14.

Mobilno poslovanje
Mobilne i beine tehnologije, Mobilna trgovina, Generatori razvoja M-trgovine, M-trgovinski servisi, M-trgovina u poslovnim sistemima, Trgovina putem SMS-a i MMS-a, Mobilno bankarstvo, Mobilni marketing , Primena mobilnih tehnologija u poslovanju,

 Razvoj telekomunikacionih tehnologija veoma je usko povezan sa informacionim tehnologijama, 14.1 Mobilne i beine tehnologije GSM (Global System for Mobile Communications) predstavlja trenutno vaedi meunarodni standard za mree mobilne telefonije.

 standard omogudava i usluge kao to su SMS ili meunarodni Roaming. Danas GSM ima vie od 600 miliona korisnika u 574 mree irom 171 zemlje. Preko 70% svih mobilnih telefona u svetu su GSM tehnologije i svaki deseti stanovnik zemaljske kugle ima GSM mobilni telefon.

 GPRS (General Packet Radio Service) je tehnika prenoenja podataka bazirana na Internet-protokolu, omogudava teoretsku brzinu prenosa do oko 170 kbit/s. Za razliku od linearnog prenoenja govora, ovde se podaci razlau u pakete, koji se tek kod primaoca ponovo slau u ispravnom redosledu. SMS (Short Message Service) je servis kratkih poruka koji omogudava slanje kratkih tekstova, duine do 160 znakova, sa jednog na drugi mobilni telefon ili sa personalnog raunara na mobilni telefon. poruke se alju preko jedne specijalne posrednike centrale. neki modeli mobilnih telefona ak mogu slati ili primati male slike i melodije za signalizaciju poziva.

 MMS (Multimedia Messages Service) je usluga koja otvara potpuno nove komunikacione mogudnosti. moete slati i primati poruke, koje pored teksta, mogu da sadre i fotografije, polifone melodije, zvune zapise, kao i kombinaciju svega navedenog. Bluetooth tehnologija je poela da se koristi u 2003. godini, content-management sistema gde se distribucija funkcija vri upravo preko Bluetooth-a. bolja, bra i sigurnija varijanta u odnosu na Infrared. Realni domet je oko 10m, a maksimalna brzina je 720 Kb/s. Bluetooth podrava konfiguracije i taka-taka i takavietaaka.

 Infrared tehnologija - standardizovana za PC-je 1993. godine. koristi se na mnogim ureajima ukljuujudi PDA, WebTV koristi na udaljenosti ne vedoj od 30 stopa. Svetledi signali poslati ili primljeni sa drugog ureaja ili mree se koriste da bi se zavrio prenos. Tokom prenosa ne sme bilo ta da se nae izmeu poiljaoca i 262 primaoca. Infrared tehnologija je efikasnija u odnosu na lasersku tehnologiju, oprema ima

 RFID (Radio Frequency Identification) predstavlja bilo koji sistem identifikacije u kom elektrini ureaj koristi radio talase ili promene magnetnog polja za komunikaciju. Omogudava malom radio ureaju zakaenom za odreeni predmet da nosi identitet tog predmeta. Dve najvanije komponente RFID sistema su: tag - identifikacioni ureaj prikaen na predmet koji elimo da pratimo, ita, odnosno, ureaj koji prepoznaje prisustvo RFID tagova i ita informacije sauvane na njemu.

 GPS (Global Positioning System)je satelitski sistem za odreivanje geografskog poloaja i navigaciju aviona, brodova ili automobila, koji je razvila amerika armija, prvobitno u vojne svrhe. Pomodu GPS prijemnika, koji istovremeno uspostavlja kontakt sa etiri od ukupno 25 satelita, u roku od nekoliko sekundi da odredi svoj trenutni poloaj sa tanodu od 10 metara, kao i da odredi pravac, brzinu, visinu

 UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) obuhvata vie standarda koji su razvijeni za tredu generaciju mobilne komunikacije. Ovaj sistem predstavlja evropski deo standarda IMT 2000, koji globalno treba da unificira mobilnu telefoniju trede generacije. Mnogostruko vedom brzinom prenosa u odnosu na trenutni GSM standard (i do 2 Mbit/s). WAP (Wireless Application Protocol) slui da na displeju mobilnog telefona prikae Internet-sadraje. Za to je, naravno, neophodan mobilni telefon koji podrava ovu tehniku.

 WLAN (Wireless Local Area Network) mree su postale jeftin i lak nain uspostavljanja Internet veze velike brzine u gusto naseljenim oblastima, u poreenju sa icama kablovima koji su povezivali svaku kudu i zgradu. WLAN mree su popularne u preduzedima, medicinskim ustanovama, maloprodajama i veleprodajama, kao i na koledima i univerzitetima. WLAN mrea pokriva prostor veliine studentskog naselja ili kompleksa kancelarija. Moe biti izgraena za koridenje: pomodu peer-to-peer komunikacija ili kroz access points Beina peer-to-peer komunikacija podrazumeva kada neki ureaj, kao to je kompjuter uspostavlja direktnu vezu sa drugim ureajem u mrei bez koridenja ica

 Access points su kapije (ulazne take) koje su postavljene u odreenim takama na mrei. omogudavaju korisnicima da pristupe mrei i uspostave vezu sa serverima, Wi-Fi (Wireless Fidelity) je deo 802.11b standarda koji je razvijen na aerodromoma, restoranima WiMAX (World Interoperability for Microwave Access) je baziran na IEEE 802.16 standardu i oekuje se da de modi da prui veliku brzinu korisnicima u mrei,

 WAP (Wireless Application Protocol) je jedan od najvanijih aspekata beinih komunikacija je standardizacija. Godine 1997. je razvijen WAP od strane firmi kao to su Nokia, Erikson, Motorola. WAP predstavlja set komunikacijskih protokola dizajniranih da omogude komunikaciju izmeu razliitih vrsta beinih ureaja,

 WML (Wireless Markup Language) je jezik koji se koristi za kreiranje Web sadraja koji se isporuuje na beine ureaje. WML se bazira na XML-u (Extensible Markup Language). 14.1.1 Prednosti mobilnih komunikacija Mobilnost: Beini sistemi omogudavaju bolju komunikaciju, povedanu produktivnost i bolji potroaki srevis. Domet: Beini sistemi komunikacije omogudavaju ljudima da budu bolje povezani i dostupni gde god da se nalaze. Jednostavnost: Beini sistemi komunikacije su bri i laki za razvijanje, instalacija je jednostavna uz minimum smetnji. Fleksibilnost

 Mobilno poslovanje ima drugaije mogudnosti od eposlovanja, ukljuujudi visoko pozicionirano reklamiranje. veoma vano za bududnost mobilnog poslovanja je putanje 3G tehnologije. 14.1.2 Mobilni telefoni Vidljivi u bilo koje doba i gotovo na svakom mestu, mobilni telefoni su svojevrsni delovi dnevne garderobe i nezamenljiv poslovni alat. komunikaciju, razgovore i razmenu kratkih poruka, ili i za naprednije primene poput prenosa podataka, povezivanja i etnje po Internetu, ovi aparati su samo delid sistema mobilne telefonije

14.1.3 Razvoj mobilne telefonije

Razvoj mobilne telefonije je izuzetno brz i dinamian. Pre samo nekih petnaestak godina mobilni telefon se koristio za razgovor ili za slanje SMSa, download-ovanje muzike slika, kamerice na mobilnim telefonima itd. Sve vie mobilna telefonija ide u multimediju, kompatibilnost sa ostalim sistemima,

Prva generacija
Prva generacija mrea mobilnih telefona su bile najraniji sistemi mobilnih telefona koji su se razvili, bili su analogni i koristili su se iskljuivo za razgovore. Naziv prva generacija je dat mrei prve generacije mobilnih telefona. mree su imale nizak kapacitet saobradaja, nepouzdanu predaju, lo kvalitet zvuka i lou bezbednost.

Druga generacija
zasnovani na digitalnoj tehnologiji i u odnosu na prvu generaciju imaju mnogo bolje karakteristike. Prednosti digitalog prenosa ogledaju se u slededem: potreban je manji odnos signal/um za isti kvalitet govornog servisa, omoguden je vedi kapacitet sistema, kompatibilnost sa digitalnom fiksnom mreom itd. bolji kvalitet zvuka, Veliki znaaj kod sistema druge generacije ima standardizacija. u Evropi je razvijen jedinstven GSM (Global System for Mobile Communications) sistem koji je zamenio veliki broj razliitih sistema prethodne generacije.

 Druga generacija mobilne telefonije je digitalna. dolazi do razdvajanja razvoja tehnologija u Evropi, SAD i Japanu pored digitalizovanog glasa alju i druge vrste podataka. GSM nudi itav niz dodatnih servisa, najpoznatiji sistem kratkih poruka (SMS) i prenos podataka za raunar. mogude je prenositi Internet pakete, ali je to ogranieno na brzinu od 9,6Kbita u sekundi,

2,5G
da naprave prostor za 3G, premostiti tehnoloki jaz izmeu druge i trede generacije neke od pratedih tehnologija koje bi trebale da se koriste i kod 3G Skup ovih meugeneracijskih tehnologija nazvan je 2,5G a glavni predstavnik je GPRS (General Packet Radio Service). postojede GSM centrale proire tako da korisnici, mogu imati pristup Internetu brzinama koje dostiu 160 Kbit/s. GPRS je kljuna tehnologija tzv. 2,5G ili 2+G, najvaniji preduslov za razvoj 3G tehnologije

Trea generacija
3G je skradenica od tehnologija trede generacije mobilnih telefona. Servisi koji karakteriu 3G omogudavaju: da se u isto vreme prenose glasovni (telefonski poziv) i neglasovni podaci (npr. download informacija, razmena elektronske pote i instant poruke). Najveda karakteristika 3G je video razgovor. Svetsko irenje 3G mrea je odloeno u nekim zemljama usled prevelikih trokova

 Najznaajnija odlika: veliki kapacitet i mogudnosti podravanja velikog broja korisnika glasovnih i usluga podataka posebno u gradskim sredinama. Kao dodatak vedi transfer podataka po nioj ceni od 2G. 3G mrea -ekstremno brz prenos podataka. transmisiju 384Kbps za mobilne sisteme i 2 Mbps za stacionarne sisteme

etvrta generacija
4G je skradenica za etvrtu generaciju mobilnih komunikacionih sistema. 4G de biti potpuno integrisani sistem sistema i mrea mrea zasnovan na IP, sadri splet ianih i beinih mrea kao i raunarske, komunikacione i druge tehnologije koje de biti sposobne za protoke od 100Mbps i 1Gbps, u kudnim kao i spoljanjem okruenju visoke bezbednosti, pristupanoj ceni i jednoj tarifi. WWRF (Wireless World Research Forum) definie 4G mreu kao mreu koja radi na internet tehnologiji kombinuje je sa drugim aplikacijama i tehnologijama kao sto je Wi-Fi I WiMax, i radi na brzinama od 100Mbps (u mreama mobilne telefonije) do 1 Gbps (u lokalnim Wi-Fi mreama).

4G nije samo jedna tehnologija ili standard zbir tehnologija i protokola omogudavaju najvedu propusnu mod i najnie mogude trokove beine mree Kako bi obezbedila kvalitet usluge(beini pristup irokog pojasa, MMS, video chat, mobilni TV, HDTV i drugi), radne grupe za 4G su definisale sledede osobine za standard 4G komunikacionih beinih mrea: Spektralno efikasan sistem

 Visok kapacitet mree Obezbeen protok od 100Mbps pri visokim brzinama i 1Gbps pri stacionarnim uslovima Protok podataka od najmanje 100Mbps izmeu bilo koje dve take na svetu Glatka predaja izmeu razliitih mrea. Pristupnosti i globalni roming izmeu razliitih mrea Visok kvalitet usluge za slededu generaciju multimedijalne podrke (real time, real time audio, high speed data, HDTV video content, mobile TV) Interoperabilnost sa postojedim beinim standardima Sveobuhvatni IP sistem 4G sistem bi trebalo da dinamino deli i koristi mrene resurse.

14.2 Mobilna trgovina

m-trgovina (mobile commerce) - transakciju novane vrednosti koja je realizovana preko mobilne telekomunikacione mree. m-trgovina predstavlja podskup svih e-trgovinskih transakcija, kako u B2C (business-to-customer), tako i u B2B (business-to-business) segmentu. mobilni telefoni predstavljaju prvu taku pristupa Internetu, samim tim i e-trgovinskim sistemima. uspenu bududnost, sa perspektivom da ovaj model e- trgovine postane i dominantan na pojedinim nacionalnim i regionalnim tritima.

N-1
M-trgovinske aplikacije omogudavaju primenu beinih mobilnih ureaja: za kupovinu razliitih roba i usluga, pozorinih i prevoznih karata, knjiga, realizaciju bankovnih transakcija, pristup pladenim sadrajima i informacijama (reportoar bioskopa, red vodnje, vremenska prognoza, kursna lista, izvetaji sa berzi...). Prednosti m-trgovinskih sistema u odnosu na klasine etrgovinske sisteme su viestruke, nedostaci m-trgovinskih aplikacija izdvajaju se pitanje autentikacije, sigurnosti i privatnosti.

14.3 Generatori razvoja M-trgovine

Preduslov razvoja mobilne e- trgovine je: dalji napredak i uvoenje novih tehnologija mobilnih telekomunikacija. postojede tehnologije su i jedino znaajno ogranienje breg razvoja m-trgovine tehnologija i sistema. U Srbiji se tek pre nekoliko godina poela koristiti treda generacija mobilnih telekomunikacija, potpunu ekspanziju mobilne e-trgovine. generatori bududeg razvoja m-trgovine-a: Masovno trite mobilne telefonije, Nagli razvoj Interneta i elektronske trgovine,

 Usavravanje opreme i ureaja za mobilnu telefoniju, Novi principi tarifiranja servisa, i Uspeh u podeli licenci za UMTS (3G). U vedini zemalja Evropske Unije, penetracija mobilne telefonije je ved uveliko prela 50 procenata. U Srbiji postoji veliki broj mobilnih pretplatnika. generator m-trgovine je nagli razvoj Interneta i etrgovine,

14.4 M-trgovinski servisi

Jupiter Research, 80 procenata korisnika Interneta je koristilo ovaj medijum za kupovinu ili informisanje o konkretnim proizvodima. m-trgovina: m-trgovina transakcije ne moraju biti samo online kupovine. m-trgovinski servisi koriste potpuni click-and-mortar poslovni model. M-trgovinski servisi su u osnovi short-time servisi, i to iz vie razloga: personalni raunar (ogranienja u manipulaciji, autorizacija, sigurnost i privatnost). mobilni telefoni su uvek kod svojih vlasnika,

Tehnoloki, sve m-trgovinske servise moemo podeliti:

Prvu generaciju (1999. godina) ine osnovni servisi (glas, organizatori). Drugu grupu (2000.) predstavljaju tzv. informacioni servisi, kao to su e-mail, vremenska prognoza, turistike informacije, yellow pages. Tredu generaciju servisa (2001.) ine tzv. transakcioni servisi turistike rezervacije, bankarske transakcije, online aukcije. etvrtu grupu servisa (2003. godine) predstavlja razvoj 3G mrea.

 Iz korisnikog ugla, sve m-trgovinske servise moemo podeliti na: bankarske, brokerske, servise investicionog bankarstva, i druge finansijske servise,

 Skoro sve vede banke su uvele ili planiraju da lansiraju servise mobilnog bankarstva. Dok je vedina starijih aplikacija realizovana kao SMS, dvosmerni komunikacioni protokol, vedina dananjih aplikacija bazirana je na WAP standardu (Wireless Aplications Protocol),

14.5 M-trgovina u poslovnim sistemima

Poslovni procesi postaju dinaminiji i praktino, realtime. postoji vie oblasti e-poslovanja, beine tehnologije imaju znaajan uticaj i stvaraju novu vrednost: Integracija lanca snabdevanja, Telemetrija, Upravljanje transportnom flotom, Upravljanje odnosima sa korisnicima, Automatizacija prodaje i druge Idealni m-trgovinski model podrazumeva saradnju mobilnih operatera i prualaca mobilnih servisa.

 Idealni m-trgovinski model podrazumeva saradnju mobilnih operatera i prualaca mobilnih servisa funkcionie zatvoreni poslovni model, korisnik jednog mobilnog operatera ostaje uskraden za usluge drugih operatera, primer iz prolosti -nemogudnost razmene SMS poruka izmeu 063 i 064 mree

14.6 Trgovina putem SMS-a i MMS-a

SMS je postao popularan servis, SMS-om mogu platiti mnoge stvari. Inovativni naini koridenja SMS servisa izvrili su snaan pritisak na najmanje tri strane: na proizvoae ureaja da bre osmiljavaju, unapreuju i po povoljnim cenama plasiraju nove modele, prilagoene slanju i primanju multimedijalnih (MMS) poruka; na operatere da investiraju u kupovinu licenci i instaliraju GPRS i 3G mree i, najzad, na kompanije da to pre razviju koncepte novih usluga i ponude ih korisnicima koji su se ved privikli na manir este upotrebe poruka u raznorazne svrhe, od kojih se mnoge nisu mogle ni pojmiti kada su prvi put bile dovedene u upotrebu. GPRS i 3G zasnovani su na paketskoj komutaciji podataka, to je princip identian Internetu

14.7 Mobilno bankarstvo

E- bankarstvo ili bankarstvo na Internetu je u svetu odavno prihvadeno, kao jedan od najefikasnijih i najsavrenijih naina poslovanja. Svetske banke putem raunara nude praktino sve vrste usluga koje klijent dobija na alteru banke: od otvaranja rauna (unoenja linih podataka), preko mogudnosti pladanja rauna, do podnoenja zahteva za investicioni kredit. Ono to sistem ne moe sam da uini, uradide slubenik banke u Internet odeljenju. E-banka je brz, efikasan i siguran sistem bankarskog eposlovanja koji omogudava svim korisnicima da pomodu razliitih kanala (web, e-mail, faks, telefon,.) pristupe svim informacijama koje se tiu tekudeg rauna. Najnoviji trend u e-bankarstvu je tzv. mobilno bankarstvo.

 oigledno da je beini pristup bankarskim poslovima pravac daljeg razvoja bankarstva. Putem M-bankarstva izlazi se u susret slededim grupama zahteva: Prva grupa zahteva tie se servisa periodinog ili obavetavanja klijenata po zahtevu (pomodu WAP I SMS tehnologije). Sadraj poruke najede se odnosi na stanje na tekudem i/ili iro raunu, na informaciju o novim uslugama, servisima ili pogodnostima u nekoj banci ili sadri informaciju o klijentimapartnerima. Informacija moe biti ad hoc formirana ili po primljenom zahtevu; moe biti automatski generisana ili prosleena nakon znaajnog dogaaja. Druga grupa zahteva omogudava slanje interaktivnih upita banci i izvravanje transakcija. M-bankarstvo omogudava izvravanje transakcija putem prenosnih raunara, digitalnih linih organizatora i mob- telefona. noviji mobilni telefoni imaju mogudnost povezivanja na internet,

 u oblasti mobilnog bankarstva skandinavske zemlje trenutno daleko prednjae u odnosu na Veliku Britaniju i Nemaku. M- bankarstvo de doiveti snaniju ekspanziju i od Internet bankarstva u narednih tri do pet godina, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta. Da bi u potpunosti iskoristile prednosti mobilnog poslovanja, finansijske institucije moraju dublje razumeti kljune strategije i tehnologije mobilnog trita. Vodedi principi za mobilne finansijske servise: Lojalnost korisnika je vanija od povratka investicija Izbedi slinost sa ostalima i u startu ponuditi razliite servise Personalizacija je klju za lojalnost korisnika M-trgovina mora biti integrisan sa drugim korisnikim servisima

 Da li su aplikacije prilagoene prethodnim korisnicima Strategija putanja u rad aplikacije "Rollout" M-trgovina nije samo za klijente

Prednosti M-bankarstva i raznovrsnost usluga

Mobilnost Vreme Uteda Sigurnost Kontrola Jednostavnost Podrka

14.8 Mobilni marketing

Beini marketing zahteva da tradicionalne marketing strategije izau u susret zahtevima mobilnih potroaa i beinih ureaja. Marketari treba da razviju wireless sajtove i kampanje, pored online sajtova. Wireless marketing se moe klasifikovati kao push strategija, pull strategija ili kao kombinacija obe strategije. Wireless marketing nudi jedinstvenu korist pojedincu. Location based marketing and advertising podrazumeva da marketing agencije alju potroaima informacije prema njihovom interesu odnosno prema njihovoj lokaciji. Zip code based marketing and advertsing predstavlja slanje poruka korisnicima na bilo koju lokaciju na kojoj se nalaze. Point based promotion svaki put kada kupac narui i kupi neki proizvod beinim putem, dobija odreenje poene koje moe da koristi za kupovinu raznih roba i usluga.

Mobilno reklamiranje
Mobilne reklame mogu da budu interaktivne ili isporuene koristedi audio format. Interaktivnost ukljuuje zahtev od korisnika da klikne na neki taster, da pozove ili neku drugu vrsta akcije. Servisi mobilnog reklamiranja su: SMS (Short Message Service) tehnologija koja omogudava slanje kratkih tekstualnih poruka na neki mobilni telefon EMS (Enhanced Messaging Service) SMS ekstenzija koja podrava proste animacije, male slike, melodije MMS (Multimedia Messaging Service) omogudava isporuku multimedijalnih informacija

14.9 Primena mobilnih tehnologija u poslovanju

Upravljanje skladitenjem (warehouse management) RFID tehnologija je najmasovnije primenjena u svim segmentima pradenja u lancu snabdevanja, od obezbeivanja sirovina za odreeni proizvod, kroz nastanak samog proizvoda, transport od proizvoaa preko prodavca do krajnjeg korisnika

 1.Sirovi materijal i komponente za proizvodnju mogu da budu oznaeni RFID tagovima radi automatizacije prijema, pradenja inventara i raznih drugih kontrola. 2. RFID tagovi mogu da budu ugraeni u kartonska pakovanja za proizvode. 3. Na kraju procesa proizvodnje roba se pakuje u kartonske kutije snabdevene tagovima i smeta se na palete koje su takoe snabdevene tagovima. 4. itai omogudavaju preciznije skupljanje i pakovanje, ujedno belee svaki pojedinani komad koji naputa fabriku i time pune bazu inventarskog sistema fabrike. 5. Na izlazu se teina kamiona uporeuje sa podacima sakupljenim oitavanjem tagova i eventualne greke se detektuju ranije. 6. Razni senzori u pakovanju mere temperaturu, vlanost i druge uslove za vreme transporta i o tome izvetavaju centralni sistem upravljanja

Mobilne tehnologije
Primer primene u muzejima, Primer primene u sluaju trgovakih putnika, Primer primene u restoranima i kafidima, Primer primene u javnom prevozu, Telenor "Ukljui Bluetooth" usluga,