Brucella

Morfoloke osobine

Intracelularni paraziti ivotinja i ljudi

Gram-negativni kokobacili

Izazivaju Bruceloze (undulantna, maltska ili

mediteranska groznica)

Ne poseduju kapsulu, flagele, fimbrije, ne

formiraju spore

Aerobne bakterije

Vrste u rodu Brucella

Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella

abortus
melitensis
suis
canis
ovis
neotomae

Vrste u rodu Brucella

Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella

abortus
melitensis
suis
canis
ovis
neotomae

Patogene za
oveka!

Najei domain

Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella
Brucella

abortus
melitensis
suis
canis
ovis
neotomae

Goveda
Koze, ovce
Svinje
Psi

Najei domain

Kulturelne osobine

Kultiviu se na odredjenim podlogama

koje sadre aminokiseline, vitamine,
soli i glukozu
Svei uzorci zasejavaju se na triptikazasoja agaru ili na krvnom agaru
Za rast ne zahtevaju CO2, osim b.
abortus, koja zahteva 5-10% CO2
Kolonije se formiraju nakon 2 - 5 dana
male, konveksne, okrugle, vlane i
glatke

Rast kolonija nakon 24h

Rast kolonija nakon

48 do 72h

Krvni agar i
izgled
kolonije b.
melitensis

Biohemijske osobine

Koriste ugljene hidrate sporo ih

redukuju
etri vrste koje se javljaju kod ljudi
produkuju katalazu i oksidazu
Mnoge vrste produkuju H2S i redukuju
nitrate u nitrite

Biohemijske osobine

Koriste ugljene hidrate sporo ih

redukuju
etri vrste koje se javljaju kod ljudi
produkuju katalazu i oksidazu
Mnoge vrste produkuju H2S i redukuju
nitrate u nitrite

Vano za
klasifikaciju
vrsta!

Testovi za razlikovanje vrsta

mikroorganiza
m

Potreba za
CO2

B. abortus

B.
melitensis

B. suis

B. Za
conis
razlikovanje

Produkcija
H2S

++

Rast u
prisustvu
tionina

Rast u
prisustvu
baznog
fuksina

+
vrsta unutar
roda Brucella
koriste
se test oksidaze, produkcija H2S i ureaze,
potreba za kiseonikom i rast na podlogama koje
sadre tionin i bazni fuksin

Antigenska gradja

Povezana je sa lipopolisaharidom
spoljanje membrane elijskog zida
Brucelle imaju dva povrinska
aglutinogena A i M, koji su kod ove etri
vrste zastupljene u razliitim
proporcijama
Dokazan je i povrinski L antigen koji je
slian antigenu Vi salmonela

Patogeneza i imunitet

Glavni faktori virulencije endotoksin i protein spoljanje

membrane elijskog zida
Ulazna vrata infekcije intestinalni trakt, sluzokoa i koa
Hematogeno i limfogeno se prenose do parenhimatoznih
organa
Nakon fagocitoze, neke brucele mogu nastaviti sa
razmnoavanjem u fagocitima
Oslobadjanje iz fagocita omoguava irenje uzronika do drugih
tkiva i organa
Nastaju granulomatozni vorovi i apscesi, odakle bakterija
moe dospeti u krv i izazvati sekundarnu septikemiju
Humoralni imuni odgovor porast titra Igm sa maksimalnom
vrednou posle 3 meseca i porast IgG nakon par nedelja i
ostaje visok tokom hronine faze

Razlike u patogenosti

etri vrste roda Brucella bitno se razlikuju po svojoj

patogenosti

B. abortus - blago oboljenje bez gnojnih

komplikacija, mogu se javiti granulomi bez

kazeozne nekroze
B. canis - takodje blago oboljenje

B. suis infekcije koje pokazuju tendenciju

prelaska u hronian oblik; granulomi sa

kazeoznom nekrozom
B. melitensis akutnija i tea infekcija,
najvirulentnija vrsta

Klinika slika

Inkubacija 1 6 nedelja (u zavisnosti od vrste,

ulaznih vrata i imunog statusa)
Poetak podmukao ili nagao
Simptomi: Oseaj nelagodnosti, groznica, slabost,
temperatura, gastrointestinalni i neuroloki
simptomi, duboki bolovi mialgija i artralgija
Znaci: Limfni vorovi su uveani, slezina postaje
palpabilna, moe se javiti utica
Nakon nekoliko nedelja ili meseci, simptomi
postaju blai, a moe se razviti i hronina faza
bolesti kada se, uz odranje simptoma, brucelle
ne mogu izolovati kod obolelog

Dijagnoza

1. UZORCI Krv za hemokulturu, bioptiki materijal jetre i

slezine, punktat zgolbova, lezda, sadraj apscesa, likvor, urin
2. KULTIVISANJE Uzorci se zasejavaju odmah ili se do obrade
uvaju u friideru
Najee se kultiviu na tripkaza soja bujonu, triptoza agaru sa
5% govedjeg seruma i modifikovanoj Thayer Martin podlozi
Kulture se opserviu najmanje 3 nedelje pre nego to se izda
negativan rezultat
Identifikacija se vri na osnovu morfolokih i biohemijskih
osobina i reakcijom aglutinacije primenom apsorbovanih
seruma
Kultivisanje je mogue samo kod pacijenata u akutnoj fazi
bolesti ili u toku njene aktivacije

Thayer Martin agar

Dijagnoza

3. SEROLOGIJA
Titar IgM raste u toku prve nedelje oboljenja, a
u treem mesecu dostie maksimum i moe se
odrati i tokom hronine faze
Titar IgG raste oko tri nedelje od poetka
akutnog oboljenja, vrhunac izmedju 6 8
nedelja i odrava se tokom hronine faze
Titar IgA pokazuje iste promene kao i titar IgG
Seroloki testovi najkorisniji su za
dijagnostikovanje infekcija uzrokovanih B. canis.

Najee korieni seroloki

testovi u dijagnostici bruceloza

TEST AGLUTINACIJE izvodi se sa

standardizovanim i inaktivisanim antigenima i
glatkim kolonijama brucele
Inkubacija na 37C u toku 24h
Titar IgG aglutinina vei od 1:80 aktivna
infekcija
Negativan seroloki test sa ubedljivom
klinikom slikom zahteva testove na prisustvo
blokirajuih antitela( dodavanje antihumanog
globulina u meavinu antigena i seruma)

Test aglutinacije

Najee korieni seroloki

testovi u dijagnostici bruceloza

2- MERKAPTOETANOL TEST Dodavanje

2- merkaptoetanola
Unitenje IgM uz ouvanje IgG za reakcije
aglutinacije
Test ima prednost kod hroninog oboljenja
BLOKIRAJUA ANTITELA ova antitela
pojavljuju se za vreme subakutne faze i
detektuju se Coombsovom
antiglobulinskom metodom

Set za detekciju IgA i IgG antitela,

posebno preporuljiv za hroninu fazu
bolesti

Terapija i profilaksa

Cilj savladavanje akutne bolesti i prevencija

komplikacija i relapse
Intracelularni organizmi nedostupni
antibioticima
Produena terapija i kombinacija antimirobnih
lekova tetraciklina i doksicilina sa
streptomicinom
Prevencija vakcinacija ivotinja i eliminacija
seropozitivnih ivotinja, pasterizacija mleka i
mlenih proizvoda i vakcinacija ljudi koji su
profesionalno izloeni riziku od infekcije

The End