Antioksidanti i

slobodni radikali
Prof. Dr. Fatima Jusupovi

Kakvo je Vae miljenje o vitaminima?

Zato nam slue vitamini?
Da li ih upotrebljavate?
Koje vitamine i minerale uzimate?
Zato uzimate suplemente?

to su antioksidanti?
Kako antioksidanti utjeu na zdravlje?

Vi, kao strunjaci na podruju ishrane, da

li bi preporuili irokoj populaciji uzimanje
antioksidanta u spreavanju kroninih
bolesti i starenja?

Koje informacije i argumente trebate da

Vam pomognu kod ove odluke?

Da li mogu vitamini imati tetan utjicaj na

zdravlje?
Koji?
Zato?

Brojni eksperti za zdravlje vjeruju, da je

terapija sa antioksidantima najvanija i
najuinkovitija za spreavanje razliitih
bolesti kao: srane bolesti, rak i bolesti,
vezane sa procesom starenja.

Ako bi ljudi uivali vitamine A, C, E i ostale

antioksidante, uspjeli bi sprjeiti tetu
oksidacije, koja nam krati ivot.

Antioksidansi : brane nas od vrlo reaktivnih

slobodnih radikala i od reaktivnih vrsta
kisika.
Drugi najvaniji faktor je, da upravo ova
antioksidantska sredstva stimuliraju na
imuni sistem i s tim stimuliraju i poveaju
nau obranu od bolesti, koje su
uzrokovane prostim radikalima.

to su slobodni radikali ?

Slobodni radikali kemijski su spojevi s

jednim ili vie nesparenih elektrona u
vanjskoj
elektronskoj
ljusci.
Taj
nespareni
elektron
(ili
elektroni)
slobodna je valencija, zbog ega
slobodni radikali imaju vrlo veliku
kemijsku
reaktivnost
s
niskom
specifinou za reaktante.

Posljedino, u kemijskoj reakciji, poznatoj i

kao oksidacija, dolazi do brzog i
nepredvidivog spajanja slobodnih radikala
s bilo kojim bliskim proteinom, lipidom,
ugljikohidratom ili nukleinskom kiselinom.

Gdje se slobodni radikali

stvaraju?

Kiseonik ima dvostruku funkciju u

organizmu; u stvari je neophodan za ivot
ali je ujedno i izvor potencijalno tetnih
veza - slobodnih radikala.

Egzogeni izvor slobodnih radikala mogu

biti dim cigarete, lijekovi, prehrana,
pesticidi, radon, radioaktivno ozraivanje,
UV-zraenje

Kisik upotrebljavamo za oksidiranje jela i

za energiju, koju trebamo za ivot. Ovaj
proces odvija se u mitohondrijama u
citoplazmi veine ivih stanica.

Umjesto oksidacije jela i dva elektronska

preskoka dogodi se, da preskoi samo
jedan elektron (1-2% vjerojatnost). Tako
nastane superoksid anion radikal.

Puenje, sunce, radijacija i ak

emocionalni stres uzrukuje nastanak
slobodnih radikala i njihovih lananih
reakcija.

Zbog nepravilnog jela: visoko-kalorine

ishrane, povea nam se broj slobodnih
radikala.

Hrana potrebuje kisik, da se razvije u

energiju ili u masnou. Proces se odvija u
fabrikama energije ili u mitohondrijama
naih stanica.

Vie pojedemo, -vie kisika trebamo, zato

nastane jo vie slobodnih radikala.

Slobodni radikali stvaraju

znatnu tetu

Kad eljezo zahra, kisik se spoji sa

eljezom i rezultat je oksid.

Zbog slobodnih radikala dobijemo

pokvareno maslo i pokvareno ulje.
I vrlo slini procesi dogaaju se i u naim
stanicama!

Kad slobodni radikal uhvati elektron druge

molekule, stvori se novi slobodni radikal,
jer ostane molekuli samo jedan elektron.
Ovaj slobodni radikal trai elektron, da bi
postao opet "normalan". Sljedi nastanak
LANANE REAKCIJE. Zato moe jedan
radikal otetiti puno biolokih molekula.

Kolika je teta od slobodnih

radikala?

Svaki sekund nastane na desetine tisua

slobodnih radikala (metabolizam + cigaretni
dim, itd.). DNA (genetska materija, koja vodi
djelovanje svake nae stanice) moe da
mutira zbog uticaja slobodnih radikala.

DNA je na udaru slobodnih radikala u svakoj

stanici barem 10000 puta na dan. Slobodni
radikali mogu da povrede i gene. Posljedica
ovih povreda su rak in ostale bolesti.

Oksidacijski stres

Slobodni radikali i reaktivni kisikovi spojevi

dre u ravnotei na anti-oksidantski
obrambeni sistem.

Ovaj sistem sastoji se od enzima i

razliitih spojeva u jelu.

Bolesti slobodnih radikala

Smatra se da su mnoge akutne (primjerice,

akutna upala povezana s reumatoidnim
artritisom ili pankreatitisom, toksinost
aminoglikozida, sepsa, trovanja
paracetamolom) kao i kronine bolesti:

primjerice ateroskleroza, hipertenzija,

pluna fibroza, kronina upala povezana s
autoimunim poremeajima ili vaskulitisom,
karcinom, Parkinsonova i Alzheimerova
bolest, katarakta uzrokovane i djelovanjem
slobodnih radikala.

Svim tim stanjima zajedniko je oteenje

biomolekula, tj. proteina, lipida i DNK,
procesom oksidacije.

Slobodni radikali i odbrana

U prirodnom antioksidacijskom
mehanizmu odbrane sudjeluju endogeni
antioksidansi: vitamin K, A, C i E, koenzim
Q, tiolne molekule (cistein, cistamin,
metionin, glutation), ubikvinon, glukoza,
bilirubin, urati te kataboliki peptidi u
stanici.

Zato je potpuno opravdana preporuka

FDA (USA: Food and Drug
Administration), prema kojoj bi hranom
trebalo unositi etiri vana antioksidansa.
To su vitamin C, beta karoten (prekursor
vitamina A), vitamin E te selen koji je
esencijalni sastavni dio enzima glutation
perioksidaze i tioredoksin reduktaze.
Spomenuti enzimi sudjeluju takoer u
antioksidacijskim procesima.

Kako postii trenutno stanje na podruju

upotrebe vitamina i minerala u populaciji?

Rezultati studije
Vitaminski i mineralni
suplementi u ishrani
graana Sarajeva
JUSUPOVI, AHMETOVI, POLJAK, MAHMUTOVI, RUDI, GOJAK

ivjeti dugo i kvalitetno

Nakon mikroba, slobodni radikali su

najvei neprijatelji dugog ivota

Duina ivota odreena je upravo

stupnjem oteenja mitohondrija od strane
slobodnih radikala, a ovi nastaju od
neuparenih elektrona kisika!

Masovno djelovanje slobodnih radikala

kod osoba koje su posebno izloene,
naziva s s punim pravom oksidacijski
stres pa se iz toga izvlai pravilo; to vie
takvog stresa, to bre starenje stanica!.

Naravno, pravilo se moe i okrenuti;

smanjenje utroka kisika, jednako je
produenju oekivane duine ivota! Ako
se manje jede, manje se troi kisika,
manja je izloenost slobodnim radikalima.
Imamo jakih dokaza da restrikcija
kalorijskog unosa samo za 30% usporava
proces starenja mieva a pokusi na
majmunima su u toku.

Nakon sve ove teorije o slobodnih

radikalima, da li mislite, da je potrebno i
dobro poeti poduzimati neke aktivnosti?
Koje postupke?

Da li trebate jo neke studije?

Koje?

Epidemioloka istraivanja
Studija

Subjekti

Vitamin

Rezulat

Bjelakovic e tal.

Meta-analiza

A, C, E, selen

Gastrointestinalni raknema efekata

Hennekens et al,
Omenn et al.
Miller et al.

Randomiziran i sa
placebom
kontroliranposkus

Beta karoten

Hennekens et al,
Omenn et al.
Miller et al.

Randomiziran i sa
placebom
kontroliranposkus

Vitamin E

mortalitet zbog svih

uzroka
mortalitet
kardiovaskularnih
obolenja
mortalitet raka
Nema efekata

US Nurses health
study i
Health professionals
follow-up study

Vitamin E

Svakodnevni unos
velikih odmerka
vitamina E dugo
vrijeme
kardiovaskularna
obolenja

Uticaj vitamina C na biomarkere

oksidativnih oteenja
Studija

Subjekti

Dnevna
doza
vitamina
C

Vrijeme
ekspozicij
e

Sprememba v
plazemski
vrednosti
vitamina C

Marker

Rezultat

Witt
(1992)

11 zdravih
posameznikov

1000 mg

1 mesec

1.3 x

8-oxoG

Ni spremembe

Prieme
(1997)

142 kadilcev
mokega spola

500 mg

60 dni

8-oxoG

Ni spremembe

2x

50 kadilcev
mokega spola
Duthie
(1996)

Dele
fragmentira
ne
limfocitne
DNK

20 tednov
100 mg
50 nekadilcev
mokega spola

, p 0.002

1.4 x

, p 0.002

tudija

Fraga
(1991)

Subjekti

10 mokih

Dnevna
doza
vitamina
C

as
trajanja

Sprememba
v plazemski
vrednosti
vitamina C

5 mg

32 dni

50% v
semenski
plazmi

10-20
mg

28 dni

50% v
semenski
plazmi

60-250
mg

28 dni

Normalna
vrednost

24 mokih
24 ensk

Rezultat

, p 0.01
8-oxodG
na
spermijih

, p 0.01

8-oxodG
na
spermijih

, p 0.01

Komet
test

Ni signifikantne
razlike

1.2 x

60 mg
Anderso
n
(1997)

Marker

14 dni

tudija

Subjekti

Dnevna
doza
vitamina C

as
trajanja

Sprememba v
plazemski
vrednosti
vitamina C

Marker

Rezultat

Podmore
(1998)

14 mokih in 16
ensk

500 mg

6 tednov

60%

8-oxoGua
8-oxoAde

8-oxoGua
8-oxoAde

tudija 1:
-20 oseb z
normalno
vrednostjo
vitamina C
7214 mol/L

Rehman
(1998)

60 mg + 14
mg Fe

13 razlinih
oksidiranih
DNA baznih
produktov
12 tednov

260 mg +
14 mg Fe

13 razlinih
oksidiranih
DNA baznih
produktov

60 mg + 14
mg Fe
tudija 1:
-18 oseb z
normalno
vrednostjo
vitamina C
5026 mol/L

Ni sprememb

1.4

13 razlinih
oksidiranih
DNA baznih
produktov

12 tednov
260 mg +
14 mg Fe

1.8

13 razlinih
oksidiranih
DNA baznih
produktov

po 6 tednih in
brez razlike po 12
tednih pri obeh
skupinah

po 6 tednih in 12
tednih pri obeh
skupinah

Kod kompleksnih problema (uticaj neke

bioloko aktivne kemikalije na zdravlje)
nemojte vjerovati samo jednoj studiji.

Potraite da li je bilo negdje provedeno

slino istraivanje i kakvi su bili rezultati.

Interpretacija rezultata

1. Vrijeme uzimanja
antioksidanta
- antioksidanti pomau kod spreavanja tete
na DNK, tako da se teta uopte ne uini,
ali kada je teta na DNK ve uinjena,
antioksidanti jo ubrzaju kancerogeni proces.
Zato je bila incidenca raka kod kroninih
puaa, koji su primali beta karotin, u
porastu.

Mutation

Promotion

Activation protooncogene, inactivation

suppressor gene

Stimulation cell division,

inhibition intercellular
communication

Normal cells

Preneoplastic
cells

Mutation

Tumor cells

Anti-carcinogenic agents en factors

10

Inactivation
anti-metastasis gene

Malignancy

2. Sintetiki antioksidanti
3. Sinergistiki efekat
4. Kalorije

Ako uzmete l gram istoga vitamina E, bez

selena, vitamina C i karotenoida, bie manji
uinak, nego da uzmete 200 mg vitamina E
i vitamina C i l0 ili 20 mg mjeanih
karotenoida plus 200 mg selena.

U vou ima puno razliitih antioksidanata,

koji se meusobno dopunjuju (sinergistiki
efekt). Sintetiki suplementi samo jednog
vitamina mogu ak i da pogoraju stanje.

Zbog sinergistikog meusobnog utjicaja

antioksidanta znanstvenici preporuuju
uivanje tzv. COCKTAILA, a ne samo
jedne supstance.

Sintetiki suplementi zbog toga nisu jednaki

prirodnim vitaminima u vou i povru!!!

Ishrana, sa puno voa i povra smanjuje

rizik od raka, zbog toga jer je takva
ishrana nisko-kalorina. Visoko-kalorina
ishrana jo pospjeuje nastanak slobodnih
radikala.

Voe i povre imaju u sebi razliite

sastojke i ostale tvari npr. polifenoli,
sulforafani, koji nas uvaju (protiv su)
raka. Voe i povre ima tvari, koje
spreavaju rast rakovim elijama, i TVARI,
KOD KOJIH UTJICAJ NA ZDRAVLJE JO
NE POZNAJEMO.
A u vou i povru ima vie od 1000
kemikalija.

ZATO JE DANAS JO UVIJEK

NAJEFIKASNIJA ZATITA
REDOVITO UIVANJE VOA I POVRA

I NE SINTETIKIH DODATAKA,
KOJE REKLAMIRA FARMACEUTSKA
INDUSTRIJA.