Mobilnost kapitala i radne snage

Milo Petrovi

Mobilnost faktora i trgovina

Odnos izmeu kretanja faktora i trgovine -kao supstituti- kad mobilnost faktora dovodi do redukcije obima robne razmene -kao komplementi- kad kretanje faktora dovodi do poveanja obima trgovine, usled razlika u raspodeli faktora

Mobilnost kapitala

Mobilnost kapitala moe biti definisana kao razlika izmeu nacionalne tednje i investicija. Takoe, kapital je mobilan ako se neto strana aktiva u zemlji menja u odreenom vremenskom periodu. Globalizacija Transnacionalne korporacije

Globalizacija

Globalizacija odvija se u uslovima liberalizacije meunarodne i nacionalne privrede, privatizacije i deregulacije. Ona je rezultat delovanja TNK i kao takvoj nedostaju je dve komponente: transparentnost i odgovornost. Podrazumeva promenu geografije proizvodnje i potronje, jer umanjuje vanost blizine faktorima proizvodnje ili tritima. Delimino, ona je posledica I promene ponaanja potroaa tj. smanjenja njihove lojalnosti nacionalnim proizvodjaima.

Globalizacija je takoe potpomognuta procesom razvoja novih tehnologija u oblasti komunikacija i informacione obrade podataka. Ona nosi brojne rizike i poremeaje pekulativne napade na valute, finansijske krize I nepredvidljivu realokaciju radnih mesta. Kao najvidljivija obeleja globalizacije javljaju se transnacinalne korporacije.

Transnacionalne korporacije

Svako preduzee koje poseduje, ima trajni interes ili kontrolu nad imovinom u vie od jedne drave moe se nazvati TNK. Ovo je iri pojam od SDI poto obuhvata I poslovno uee bez deoniarskog kapitala u drugoj zemlji. Sektorska raspodela sektori sa visokom tehnologijom I visoko kvalifikovanom radnom snagom. Takoe,ovde spadaju I industrije gde je izraena ekonomija obima. Veina TNK nastala je u zemljama sa decentralizovanim politikim sistemima, kao to su SAD, V.Britanija, Holandija.

Glavni motiv za ulaganje TNK je isti kao I kod svih drugih preduzea PROFIT. One tragaju za mogunostima za ostvarenje visokog profita : stepen rasta trita, povlaen pristup meunarodnim tritima, razvijena infrastruktura, poslovna kultura. Zato je preko 70% delatnosti TNK locirano u razvijenim trinim privredama. Nekad niske nominalne zarade nisu jednake niskim trokovima rada. Osnovni preduslov za opravdanje SDI jesu nesavrenosti trita.

Argumenti protiv poslovanja TNK: -anti-konkurentan nain poslovanja -dampinko odreivanje cena -monopolizacija -troenje prirodnih resursa -odreivanje transfernih cena

Formiranje transfernih cena

Unutranji sistem formiranja cena kojim TNK internalizuju trita repromaterijala i usluga. Ove cene odreuju se ne-trinim sredstvima, i tu lei mogunost za prebacivanje profita u zemlje sa niskim korporativnim porezima. Zahtev da se matina kompanija i filijale tretiraju kao zasebna preduzea. Harmonizacija budetskih sistema u zemljama gde posluju TNK.

Istraivanje i razvoj

Razlog protiv TNK za zemlju domaina jeste da se one oslanjaju na IiR svojih matinih kompanija i da zemlje domaini ne mogu da kontroliu naplatu usluga IiR. Ovo ini zemlje domaine previe zavisnim od IiR u inostranstvu. Ovo nije pravilo. TNK nekad lociraju IiR centre van svojih matinih drava.

Na lokaciju centara za IiR utiu: Subvencije i pritisak vlade domaina Dostupno visoko obrazovano stanovnitvo Potreba da se obim proizvodnje prilagodi zahtevima domaeg trita Nekad je za malu zemlju zbog nedostatka resursa bolje oslanjanje na IiR TNK. Poveanje broja stratekih saveza. Postoji tendencija da se smanje rizici i trokovi istraivanja i razvoja unutar TNK.

Zemlje domaini i TNK

Najvea snaga TNK potie od njihove mobilnosti da uu i izau iz industrije. TNK mogu reagovati na promenu poreskog sistema ili kamatnih stopa povlaenjem iz zemlje domaina i na taj nain dovoditi u pitanje njenu ekonomsku politiku. Ova opasnost se moe spreiti formiranjem zajednikog trita i koordiniranjem politika u vezi sa konkurencijom, kretanjem kapitala i TNK. Velika koliina investicija moe da uini TNK taocem zemlje domaina. TNK mogu da utii na trinu strukturu zemlje domaina.

Monopolskim ponaanjem i dampinkim odreivanjem cena mogu spreavati ulazak domaih preduzea u industriju. Vlade zemalja domaina posebno reguliu odnos prema TNK koje iskoriavaju mineralne resurse i naftu, dok je oblast preraivake industrije manje regulisana. Zemlje u razvoju kontroliu ulazak TNK, dok industrijalizovane zemlje reguliu izlazak TNK. Naravno, postoje i brojne pozitivne strane prisustva TNK.

Zemljama u razvoju je prekopotreban strani kapital koji TNK donose. Prisustvo TNK olakava ekonomsko usklaivanje u svetu. TNK donose nove tehnologije i know how u zemlju domaina. Korienjem svojih kanala prodaje podstiu izvoz zemlje domaina.

Nacionalni i meunarodni propisi

Deklaracija o Meunarodnim investicijama i multinacionalnim preduzeima. Doneta od strane OECD 1976.godine. Princip nacionalnog tretmana stranih kompanija: pod uslovom da nacionalna bezbednost nije ugroena, TNK imaju ista prava i obaveze kao i domae kompanije u slinim situacijama.

Koristi

Pristup meunarodnim mreama za proizvodnju i plasman proizvoda Povezanost privreda razliitih zemalja Uvoenje novih resursa i sposobnosti u nacionalnu privredu i unapreenje postojeih Poveano formiranje kapitala i rast Pristup novoj tehnologiji, IiR, inovacijama, standardima Ekonomija obima i efikasnija proizvodnja Diferencijacija proizvoda Zaposlenost lokalnih resursa

Evropska unija

EU nema zajedniku politiku u vezi sa stranim direktnim investicijama. lan 43 Ugovora iz Rima daje pravo osnivanja preduzeima irom EU i stanovnicima bilo koje drave lanice. EU ima jedan od najliberalnijih reima za priliv SDI. Prepreke jedino ukljuuju zahteve za lokalnim sadrajem u pogledu osoblja i javnih nabavki.

Uticaj stvaranja EU na privlaenje investicija iz SAD: 1958-1964 3.5 milijardi $ u EU 6 4 milijarde $ Evropa van EU 6 Drugo istraivanje pokazalo je da se u periodu od 1951 1964 belei neprestani rast amerikih investicija u EU 6. Do 1958.(nastanak EU) on raste po stopi od 0.7% godinje, a od 1958. 2.7% godinje. Amerike investicije posle 1958. bile su sline u EU i EFTA, pa se moe zakljuiti da EU nije doprinela naajnijem rastu SDI.

Neto efekat integracije bilo je poveanje investiranja unutar EU. Uklanjanje carina unutar EU privuklo je investicije van EU, a uklanjanje necarinskih barijera privuklo je TNK kako iz EU tako i van EU da investiraju.

Tok stranih direktnih ulaganja

Poetak Programa jedinstvenog trita 1985.godine obeleio je otar rast godinjih tokova SDI (estostruko poveanje 1985-1989). Tokom perioda(1989-1994) godinji odliv bio je stabilan-oko 30 milijardi evra godinje. 1994-1998 utrostruenje odliva SDI unutar EU.(zahvaljujui merderima i akvizicijama) U periodu 1990-1996 unutranji tokovi SDI postaju znaajniji od odliva investicija iz EU.

Odliv SDI iz EU bio je uglavnom usmeren ka SAD i EFTA. Glavni investitori iz EU bile su V.Britanija i Nemaka, a za njima slede Francuska i Holandija. SDI su ile i ka zemljama kandidatima i poveevale se njihovim pribliavanjem EU.

Tokovi SDI iz treih zemalja

ukupno (1984-1998) 200000 150000 100000 50000 0 ukupno (1984-1998)

EFTA (7) EFTA (4) EFTA (84-91) (91-98) (ukupno) 45619 42674 88293

SAD 185144

JAPAN 29182

Druge drzave 90394

Kandidati 1369

ukupno (1984-1998)

Sektorska raspodela

Prispele SDI najvie su odlazile u usluni sektor: -finansijsko posredovanje -nekretnine i razmena -popravke (remont) -hotelijerstvo i ugostiteljstvo Proizvodni sektor: -naftna industrija -industrija za proizvodnju predmeta od gume i plastike -elektrina,elektronska i saobraajna oprema

Zakljuak

Tokovi stranog kapitala mogu biti znajni i bez same integracije. Primer za to su velike transatlantske investicije. TNK idu, pre svega na velika i rastua trita gde e moi da ostvaruju velike profite. Regionalne integrcije pomau taj proces, ali one nisu onovni uzrok kretanja kapitala.

Mobilnost radne snage

Mobilnost radne snage ili reakcija ponude rada na potranju sastavni je deo ekonomskog ivota dugi niz godina. Mobilnost radne snage postoji meu dravama, unutar drava kao i izmeu pojedinih sektora privrede. Meunarodnu migraciju radne snage karakterie pravna asimetrija.

Zemlja porekla

Najznaajniji razlozi za meunarodnu migraciju ukljuuju mogunost nalaenja posla kojim bi se obezbedio bolji ivotni standard i mogunost za specijalizaciju i unapreenje. Prepreke za migraciju radne snage, generalno, moemo podeliti na drutveno-psiholoke i ekonomske. Loi efekti migracije po zemlju porekla ogledaju se u odlivu inteligencije i u tome to odlaze proizvoai a ostaju potroai.

Zemlje porekla mogu imati i odreene benefite od emigracije. Smanjuje se pritisak nezaposlenosti kao i iznos pomoi koja se isplauje nezaposlenima. Slanje novca od strane emigranata svojim porodicama u vidu doznaka smanjuje pritisak na platni bilans.

Zemlja odredita

Ponuda lokalne radne snage i nivo privredne aktivnosti determiniu potranju jedne zemlje za stranom radnom snagom. Zemlja odredita moe imati koristi od imigracije. Migranti su veoma pokretan segment radne snage. Zemlja odredita dobija jeftiniju radnu snagu ije osposobljavanje nije plaeno novcem poreskih obveznika. Imigranti prihvataju poslove koji nisu privlani domaoj radnoj snazi, a nekad su i produktivniji od domaih radnika.

Evropska unija

EU nema zajedniku politiku u oblasti migracije radne snage. lan 48 Ugovora iz Rima predvia slobodu kretanja radnika unutar EU.

 1.

2.
3. 4.

Posle Drugog svetskog rata migracije ljudi u Evropi odvijale su se kroz etiri faze: Period od 1945. do ranih 60-ih Period od 1955. do 1973.- migracije ka severu Period od 1973. do1988. Posle 1988. Stvaranje EU nije doprinelo poveenju migracija izmeu zemalja lanica. Belei se smanjenje mobilnosti poboljanjem stanja lokalnih privreda. Postoji poseban tip meunarodne mobilnosti radnika mobilnost unutar TNK.

Strana populacija u hiljadama Austrija Belgija Danska Finska Francuska Nemacka Irska Italija luksemburg Holandija Portugal Spanija Svedska Velika Britanija 728 912 238 74 3597 7314 118 1096 143 680 173 539 527 1972 % ukupne populacije 9 9 4.7 1.4 6.3 8.9 3.2 2 34.1 4.4 1.7 1.3 6 3.4

Strana radna snaga u hiljadama 328 341 84 19 1605 2559 52 332 118 218 87 162 218 878 % ukupne radne snage 10 8.1 3 0.8 6.3 9.1 3.5 1.7 53.8 3.1 1.8 1 5.1 3.4

1995. na snagu stupa engenski sporazum Stagnacija u demografskom smislu u EU i povoljni ekonomski uslovi u odnosu na okolne regione stvaraju jake ekonomske podsticaje za migraciju ka EU.