 - trgovina na veliko alkoholnim i drugim piima 51310 - trgovina na vaeliko voem i povrem 51320 - trgovina na veliko mesom i proizvodima od mesa 51330 - trgovina na veliko mlenim proizvodima 51360 - trgovina na veliko eerom, okoladom, slatkiima 51370 - trgovina na veliko kafom, ajevima, kakaom, zainom 51380 - nespecijalizovana trgovina na veliko hranom, piem, duvanom 51390 - ostalo na veliko, riba, ljuskari, mekuci 55231 - radnika odmaralita 55211 - deija i omladinska odmaralita 55232 - turistiki smataj u domaoj radinosti 55212 - planinarski domovi i kuice 55120 - hoteli i moteli bez restorana 55110 - hoteli i moteli sa restoranom 55233 - ostali smetaj za krai boravak 55210 - kantine 55400 - barovi 63120 - skladita i stovarita 51170 - posredovanje u prodaji hrane, pia i duvana 51110 - posredovanje u prodaji poljoprivrednih sirovina 51190 - ostalo posredovanje 63400 - posredovanje u saobraaju, pediciji Otkup poljoprivrednih proizvoda i umskih plodova Spoljna trgovina upisanim delatnostima Organizacija preduzea "Prokupac" a.d. Prokuplje je samostalno pravno lice sa maloprodajnim objektima u vie gradova u Republici, dok se centralni deo preduzea i najvei deo pokretne i nepokretne imovine preduzea nalazi u Prokuplju u ul.Brae Stojanovi br.8. Preduzee je organizovano kao jedinstveno i sainjavaju ga dve tehniko-tehnoloke celine: struni (opti, komercijalni i finansijski) poslovi i proizvodnja.

8.4. Organi upravljawa preduzea

Organi upravljanja u "Prokupac" a.d. Prokuplje su: - Skuptina preduzea - Upravni odbor prduzea - Direktor

- Nadzorni odbor Skuptina je organ koju ine njeni uesnici koji ostvare pravo uea u odluivanju za koji je potreban broj akcija utvren Statutom. Delokrug Skuptine utvren je zakonom i Statutom Drutva. Upravni odbor se sastoji od 5 lanova od kojih etiri lana bira Skuptina iz reda akcionara u Drutvu ili van Drutva a jednog biraju svi zaposleni u Drutvu iz reda zaposlenih i zaposlenih akcionara u Drutvu, neposredno tajnim glasanjem, putem glasakih listia. Delokrug upravnog odbora utvren je zakonom i Statutom Drutva. Direktor je organ koji organizuje i vodi poslovanje preduzea, zastupa preduzee, stara se o zakonitosti rada preduzea i odgovara za zakonitost rada prduzea, izvrava odluke Skuptine i Upravnog odbora prema smernicama koje mu daju ovi organi. Bira ga Upravni odbor na period od 2 godine uz mogunost ponovnog izbora. Nadzorni odbor se sastoji od tri lana od kojih dva lana bira Skuptina iz reda akcionara Drutva ili drugih lica izvan Drutva a jednog biraju svi zaposleni Drutva iz reda zaposlenih i zaposlenih akcionara Drutva, neposredno tajnim glasanjem, putem glasakih listia. Delokrug Nadzornog odbora utvren je zakonom i Statutom Drutva.

8.5 Zaposleni
U momentu privatizacije u Prokupac a.d. je bilo 196 zaposlenih od ega je 63 bilo u radnom odnosu na odreeno vreme. Ti zaposleni su bili uglavnom zaposleni u maloprodajnim objektima u svom vlasnitvu u kojima je preduzee obavljalo svoju maloprodaju. Zbog nerentabilnog poslovanja ti maloprodajni objekti su zatvoreni a zaposlenima je prestao radni odnos istekom vremena na koji su i bili zasnovani. Krajem 2004.godine, tokom 2005. i 2006.godine zbog organizacionih i tehnolokih promena Programom reavanja vika zaposlenih broj zaposlenih je sveden na 73 zaposlena. Za isto to vreme poveana je proizvodnja za oko 30% a zarade zaposlenih su poveane za oko 60%.

8.5.1 Kvalifikaciona struktura zaposlenih

R.br. 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. Str.spr. VII1 VI V IV III II I Br.zap. 5 3 4 24 23 2 12 73 % 6,84 4,11 5,48 32,88 31,51 2,74 16,44 100

Ukupno:

8.5.2 Starosna struktura zaposlenih

God.st. Br.zap. 20-25 3 26-30 4 31-35 23 36-40 18 41-45 11 46-50 10 51-55 3 56-60 1 +61 0 Ukupno 73

4,11

5,47

31,51

24,66

15,07

13,70

4,11

1,37

0,00

100

8.5.3 Struktura zaposlenih prema radnom stau

Sta Br.zap. % Do 5 2 2,74 6-10 18 24,66 11-15 14 19,18 16-20 15 20,55 21-25 12 16,44 26-30 5 6,84 31-35 7 9,59 36-40 0 0,00 Ukupno 73 100

9. OCENA POSTOJEEG STANJA I MERE ZA PREVAZILAENJE STANJA U POSLOVANJU I ORGANIZACIJI PREDUZEA

9.1. Vrsta, obim i efekat tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena koje se vre u preduzeu
Osnovni problemi u poslovanju preduzea mogli bi se svrstati u dve grupe: Eksterni: zaotreni uslovi privreivanja - strogo potovanje uslova trine ekonomije konkurencija na tritu smanjena kupovna mo graana Inerni: zateeni finansijski problemi (dugovanja-potraivanja) zastarelost i neadekvatnost postojeih proizvodnih kapaciteta nedostatak savremene opreme i savremenog pristupa poslovanju pokidane poslovne veze loa unutranja organizacija neupoljenost i nadekvatnost kadrova

Mere za prevazilaenja stanja u poslovanju i organizaciji preduzea Mere za ekonomsko-finasijsku konsolidaciju i uspeno poslovanje podrazumevaju hitno preduzimanje: nabavka, montiranje i stavljanje u funkciju opreme uvoenje novih tehnologija i postupaka u poslovanju promene u organizaciji preduzea u cilju vee efikasnosti i produktivnosti promenu trine orijentacije i promenu asortimanu roba i usluga u cilju poboljanja poslovanja svoenje broja zaposlenih na broj koji obezbeuje uspeno poslovanje i razvoj (doneti program vika zaposlenih) otkazati sve zakupe poslovnog prostora zbog nerentabilnog poslovanja

9.2 Promene posle privatizacije

Nakon uspeno sprovedene prvatoizacije u Prokupac a.d. veinski vlasnik je uloio znaajna sredstva, pre svega u obnovi dotrajale opreme (rakijslko odeljenje sa novim hrastovim bavama kapaciteta od 13 do 15 tona, pecara sa dva nova kazana od po 800 litara, kolona, i sl.), obnovi i rekonstrukciji objekata, nabavci novih maina, dobijanja meunoradnog certifikata ISO 9001 i HACCP koji je doprineo da se proizvodnja obavlja po najstroijim svetskim standardima pre svega vodei rauna o bezbednosti hrane. Na nekoliko poljoprivrednih meunarodnioh sajmova, u godinama posle privatizacije, Prokupac je osvajao najvea priznanja za kvalitet svojih proizvoda to nedvosmisleno govori da se nakon privatizacije posebna panja poklanjala kvalitetu proizvoda i brizi za potroae. Obnovljeni su poslovi sa starim i uspostavljeni novi, pre svega sa ino partnerima, tako da

je prodaja proizvoda u 2007.godini skoro 100% bila realizovana na ino trite (Amerika, Australija, Nemaka, Francuska, Crna Gora, eka, Nigerija, ...)

10. ZAKLJUAK

LITERATURA
Web site: www.projuris.org/privatizacija www.privatizacija.co.yu/edukacija/privatizacija www.prokupac.co.yu