Sadraj

Sadraj...................................................................................................................................................1 ...............................................................................................................................................................1 Alchajmerova bolest..............................................................................................................................1 VERONICA-RAZGON .......................................................................................................................3 , 03. 2010.......................................................................................................................5 PREICA .....................................................................................................................................5 ALCHAJMEROVA BOLEST POMAE:...........................................................................................6 Zain kurkuma uva mozak .................................................................................................................7 Uenje jezika spreava Alchajmerovu bolest ......................................................................................8 etnja spreava modani udar ..............................................................................................................8 Alchajmerova bolest..............................................................................................................................9 Simptomi...........................................................................................................................................9 Koji su uzroci Alchajmerove bolesti?............................................................................................10 Dijagnoza........................................................................................................................................10 Leenje............................................................................................................................................10 Alzheimerova bolest............................................................................................................................11 Etiologija Alzheimerove bolesti.....................................................................................................11 Klinika slika Alzheimerove bolesti..............................................................................................11 Dijagnostika Alzheimerove bolesti................................................................................................12 Test procjene mentalnog stanja (MMS).........................................................................................12 Ishemijska ocjena - ljestvica Hachinskoga....................................................................................14 Lijeenje Alzheimerove bolesti......................................................................................................14 Prevencija Alzheimerove bolesti....................................................................................................15 PRONAEN LIJEK PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI.........................................................15

Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je bolest nervnog sistema koja podrazumeva oteenje nernog sistema koje razultira senilnou. Ova bolest se povezuje sa poremeajem metabolizma acetli-holina, neurotransmitera, supstance zaduene za normalno funkcionisanje naeg nervnog sistema. Uzrok ove bolesti jo uvek nije definitivno utvren. injenica da je nivo aluminijuma u mozgu osoba koje pate od ove bolesti nekolko puta vei od normalnog, naveo je neke ljude da nastanak ove bolesti povezuju sa preteranom upotrebom razliitih proizvoda koji sadre ovaj metal (tu se prvenstveno misli na antiperspirante, preparate koji spreavaju znojenje i na svakodnevnu upotrebu aluminijumskog posua). Dokaza za ovakve teproje

nema, mada je pomalo zabrinjavajui podatak da osobe koje imaju Alchajmerovu bolest i osobe koje svakodnevno koriste antiperspirante imaju nekolko stotina puta uvean nivo ovog metala u muzgu. Biljna terapija nudi nekolko lekova za poboljanje pamenja. Oni su prvenstveno preventiva za osobe starije od ezdeset godina i one kod kojih je indikovana poetni stadijum ove bolesti. Ginko biloba je svakako najpoznatija biljka za poboljanje memorije. Nemojte piti aj od ginka jer on praktino nema terapeutsko dejstvo (potrebno je nekoliko stotina grama suvog lista da biste postigli eljeni efekat). Koristite kapsule standardizovanog ekstrakta ginka prema priloenom uputstvu, ali ne vie od 250 mg standardizovanog ekstrakta dnevno jer ako preterate mogu se javiti proliv i razdraljivost. aj od meavine:

100 grama ruzmarina (Rosmarinus officinalis) 50g alfije (Salvia officinalis) 50g veronike (Veronica officinalis)

Navedene biljke usitnite i pomeajte. etiri supene kaike smee prelijte sa 750ml kljuale vode promeajte, poklopite i ostavite da odstoji jedan sat. Procedite i pijte u malim gutljaima u toku dana. Sve nevadene biljke, a naroito ruzmarin sadre antioksidantna jedinjenja koja spreavaju propadanje acetil-holina. Neki oboavatelji rumarina smatraju da je i koliina suvog lista ove biljke koja se, ako zain dodaje u hranu, dovoljno delotvorna. Pored ove ajne meavine bilo bi dobro da priremite i lekovito vino: U litar kvalitetnog belog suvog vina dodajte 100g suvog lista ruzmarina, 50g majine duice (Thymus serpillyum), 50g korena koprive (Urtica dioica) i 50g semena piskavice (Trigonela foenum-graecum). Sve dobro zatvorite i promukajte. Flau drite na toplom i tamnom mestu dve nedelje. Naon tog vremena tenost procedite i pijte po dve supene kaike tri puta na dan. Sve osobe koje pate od ove bolesti svakodnevno treba da uzimaju po petnaest grama lanenog semena (Linni semen). Moete ga dodati u jogurt ili musli, a moete ga i preliti sa 300ml tople vode, promeati, ostaviti dvadeset minuta i popiti. Veoma je vano da kada konzumirate laneno seme pijete dosta vode. Nemojte to zaboraviti! Aromaterapeuti smatraju da esencijalna ulja, te veoma koncentrovane biljen esencije, mogu da puno pomognu ljudima koji pate od slabljenja memorije i alchajmerove bolesti.

25 kapi esencijalng ulja ruzmarina

10 kapi esencijalnog ulja mente 10 kapi esencijalnog ulja limuna

Pomeajte sa 100 ml ulja od groanih semenki. Dobro promukajte i uvajte u boici od tamnog stakla sa dobrim zatvaraem. Ovim balzamom izmasirajte glavu i ostavite pola sata pre nego to operete kosu. Esencijalna ulja su visoko realtivne supstance koje veoma efikasno prodiru kroz kou, tako da je ovaj nain upotrebe veoma efikasan. U naunim studijama protekle decenije istraivalo se delovanje jednog alkaloida galantamina koji se dobija iz lukovica visibabe. Rezultati ovih studija su veoma obeavajui, tako da ako pronaete neki preparat koji sadri galantamin, obavezno ga probajte. Ishrana bogata namirnicama bogatim omega3 masnim kiselinama. U tu grupu spadaju ribe iz hladnih mora (skua, losos, tuna, sardela). Ako imate probleme sa memorijom nemojte propustiti da barem tri puta nedeljno u svoj jelovnik uvrstite ovu ribu. Pun pogodak je ako je prelijete nerafinisanim masninovim uljem, belim lukom i sveim listom ruzmarina ili peruna. Ovakav obrok je pravi lek. Beli luk ili jo bolje divlji beli luk sremu (Allium ursinum) odlini su biljni lekovi za poboljanje cirkulacije u mozgu i ouvanje svih funkcija centralnog nervnog sistema. Koristie ih u kuvanju tako to ete ih jesti svee ili sasvim kratko termiki obraene. Ako vam je intenzivan miris luka problem, kombinujte ih sa perunom ili se opredelite za kapsule sa ekstraktom ovih biljka. Ako patite od Alchajmerove bolesti probajte da dva meseca svakodnevno pijete po olju aja od preice (Lycopodium clavatum). Dve supene kaike suve preice prelijte sa 300ml kljuale vode, promeajte, poklopite i ostavite da odstoji pola sata. Procedite i popijte u malim gutljajima. Preica sadri huperzin sustancu za koju se veruje da uva acetil- holin, a samim tim poboljava memoriju. Momilo Antonijevi Tekst moe biti, u celini ili u delovima preuzet i objavljen iskljuivo uz potovanje sledeih uslova: uz navoenje punog imena autora i postavljanje linka sa poetne stranice ovog sajta, bez prerade preuzetog sadraja i pod uslovom da se preuzimanje i objavljivanje ne vri u komercijalne svrhe. Preuzimanje, kopiranje i objavljivanje ovog teksta suprotno navedenim uslovima predstavljae krenje autorskih prava

VERONICA-RAZGON

RAZGON,VERONICA(Veronica officinalis) je u narodu poznata kao biljka koja "lei sve".Prvi su se u njenu lekovitost uverili Rimljani,Germani je izuzetno cene do dana dananjeg, kad su nekom poznaniku ili prijatelju eleli da naprave neki poseban kompliment,rekli bi mu da poseduje toliko dobrih osobina kao visokocenjeni razgon.Razgon je u narodu jo poznat kao estoslavica,vetrovalj,beleboa i zmijin kuruz,voli uglavnom suvo zemljite i raste u umama gde je mesto poseeno pored plotova,ispod bunova, u jarku pored puta i na ivicama uma.Stabljika je obrasla dlaicama i raste polegla pri tlu,listovi su sitni i nazubljeni po ivicama srebrnog odsjaja te prelaze u uspravne svetloplave do ljubiaste cvetne klasove.Listovi lako otpadaju na dodir pa se otud i zove razgon.Razgon cveta od maja do avgusta,a skuplja se cvasti,najdelotvornije su biljke koje rastu na rubovima uma i pod hrastovima. Ova lekovita biljka od vajkada omiljeni je dodatak ajevima za proiavanje krvi i zajedno sa sveim listovima koprive lei hronini ekcem, posebno je efikasna kod dosadnog starakog svraba, slabe i osetljeive osobe dobro je podnose kao sredstvo za eludac,jer je blagog dejstva a potpomae i varenju, njome se otklanja katar eluca i lei poremeaj rada creva. Razgon ima naroito lekovito dejstvo kad je re o nervozi koja se javlja kao psihika prenapregnutost.olja aja,uvee pre spavanja umiruje organizam i oputa ga. Naroito se preporuuje ljudima koji puno umno rade,oni aj treba da piju pre spavanja. Pamenje e se pobuljati i nestae nesvestice. Veronica pomeena sa celerom otklanja slabost ivaca i depresiju,a izuzetno povoljno deluje i kod utice,peska u mokrai i kod bolova zglobova koji se javljaju kao posledica reume i gihta. Kod hroninog suvog katara bronhija razgon takoe udesno deluje. Za plua se koriste meavine istih delova plunjaka,lista podbele ,bokvice i razgona.aj se sladi sa malo meda ili biljke popare i doda uti eer. Za uticu i oboljenje jetre prepotuije se sledea biljna meavina: 50gr.korena maslaka, 25gr.cvetova vodoloje, 25gr.lazarkinje i

50gr razgona(veronike).Ove biljke dobro pomeati,na etvrt litra vode uzeti punu malu kaiku i tokom dana piti gutlajaj po gutljaj po dve olje nezaslaenog aja. Od razgona koji je u cvatu moe da se napravi sok koji se preporuuje kod hroninih oboljenjea koe. NAIN UPOTREBE RAZGONA Pripremanje aja: jedna puna mala kaika prelije se u etvrt litra vrele vode i ostavi da odstoji kratko vreme. Svei sok:cvasti se operu i neosuene iscede u nekom sokovniku.Male boce se napune i ostave da stoje u friideru. Tinktura:Dve pune pregrti isitnjene biljke u cvatu potopiti u rakiju jaine do 40% i 14 dana ostaviti na suncu ili u blizini nekog izvora toplote. ajna meavina: jedna puna mala kaika prelije se vrelom vodom i ostavi da stoji neko vreme.

, 03. 2010.
PREICA

PREICA(Lycopodium clavatum) Preicu u narodu jo nazivaju i sledeim imenima: plavun, prauljica,crvotoina i kijaasta crvotoina.Ova mahovinasta zimzelena lekovita biljka ima vitice dugake i do jedan metar sa finim tankim koreniima sa kojima "puzi" po umskom tlu. Iz vitica rastu do 10cm duge razgranate stabljiice, veoma meke, sline stabljiicama snenog vresa, samo to su jo meke i gue.Ova etvorogodinja lekovita biljka u leto donosi ukaste klipove koji sadre cvetni prah ili preiino brano.Preica se koristi u narodnoj medicini, odnosno u prirodnom leenju koe zasute ranama(homeopatija).Preica je lekovita biljka koja sadri radijum i lako se razlikuje od ostalih vrsta mahovine po dugakim konopastim viticama i utom cvetnom prahu svojih klipova.Uspeva samo na osojnim stranama visokih uma i na ivici uma koji se nalaze na preko 600m nadmorske visine. U zapadnim zemljama Austriji i Nemakoj preica je pod zatitom drave te je stoga potrebno traiti u specijalizovanim biljnim apotekama. aj od preice je dobar za leenje obolelih

od podagre(gihta) i reume ak i onda kad su vidljive deformacije zglobova, kao i onima koji pate od hroninog zatvora creva i hemoroida.Osobe koje prate od proliva ovaj aj moraju da upotrebljavaju krajnje ozbiljno kako nebi nastali grevi u crevima. Preica se nikad nesme kuvati ve samo preliti vrelom vodom. aj se primenjuje i kod svih oboljenja mokranih i polnih organa, kod bolova i otvrdlina u testisima, kao i kad je re o pesku u bubrezima i bubrenim kolikama, preica je neophodna kod upale jetre i pri patolokom bujanju vezivnog tkiva jetre ak i onda kad je ono dobilo zloudni karakter. Izuzetno se dobro pokazala kod svih oboljenja jetre a naroito kod ciroze jetre, lekovitost preice se ogleda ak i kod ljudi koji boluju od zloudnih oboljenja jetre preica moe da pokloni ivot. NAIN UPOTREBE PREICE Priprmanje aja: jedna ravna kaika preice popari se sa 1/4 litara vode i ostavi kratko da stoji.Pije se samo jedna olja dnevno gutljaj po gutljaj, i to ujutru natate, pola sata pre doruka. Kod ciroze jetre i zloudnih oboljenja piju se dve olje aja dnevno. Jastuii sa preicom : jastuie napuniti osuenom preicom (uzme se 100,200 ili 400gr zavisno od povrine zahvaene grem) i preko noi drati na bolnom mestu. Ovo lekovito jastue zadrava svoje dejstvo do godinu dana. Infuzija: 1/4 litre vrue vode preliti preko 1 ravne kaiice preice, pokriti i ostaviti da odstoji 30 sekundi, a zatim procediti. Panja! Ne drati da stoji vie od 30 sekundi i nikako ne kuvati, ve samo preliti vodu preko biljke. Za sve vrste pomenutih oboljenja pije sa samo 1 olja aja dnevno, osim u sluaju ciroze jetre kada treba piti po dve olje na dan.

"ALCHAJMEROVA BOLEST"

ALCHAJMEROVA BOLEST POMAE:

Alchajmerova bolest je veliki uzrok mentalnog propadanja ljudi u starosti.Do pre nekoliko godina, nije postojao nacin da se leci Alchajmerova bolest. Uprava za hranu i lekove odobrila je takrin-hidrohlorid, lek koji navodno usporava razvoj bolesti, tako to cuva acetil-holin u mozgu. Problem s ovim lekom jeste u tome to je toksican za jetru, s visokim rizikom otecenja jetre.Na drugim lekovima se radi.Evo nekoliko korisnih biljaka korisnih biljaka koje sadre jedinjenja koja sprecavaju poremecaj acetil-holina. RUZMARIN: sadri 6 jedinjenja koja, kako je zapaeno, sprecavaju poremecajacetil-holina. Zanimljivo je da aromaterapeuti predlau upotrebu ruzmarinovog ulja za lecenje Alchajmerove bolesti.Ruzmarin ima dugu istoriju kao biljka koja povecava pamcenje, tako da je poznat kao biljka secanja. ampon od ruzmarimna, caj od ruzmarina i ruzmarin u vodi za kupanje povoljno bi delovali na Alchajmerovu bolest.

KOPRIVA: ta biljka sadri znacajnu kolicinu minerala bora, koji moe da udvostruci protok hormona estrogena u telu. A estrogen poboljava kratkorocno pamcenje i takode pomae da se podigne raspoloenje nekih ljudi s Alchajmerovom bolecu. BOB: mahune boba su prilicno bogate lecitinom. Bob je kljucni sastojak biblijske supe za hranjenje mozga. Biblijska supa za hranjenje mozga: ova supa, napravljena u potpunosti od biljaka spomenutih u Bibliji, dobro cini svakom s Alchajmerovom bolecu. Sastojci koji se koriste za supu su: jecam, vrg, cvetovi maslacka, i zelen, bob, laneno seme, makovo zrno, kopriva, orasi.Zacinite supu nanom, ruzmarinom,alfijom.

Zain kurkuma uva mozak

Azijski zain kurkuma ne aromatizuje samo jela ve, zahvaljujui svojim sastojcima, moe i da podstie funkcionisanje mozga i spreava pojavu neurolokih oboljenja, pokazali su rezultati istraivanja obavljenog na laboratorijskim ivotinjama koje je sproveo naunik Dejv ubert iz instituta "Salk" u San Dijegu.

Indijci koji jedu hranu zainjenu kurkumom manje pate od neurolokih oboljenja ubert je, izdvojivi vie sastojaka kurkume, konstatovao da najmanje jedan od tih sastojaka "kurkumin" ima zatitno dejstvo na elije mozga ivotinja sa neurolokim oteenjima, preneli su francuski mediji. Ustanovljeno je, na primer, da u Indiji postoji mnogo manji broj osoba obolelih od jednog od oblika demencije - Alchajmerove bolesti nego u drugim zemljama, jer se tamo tokom celog ivota jede kurkuma.

ubert smatra da bi "kurkumin" i drugi sastojci kurkume mogli da se koriste u zatiti mozga od traumatskih oteenja i udara (logova), pa ak i Alchajmera. "Zamisao je da se ljudima daju derivat 'kurkumina' ili odreeni lekovi kako ne bi bili izloeni opasnosti od modanih udara i kontuzija ili da bi se ublaile njihove posledice", istakao je ubert.

Uenje jezika spreava Alchajmerovu bolest

Poznato je da to vie jezika govorimo i znamo, to smo bogatiji, a naunici sa univerziteta "Jork" sada su otkrili da uenje jezika titi mozak od propadanja kognitivnih funkcija. Uenje stranih jezika ak i u poznijim godinama povoljno utie na mozak Bilo da govorite dva ili vie jezika, ili se odluite za uenje jezika u kasnijem ivotnom dobu, usporavate propadanje nekih od najvanijih funkcija mozga, tvrde naunici sa kanadskog univerziteta "Jork".

Studijom koju je sproveo ovaj univerzitet utvreno je da je ljudima koji su govorili vie od jednog jezika Alchajmerova bolest dijagnostifikovana u proseku 4,3 godine kasnije, a pojava simptoma 5,1 godinu kasnije nego kod pacijenata koji govore samo maternji jezik.

etnja spreava modani udar

Ljudi koji nedeljno prepeae 9,5 kilometara mogu da zatitite mozak od starenja i da tako ouvaju svoje pamenje, ali i zdravlje, poruuju ameriki strunjaci.

Stariji ljudi koju su etali 9,5 kilometara nedeljno imaju vie sive materije od onih koji nisu prelazili tolku razdaljinu, pokazalo je istraivanje.

- Veliina mozga smanjuje se tokom starenja, to moe da izazove probleme s pamenjem. Nai rezultati bi trebalo da ohrabre starije osobe da postanju fizki aktivnije - tvrdi voa istraivanja sa univerziteta Pitsburg, Kirk Erikson. Istraivai su od ispitanika, koji boluju od demencije, zatraili da etajui preu odreenu rutu svake nedelje. etiri godine kasnije testirali su ih da vide kako su se razvijali znaci demencije, a rezultati su pokazali da je rizik od nastanka demencije smanjen za 50 posto. Ovo nije prva studija o prednostima hodanja u starosti. Prole godine je grupa istraivaa s Harvarda otkrila da ene koje redovno hodaju brzim tempom imaju 40 odsto manji rizik od modanog udara. etnja takoe pomae u spreavanju demencije i Alchajmerove bolesti.

Alchajmerova bolest
Alchajmerova bolest je najei uzrok demencije i prema veini istraivaa ini vie od polovine ovih oboljenja. Uzrok se uglavnom ne zna, ali postoje lekovi i mere koji mogu da ublae tegobe bolesnika.

Simptomi
U tipinim sluajevima Alchajmerova bolest poinje sa smetnjama pamenja, tekoama nalaenja rei ili izmenama raspoloenja. Posle najmanje est meseci uoavaju se problemi za razliku od obine zaboravnosti koja se ne pogorava. Sa napredovanjem bolesti mogu da se razviju i drugi problemi: Stalno zaboravljanje skoranjih dogaaja, sastanaka, imena i lica kao i tekoe da razumeju ta je reeno. Postaju konfuzni u rukovanju sa novcem, vonji automobila ili upotrebi kunih aparata. Nastaju izmene linosti, prestaju da brinu za osobe iz neposredne okoline, postaju razdraljivi ili ravnoduni. Mogu da se jave promene raspoloenja sa plaljivou, postaju sumnjiavi, misle da ih neko potkrada ili eli da im naudi. U kasnijoj fazi bolesti mogu da postanu uznemireni, ustaju nou, spremaju se da idu negde, odlutaju i izgube se ili se stalno etaju u istom prostoru. Vremenom gube normalne inhibicije, skidaju se pred drugim ljudima, ponaaju se agresivno ili ispoljavaju druge promene ponaanja. U zavrnoj fazi demencije bolesnici su vezani za postelju, gubi se normalna komunikacija, ne kontroliu vie mokrenje i stolicu. Linost moe da se u toj meri promeni da bliske osobe imaju utisak kao da se radi o stranoj osobi.

Koji su uzroci Alchajmerove bolesti?

Tani uzroci Alchajmerove bolesti nisu poznati i verovatno da je veina sluajeva uslovljena sa vie udruenih inilaca. Pojave koje ine Alchajmerovu bolest verovatnijom nazivaju se faktori rizika.

Starije ivotno doba je najvei faktor rizika, naroito posle 65 godina, kada je uestalost oko 5%, a posle 80 godina je preko 20%. Ipak, preko polovine osoba u svojim devedesetim godinama nisu dementne. Tee ili ponovljene povrede mozga mogu da dovedu do demencije. Nasledni faktor je dokazan za manji broj obolelih gde se demencija javlja porodino ukoliko lanovi porodice doive odgovarajui uzrast. Radi se o promenama (mutacijama) gena na hromozomima 23, 14 i 1 koje neizostavno dovode do bolesti. Ove osobe obino oboljevaju ranije, nekad ve u tridesetim godinama. Kod osoba u starijim godinama moe da se nasledi sklonost, ali je neophodno dejstvo spoljnih faktora da bi nastala demencija. Faktor rizika je apolipoprotein E4 koji poveava sklonost ka nastajanju demencije, ali je ne uzrokuje. Takoe su otkriveni i neki manje znaajni faktori. Demencije su neto ee kod manje obrazovanih ljudi, ali svako moe da razvije ovakav poremeaj.

Dijagnoza
Zaboravnost nije uvek znak bolesti i ako se tokom bar est meseci ne pogorava i ne dovodi do smetnji u profesiji i svakodnevnom radu najverovatnije nije re o poetnoj demenciji. Ukoliko se zaboravnost pogorava i dovodi do problema potrebno je medicinsko ispitivanje. Ispitivanje bolesnika sa demencijom se sastoji od neurolokog i psihijatrijskog pregleda, neuropsiholokih testova, odgovarajuih laboratorijskih analiza krvi, skenera mozga i drugih analiza prema potrebi i pretpostavljenoj vrsti demencije.

Leenje
Za sada nisu poznate mere koje bi sigurno titile od nastanka demencije, ali su u toku mnogobrojna istraivanja u ovom pravcu. Ne postoji ni jedan lek koji bi izleio demenciju. Postoje medikamenti koji mogu da poprave ponaanje ovih bolesnika, da uspore napredovanje bolesti i da donekle poboljaju intelektualno funkcionisanje. Osim toga, intenzivno se istrauju nove mogunosti leenja. Davanje inhibitora holinesteraze (Arisept, Ekselon i drugi) poveava nivo acetilholina u mozgu i deluje povoljno na pamenje i ponaanje. Vitamin E ili donepezil usporavaju donekle napredovanje bolesti. Neuroleptici nove generacije uspeno ublaavaju poremeaje ponaanja bez znaajnijih neeljenih dejstava. Osobe sa Alchajmerovom boleu treba da vode to normalniji ivot, u poetku samostalan, ali im je tokom bolesti potrebna sve vea pomo. Okolina bolesnika i svakodnevna rutina treba da ostanu po mogustvu isti jer je njihova sposobnost prilagoavanja smanjena. Potrebno je da se obavlja stalna umerena fizika aktivnost i hobiji to povoljno utie na ponaanje. Emocionalna podrka je takoe veoma vana i smanjuje strahove, depresivnost i oseaj naputenosti.

Prof. dr. sc. Vida Demarin, dr. med. Dr. sc. Marija Bonjak Pai, dr. med. Dr. sc. Sandra Morovi, dr. med. Klinika za neurologiju KB "Sestre Milosrdnice" Zagreb, Vinogradska 29

Alzheimerova bolest
Demencija Alzheimerovog tipa je vodea bolest dananjice, najea je od svih demencija i u stalnom je porastu. 1906. godine Alois Alzheimer je prvi puta opisao sindrom demencije kao psihiki poremeaj koji je po njemu dobio ime Alzheimerova bolest (AB) odnosno Alzheimerova demencija (DAT). Spominjanje ove bolesti je ranije bilo rijetko, a postavljanje dijagnoze jo rjee. Unatrag tri do etiri desetlijea dijagnosticirala se i kao senilna, vaskularna, aterosklerotska demencija ili kao kronini psihoorganski sindrom. To je najei tip ireverzibilne i napredujue degenerativne bolesti mozga, odnosno stanica modane kore i okolnih struktura, prvenstveno hipokampalne regije. U podlozi je stvaranje senilnih plakova i neurofibrilarna degeneracija. U kasnijem tijeku dolazi do niza biokemijskih poremeaja koji uzrokuju psihike simptome te promjene u ivanim stanicama koje dovode do njihova odumiranja. Prisutna je od 1-3% do ak 11% svjetske populacije u dobi iznad 70 godina prema nekim statistikama. Bolest se najee javlja u 5. i 6. desetljeu ivota i ima progredijentan tijek, a u otprilike slijedeih pet godina po prvim simptomima dolazi do teke demencije. Od postavljana dijagnoze bolesti bolesnici prosjeno ive 5-7 godina.

Etiologija Alzheimerove bolesti

Iako je uzrok bolesti nepoznat, postoji vie teorija nastanka. Najee se govori o genetskom porijeklu. Poznato je, naime da potomci oboljelih imaju i do deset puta vee anse za obolijevanje od Alzheimerove bolesti od prosjene populacije. Bolesnici sa Downovim sindromom (trisomija 21 kromosoma) imaju iste patoloke promjene u mozgu u odreenoj ivotnoj dobi, pa se danas esto upravo mutacija na 21 kromosomu optuuje za pojaanu proizvodnju amiloida koji se nalazi u modanim stanicama (u obliku plakova) oboljelih i nastanak Alzheimerove bolesti. Postoje teorije da je u podlozi Alzheimerove demencije modani deficit acetilholina i poremeaj acetilholinskog metabolizma. Demenciju uzrokuju mnoga stanja, neka od njih su prolazna, neka nisu. Neka od tih stanja mogu se lijeiti. Prolazna stanja uzrokovana su dehidracijom, vruicom zbog infektivnih bolesti, manjkom vitamina, nedostatnom ili nekvalitetnom prehranom, reakcijama na lijekove, problemima sa titnjaom ili manjim ozljedama glave. Ova medicinska stanja mogu biti ozbiljna i treba ih lijeiti to prije. Ponekad starije osobe imaju emocionalne probleme koji se mogu zamijeniti s demencijom. Osjeaj samoe, zabrinutosti ili dosade esto se javlja u starijih osoba suoenih s mirovinom ili smru bliske osobe, a prilagoavanje na ove promjene uzrokuje smetenost i zaboravljivost kod nekih osoba. Emocionalni problemi mogu se olakati ukoliko postoji potpora od strane bliskih osoba ili profesionalna medicinska pomo.

Klinika slika Alzheimerove bolesti

Nije lako prepoznati bolest u samom poetku, budui je kliniki poetak navedenog psihikog poremeaja najee postupan, neprimjetan, a simptomi se u poetku mogu pripisati starakoj zaboravljivosti. Stoga se mnogi stariji ljudi boje zaboravljivosti jer esto misle da je to prvi znak Alzheimerove bolesti. U prolosti je gubitak pamenja, kao i zbunjenost, smatran normalnim dijelom starenja. Znanstvenici potvruju kako su i danas brojne starije osobe mentalno budne i svjesne, iako im treba vie vremena da zapamte neke stvari. Mnogo je ljudi iskusilo rupe u pamenju, neki od tih problema su ozbiljni, drugi nisu.

Osobe sa znaajnim promjenama pamenja (prvenstveno zapamivanje novijih dogaaja), osobnosti i ponaanja mogu imati oblik bolesti mozga koji se naziva demencija, a Alzheimerova bolest je jedna od mnogih oblika demencija. Izraz demencija opisuje grupu zdravstvenih poremeaja koji su rezultat promjene rada mozga. Demencija naruava sposobnost osobe da samostalno obavlja svakodnevne aktivnosti. Prisutni su simptomi poput brzog zaboravljanja, tekoa u itanju i pisanju, tekog pronalaenja rijei u govoru. Uskoro, bolesnici vie nisu u mogunosti uspjeno obavljati svoju profesiju. Dolazi do promjena u ponaanju i karakteru, postaju krtiji, tvrdoglavi, ali su emocije u ovoj fazi jo dobro ouvane. Protekom vremena stanje postaje sve tee, dolazi do smanjenja orijentiranosti u vremenu i prostoru, iskrivljena im je percepcija okolnih dogaanja, imaju smetnje spavanja, manjak svake inicijative, sve su vie nezainteresirani, potiteni, imaju strah, sve slabije razumijevaju govor. Govor im postaje siromaniji, da bi potom doao u fazu eholalije, tj. automatskog ponavljanja rijei u besmislenom nizu. Pojavljuju se stereotipni pokreti i tzv. primitivni refleksi, sposobnost svakodnevnog funkcioniranja je sve ogranienija, zaputaju higijenske navike, postaju ovisni o drugima. Bolesnici obino postaju inkontinentni (ne kontroliraju stolicu i mokrenje), esto lutaju, postaju smeteni, agitirani, naroito nou. Na kraju bolesnik postaje vezan uz krevet. Poetak bolesti, iako rijetko, moe biti akutan i dramatian. Svi simptomi bolesti javljaju se odjednom, neoekivano i naglo, najee istovremeno s nekom tjelesnom boleu ili emocionalnim okom. Bolesnik postaje smeten, dezorijentiran, psihomotorno uznemiren (rjee usporen), poremeene percepcije, miljenja, emocije, ciklusa budnosti i spavanja. Navedeno stanje se naziva delirij i zahtijeva hitno i intenzivno bolniko lijeenje.

Dijagnostika Alzheimerove bolesti

U postavljanju dijagnoze sluimo se osim anamnestikim podacima (u poetku bolesti podatke o prisutnim tegobama moemo dobiti od samog bolesnika a kasnije od ukuana ili pratnje) neurolokim i psiholokim testovima (najpoznatiji test je MMS = tzv. mini mental score, odnosno test procjene mentalnog stanja tablica 1.). Procjena mentalnog stanja pomae preciznom opisu mentalne disfunkcije, a testiraju se slijedee funkcije; panja, orijentacija, budnost, govor, razumijevanje, memorija, imenovanje, ponavljanje, itanje, pisanje, raunanje, diskriminacija desno-lijevo. Testom se boduje svaki odgovor, ukupno je mogue dobiti od 0-30 bodova, a rezultatom se procjenjuje teina demencije i mogue je praenje progresije bolesti. Kompletna procjena gubitka pamenja moe ukljuivati prikupljanje informacija o prijanjim bolestima, obiteljskim bolestima, lijekovima koje bolesnik uzima, informacije o prehrani. Dijagnozu potvrujemo neuroradiolokim metodama; CT-om tj. kompjutoriziranom tomografijom mozga ili MRI magnetskom rezonancom mozga, na kojima je vidljiva jaka atrofija modane kore difuzno i hipokampalne regije. Analizom likvora koja se iznimno radi moe se ustanoviti poveanje proteinske komponente. U postavljanju dijagnoze moe pomoi i EEG (elektroencefalografija) te PET (pozitronska emisiona tomografija).

Test procjene mentalnog stanja (MMS)

1. Orijentacija (1 bod za svaki toan odgovor)

koliko je sati? koji je datum? koji je dan? koji je mjesec? koja je godina?

ukupno 5 bodova

koji je naziv? - odjela, bolnice, okruga, grada, drave

ukupno 5 bodova 2. Prepoznavanje

imenovati tri predmeta koja se pokau (npr. olovka, sat, klju). Ocjena 1 do 3 boda ovisno o tonosti ponavljanja. Ponoviti nazive dok ih bolesnik ne ponovi tono, zbog kasnijeg utvrivanja pamenja. Ocjenjuje se samo prvi pokuaj.

ukupno 3 boda 3. Pozornost i raunanje

od bolesnika se trai da oduzima 7 od 100, te da od dobivenog rezultata ponovo oduzima 7, ukupno 5 puta do brojke 65. Svaki toan odgovor ocjenjuje se 1 bodom. Mogue je da se od bolesnika trai i da unatrag ita zamiljenu rije od pet slova, npr. MOZAK - KAZOM , i za svako tono slovo ocjenjuje se 1 bod

ukupno 5 bodova 4. Pamenje

ponoviti ranije imenovana tri predmeta koja su koritena u ispitivanju prepoznavanja. Jedan bod za svaki toan odgovor.

ukupno 3 boda 5. Govor

jedan bod za tono imenovanje svakog od dva objekta (npr. eki i stol)

ukupno 2 boda

jedan bod za tono ponavljanje, npr. ne tako ili ako

ukupno 1 bod

tri boda ako su tono izvedena tri stupnja zapovijedi, npr. uzmite komad papira u desnu ruku, presavinite ga na polovicu i stavite na stol!

ukupno 3 boda

jedan bod ako je tono izvedena pisana zapovijed: Zatvorite oi!

ukupno 1 bod

zatraiti bolesnika da napie reenicu. Ocjenjuje se 1 bodom ako reenica ima znaenje, glagol i subjekt.

ukupno 1 bod

vidnoprostorni test traiti bolesnika da prekopira jednostavan lik od dva kriajua pentagona (pokazano na slici).

ukupno 1 bod Sveukupno 30 bodova

Za diferencijalnu dijagnozu, tj. procjenu da li se radi o demenciji Alzheimerovog tipa ili demenciji vaskularnog uzroka, kliniki se koristi skala tj. ishemijska ocjena Hachinskoga.

Ishemijska ocjena - ljestvica Hachinskoga

nagao poetak - 2 stupnjevito pogoranje - 1 promjenjiv tok - 2 nona smetenost - 1 relativno sauvana linost - 1 depresija - 1 tjelesne smetnje - 1 emocionalna inkontinencija - 1 podaci o ili prisutna hipertenzija - 1 podaci o prethodnom cerebrovaskularnom inzultu - 2 znaci pridruene arterioskleroze - 1 arini neuroloki simptomi - 2 arini neuroloki znaci - 2

Najvea ocjena - 18 Najmanja ocjena multiinfarktne demencije - 7 Najvea ocjena Alzheimerove demencije - 4

Lijeenje Alzheimerove bolesti

Djelotvornog lijeenja naalost nema, a metode kojima se danas borimo protiv Alzheimerove bolesti u najboljem sluaju usporavaju progresiju simptoma. Koriste se vitamini, cerebralni vazodilatatori, te lijekovi protiv motornog nemira, popravljanje raspoloenja, sedativi. Kod nekih osoba u ranoj fazi Alzheimerove bolesti koriste se inhibitori acetilkolin esteraze tj. tvari koja slui prijenosu ivanog impulsa meu modanim stanicama) odgaa pogoranje simptoma. ak i ako se dijagnosticira trajni i nepovratni oblik demencije, mnogo toga se jo moe uiniti u lijeenju bolesnika i pomoi obitelji da se nosi s boleu. Osoba s demencijom treba biti pod lijenikim nadzorom te su potrebni pregledi neurologa, psihijatra, obiteljskog lijenika, interniste i gerijatra. Lijenik moe lijeiti tjelesne bolesti, probleme ponaanja te odgovoriti na brojna pitanja obitelji i okoline. Mnogi bolesnici zbog problema ponaanja i raspoloenja, uznemirenosti, depresije, tjeskobe nemira ili problema sa spavanjem trebaju lijekove koje treba paljivo dozirati, ime se pomae i bolesniku i obitelji. Vana je i zdrava prehrana koja pomae odravanju dobrog tjelesnog zdravlja, mada ne postoji posebna prehrana koja bi poboljala tijek demencije. lanovi obitelji oboljelima mogu olakati ivot ukoliko im pomau u odravanju svakodnevne rutine, tjelesne aktivnosti i drutvenih kontakata. Dementne osobe treba informirati o njihovom stanju i detaljima ivota kao npr. koje je doba dana, sat, mjesto gdje ive, imena osoba sa kojima ive. Pomo memoriji takoer pomae, stoga mnoge obitelji imaju velike kalendare s upisanim planovima, vanim datumima, biljekama o sigurnosnim mjerama i uputama za uporabu kuanskih aparata to se pokazalo korisnim. Savjetuje se da bolesnici kod sebe uvijek imaju identifikacijski papir sa adresom ili brojem telefona ili pak narukvicu ili lani sa privjeskom sa ugraviranim takovim podacima.

Prevencija Alzheimerove bolesti

Znanstvenici rade na otkrivanju novih lijekova koji e usporiti, zaustaviti ili sprijeiti nastajanje Alzheimerove bolesti. U meuvremenu, osobe bez demencije trebaju odravati svoju memoriju britkom (ispunjavanje krialjki, rjeavanje rebusa, itanje). Preporuka je razvijati interese i hobije te biti ukljuen u razliite drutvene aktivnosti koje stimuliraju duh i tijelo. "U zdravom tijelu, zdrav duh", stara je izreka. Preporua se ograniena uporaba alkoholnih pia jer alkohol unitava modane stanice. Mnogim osobama pomau liste koje treba napraviti, zatim koritenje notesa, kalendara i malih papiria za podsjetnike. Takoer mogu poboljati pamenje ukoliko nove stvari mentalno povezuju s ve poznatim, kao to su poznata imena, pjesme ili stihovi. Preporua se lijeenje depresije straha ili tjeskobe lijekovima ili savjetom strunjaka, budui navedene tegobe mogu osobu initi zaboravnom. Vano je lijeenje zapoeti odmah po prepoznavanju prvih znakova demencije, a ne ih tumaiti kao normalan tijek starenja.

PRONAEN LIJEK PROTIV ALCHAJMEROVE BOLESTI

Otkriven je eksperimentalni lijek koji pomae ljudima oboljelim od

Alchajmerove bolesti. U Evropi i Rusiji prvi testovi su pozitivni a u SAD-u u toku je ispitivanje lijeka. Jedan eksperimentalni lijek izgleda da pomae ljudima koji pate od gubitka pamenja povezanog sa Alchajmerovom boleu. Lijek je nazvan DIMEBON, a prvi testovi u Evropi i Rusiji pokazali su da poboljava pamenje. U SAD-u je u toku testiranje ovog lijeka. Alchajmerova bolest je progresivan poremeaj koji postepeno dovodi do smanjenja pamenja i sposobnosti govora i na kraju gubitka sposobnosti da osoba brine o samoj sebi. Rizik od razvoja bolesti poveava se kako ljudi postaju stariji. U Viskonsinu, Fondacija Din je jedna od brojnih istraivakih grupa koje rade sa pacijentima oboljelim od Alchajmera kako bi ustanovile da li lijek DIMEBON ima dugotrajne efekte. Dr Lesli Tejlor predvodi studiju i kae: ''To nee biti potpuno izljeenje, ali nadamo se da e djelovati bolje od bilo ega to se trenutno nalazi na tritu protiv Alchajmerove bolesti. Dr Tejlor kae da su prethodna ispitivanja pokazala da DIMEBON poboljava pa menje za godinu dana. To bilo zaista veliko dostignue. To bi znailo ulazak u potpuno novo podruje u pogledu lijeenja Alchajmerove bolesti.

Posljednja faza testiranja lijeka e trajati oko dvije godine. Zatim e Amerika agencija za hranu i lijekove odluiti da li e odobriti taj lijek za sve ljude koji boluju od Alchajmerove bolesti.