Osnovne vrste naprezanja:

Aksijalno naprezanje
Smicanje
Uvijanje
Savijanje

Izvijanje

1
 TAPOVI OPTEREENI NA PRITISAK
Pri projektovanju konstrukcija potrebno je osigurati njenu:
vrstou
krutost
i stabilnost
Pretpostavke kod analize naprezanja i deformacije aksijalno
z optereenog prizmatinog tapa silom pritiska,
F prema linearnoj teoriji (teorija prvoga reda):
materijal je homogen i izotropan
veza napona i deformacije je prema Hukovom zakonu =E
uslovi ravnotee se formiraju na nedeformisanoj geometriji
nosaa
prav tap pri optereenju ne menja oblik, tj. uzduna osa tapa
se samo skrauje i ostaje prava
deformacijska forma tapa je stabilna
2
tap male vitkosti:

Duktilni materijal Krti materijal

F Fkr A T F Fkr A M
Dimenzionisanje:
F T M
Uslov nosivosti: z dop ili
A fT fM
F l
Uslov deformacije: l ldop
EA 3
Kod vitkih tapova aksijalna sila pritiska moe izazvati i savijanje IZVIJANJE
tapa
prava deformacijska ravnotena forma tapa je nestabilna.

Kritina sila izvijanja

sila kod koje dolazi do pojave nestabilnih deformacijskih formi.

4
 IZVIJANJE PRIZMATINOG TAPA
EULEROVA KRITINA SILA IZVIJANJA

stabilna ravnotea

nestabilna ravnotea

pojava momenta
savijanja

5
 Izvijanje tapa u elastinoj oblasti

2 E Imin
Pkr
(l 0 )2
gde su:
Pkr - kritina sila izvijanja
E modul elastinosti
Imin minimalni aksijalni momenat inercije
l0 duina izvijanja

Duina izvijanja tapa zavisi od duine tapa i od naina oslanjanja tapa.

Ojler je definisao etri osnovne duine izvijanja

6
Prema nainu uvrenja krajeva tapa razlikujemo etiri
osnovna sluaja izvijanja (a, b, c i d).

7
Kritini napon izvijanja

2E Imin Pkr
Pkr 2
; kr
(l 0 ) A

2 E Imin Imin 2 Imin

kr imin imin
A (l 0 )2 A A

2E imin2
2E 2E
l0
kr 2
2 2
imin
(l 0 ) l0

i

min
gde je:
- vitkost tapa
imin minimalni poluprenik inercije
8
Vitkost tapa, u praktinom raunanju, odreujemo tako da, kod
poprenih presjeka tapa koji imaju razliite momente inercije u odnosu
na glavne ose, u raun uzmemo manji moment inercije jer tako dobijamo
veu proraunsku vitkost:

Granina vitkost

E gde je:
gr gr- granina vitkost tapa
p
p granica proporcionalnosti materijala

9
Dimenzionisanje
I. podruje: m
tapovi se proracunavaju na
kr pritisnu vrstocu, a izvijanje se ne
Kritini napon za kratke grede
uzima u obzir
Tetmajerova prava
m II. podruje: mgr
tapovi se proraunavaju na
p izvijanje pomou Tetmajerovog
Ojlerova hiperbola izraza ili nekog drugog empirijskog
izraza.
III. podruje: gr
I II III tapovi se proraunavaju na

izvijanje pomou Ojlerovog
m gr
obrasca

10
Eksperimentalni obrasci za kritian napon izvijanja

Materijal m gr kr (kN/cm2)
0m mgr
elik (JUS . 0370) 60 100 24 28.9-0.082
elik (JUS . 0545) 60 100 31.2 46.9-0.262
Liveno gvodje 0 80 76.1 76.1-1.18+0.00522
Drvo (etinari) 0 60 4 4-0.02

Koeficijenti sigurnosti

kr
izv Najvie doputeni napon koji se moe desiti u gredi
nizv
F kr
kontrola napona se sprovodi prema izv
A nizv

11
-postupak

dop
izv

dop-doputeni napon kada nema izvijanja
-koeficijent izvijanja koji zavisi od vitkosti grede i koji je za razne
materijale eksperimentalno odreen (1)
kontrola napona se sprovodi prema
F dop

A

12
vrednosti koeficijenta izvijanja

Liveno
elik 0370 elik 0545 Drvo
gvoe
2
0 1,00 1,00 1,00 1,00
10 1,01 1,01 1,09 1,01
20 1,02 1,03 1,20 1,05
30 1,05 1,07 1,33 1,11
40 1,10 1,13 1,47 1,22
50 1,17 1,22 1,65 1,39
60 1,26 1,35 1,87 1,67
70 1,39 1,54 2,14 2,21
80 1,59 1,85 2,49 3,50
90 1,88 2,39 2,95 4,43
100 2,36 3,55 3,60 5,45
110 2,86 4,29 4,43 -
120 3,40 5,11 5,36 -
130 4,00 5,99 6,39
140 4,63 6,95 7,53 -
150 5,32 7,98 8,78 -
160 6,05 9,08 - -
170 6,83 10,25 - -
180 7,66 11,49 - -
190 8,53 12,80 - -
200 9,46 14,18 - - 13
8.1 Odrediti kritinu silu izvijanja grede na slici
E=21 MN/cm2 gr=100 l=150 cm Profil NP I 16

Reenje
Iz tablica za I 16 itamo
150
I 16
geometrijske karakteristike
Imin=54,7 cm4 A=22,80 cm2 imin=1,55 cm
l0
Odreivanje vitkosti:
imin
duina izvijanja (Ojler): l0 300
193,5 gr
lo=2l=2150=300 cm imin 1,55

kritina sila izvijanja je:

2E Imin 2 21 103 54 ,7
Pkr 2
2
125,97 kN
(l 0 ) 300 14
8.2 Vitki tap je vezan za nepomine oslonce. Odrediti prirast
temperature T koje e izazvati izvijanje tapa
Dato: l, I, A, t
Reenje ukupno izduenje jednako nuli
F
izduenje usled temperature l=tlT
F l
izduenje usled sile l
E A
T T
F l
l

t l T 0
E A
E A t T F F Fkr
F 2E I 2 I
E A t T 2
T 2
l l A t
za l=100 cm d=3 cm t=1,2510-5 1/C
T 44,4 o C 15
8.2 Odrediti nosivost elinog stuba od 2U20 profila. Stub je
statikog sistema kao na slici.
a) Odreivanjem kritinog napona izvijanja ako je koeficijent
sigurnosti nizv=2,2
b) Po postupku ako je dop=16 kN/cm2

profil tapa 2U20

600

2U16

16
Za U 200 iz tablica imamo Za 2 U 200 iz tablica imamo

A=32.2 cm2 A=32.2 *2=64.40cm2

Wy=191cm3 Wy=191*2=382 cm3

Wz=27 cm3 Wz=299 cm3

Iy=1910 cm4 Iy=1910*2=3820 cm4

Iz=148 cm4 Iz=2240 cm4

iy=7.70 cm iy=7.70 cm

iz=2.14 cm iz=5.89 cm
17
 Kako dobijamo vrednosti za 2U200
1. Raunamo momenat inercije za osu z za ukupno teite koje je sada na
polovini profila

Iz 2Isz 2 A1 (7.5 2.01)2 2 148 2 32.2 5.492 2237cm4

Otporni momenat je
Wz Iz / b 2237 / 7.5 298cm3
Poluprenik inercije je

iz Iz / A 2237 / 64.4 5.89cm 18

Minimalni poluprenik inercije je
iz imin 5.89cm l 0 0 ,7 600 420 cm
lo 420
71,30 gr 100
imin 5,89
kr 289 0,82 289 0,82 71,3 230,53 MPa
kr A 23,05 64,4
Fkr 674,74 kN
nizv 2,2

b) postupak
71,30 1,41
dop A 16 64,4
Fkr 730,78 kN
1,41
19