2.

Структура рачунара
 Архитектура рачунара описује онај део структуре рачунара који
одговара програмском моделу рачунара са становишта програмера на
машинском језику. Другим речима – Начин на који програмер на
машинском језику види рачунар назива се архитектура рачунара. Ту
спада сет наредби (инструкција), програмски видљиви регистри
процесора, механизам прекида, структура табела за управљање
меморијом и руковање грешкама у раду рачунара.
 Организација рачунара бави се оним деловима структуре
рачунара које програмер на машинском нивоу не види. Ту спада
имплементација одређене архитектуре, проточна структура
процесора, невидљива кеш меморија, решавање проблема
приоритета код преузимања магистрале, подела меморије на
странице, мултиплексирање адресних линија и слично.
Структура рачунара подразумева шири појам од архитектуре.
Под структуром рачунара подразумева се скуп основних елемената
који чине рачунарски систем, везе између њих и основне функције
које ови елементи обављају.
 У центру самог рачунара је јединица централног процесора
(CPU – Central Processing Unit). Јединица централног процесора
управља целокупним радом рачунара и обрађује податке према
задатом програму. Јединица централног процесора генерише
потребне сигнале за обраћање периферним (улазно – излазним
уређајима) и меморији и од њих добија податке, обрађује их и
обрађене податке враћа. Сукцесивним понављањем овог
поступка, контролисаног програмом, извршавају се и
најсложенији алгоритми и решавају се и најсложенији задаци
обраде података или управљања процесима.
 Јединица централног процесора је преко системске
магистрале (BUS) повезана са оперативном меморијом и улазно
излазним уређајима (слика 2.1.). Системска магистрала
представља уређени скуп проводних линија преко којих се
преносе сигнали између различитих делова рачунара.

Оперативну (главну) меморију (Main Memory) чини

уређени скуп ћелија (свака ћелија има своју јединствену адресу)
одређене дужине у којима се чувају подаци и програми у бинарној
форми (низови 0 и 1). Оперативна меморија је меморија из које се
извршавају програми и непосредно узимају и смештају подаци и
међурезултати приликом њихове обраде.
 Улаз/излаз – У/И (I/O – Input-Output) су контролери
периферних урећаја. Контролери су посебни електронски
склопови који остварују везу између процесора (преко системске
магистрале) периферних уређаја као што су монитор, тастатура,
миш, чврсти диск, компакт-диск (CD), звучна картица, модем и
слично. Сложеност контролера периферије је веома различита и
варира од релативно једноставних електронских склопова до
микрорачунара.
 Интерна магистрала (Inter bus) повезује основне елементе
структура јединице централног процесора (слика 2.2.): скуп регистара,
управљачку и аритметичко-логичку јединицу.
Регистри (Registers) процесора служе за прихватање и
привремено чување података, адреса и наредби програма.
Аритметичко-логичка јединица (ALU - Aritmetical Logical
Unit) обавља аритметичке и логичке операције.
Управљачка јединица (Control Unit) на основу кода операције
генерише потребне управљачке сигнале процесора који се преко
магистрале преносе до меморије и контролера периферије, као и
управљачке сигнале за интерну магистралу, регистре унутар
процесора и аритметичко-логичку јединицу.
 Структура процесора
Комплексност хардверске структуре процесора намеће неопходност
извесног нивоа апстракције. Зависно од циљева и задатака могући су
следећи нивои апстракције хардверске структуре рачунара:
 Начин функционисања P-N споја
 Начин функционисања транзистора
 Изградњa логичких кола, меморијских ћелија и специјализованих кола
 Изградњa полусабирача, мултиплексера, декодера, флип-флопова
 Изградњa сабирача, мултиплексера, декодера, регистара, магистрала
 Изградњa АЛЈ (Аритметичко-логичке јединице; ALU-Aritmetical-
Logical Unit), блокова регистара, блокова меморије
 Изградњa и начин функционисања процесора, кеш-меморије,
јединице за управљање меморијом
 Структурa и начин функционисања електронских кола високог
нивоа интеграције
 Ниво штампаних плоча
 Структурa и начин функционисања готових уређаја као што је
мобилни телефон, персонални рачунар или контролер машине

На слици 2.3 приказана је структура хипотетичног процесора

погодног за сврху којој је намењен.
 Процесор Магистралa Меморија
Интерна магистрала
ABUS DBUS CBUS
R0

Регистри опште
MAR

намене
MDR
R15

SP
Меморија

PC

A B IR

ALU Управљачка
C0 јединица

ALUout

PSW

Slika 2.3 Структура рачунара

 Процесор (леви правоугаоник на слици) је преко
мaгистрале (Bus) повезан са меморијом (и периферним
уређајима који нису приказани на слици).
Магистрала је подељена на три функционалне целине:
- ABUS – Адресна магистрала (Address Bus) – магистрала за
пренос адресних линија које генерише процесор
- DBUS – Магистрала података (Data Bus) за пренос
података од процесора до меморије и од меморије до
процесора
- CBUS – Контролна магистрала (Control Bus) за пренос
контролних сигнала од процесора до меморије
 Процесор генерише (поставља на линије) и адресе и податке и
контролне сигнале и на тај начин управља целокупним радом рачунара.
Меморија генерише само податке са специфициране адресе и то само
када од процесора добије одговарајући управљачки (контролни сигнал)
преко CBUS-а.
Меморија је уређени скуп меморијских ћелија којима је могуће
приступити преко јединствене адресе ћелије. Свака ћелија има једну
јединствену адресу. Да ли ће у меморију бити уписан податак који се
налази на магистрали (података) у том тренутку или ће меморија на
магистралу (података) поставити садржај са специфициране локације,
одређује процесор одговарајућим сигналом на контролној магистрали.
У меморију су смештени подаци за обраду и програми за контролу
рада процесора.
 Процесор са спољним светом комуницира преко магистрале и својих
специјалних регистара за генерисање адресе MAR (Memory Address
Registar), размену података са меморијом MDR (Memory Data Registar)
и управљачке јединице која генерише управљачке сигнале на контролној
магистрали.
Сем поменутих, процесор има и следеће регистре:
 PC (Program Counter) – програмски бројач је регистар у коме се
чува адреса текуће наредбе програма. По извршењу текуће наредбе
програмски бројач се аутоматски увећава за један и указује на следећу
наредбу програма.
 SP (Steack Pointer) – показивач врха магацина је регистар у коме се
налази адреса врха магацинске меморије.
 IR (Instruction Registar) – регистар инструкција прихвата
наредбу из меморије. Из овог регистра се преко мултиплексера и
демултиплексера врши анализа и извршавање наредбе (између
осталог и генерисање сигнала за контролну магистралу).

Управљачка јединица на основу садржаја регистра инструкција

(IR) генерише потребне управљачке сигнале како за контролну
магистралу, тако и за интерну магистралу. Јасно је да у ову сврху
постоји веза, преко мреже мултиплексера и демултиплексера, између
управљачке јединице и регистра инструкција (IR).
 Аритметичко-логичка јединица (ALU - Aritmetical Logical Unit)
обавља аритметичке и логичке операције над два операнда. На слици 2.3
приказани су прихватни регистри аритметичко-логичке јединице: A и B.
Код великог броја процесора прихватни регистар А назива се и aкумулатор
(ACC – Accumulator) и програмски је видљив (постоје наредбе којима се
уписује или очитава садржај акумулатора). Резултат обављене операције
обично се смешта у акумулатор и одатле преноси посебном наредбом или
истом наредбом којом је задата и операција. Прихватни регистар B обично
није програмски видљив и у њега се смешта други операнд из неког
програмски видљивог регистра или из меморије.
По обављеној операцији аритметичко-логичка јединица поставља
индикаторе стања резултата у регистар статуса програма (PSW –
Program Status Word). Ови индикатори означавају да је у акумулатору нула,
негативан број, да има преноса или прекорачења.
 Архитектура рачунара

Архитектура процесора Архитектура магистрале

Скуп регистара Формат инструкција

Извршење
Типови података инструкција

Начини адресирања Скуп инструкција

Механизам
Механизам прекида
улаза/излаза
 Архитектура процесора
Под архитектуром процесора подразумева се програмски модел
видљив за програмера. Поменути програмски модел подразумева:
 Скуп програмски доступних регистара
 Формат инструкција
 Циклус извршења инструкција
 Типови података
 Скуп инструкција
 Начини адресирања
 Механизам прекида
 Механизам улаза / излаза