Dzon Lok

(1632-1704)

Biografija
Lok

je rodjen u advokatskoj porodici, nedaleko od Bristola. U 20. godini odlazi na Oksford, gde s posebnim afinitetom cita Bekonova i Hobsova dela. Bio je asistent grckog jezika, retorike i etike. Nije zasnovao svoju porodicu, ali se sprijateljio s porodicom lorda Seftsberija, s kojim je morao emigrirati u Holandiju, gde su ostali sest godina. Lok je bio sekretar, lekar I prijatelj lorda, koji je jedno vreme bio i kancelar Engleske. Poslednjih 15 godina zivota preselio se iz Londona u Eseks, posvetivsi se filozofiji.

 Svoje

radove poceo je da objavljuje prilicno kasno, tj. u 57. godini zivota. 1689. godine objavljuje Pismo o toleranciji , koje obelezava zapocinjanje epohe prosvecenosti. 1690. izlazi iz stampe i poznato delo Ogled o ljudskom razumu . Poznata su mu jos dela: Misli o

vaspitanju, Dve rasprave o gradjanskoj vladi itd.

Zasnivanje empristicke gnoseologije

Dzon

Lok je najpoznatiji predstavnik novovekovnog empirizma i osnivac gnoseologije kao filozofske discipline. Zacetnik je prosvetiteljskog pokreta, jer eksplicite pise kako ,,razum mora biti nas najvisi sudija i vodic u svemu. i mada prihvata Dekartovo isticanje znacaja razuma u naucnom istrazivanju, Lok ipak odlucno odbacuje njegovo ucenje o urodjenim idejama, slavnom postavkom po kojo niceg nema u razumu sto prethodno nije bilo u culima. Nichil

est intellectu, quod antea non fuerit in sensu. Lok tvrdi da se na iskustvu zasniva sve

nase saznanje., a posto ne postoje urodjene ideje dusa je tabulla rasa (neispisana ploca).

On se zapravo sa racionalistima ne spori oko elementarnih sposobnosti razuma (pamenje, asocijacije, uoavanje...), ve da li se u tavkom razumu nalaze samostalni sadraji (ideje) koji ne dolaze spolja (iz ula). Njegova teorija je odgovor na metafizike spekulacije o uroenim idejama. Ve kod Hobsa rei nisu stvari, ve oznake za vrste stvari. Kod Loka ideja je naziv za sve to duh opaa u sebi ili to je neposredni predmet opaaja, misli ili razuma. Nijedna stvar nije uroena jer ista stvar moe postojati ili ne postojati, a ljude koji ne razumeju rei udni pojmovi ne mogu zbuniti (okrugli kvadrat). Ako su ideje uroene, zato bismo ita otkrivali, zato onda nema samooevidnosti ve se sve ui. Odakle saznanje i dokle ono see. Lok kae da se naa prazna tabla upotpunjava utiscima, iako priznaje da razume nije potpuno pasivan. Domet saznanja je istovetan sa domenom naeg iskustva. Ideja oznaava svaki sadraj svesti, a ne samo opte pojmove ili univerzalije. (subjektivni idealizam).

 Lok

ostavlja mogunost da moda postoje neka uroena moralna naela (suprotstavljanje ubistvu iz koristi), ali se boji da ako to prihvatimo onda zaista sve ideje jesu uroene, pa ih samo ulima oivljavamo.

Lokova podela ideja

1.

Prema izvoru ideje iz spoljnih utisaka (ideje senzacije) i one iz sadraja samoposmatranja (ideje refleksije) 2. Prema sloenosti proste i sloene. a. Proste ideje su osnovna graa naeg iskustva i saznanja i razum je tokom procesa njihovog primanja potpuno pasivan. Mogu doi iz jednog ili vie ula, ali i putem refleksije. U ovu grupu ideja spadaju ideje opanja (miljenja) i volje (htenja). b. Sloene ideje nastaju poreenjem, apstrakovanjem ili kombinovanjem prostih: Ideje modusa (svojstva) su one koje ne postoje odvojene, ve na neemu i koje se meusobno meaju (udaljenost, zapremina, mesto itd.)

 Ideje

supstancije su nosioci modusa i mogu biti individualne i osnovne (zlato, voda...) Ideje relacije su one koje se odnose na promenu neke stvari delovanjem druge (uzroci i posledice, isto i razliito, nastajanje i propadanje) Apstraktne ideje su one koje nastaju pronalaenjem zajednike ideje u prostim idejama
3.

Prema realnosti realne su sve ideje koje imaju osnovu u realnim prototipovima, a fantastine one koje ju nemaju. Sve proste ideje su realne, a fantastine su uvek sloene. (kentaur) 4. Prema adekvatnosti adekvatne ideje su one sloene realne ideje koje u potpunosti odgovaraju realnim prototipovima, a neadekvatne su one koje svoje prototipove prikazuju nepotpuno.

 Lok

razlikuje primarne i sekundarne kvalitete. Ideja je ime za sadraj svesti, a kvalitet za mo predmeta da u naoj svesti proizvode ideju. Primarni kvaliteti pripadaju predmetima i odraz su realno (objektivno) postojeeg, pa ih primamo putem ula, a izazivaju ih spoljni objekti realnim svojstvima (mi na njih ne moemo da utiemo). Sekundarni kvaliteti nisu realno postojei i predstavljaju mo predmeta da putem kombinacije realno postojeih kvaliteta izazove i one koje to nisu, pa ih dobijamo preko jednog ula i one zavise od okolnosti opaanja i stanja ula.

 Lokova

teorija se naziva reprezentacionom teorijom ideja i po njoj su istinite samo realne i adekvatne ideje, odnosno, one koje imaju realne prototipove. Meutim, osporivai ove teorije kau da se na osnovu ideja nikada ne moe dokazati postojanje stvari po sebi i zato su je negirali ak i Lokovi naslednici, Dejvid Hjum i Dord Berkli. Saznanje je, najzad, opaanje povezanosti ili nepovezanosti ili slaganja i protivrenosti izmeu ideja.

Liberalisticka politicka filozofija

Skoro

nezavisno od svoje empiristicke teorije ideja, Dzon Lok je usvojen spisima Dve rasprave o vladi i Pisma o toleranciji, formulisao osnovna nacela liberalisticke politicke filozofije: individualizam, podelu vlasti i toleranciju. Nasuprot Hobsu, Lok tvrdi da suverenitet ne pripada pojedincima, vec narodima. Nadalje, osim bezbednog zivota i nepovredivosti imovine, dobra gradjanska drzava mora obezbediti i slobodu misljenja i veroispovesti.

 Naime,

iako jedan od zacetnika novovekovnog prosvetiteljstva, Lok smatra da svaki covek veruje u neko bozanstvo, pa se shodno tome, zalaze za priznanje i ravnopravnost svih religija. Dzon Lok je izricito protiv apsolutisticke vladavine. On se zalaze za podelu vlasti, i to na zakonodavnu (parlament, skupstina) i izvrsnu (vlada i kralj).

Prezentaciju pripremile
1.Bogicevic Olivera 2.Bulatovic Sladjana 3.Djordjevic Magdalena