Posmatranje,

eksperiment, merenje
Pomoćne metode indukcije
 Šta je posmatranje?
• Uobičajen stručni termin: OPSERVACIJA
• Ne svodi se na puku upotrebu čula, jer svako
od njih je nadograđeno instrumentima koji
proširuje njеgove granice.
 NAUČNO POSMATRANJE

• Metodski uobličen postupak, vođen hipotetičkim

očekivanjima, kojim se utvrđuju svojstva značajna
za objašnjenje empirijskih pojava.
• Spontano posmatranje i prikupljanje podataka bez
SELEKTIVNOG PRINCIPA je neupotrebljivo.
• Posmatranje se izvodi u funkciji
PROVERAVANJA NEKE PRETPOSTAVKE, i
samo tako ima značaja za napredovanje saznanja
 Šta to konkretno znači?
• U naučnom posmatranju uvek interpretiramo neposredne
datosti (i samom jezičkom formulacijom) u svetlu hipoteza
/teorija. Već samo imenovanje objekata opažanja
predstavlja njihovo klasifikovanje na osnovu karakteristika
koje smatramo bitnim sa stanovišta neke teorije (imena su
zapravo teorijski termini: zvezde ≠ planete, kitovi ≠ ribe).
• RAŠOMONIJADA: Posmatranje može rezultovati
različitim izveštajima svedoka, što ukazuje na postojanje
interpretativnih hipoteza. Otuda, ako nam nisu poznate
pretpostavke opažanja, ono je bezvredno.
• Sva, izuzuev osnovnih posmatranja, vrše se u izolovanim ili
idealizovanim uslovima, pomoću specijalnih instrumenata, i
preciziraju u standardizovanim mernim jedinicama.
 EKSPERIMENT

• Metoda koja simulira iskustvo i prefinjuje ga

zarad pružanja podrške ili opovrgavanja neke
hipoteze.
• Za razliku od čistog posmatranja, koje
izvodimo tamo gde ne možemo ili ne želimo
da utičemo na pojavu, ovde namerno
PROIZVODIMO ILI MENJAMO POJAVU
koju želimo da posmatramo, objasnimo ili
predvidimo.
 KARAKTERISTIKE EKSPERIMENTA

• Stvaranje željene pojave

• Mogućnost učestalog proizvođenja radi
ponovljenih (i kontrolnih) posmatranja
• Proizvođenje pojava koje se spontano ne
javljaju u stvarnosti
• Izdvajanje željenih aspekata pojave
• Variranje uslova javljanja pojave
• Idealizovani uslovi posmatranja
 KRUCIJELNI EKSPERIMENT
(RASKRŠĆA)

Smišljen je tako da odlučuje o rivalskim hipotezama

(odlučujući u opovrgavanju)

Njegovi rezultati, potvrđujući implikacije jedne od

hipoteza, protivreče implikacijama druge

Mogu biti dovedeni u pitanje, jer se može posumnjati

u pouzdanost našeg eksperimentalnog aparata
(uticaj na merenje), ali i u celokupno naše znanje
koje je pridruženo nekoj od hipoteza.
Iz H1 izvlačimo stavove o eksperimentalnim posledicama p1,
suprotnim eksp. posledicama p2 dobijenim iz H2. Eksperiment
odlučuje o prihvatanju jedne i nužnom odbacivanju druge hipoteze.

Fukoov eksperiment (oko 1850) koji je trebalo da odluči između

korpuskularne i talasne prirode svetlosti – korpusk. predviđa da se
svetlost brže kreće u vodi nego u vazduhu, a talasna suprotno.
Eksperiment je potvrdio da se svetlost brže kreće u vazduhu.
Međutim, savremena fizika se opet vratila Njutnovoj
korpuskularnoj teoriji da bi objasnila neke druge optičke efekte. To
znači da hipotezu ne smemo definitivno odbaciti ni kada je
opovrgne krucijelni eksperiment, jer su u igri (i na probi) mnoge
neizrečene pretpostavke o uslovima merenja, prirodi instrumenta
itd. Kruc. eksp. je konačan dokaz samo ako ne dovodimo u pitanje
skup pretpostavki i celu masu pratećeg znanja koje podrazumevamo
i koji prate ispitivanu hipotezu. A upravo se to događa kada nastupe
naučne revolucije.
 Razlika između
kvalitativnog i kvantitativnog
posmatranja i merenja
Kvantitativno posmatranje oslanja se na merenje i
izražavanje rezultata u brojevima.
Kvalitativno je opisno, jer ne postoji standardizovan
način da se svojstva izmere i brojčano izraze.
 Koje kvalitete je moguće
kvantifikovati?
• Učionica je 9m dugačka.
• Juče je moja telesna temperatura
iznosila 36,2°C.
• Ovaj papir je A4 formata.
Rezultati merenja se izražavaju u
standardizovanim jedinicama.
Zašto?
• Neke od osnovnih jedinica za
kvantifikovanje kvaliteta:
– Temperatura stepeni na Celzijusovoj skali
– Rastojanje metri (mm, cm, m, km)
– Zapremina litar (ml, l)
– Masa grami (mg, g, kg)
Sprave za merenje: preciziranje
čulnih podataka
•Masa:
vaga/terazije
•Temperatura: termometar
•Dužina: meter štap/lenjir
•Volumen: graduirani
cilindar
Kvalitativno posmatranje –
mora li uvek ostati takvo?
• Hleb je svež, dobili smo ga pre dva sata.
• Njeno lice je dosta okruglo.
• Dormeo jastuk je tvrd, ali sasvim
udoban.
• U učionici se oseća na luk.
 Lična perspektiva, i bukvalno i
metaforički, može uticati na
rezultate posmatranja
• Očekivanja („nameštanje” rezultata)
• Prethodno znanje
• Udaljenost i veličina objekta
• Ograničenja čula
• Lični stavovi i predrasude
• Greška merenja ili čitanja rezultata
 Razlikovanje činjenica od
interpretacija
• Cilj posmatranja, eksperimentisanja, merenja,
jeste dolaženje do pouzdane baze podataka za
proveru hipoteza.
• Uslov da se nešto opaženo prihvati kao činjenica
jeste da se pruži tačan opis pojave i preciziraju
okolnosti u kojima je on dobijen, tako da ove
podatke svako može bilo kada nezavisno proveriti.
• Ukoliko se unose lični stavovi i mešaju opažanja sa
zaključcima, rezultati su naučno nepouzdani i
neupotrebljivi.