Творба речи проучава реч са аспекта:

1. Морфемске структуре
2. Начина грађења речи
3. Промена у морфемској структури
речи

- Творба речи као научна дисциплина

- синхронијски и дијахронијски
приступ изучавању творбе речи
- појам језичког осећања
• Волк, волчонок, волчица
• Муж, мужчина, мужик
- Однос између изведене, мотивисане
речи и неизведене, немотивисане,
просте (домик; белье, белок, синяк)
• Морф (вдруг: вод-иц-а)
• Морфема: мороз, морозить,
мороженый, замораживать
• отец – отчий
• звать – зову
• обедать – обедаю

Аломорф – позициони морф

Внести – воткнуть
Заморозить - замораживать
• Варијанте морфема:
• гор-ой – гор-ою
• бел-ёхоньк-ий – бел-ёшеньк-ий
 морф

коренски афиксални

префикс суфикс постфикс интерфикс флексија

• Корен (корневой морф)
• - основно лексичко значење речи
• - постоји у свакој речи
- корен може да буде јединствен (бра,
наизусть)
- нулти корен? (вынуть)
- слободан корен: везани корен
- најчешће један, могуће и више:
без-дом-н-ый
дом-о-хозяй-к-а
• Афикси (аффиксальные морфы)
• - необавезна морфема
- значење у поређењу с кореном:
несамостално, апстрактније
- творбени или облички
- постоје речи без афикса (я, ты, вчера)
- афикс може да постане корен (разные
измы)
- подела на префиксе и постфиксе у
ширем смислу
• Префикси
• - не мењају припадност врсти речи
• - најчешћи код глагола, срећу се и код
придева и именица
• - модификују основно значење речи
• - слободнији, независнији од суфикса
• - не утичу на морфонолошке промене на
почетку речи
• - творбена морфема
• - да ли и обличка?
• - могу да имају побочни акценат (противо-
воздушный)
• - не може да буде нулти
• Суфикси
- могу да мењају припадност врсти речи (белый-
беленький; белый-белизна, белый-белеть)
- Тесна веза између суфикса и наставка (-ость, -ун;
бел-е-ть : бел-и-ть)
- Одређени суфикси везују се за одређену врсту речи
(-лив-, -ец)
- Широк спектар значења (од конкретних до
апстракнтних)
- Најбројнији именички суфикси
- Утичу на морфонолошке промене на граници
морфема (горох – горошек; бумага – бумажный)
- Облички и творбени
- Нулти суфикс
• Облички суфикс:
• - инфинитивни: бере-чь, чита-ть, нес-ти
• - партиципски: -ащ, -ущ, -ем, -им
• - може да има нулти аломорф:
• нес-Ø-Ø : нес-л-а
• - творбени могу да пређу у обличке
• курица – куры
• судно – суда
• брат – братья
• гражданин – граждане
• хозяин - хозяева
• Интерфикси (спојни вокали)
• 1. -о- и -е-
• водонепроницаемый, водопад;
кровеносный, пешеход
• 2. нулти интерфикс? Слагање без
интерфикса.
• Калининград, вольтметр, киловатт-
час
• 3. -и-? (пят-и-этаж-н-ый; перекат-и-
поле, верт-и-хвостка)
• Флексија (наставак)
• - релационо значење (обличко)
- основа се добија кад се одбаци флексија
- материјално изражен и нулти
- императив
говор-и : отрежь-Ø
- ген.мн; ном.ј. им. 1. декл.
- Иза наставка долази само постфикс
(пятилетний, полудня, полутора,
унутрашња флексија?)
• Постфикс
- на апсолутном крају речи
- заменички постфикс: -то, -нибудь, -
либо
- глаголски: -сь\-ся, импер. -те
• - творбена морфема
• - обличка?
• Лекция читается профессором.
• Нулти афикси
• - издваја се онде где постоји и
материјално изражени афикс с истим
значењем
• Нулти наставак: думал-, брат-,
много ламп-
• Значење нултог наставка: мушки род
једнина, номинатив једнине м.рода,
генитив мн. ж.р.
• Нулти суфикс: такође има значење
које могу имати и материјално изражени
суфикси
• разрыв-- : пе-ние, подпис-ка, борь-
ба
• гам?
• Углавном код именица:
• задира, заика, подлиза
• синь, муть
• префиксално-суфиксални начин творбе:
без-бород-Ø-ый, бес-пал-Ø-ый
• комбинација нулте суфиксације и
слагања: сед-о-бород-Ø-ый, каш-е-вар-
Ø-Ø

• золотой?
• зелень?
• Везани корен (связанный корень)
• Употребљавају се само са суфиксима или
префиксима, не самостално.
• свергнуть, отвергнуть, низвергнуть.
• обуть, разуть.
• одеть, раздеть.
• поднять, отнять, разнять.
• закупорить, откупорить
• добавить, отбавить, прибавить
• жрец, жрица
• ежевика
• буженина
• Извођење (деривација)
• Творбена база или основа (производная
основа)
• Изведена реч (производное слово)
• Творбена и морфемска анализа речи
• Морфемска подразумева поделу речи
на морфеме, одређивање састава речи.
• Творбена подразумева успостављање
творбених односа међу речима.
• Задатак творбене анализе:
• - да установи да ли је основа изведена или
није (да ли је проста)
• - ако је изведена: од које је творбене основе
изведена и уз помоћ ког творбеног средства,
на који творбени начин
• - да би се утврдила творб. база треба наћи 1)
речи с истом основом и 2) речи образоване уз
помоћ истог творбеног средства (форманта).
• Тв. средства: префикси, суфикси, нулти
суфикси и префикс+суфикс (на пр. без-
денеж-ј-е – безденежье)
• Паровозный:
• 1) речи с истом творбеном основом
(паровоз-): паровоз, паровозик,
паровозище
• 2) речи с истим творбеним средством
(суфиксом -н): вагонный, каменный,
дорожный
• Тв. анализа врши се с краја речи: прво
се издваја наставак, а онда творбена
база и творбени формант