Mobilni i komunikacioni sistemi

Profesor: Prof. Dr Petar Spalevi

e-mail: pspalevic@singidunum.ac.rs

Asistent: Prof. Dr Petar Spalevi,

e-mail: pspalevic@singidunum.ac.rs

Beograd, 30. oktrobar 2015.

Prof. Dr Petar Spalevi 1

 Binarnaamplitudska modulacija(ASK)
ASK je najjednostavniji postupak prenosa digitalnog signala mo-
dulisanim nosiocem, koji se sastoji od ukljuivanja i iskljuivanja
nosioca. Kada se u intervalu trajanja bita T emituje nosilac, to
znai da se prenosi "1", a kada se ne emituje prenosi se "0".
Ukljuivanje i iskljuivanje nosioca predstavlja promenu njegove
amplitude, to ukazuje na amplitudsku modulaciju, koja se na
englekom naziva "Amplitude Shift Keying", tj. ASK(2-AM).
Ukljuivanje i iskljuivanje nosioca moe da se predstavi kao mno-
enje nosioca sa "1", odnosno "0 ", tj. sa binarnim unipolarnim
nizom.
Modulator je mnoa, kao i kod analogne amplitudske modula-
cije.
Prof. Dr Petar Spalevi 2
 Binarnaamplitudska modulacija(ASK)
Izlazni
uASK(t) filtar
Binarni niz
(0,1) um(t) uAM (t)
K X NF

cos(0t) f 0-B/2----f0+B/2

f0 frekvencija nosioca fc Nikvistova frekvencija

B - opseg uestanosti koji zauzima izlazni signal,
uASK(t) - amplitudski modulisani binarni signal.
u ASK t um t cos 0t ak t kT cos0t
k
(t) pravougaoni impuls trajanja T i amplitude U,
ak je unipolarni binarni niz.
Opisani mnoa je modulator za ampltiudsku modulaciju sa 2 bona
opsega, to znai da je spektar modulisanog signala - uASK(t) dva
puta iri od spektra moduliueg signala - um(t).
BAM 2 f c Vb Vb
Za ASK 2-AM modulaciju spektralna efikasnost je 1
BAM
Prof. Dr Petar Spalevi 3
 Binarnaamplitudska modulacija (ASK)
um(t)

0 1 1 0 0 1
Prijemnik ASK signala se najee ne-
U koherentan, zbog jednostavnosti
0 T 2T 3T 4T 5T 6T t ure-aja (osnovni razlog za
korienje ASK 2-AM je
1
cos(mt) jednostavnost modulacije).
Verovatnoa greke u procesu
-1
0 T 2T 3T 4T 5T 6T t odluivanja
1 za
P exp
Psovaj
prijemnik
1
P 0
1 Uje
2

U2
e s
2 2 pnVb 2 2 2 4
uAM(t)
U

0 T
Ps srednja snaga ulaznog signala,
2T 3T 4T 5T 6T t
-U
pN spektralna gustina srednje snage
ASK je najjednostavnija digitalna modulacija,
uma na ulazualiprijemnik.
za dati odnos signal/
um na ulazu u prijemnik daje najveu verovatnou greke.
Binarni
uu(t) niz (0,1)
+ Odluiva
nT
n(t) f0-B/2 ... 0f +B/2 Detektor
anvelope Blok ema prijemnika
Prof. Dr Petar Spalevi 4
 Binarna frekvencijska modulacija (FSK)
Ovaj postupak modulacije je u anglo-saksonsonkoj literaturi poznat
kao Frequency shift keying (FSK).
Trenutna devijacija frekvencije modulisanog signala direktno je sra-
zmerna moduliuem signalu: f 0 t kFM uM t
Za BFSK moduliui signal je binaran polaran um t ak t kT
k
Trenutna vrednost frekvencije BFSK signala ima 2 vrednosti:
f1 koja odgovara slanju jedinice f1 f 0 k FMU f 0 f 0
f-1 koja odgovara slanju logike nule. f 1 f 0 k FMU f 0 f 0
Frekvencije f1 i f-1 su odreene uslovom f1T=k/2 f-1T=m/2, gde
su k i m prirodni brojevi, a T je bitski interval. Na taj nain prelasci
sa uestanosti f1 na f-1 i obrnuto, su na mestu gde signal preseca
nulu, pa spektar BFSK signala nema nepotrebnu irinu.

Prof. Dr Petar Spalevi 5

 Binarnafrekvencijskamodulacija (FSK)
um(t)

-1 1 1 -1 -1 1
U

0 T 2T 3T 4T 5T 6T t
-U

uFM(t)
f-1 f1 f1 f-1 f-1 f1
U

0 T 2T 3T 4T 5T 6T t
-U

FSK signal se moe posmatrati kao zbir 2 istovremeno prenoena

ASK 2-AM signala, od kojih jedan koristi frekvenciju nosioca f1 i
prenosi "1", a drugi frekvenciju f-1 i prenosi "0".
Da ne bi dolo do preklapanja spektara signala koji prenose "1" i
"0", ukupna irina spektra BFSK signala je BFM=2Vb.
Vb
Spektralna efikasnost za FSK je 0.5
BFM
Prof. Dr Petar Spalevi 6
 Binarnafrekvencijskamodulacija (FSK)
Detektor
f1
Poto se FSK 2-FM signal
anvelope

uu(t)
+ se sastoji od dva 2-AM sig-
Binarni
niz (-1,1)
+ + Odluiva
- nala,
nT moe se i
n(t)
nekoheren-tni prijemnik
f -1 Detektor
anvelope napraviti od dva ASK
Poto se FSK 2-FM signal sastoji od dva prijemnika.
2-AM signala, moe se i
nekoherentni prijemnik napraviti od dva ASK prijemnika.

Verovatnoa greke za FSK prijemnik iznosi P 12 exp 2 pPV e
s

n b

Kod FSK se stalno emituje nosilac, freekvencija f1 ili f-1, pa je

njegova snaga Ps=const. Kod ASK prenosa, signal se emituje kada
se prenosi "1 i tada je snaga signala 2Ps. Kada se emituje "0"
snaga signala je 0, pa je srednja snaga Ps. Maksimalna snaga ASK
2-AM je dvaput vea od maksimalne snage FSK 2-FM signala, iako
su im srednje snage iste. Kod praktinih sistema za prenos uvek je
ograniena maksimalna (vrna snaga izlaznog pojaavaa,...) tako
da FSK u praksi omoguava manju verovatnou greke.
Prof. Dr Petar Spalevi 7
 Binarna fazna modulacija (PSK)
Modulisani signal ima konstantnu amplitudu, dok njegova faza
nosi informaciju o moduliuem signalu. Poto je moduliui signal
bina-ran, faza modulisanog signala moe imati samo dve mogue
vred-nosti. Te dve vrednosti se biraju tako da budu razliitije
jedna od druge, recimo 1=0, 0=.
Ovaj postupak modulacije se na engleskom naziva Phase shift
keying (PSK).
Binarna "1" se prenosi kao impuls amplitude U, trajanja T, sa uti-
snutim nosiocem uestanosti 0 i poetnom fazom 0

u1 t U cos 0t 0
Binarna "0" se prenosi kao impuls amplitude U, trajanja T, sa utis-
nutim nosiocem uestanosti 0 i invertovanom poetnom fazom
u0 t U cos0t U cos0t u1 t

Prof. Dr Petar Spalevi 8

 Binarna fazna modulacija (PSK)
PSK modulisani signal moe se zapisati u obliku
u2 M t ak t kT cos0t v ak=1
ak=-1
k
gde je (t) pravougaoni impuls amplitude U i trajanja T .
PSK 2-M signal se moe predstaviti kao amplitudski modulisan
signal sa dva bona opsega u kome je moduliui signal binarni
polarni signal. u (t) m

Izlazni 0 1 1 0 0 1
Binarni niz filtar U
(-1,1) um(t) uAM(t)
K X NF 0 T 2T 3T 4T 5T 6T t
-U

f0-B/2----f0+B/2 cos(0t)
cos(0t) 1

Postupak PSK predstavlja se fazorskim -1

0 T 2T 3T 4T 5T 6T t

dijagramom, tj. polarnim dijagramom

u2 - M (t)
na kome su date sve amplitude i poetne U

faze koje modulisani signalmoe da ima. 0 T 2T 3T 4T 5T 6T t

-U
Prof. Dr Petar Spalevi 9
 Binarna fazna modulacija (PSK)
Amplituda PSK 2-M signala je konstantna - U, a dve mogue
vredno-sti faze su 0 i , tako da fazorski dijagram ima samo dve
take: U Im

-U 0 U Re
-U

Kao i u sluaju ASK 2-AM, moemo pokazati da je zauzeti opseg

Vb
uestanosti B2-M=Vb. 1
B2 M
Spektralna efikasnost za PSK 2-M je Binarni
uu(t) niz (-1,1)
+ X d t Odluiva
T
nT
Integrator sa
n(t) 2cos(0t)
rastereenjem

Prof. Dr Petar Spalevi 10

 Binarna fazna modulacija (PSK)
Prijemnik za BPSK 2-M signal mora biti koherentan, tj. u pri-
jemniku se primljeni signal mora pomnoiti sa lokalno generisa-
nim nosiocem.
Posle mnoenja sa 2cos(0t), tj. posle koherentne demodula-
cije, prijemik sadri integrator sa rastereenjem, koji obavlja
istovremeno funkciju filtra propusnika niskih uestanosti (kao
kod analognog koherentnog demodulatora) i prilagoenog
filtra.
Vrednost verovatnoe greke kod ovakvog prijemnika jeste:
1 Ps
Pe erfc
2 pN Vb
gde je Ps srednja snaga korisnog signala na ulazu u prijemnik, pN
je jednostrana spektralna gustina snage uma na istom mestu,
a Vb je binarni protok signala.
Prof. Dr Petar Spalevi 11
 Nosioci u kvadraturi
Osnovni postupci digitalne modulacije imaju relativno skromnu
spektralnu efikasnost, 1/2 ili 1. Ako elimo da u datom opsegu ues-
tanosti B prenosimo digitalni signal sa veim binarnim protokom,
moramo pribei sloenijim postupcima modulacije, koji se zasnivaju
na principu korienja nosioca u kvadraturi.
Posmatrajmo sistem kojim se istovremeno prenose dva moduliua
signala, um1(t) i um2(t), koji imaju identinu maksimalnu frekvenciju
u spektru fm.
u (t)
X
m1
X
u (t)
u (t)
A Moduliui signali um1(t) i um2(t)
i1

u (t) L
moduliu dvanosioca iste ues-
cos( t) + 0
2cos( t) 0
tanosti, pri emu je jedan cos,
u (t)
u (t)
Xm2
X
u (t)
B
a drugi sin.
i2

sin(0t) 2sin(0t)

PREDAJNIK PRIJEMNIK
Prof. Dr Petar Spalevi 12
 Nosioci u kvadraturi
Ova dva prostoperiodina signala su fazno pomerena za /2, tj. na
fazorskom dijagramu zaklapaju prav ugao, odnosno re je o
nosiocima u kvadraturi.
modulisani signal na
uL t um1 t cos0t um2 t sin0t izlazu iz predajnika
Signal se sastoji od dva AM-2BO signala sa istim nosiocem. Svaki
od ovih signala ima irinu spektra BAM-2BO=2fm oko nosioca. Zbirni
signal uL(t) takoe ima irinu spektra BL=2fm.
Iako se moduliui signali um1(t) i um2(t) prenose na istoj uesta-
nosti nosioca mogue ih je razdvojiti. Prijemnik se sastoji od dve
paralelne grane.
U gornjoj grani je koherentni demodulator sa mnoaem 2cos(0t),
na ijem se izlazu ima signal,
u A t u L t 2 cos0t um1 t cos0t um 2 t sin 0t 2 cos0t
um1 t um1 t cos20t um 2 t sin 20t
Prof. Dr Petar Spalevi 13
 Nosioci u kvadraturi
Kroz izlazni NF filtar u gornjoj grani e, dakle, proi samo prvi
sabirak, jer drugi i trei sabirak predstavlaju drugi i trei
predstavljaju AM-2BO signale na uestanosti nosioca 20, te e se
na izlazu gornje grane prijemnika imati signal
ui1 t um1 t
Na isti nain se u donjoj grani sa koherentnim demodulatorom
koji sadri mnoa 2sin(0t) izdvaja samo niskofrekventni signal
ui 2 t um 2 t
Koristei nosioce u kvadraturi postie se da se u istom opsegu
uestanosti BL=2fm istovremeno prenose dva korisna, moduliua
signala, dakle da se dva puta efikasnije koristi raspoloivi spektar.

Prof. Dr Petar Spalevi 14

 etvorofazna modulacija (4-QAM)
Ovaj postupak modulacije se na engleskom naziva 4-quadrature
amplitude modulation (4-M, tj. 4-QAM).
Ako nemamo dva odvojena binarna signala koje elimo da
prenesemo koristei nosioce u kvadraturi, moemo ih vetaki
napraviti iz jednog binarnog signala, razdvajajui parne i neparne
bite. Ovo razdvajanje se obavlja u sklopu serija u paralelu (SP ).
um1(t)
X Poto u gornjoj grani mo-

Binarni niz
(-1,1) u (t) dulatora signal um1(t) ine
u (t)
k
4-M
K S->P cos( t) +
0 samo neparni biti npr., a
u (t)
m2
signalum2(t)inesamopar-
X
ni, u svakoj grani modula-
sin( t)0 tora je 2 puta manji binarni
protok,Vb/2u odnosu na binarni protok Vb signala na ulazu umodulator.
Prof. Dr Petar Spalevi 15
 etvorofazna modulacija (4-QAM)
Dva puta manji binarni protok oznaava da je na izlazu mnoaa i
u gornjoj i u donjoj grani signal 2 puta manje irine spektra, tj. iza
mnoaa irina spektra iznosi
Vb / 2 Vb
B4 _ M 2 f c 2 irina
spektra 4-QAM signala
2 2
fc-Nikvistova frekvencija jednaka polovini binarnog protoka
signala na ulazu u mnoa.
Vb
2 spektralna efikasnost 4-QAM modulacije
B 4 M
4-QAM modulator se sastoji od dva amplitudska modulatora sa
nosiocima u kvadraturi. Modulisani signal je odreen sa

u4 M t ak t kTs cos 0t bk t kTs sin 0t
k k

a , b su -1 ili +1
u4 M t akU cos 0t bkU sin 0t 2U cos 0t kk k
k arctg bk a/ a k
k-parni biti bk-neparni biti
Trajanje standardnog signala Ts je 2 puta due od trajanja bita T,
Ts=2T, jer nizovi ak i bk sadre 2 puta manje bita u sekundi.
Prof. Dr Petar Spalevi 16
 etvorofazna modulacija (4-QAM)
Faza k moe imati etiri mogue vrednosti: /4, -/4, 3/4 ili -3/4.
Amplituda signala je konstantna, te se modulisani signal moe sma-
trati fazno modulisanim sa 4 faze. Zato se ovaj modulisani signal
zove etvorofazno modulisan, 4-M.
Parni
biti, Vb/2
U Im X d t Odluiva
Ts
nTs
u4- M (t)
+ 2cos(0t) P->S
Binarni
-U 0 U Re niz, Vb
n(t) X d t Odluiva
Ts
nTs Neparni
-U biti, Vb/2
2sin(0t)

Prijemnik se sastoji od 2 koherentna prijemnika 2-M signala u kvad-

raturi, iza kojih se mora nalaziti kolo PS,koje ueljava nazad par-
ne i neparne bite iz 2 grane u prijemniku u originalni binarni signal.
Poto se bit prenosi ili gornjom ili donjom granom, verovatnoa gre-
ke je ista kao i za 2-M prenos Pe 1 erfc Ps
2 pN Vb
Prof. Dr Petar Spalevi 17
 M-arna kvadraturna ampltudska
modulacija (M-QAM)
Spektralna efikasnost =2 postignuta kod 4-M nije dovoljna, jer
teimo da prenesemo to vie bita u sekundi u zauzetom opsegu
uestanosti.
Kod dail-up modema, telefonski kanal ima irinu 3.1kHz, to znai
da se primenom 4-M kroz njega moe preneti 6.2kbit/s (u
praksi se koriste filtri sa kosinusoidalnim zaobljenjem, pa je
protok 4.8Kbit/s).
Ako elimo vei binarni protok mora se primeniti sloenija
modulacija.
Oba nosioca u kvadraturi moemo umesto binarnim, modulisati
M-arnim signalom. Na taj nain dobijamo kvadraturno
amplitudski modulisani signal sa vie nivoa, ili M-QAM.
Modulator M-QAM signala predstavlja kombinaciju 4-M
modulatora i modulatora za M-arni sistem prenosa.
Prof. Dr Petar Spalevi 18
 M-arna kvadraturna ampltudska
modulacija (M-QAM)
Vb/2
2 M
Vs
X Blok 2 M je konv-
Binarni niz
(-1,1) Vb uM-QAM (t) ertor iz binarnog u
K S->P cos(0t) + M-arni signal.
2 M
Vs
X
Vs protok simbola
Vb/2 Vb / 2 Vb
Vs
log 2 M log 2 M
sin(0t)
Vs Vb
Nikvistova frekvencija za M-QAM signal iznosi fc
2 2 log 2 M
Opseg uestanosti koji zauzima M-QAM signal iznosi
BM QAM 2 f c Vb / log 2 M
Spektralna efikasnost M-QAM sistema je Vb / BM QAM log 2 M
Kroz kanal irine B moe se preneti mnogo bita u sekundi, ako se
koristi veliko M, bezintersimbolske interferencije.Kao i pri M-arnom
prenosu, ograniavajui faktor je Pe, koja se za dati SNR znaajno
poveava sa poveanjem M.
Prof. Dr Petar Spalevi 19
 M-arna kvadraturna ampltudska
modulacija (M-QAM)
Simboli, Parni Im
Vs biti, Vb/2
3U
Odluiva
X d t o simbolu
M 2
Ts
nTs
uM-QAM (t) U
+ 2cos(0t) P->S
Simboli, Binarni
Vs niz, Vb
Odluiva -U 0 Re
n(t) X d t o simbolu
M 2 -3U U 3U
Ts Neparni -U
nTs
biti, Vb/2
2sin(0t)

Struktura M-QAM prijemnika je -3U

kombinacija blok eme prijemnika Fazorski dijagram za 16-QAM

4-M signala iM-arnog signala. Pri prenosu digitalnih signala
Verovatnoa greke po bitu preko TK linije pomou mode-
na izlazu M-QAM prijemnika ma,ograniavajuifaktorzabr-
2 M 1 3 Ps log2 M
zinu modema je Pe koja se mo-
Pe erfc e prihvatiti za dati SNR na ula-
M log2 M M 1 2 pNVb
zu u prijemnik (a na izlazu TK li-
Prof. Dr Petar Spalevi
nije) koji moe da se obezbedi. 20
 Multipleksiranje
Istovremeni prenos vie korisnih signala iste prirode du iste
linije veze naziva se multipleks.

Kapacitet binarnog simetrinog kanala-BSC

C=C0(1+peldpe+(1-pe)ld(1-pe))
C0 - kapacitet kanala bez greke u prenosu
Pe - verovatnoa greke u prenosu
Prenosni medium ine jedna ili vie parica, vlakana... Ova dimen-
zija prenosnog sistema predstavlja prostor P.
Druga dimenzija prenosnog sistema je trajanje prenosa, tj.
vreme T.
Prof. Dr Petar Spalevi 21
 Multipleksiranje
Trea dimenzija prenosnog sistema je raspoloivi propusni opseg
B po jednoj fizikoj liniji prenosa.
etvrta dimenzija prenosnog sistema - dinamika D, koja definie
prenosna svojstva komunikacionog sistema, odreena je
odnosom signal-um (SNR).
Kapacitet jedne prenosne linije (P=1), u jedinici vremena (T=1s),
odreen je brojem impulsa koje telekomunikacioni sistem moe
propustititi u sekundi-2B i koliinom informacija po impulsu-ldN
(N-broj razliitih nivoa signala)
C0=2 B ldN
Postavlja se pitanje koliko se moe poveavati broj N, tj. sa koliko
nivoa signala se moe raditi, a da kvalitet prenosa u prisustvu
umova i interference bude zadovoljavajui.
Broj N je direktno srazmeran odnosu efektivnih vrednosti napona
korisnog signala i uma N~Us/UN.
Prof. Dr Petar Spalevi 22
 Multipleksiranje
Kapacitet realnog oumljenog kanala je proporcionalan
C ~ 2 B ld(Us/UN)= B ld(Us/UN)2= B ld(Ps/PN)
anon je pokazao da je u prisustvu uma kapacitet kanala
C = B ld(Ps/PN) [b/s]
Jedan kanal, P=1, u jedinici vremena moe preneti
C=B D T [bita]
Propusni opseg sistema-B, dinamika prenoenog signala-D i
trajanje prenosa informacija-T definiu informacioni volumen
kanala.

Prof. Dr Petar Spalevi 23


SSBSC (AM sa ukunutim
nosiocem i jednim bonim
opsegom) signal translira
informacioni volumen
moduliueg signala u
opseg frekvencija [0,fg].
Prof. Dr Petar Spalevi
Multipleksiranje
Ugaono modulisani signali (FM i
M) imaju konstantnu amplitudu,
D=0, to bi zahtevalo beskono
irok propusni opseg. Realni signali
imaju promenljivu amplitudi
konaan propusni opseg 2(f+fg).
Informacioni volumen kanala u A/D
konverziji (N=2), se moe odrati
znaajnim irenjem propusnog
opsega B.
24
 Frekvencijski multipleks
Frekvencijski multipleks nas-
taje sukcesivnim slaganjem
signala po frekvencijskoj osi.
Kao lanovi multipleksa koji
nose koriste SSB signali sa
razliitim nosiocima.

Formiranje SSB signala

Prof. Dr Petar Spalevi 25

 Frekvencijski multipleks

Blok ema Frkvencijski

3-kanalnog raspored
FDM 3-kanalnog FDM
Viekanalni FDM se mogu for-
miratineposredno ili posredno.
Najpre se formiraju primarne
grupe od po 12 kanala, potom
sekundarne grupe od po 60
kanala, zatim tercijarne grupe
od po 300 kanala,...
Demodulacija
Prof. Dr Petar Spalevi 26
 Frekvencijski multipleks

Blok ema za formiranje primarne grupe B i njen raspored kanala

Prof. Dr Petar Spalevi 27

 Vremenski multipleks
Pri A/D konverziji govor-
nog signala potrebno je
raspolagati PCM-om sa
izlaznim digitalnim signa-
lom protoka 64 kbit/s, to
Informacioni volumen znai da je bitski interval
4-kanalnog TDM Tb=15,625 ms.
Trajanje impulsa moe
biti krae od Tb. Ako je
Tb/T=Nk, to znai da se da
se u okviru Tb moe pos-
lati Nk bita razliitih signa-
la. U realnim sistemima se
ne multipleksiraju bitovi,
ve bajtovi (8 bita).
TDM signala izvora
jednakih protoka
Prof. Dr Petar Spalevi 28
 Vremenski multipleks

TDM signala izvora

razliitih protoka

TDM sa mul-
tipleksiranjem
bajtova
Prof. Dr Petar Spalevi 29
 PCM (Pulse code modulation)
Smatrajui da je za razumljiv prenos govor-
nog signala nije potrebno vie od 4 kHz
uzi-mani su uzorci govora 8.000 puta u
sekundi i svaki je kvantovan i predstavljan
odgovara-juim kodnim reima.
U okviru PCM usvojena je duina rei od 8
bita (256 amplitudskih nivoa). Imajui u
vidu govorni signal nema uniformnu
raspodelu trenutnih vrednosti i da su male
vrednosti verovatnije uvedena je
kompresija govornog signala pre
kvantovanja (koja je isticala sig-nale manjih
amplituda), kao i odgovarajua ekspanzija
na prijemu. U Evropi je usvojena A
karakteristika kompresije.
Binarni protok za digitalni prenos jednog
go-vornog signala je 8.0008=64 kb/s uz
Prof. Dr Petar Spalevi 30
 PCM (Pulse code modulation)
A
1 ln A x za 0 x
Amax Pri prenosu digitalnog
A signala, u prijemniku nije
y

Amax 1 ln A x za
Amax
x Amax bitno prepo-znati oblik
1 ln A Amax A
signala, ve samo da li je
i L 1
1 L0 signal 1 ili 0.

i L
2 L 1, 2,3,..., 2
Poto su signali koji predstavljaju 1 i 0
meusobno dosta razliiti, mogue je
da signal na ulazu u prijemnik bude
dosta izoblien, a da ipak bude mogu-
e otkriti da taj signal predstavlja 1 ili 0.
Recimo, dok se za AM postupak preno-
sa mora obezbediti oko 40dB odnosa
signal/um na ulazu u prijemnik, za FM
oko 25dB, PCM prijemnik e odlino
raditi i pri SNR=12dB.
Prof. Dr Petar Spalevi 31
 Kod "obine" Delta Modulacije se prenose samo promene
amplitude u odnosu na prethodnu vrednost amplitude i to
koristei samo jedan bit. Da bi se poveao odnos signal-um
kvantovanja, poto je kod DM kvalitet rekonstruisanog govora
(posle D/A konverzije) slabiji nego kod PCM, uvedena je adaptivna
diferencijalna PCM (ADPCM). Danas esto koristi tzv. ADPCM s
protokom od 32 kb/s.
Evropski PCM sistem po dve parice u okviru postojeih
postavljenih kablova, uz umetanje regeneratora na mestima, gde
su prethodno bili Pupinovi kalemovi omoguava prenos 30
komunikacionih+2 pomona kanala, numerisanih od 0 do 31.
Pomoni kanali slue za vremensku sinhronizaciju i signalizaciju
komunikacionih kanala. Sloeni PCM ram se sastoji od 16 ramova,
oznaenih od 0 do 15. I pri ovim uslovima, govorni signal morao bi
da pretrpi jednu ili vie A/D i D/A konverzija, naroito pri prenosu
na vee daljine. Svaka A/D konverzija smanjuje odnos signal-um
kvantovanja, tj. pogorava kvalitet prenoenog signala.
Prof. Dr Petar Spalevi 32
Prof. Dr Petar Spalevi
Organizazacija sloenog rama E1 PCM 33
 PCM (Pulse code modulation)
Sinhronizaciona re rama duine 7 bita nalazi se u 0 bajtu parnih
ramova. Prvi bit R svih 0-tih bajtova slui za upravljanje u
meunarodnim telekomunikacijama. Drugi bit 0-tog bajta
neparnih ramova je 1. Trei bit A, nultog bajta neparnih ramova je
alarm sinhronizacije rama, dok su preostali biti od 48 n-biti i
koriste se za usmeravanje unutar nacionalne mree. Prva 4 bita,
16 bajta, nultog rama predstavljaju kodnu re sinhronizacije
sloenog rama.
Bitovi x (peti, sedmi i osmi bit 16 bajta) slue za usmeravanje u
nacionalnim mreama, dok je 6-i bit y, 16-og bajta nultog rama
alarm sinhronizacije sloenog rama.
esnaesta re ostalih ramova ramova (1 15), koji ine sloeni ram
podeljena je u dve etvorobitne signalizaci-one rei. Ove dve rei
se koriste za signalizaciju 2 komunikaciona kanala:
u prvom ramu za komunikacione kanale 1 i 16,
u drugom ramu za komunikacione kanale 2 i 17,
u treem ramu za komunikacione kanale 3 i 18,...
Prof. Dr Petar Spalevi 34
 PCM (Pulse code modulation)

Sloeni sistemi sa vremenskim multipleksiranjem formiraju se

tako 4 trideseto-kanalna sistema formiraju sekundarni 120
kanalni sistem sa digitalnim protokom od 8448 kbit/s.
etiri sekundarna sistema formiraju tercijarni sistem sa
kapacitetom od 480 telefonskih kanala i protokom od 34 368
kbit/s.
etiri tercijarna sistema formiraju kvaternarni sistem sa 1920
Prof. Dr Petar Spalevi 35
 PCM (Pulse code modulation)

Hijerarhija sloenih sistema vremenskog

multipleksiranja

Na kraju 4 (odnosno 5) kvaternarnih sistema formiraju sistem

kapaciteta 7680 (odnosno 9600) kanala sa digitalnim protokom
420 Mbit/s (odnosno 560 Mbit/s).

Prof. Dr Petar Spalevi 36