POJAM

Formiranje pojma
Sadraj i obim pojma
Jeziki i logiki termin

Suzana Spasi
Definicije pojma

Pojam je osnovna logika jedinica racionalnog miljenja.

Njime obuhvatamo bitne osobine objekta miljenja u
klasi ili skupu takvih objekata.

Pojam je misao o sutini onoga o emu mislimo. Sutina

je svojstvo ili skup svojstava koji ine da neto bude
takvo kakvo jeste i da se razlikuje od svega to nije. Sa
uklanjanjem sutinske karakteristike i sama stvar
nestaje ili postaje neto drugo.
 Formiranje pojmova
1. Iskustvenim putem:
Razliite predstave steene iskustvom mogu potencijalno
da uu u pojam o nekom predmetu, ali ne svi njihovi
elementi. Tada pojam predstavlja istovetne elemente
iskustava razliitih ljudi, steenih pod razliitim
okolnostima, koje konstantno vezujemo za odreeni
simbol.

Primer:
Bez obzira na to to je svako od nas u svom ivotu video najrazliitije
vrste knjiga, i to se one piu i objavljuju na najrazliitije naine u
razliitim epohama i kulturama, pojam koji vezujemo za re knjiga"
svuda ukljuuje u sebe da je to dui povezani tekst namenjen itanju
(min. 49 str. prema UNESCO-vom standaradu)
 Formiranje pojmova
2. Neiskustvenim putem (istim miljenjem)
Tada pojmove formiramo posrednim logikim
putem, dedukcijom ili misaonom sintezom
elemenata iz sadraja drugih pojmova. I ovde dolazi
do izraaja razliitost i istovetost u izboru svojstava
koja ulaze u dati pojam.

Npr. Pojam boga se razlikuje od religije do religije, ali svuda

podrazumeva vrhovno bie ili najvii oblik postojanja, koje nije
predmet ulnog opaanja i koje svojim svojstvima negira ono
to iskustvenim putem uoavamo na konanim egzistencijama.
Pojmovno miljenje ne mora biti u direktnoj sprezi sa
iskustvom. Ono moe kreirati pojmove za koje
smatramo da se ne odnose ni na kakvu realnost.

Primer: nebie, prazanina, imaginarni broj, duh iz Aladinove lampe i

sl.
Ali, ovakvi pojmovi nastaju obino na osnovu onoga to znamo o
naoj realnosti, pa ih tako moemo analizirati preko zajednikih
karakteristika koje imaju sa svim ostalim pojmovima.
Metode obrazovanja pojmova
1. uporeivanje (uoavanje slinosti i razlika na
predmetima miljenja)
2. identifikacija (prepoznavanje karakteristika koje
odlikuju pojedinca i vrstu prema istim
karakteristikama) i diferencijacija (prema razlikama)
3. analiza (ralanjavanje konkretnih predmeta na
elemente, svojstva i odnose) i sinteza (spajanje
izolovanih elemenata u nove pojmovne celine)
4. apstrakcija (zanemarivanje nebitnih osobina za
pojedinca ili klasu) i generalizacija (odlike dobijene
apstrakcijom proiruju se na sve sluajeve iste vrste)

Iako su pobrojane zasebno, sve navedene metode deluju simultano i

omoguuju jedna drugu. Bez obzira da li odreujemo bitna svojstva
pojedinanog predmeta miljenja ili vrste srodnih stvari, pojam se
uvek odnosi na neto opte i trajno, za razliku od opaaja, koji su
odreeni neposrednim uslovima prostora i vremena i otuda
prolazni.
 Sadraj pojma
Skup karakteristika tj. bitnih osobina i odnosa koje mora
posedovati svaki pojedinani objekat miljenja na koga se
pojam odnosi. Karakteristike ili odredbe pojma menjaju se sa
sticanjem saznanja i zapravo prikazuju ta znamo o neemu.
Primer: kiseonik - gas bez boje, ukusa i mirisa, slabo rastvorljiv u vodi,
kritina temperatura 118,8C, spaja se sa svim elementima, osim sa
plemenitim gasovima, radijumom i hlorom, atomska teina 16, molekularna
teina 32, redni broj u periodnom sistemu 8.

Sadraj moe biti odreen samo bitnim oznakama, a da se druge, kao

podrazumevane, iz njih mogu izvesti.
Primer: sadraj pojma ovek dovoljno odreuje da je to ivo bie sa svojstvom
umnog miljenja (to automatski znai da poseduje i nie intelektualne
sposobnosti i da upotrebljava simboliki jezik bez kog se umnost ne moe ni
razviti ni ispoljiti).
 Sadraj pojma
Sadraj ne sme biti skup privatnih asocijacija, jer tada ne bismo mogli da
razmenjujemo misli, da se uzajamno razumemo i razvijamo znanja.
Naravno, razlike u poznavanju sadraja pojma postoje i esto dovode
do verbalnih nesporazuma i prepirki, koje se otklanjaju preciznom
definicijom (sadraja) pojma.
Drugi izvor zbrke u miljenju jeste promenljiva priroda pojma, tj. naeg
(objektivnog) znanja koje je u sadraju prisutno. Otuda je korisno
obavestiti se o istoriji pojma (razliitim znaenjima iste rei), jer ona
svedoi o razvijanju naeg poimanja stvarnosti, a i promenama same
stvarnosti.

Primer:
Pojam skuptine u stalekom drutvu nosi drugaiji sadraj (zastupanja
interesnih grupa) od istog pojma u modernom demokratskom drutvu
(predstavljanja celine nacije u najvioj vlasti).
U govoru ponekad zamenjujemo termine kosmos i univerzum, mislei da je u
pitanju isti sadraj. Kosmos je, meutim, svemirski poredak u kome ne
vladaju jedinstveni zakoni, dok je u univerzumu sadrano moderno nauno
tumaenje da je sveukupna fizikalna stvarnost ureena po identinim
zakonima.
Obim pojma domen i logike klase
O obimu moemo govoriti u smislu:
1. u smislu skupa predmeta miljenja koji poseduju bitne
karakteristike iz sadraja pojma. Toje skup objekata, svojstava ili
stanja stvarnosti na koje primenjujemo istu re (konfuziju mogu
uvesti homonimi). Njime odreujemo odnos pojma prema
miljenoj stvarnosti.

Za ovaj smisao koristimo i naziv domen primene pojma, npr. kad je u

pitanju ovek: svi konkretni ljudi koji su iveli, ive i ivee u budunosti, na
koje primenjujemo re ovek jer zadovoljavaju karakteristike iz sadraja
pojma (zato ponekad kaemo taj ne zasluuje da se zove ovek, on je
ivotinja).
 Tipovi logikih klasa
Iako se u obimu (domenu) pojma uvek nalazi klasa ili skup
odgovarajuih objekata na koje mislimo, te klase nisu
uvek istog tipa. Razlikujemo 4 tipa logikih klasa:

a) prazne klase - bez lanova koji bi zadovoljili sadraj, poput ljudi

teki dve tone,
b) klase s jednim lanom - samo jedna pojedinana egzistencija
zadovoljava sadraj, npr. Perast, obino oznaena linim imenom,
c) prebrojive (konano velike) klase - koliko god da je lanova,
prebrojavanje je mogue, bar u principu, npr. zvezda u naoj
galaksiji,
d) neprebrojive (beskonano velike) klase, takoe u principu, npr.
elektromagnetno dejstvo.
Tako je domen skup pojedinanih objekata/stanja u
stvarnosti koji poseduju bitne karakteristike sadraja
pojma, i oni ine podruje primene datog pojma (i
njemu odgovarajue rei ili jezikog termina).

Ovaj skup moe biti i prazna klasa (tj. da nema niega u

stvarnosti to je miljeno tim pojmom ili oznaeno
njemu odgovarajuom rei)
Obim pojma rod i vrste
2. u smislu skupa niih, tzv. vrsnih pojmova koje
obuhvata vii ili rodni pojam. Ovde je u pitanju
relacija meu samim pojmovima, a ne pojma i
vanpojmovne stvarnosti.

Primer:
Obim pojma alkalni metali ine vrsni pojmovi: litijum,
natrijum, kalijum, rubidijum, cezijum i francijum;
etvorougaonik" obuhvata pravilne i nepravilne
etvorougaonike (kvadrat, romb, s jedne, i pravougaonik,
romboid, trapez, trapezoid i deltoid, s druge strane).
 Miljenje i jezik
Pojmovi ne postoje kao iste misli, nezavisno od jezikih
simbola kojima su izraeni.
Jedan pojam se ispoljava kao spremnost ljudi da pri
pojavi izvesnog jezikog simbola doivljavaju
odgovarajue misaone procese.

Primer: kad itamo ili sluamo neiji govor, mi shvatamo znaenje rei
koje su upotrebljene. Kada sami govorimo ili piemo mi,
zahvaljujui poznavanju pojmova, pravilno upotrebljavamo
odgovarajue rei.

Znati jedan pojam znai i znati kako da u raznim

situacijama prikladno upotrebimo odreeni jeziki znak
za njega.
 Pojam i re: logiki i jeziki
termin

Terminus (lat. zavretak, kraj, granica) ima dva nama

zanimljiva znaenja:
a) nauni ili struni naziv, ime za odreeni pojam;
b) b) u logici, pojmovi koji su sastavni deo suda (logiki
subjekat i predikat nazivaju se terminima).

Obimu i sadraju pojma odgovaraju denotacija i

konotacija jezikog znaka, i kao to e se videti, oni se
esto u potpunosti podudaraju.
 Konotacija (sadraj pojma) i
denotacija (obim pojma)
Konotacija je skup karakteristika Dimenzije znaka
oznaenih predmeta koji ini
znaenje datog termina (sadraj Konotacija:
pojma). geometrijska
Primer: Konotaciju termina trougao" slika u kojoj tri
ini zamisao geometrijske slike u stranice
kojoj tri stranice zaklapaju tri ugla. zaklapaju tri
ugla.

Denotacija je podruje predmeta

oznaenih datim terminom (obim
pojma).
Denotacija: bilo koji
Primer: U denotaciju termina trougao"
ravnostrani, ravnokraki i
spadaju svaki ravnostrani, raznostrani trougao
ravnokraki i raznostrani trougao.
 Razlike jezikog znaka i pojma
1. Pojam je odreen karakterom predmeta na koji se odnosi, dok je
jeziki znak proizvoljan.
Primer: Pojam o Suncu mora odgovarati odlikama Sunca kao
realnog objekta ako hoemo da nam misli budu istinite i da nas
valjano orijentiu.

2. Sadraj pojmova ne moe se proizvoljno menjati, ve promene

nastaju jedino pod uticajem novih uslova i novih saznanja.

3. Jedan isti pojam moe biti povezan s razliitim reima (na raznim
jezicima, u raznim epohama, u okvirima raznih ideologija). Primer:
pojam oca izraava se u engleskom jeziku reju der Vater", u
francuskom le pere", u latinskom pater", itd.
esto jedan isti jeziki termin slui za izraavanje najrazliitijih
pojmova (na primer, strava", demokratija").

4. Jedan pojam zahteva upotrebu veeg broja jezikih termina

(hlorovodonina kiselina).