PRAVNA PRIRODA MORALA - DEFINISANJE

FENOMENA
Pod "moralom" se u pravnoj teoriji smatra ili odgovarajue ljudsko ponaanje, ili
skup normi koje bi trebalo da urede sferu moralno prihvatljivih postupaka,
Oni koji smatraju da je moral skup ponaanja, takoe pod tim pojmom
razumevaju i norme,
Norme su konstutivni element morala, ne i postupci,
"Sadrzinski" se moral odredjuje razliitim terminima, pri emu prevladava
"moralno dobro",
1

"Sardzinski" se moral odreuje i kao "ispravno", "vrlo", ili kao "ovetvo",

"ljudskost
"Sadrzinski", moral "pokazuje" ta je vrhovno dobro (srea, zadovoljstvo)
"Sadruinski", moral se ne poima kao obaveza, duznost: moral
"pokazuje" sta je "dobro"

PRAVNA PRIRODA MORALA - DEFINISANJE

FENOMENA
Prema Kantu, moral je ponaanje po zakonu koji moze vaziti za sve,
kao ponaanje koje oveka ne uzima kao sredstvo, nego kao cilj,
Moral se moze odrediti formalno: "moralno dobro" je ono koje
obavezuje, odreuje duznost,
Kant smatra da je moral "kategoriki imperativ",
"Moralna" je ona delatnost koja se vri radi nje same, a ne iz nekog
2
drugog motiva,
Prema Kantu, ovek nosi moralni zakon u sebi (zvezdano nebo nad
njim...),
Moral je - bezuslovna ovekova obaveznost.

FORMALNO ODREIVANJE POJMA MORALA

1. Unutranja obaveznost morala: moralni subjekat osea da je moralno
obavezan,
2. Bezuslovnost-samociljnost (kategorinost, apsolutnost): moral je
samocilj, cilj samom sebi, moralna norma se potuje iz samog
potovanja morala

3. Vrednost: moral obavezuje jer se njime ostvaruje jedna moralna

vrednost; pri tom, podrazumeva se postojanje jedne vrhovne moralne
vrednosti,
4. Dobro kao vrhovna moralna vrednost; "moralno dobro" se
suprotstavlja "zlu"; ne ulazi se pri tom u sadrzinu pojma morala, ta
je moral jer je to svuda razliito,
5. Posebno moralno oseanje; moral se uvia razumom, ali se jo i
"osea" oseanjem, kojem nije potreban razumski dokaz,

FORMALNO ODREIVANJE POJMA MORALA

6. Trenutanost; moralna obaveza se osea "trenutno", bez obzira to
ovek moze dugo da razmiljao sredstvima pomou kojih treba da ostvari
moralnu normu,
7. Pritisak na ljudsku prirodu; moralna obaveza je teka, esto
protivna jednom delu ovekovog bia koje je protivreno (Frojdova
tipologija ljudske psihe!)
8. Ljudskoa; nemoralno postupanje se kvalifikuje kao neljudsko,
nedostojno oveka, kao poricanje oveka u sebi,
4

9. To ne znai da "nemoralnost" moze da se poistoveti sa neim

"zivotinjskim" - i "nemoralnost" je isto ljudska crta; samo ovek
moze biti - neovek, dok zivotinja to ne moze biti nikada,
10. Griza savesti kao sankcija; oseanje stida i neodreenog straha
zbog posledica koje e nastupiti; takoe, oseanje gaenja, prezira
prema sebi i samoosude (samokaznjavanja u vidu samoubistva; griza
savesti potpuno autonomno oseanje koje se javlja automatski.

SPOLJANJA OBAVEZNOST MORALA

Postoje "specifine" i "nespecifine" moralne sankcije;
"Specifine" su "moralni prezir" i "moralno gaenje
Moralni prezir se sastoji u oceni moralnog prekrioca kao nizeg
bia;
moralni prezir povlai i odgovarajue drzanje prema prekriocu,
Moralno gaenje nije sud vrednosti, nego je specifino oseanje
neprijatnosti pri samoj pomisli na prekrioca
5

"Nespecifine" sankcije se sastoje u smanjenju dodira, odnosa i veza sa

prekriocem;
U "nespecifine" spadaju i javno izrazavanje prezira, osude i ukora,
Moze doi i do izvesnih prinudnih mera neposredno prema imovini, telu ili
zivotu prekrioca.

POJAM PRIMENE MORALA

Primena morala se sastoji u ponaanju odreenih ljudi, moralnih
subjekata, po moralnim normama,
Primena morala moze biti ili ponaanje po dispoziciji moralne
norme,
tj. po osnovnoj moralnoj zapovesti,ili
6

Ponaanje po sankciji moralne norme poto se prekrila njena

dispozicija
Primena morala u irem smislu obuhvata i primenu moralne
dispozicije
i primenu sankcije zbog njenog prekraja.

DEFINISANJE MORALNE SITUACIJE

Moralna situacija je drutvena situacija, tj. splet odnosa i veza
izmeu dva oveka ili vie ljudi u kome postoji da se ponaaju po
izvesnim moralnim normama,
Smatraju se moralno neregulisanim situacijama one u kojima nema
konkretnih moralnih normi o odgovarajuem ponaanju moralnih
subjekata,
Nema nemoralnih situacija jer su sve situacije obuhvaene
apstraktnim moralnim normama,
7

Osobina morala da na najapstraktniji nain regulie drutvene

situacije - differentia specifica morala kao takvog ("Budi
moralan!"),
ovek se ne moze osloboditi moralne vezanosti ni pobunom protiv
morala.

DEFINICIJA MORALNOG PRAVA

Moralno pravo (ili ovlaenje) jeste ovlaenje moralnog subjekta u
moralnom odnosu da zahteva da mu druga strana u tom odnosu,
subjekt moralne duznosti, uini neto to je propisano normom,
Npr., poverilac ima moralno pravo da mu duznik vrati dug, a dete
ima moralno pravo prema roditelju da ga ovaj izdrzava, kao sto
8

Sagovornici imaju pravo jedan prema drugom da zahtevaju da se

govori istina,
Moralni odnos je, tako, odnos uzajamnih, korelativnih prava i
duznosti - svakom pravu odgovara jedna moralna duznost i
obrnuto.

DEFINICIJA MORALNOG PRAVA

Neki pisci odbacuju "moralno pravo" kao neto to sutinski ne
odgovara moralu,
Moral poznaje samo duznosti, ne i - prava,
Moralni subjekt osea samo svoju duznost, a nikako pravo drugog
subjekta,
9

Pravni subjekt osea i pravo drugog subjekta,

Dok je subjektivno pravo "isto" pravo, dotle moralno pravo uvek
ide
s duznou da se zahtevanjem svog prava obezbedi ispunjenje
duznosti drugog,

DEFINICIJA MORALNOG PRAVA

Moralno pravo je uvek i moralna duznost, ali to ne pobija injenicu
da je ono i pravo, a ne samo duznost,
Subjekti u konkretnom odnosu imaju jasno oseanje razlike izmeu
polozaja tipinog subjekta duznosti i onog tipinog subjekta
moralnog prava,
Njihova oseanja nisu ista, a nije isto ni miljenje drutva u
pogledu tog njihovog polozaja,
Subjekt prava se moze i odrei svog prava KAO prava, ali ne i kao
10
duznosti,
Postoji i element prava i element duznosti u moralnom odnosu.
Zahtevajui svoje moralno pravo, subjekat prava neposredno
podstie subjekta moralne duznosti da svoju duznost vri