Mobilni sistemi

Karakteristike I,II,III generacije mobilnih sistema

Stanje mobilnih telekomunikacija u svetu

U periodu 1996/97 broj mobilnih pretplatnika sustigao je broj novih fiksnih pretplatnika Prema podacima iz 2005. GSM sistem je tada obuhvatao 208 zemalja sa ukupno 658 mobilnih operatera U Evropi,Nordijske zemlje prednjace kada su u pitanju mobilne komunikacije ( Finska ) Uvoenjem GPRS-a omogueno je korienje mobilnog Interneta i prenos multimedijalnog sadraja Sve vea popularnost mobilnog Interneta i multimedije,imali su za posledicu razvoj novih tehnologija i sa jo veim protokom podataka, EDGE,WCDMA

Tipovi mobilnih sistema u pojedinim regionima 2004.

Rasprostranjenost EDGE servisa u svetu 2005.

Broj mobilnih korisnika i procentualna zastupljenost u zemljama Evrope 2003.

Frekvencijski spektar i regulativa

RF spektar je ogranien resurs, i zbog toga treba da bude korien na adekvatan i regulisan nain Zadatak da dodeljuje i kontrolie korienje pojedinih delova frekvencijskog spektra pripada telu pod nazivom Internacionalna Telekomunikaciona Unija (ITU), sa seditem u enevi Dva osnovna ogranka ITU od znaaja za oblast radio veza su: ITU-T (ranije CCITT) - Telecommunication sector ITU-R (ranije CCIR) Radio communication sector Radi lake koordinacije, svet je od strane ITU-a podeljen na 3 regiona: Region 1: obuhvata Evropu, Srednji Istok, Afriku i prostor biveg SSSR Region 2: obuhvata Severnu i Junu Ameriku Region 3: obuhvata Aziju, Australiju i Pacifik.

Plan raspodele frekvencija za sisteme I,II generacije

Plan raspodele frekvencija za sisteme III generacije

Prostiranje signala kod mobilnih komunikacija

U slobodnom prostoru radio signali visokih frekvencija se prostiru slino svetlosnim signalima, tj. pravolinijski. Takva prava linija izmedju predajnika prijemnika naziva se LOS (line-of-sight) Ukoliko se prostiranje odvija u vakuumu, primljena snaga obrnuto je srazmerna kvadratu rastojanja izmedju predajnika i prijemnika, jer se energija distribuira po sferi poluprenika koji odgovara rastojanju. Ovo slabljenje nazivamo "slabljenje u slobodnom prostoru" U prisustvu atmosfere pojavljuju se dodatna slabljenja na putu signala. Ono zavisi od frekvencije, duine puta itd Radio talasi takodje mogu prodirati u objekte. Generalno, ova pojava je vie izraena ukoliko je frekvencija nia. Obrnuto, to je frekvencija via, utoliko se radio talasi ponaaju slinije svetlosnim talasima

Efekti prostiranja kod mobilnih komunikacija

Efekti prostiranja kod mobilnih komunikacija

Prostiranje po viestrukom putu

Modelovanje prostiranja kod mobilnih komunikacija

Postoje razliiti modeli za predikciju slabljenja koje se moe oekivati izmedju bazne stanice i neke take unutar zone pokrivenosti mobilnog sistema.Modeli se po nainu pristupa fenomenu prostiranja mogu svrstati u tri grupe: statistiki (empirijski) - ovi modeli razvijaju se na bazi velikog broja merenja pseudo-deterministiki - kod njih se koristi teorijska analiza prostiranja, kod koje se zatim vri korekcija vrednostima dobijenim iz statistikih modela deterministiki (fiziko - geometrijski) - to su zapravo fiziki modeli koji uzimaju u obzir realnu situaciju na terenu i koriste kompleksne analitike ili numerike metode

Modeli pri planiranju mobilnih sistema

Okumura model Hata model Modifikovani JRC (UK's Joint Radio Committee of Power model COST 231 Walfish-Ikegami model Industries)

Celularni koncept

Celularni koncept, primenjen u veini najznaajnijih beinih sistema, prua mogunost da se pri razumnoj ceni opsluuje oblast celih drava, ili ak kontinenata, korienjem ogranienog dela RF spektra. Celularni koncept se bazira na dva osnovna principa: Viestruko iskorienje frekvencija (frequency reuse), Podela elija Celularni koncept omoguava adekvatno ispunjavanje sledeih zahteva: 1. Veliki broj korisnika u sistemu 2. Efikasno iskorienje RF frekvencijskog spektra 3. Veliko pokrivanje (do nivoa drava ili kontinenata) 4. Prilagodljivost na razliite gustine saobaraaja 5. Pruanje servisa mobilnim i hand-held terminalima 6. Pruanje telefonskih servisa i specijalnih servisa 7. Kvalitet servisa slian kvalitetu servisa fiksne telefonske mree 8. Prihvatljiva cena

Osnovni principi

Frekvencijski spektar koji moe koristi jedan mobilni komunikacioni sistem je ogranien, pa je samim tim ogranien i broj korisnika koji moe biti istovremeno opsluen. Jedan od naina poveanja broja korisnika koji se opsluuju istovremeno je podela servisne zone na odreeni broj delova, tzv. elija. Raspoloivi frekvencjski kanali dele se na nekoliko skupova (najee 7 ili 12), i svakoj od elija se dodeljuje jedan skup frekvencija. Kada se koriste klasine tehnikama pristupa FDMA (Frequency Division Multiple Access) i TDMA (Time Division Multiple Access) nije mogue koristiti isti skup frekvencija u susednim ili oblinjim elijama zbog postojanja neprihvatljive kokanalne interferencije Ponovno korienje iste frekvencije (frequency reuse) je mogue na rastojanjim na kojima je nivo interferencije toliki da nije tetan po sistem. Stoga je potrebno ustanoviti grupe elija, tako da se u svakoj eliji iz grupe koristiti razliit skup frekvencija. Ovakva grupa elija se naziva klaster. Znai, u cilju pokrivanja cele servisne zone ona se deli klastere koji koriste isti skup frekvencija

Osnovni principi

Broj klastera se moe odrediti raunanjem odnosa povrine cele zone pokrivanja i povrine klastera: Ovaj odnos se obino naziva indeks ponovnog korienja frekvencija (reuse index) u mrei Kako na raspolaganju ogranien broj kanala, ukoliko gustina soabraaja raste, to je obino sluaj, potrebno je smanjiti povrinu elije u cilju odranja intenziteta saobraaja na istom nivou. U celularnom konceptu je dozvoljena promena veliine elije, tako da se u formiranim celularnim mreama, u sluaju daljeg porasta gustine saobraaja smanjuje povrina elije korienjem tehnike podele elije Ukoliko je J veliina klastera (broj elija u klasteru), onda je potreban broj RF kanala u celularnoj mrei: C = NJ , gde je N broj kanala koji se koriste na podruju date elije

Indeks ponovnog korienja frekvencije je:

Osnovni principi

Sl. (a)- Celularni koncept Sl. (b)- Princip podele elija

Celularna geometrija

Projektanti mobilnih mrea moraju definisati pogodnu geometrijsku strukturu koja je pogodna za implementaciju u celularni koncept. U prvoj fazi, koriste se omni-direkcione antene koje definiu elije krunog oblika. Pogodna geometrijska aproksimacija kruga (oblik omni-elije) se moe postii korienjem estougla Da bi se definisala pravila za pridruivanje skupova frekvencija razliitim elijama definiu se dva parametra , celi brojevi i i j ( i j ), koji se nazivaju parametri pomeranja Pravilo za pridruivanje kanala je: Pomeriti se za i elija du svakog od est lanaca estougaonika oko originalne elije Zatim se pomeriti j elija du lanaca elija za 60 stepeni u smeru suprotnom od smera kazaljke na asovniku u odnosu na pravac poetnog lanca Broj elija u klasteru J zavisi od parametara pomeranja na sledei nain: J= i2 + ij + j2

Celularna geometrija

Sl. (a)-Pozicije ko-kanalnih elija Sl. (b)-Klasteri elija

Celularna geometrija

Klasteri sa 3, 4 i 7 elija

Celularna geometrija

Odnos rastojanja D izmeu dve elije koje koriste isti skup frekvencija (ko-kanalne elije) i radijusa elije R , D/R predstavlja normalizovano rastojanje ponovnog korienja frekvencija (cochannel reuse distance). Ovaj odnos zavisi od broja elija u klasteru: U realnim situacijama, odreivanje broja elija u klasteru se vri na osnovu ko-kanalne interferencije. Interferencija se opisuje pomou odnosa nosilac/interferencija, c/I Ako broj elija u klasteru raste, poveava se odnos D/R , a samim tim dolazi do poveanja c/i (tj. efekat interferencije opada). Sa druge strane smanjenjem broja elija u klasteru, efekti interferencije postaju izraeniji Bazna stanica koja definie eliju moe da koristi omni-direkcionu ili direktivne (sektor) antene

Celularna geometrija

Sl. (a)-Pozicije baznih stanica u celularnoj mrei Sl. (b)-Sektorisanje elija

Dodela kanala i redukcija interferencije

Kada se odredi broj elija u klasteru J , skup raspoloivih kanala se deli na J podskupova. Ako je datoj eliji dodeljen n-ti skup, to znai da se u njoj koriste kanali n , n+J, n+2J,... Na primer, ako je J=7 , skupu 4 pripadaju kanali: 4,11,18, Raspodela skupova kanala mora biti takva da se izbegne interferencija Pri prelasku sa 12-to elijskih na 7-mo elijske klastere nemogue je izbegnuti korienje susednih kanala u susednim elijama. Meutim, to se moe prevazii korienjem direktivnih osobina sektor antena (od 120) i deljenjem svakog skupa od sedam skupova kanala na tri podskupa. Na primer, originalni skup kanala 4 koji se sastoji od kanala 4, 11, 18, 25, 32, 39, 46, 53, 60, deli se na tri podskupa: Podskup 4a koji sadri kanale: 4, 25, 46, Podskup 4b koji sadri kanale: 11, 32, 53, Podskup 4ckoji sadri kanale: 18, 39, 60,

Dodela kanala i redukcija interferencije

Sl. (a)-Dodela kanala ,Klaster se sastoji od 12 omni-elija Sl. (b)- Dodela kanala ,Klaster se sastoji od 12 sektorisanih elija (120)

Podela elija

Problem neuniformne raspodele saobraaja se moe reiti podelom elija Kada se vri podela elija rastojanje izmeu elija se deli na pola, pa se povrina elije smanjuje etiri puta, a samim tim sposobnost opsluivanja saobraaja se poveava etiri puta Nominalna pozicija novih elija nalazi se na polovini rastojanja izmeu originalnih elija. U nekim sluajevima mogue je odstupanje elije od nominalnog poloaja u okviru dozvoljene tolerancije. Nove i originalne elije formiraju dve heksagonalne reetke

Podela elija

Koncept preklapanja elija

Tokom svog razvoja mrea se adaptira na lokalizovane zahteve saobraaja, pa u mrei postoje i male i velike elije Da bi bio osiguran adekvatni kvalitet prenosa na nivou cele servisne zone, potrebno je obezbediti odgovarajui odnos c/i , to je ekvivalentno ouvanju zahtevanog odnosa rastojanja zmeu kokanalnih elija i radijusa elije, D/R

Koncept preklapanja elija

Bazna stanica A1 je korektno postavljena u odnosu na ko-kanalne elije A4 i A5 tj. zahtevana vrednost za D/R je zadovoljena poto je radijus R (small ) manji za male elije. Kanali u eliji A1 ne uslovlajvaju tetnu interferenciju na pozive koji se opsluuju u okviru elija A4 i A5, poto nihove mobilne stanice mogu biti u najgorem sluaju na rastojanju R (small) od baznih stanica elija A4 i A5 Meutim, problem se moe javiti za pozive koji se opsluuju u okviru elije A1. Mobilne stanice u okviru elije A1 nalaze se na rastojanju R (large) (u najgorem sluaju) od bazne stanice elije A1. Samim tim, elije A4 i A5 nee ispunjavati zahtev ) D/R=6,4 u odnosu na eliju A1. Ovaj uslov bi bio ispunjen samo bazna stanica elije A1 opsluuje mobline stanice u okviru oblasti oko bazne stanice radijusa R( small) , to bi uslovilo nastajanje nepokrivenih oblasti u servisnoj zoni

Koncept preklapanja elija

Mogue reenje ovog problema predstavljaju mree sa preklapanjem elija. U ovim mreama koegzistiraju elije razliitih veliina, odnosno, postoji elijska reetka veih elija, a na njoj postoji nekompletna (fragmentirana) elijska reetka kod koje je radijus elije dvostruko manji. Patern veih elija se ne uklanja sve dok se u potpunosti ne formira patern malih elija Pri praktinoj realizaciji koncepta elija sa preklapanjem na nekom podruju, potrebno je svaki podskup kanala podeliti na dve grupe, jedan za velike i drugi za male elije U svakom sektoru stare bazne stanice (velika elija) za obezbeivanje pokrivenosti velike elije i dalje se koriste neki od ranije dodeljenih kanala. Ostatak kanala ranije dodeljenih tom sektoru ograniava se na podruje pokrivanja manje elije. Odnos broja kanala u manjoj i veoj elije zavisi od kanala koji se koriste u susednim malim elijama

GSM Sistem

Kada se kae "GSM mrea", misli se na originalni GSM poznat kao GSM900, poto je 900 MHz originalni frekvencijski opseg Medjutim, isto tako rasprostranjeni su i sistemi koji rade na 1800 MHz i na 1900 MHz, poznati kao GSM1800 (ili DCS1800) i GSM1900 (ili PCS1900) respektivno Poslednja dva sistema se razlikuju od prvog prvenstveno po korienju drugih frekvencijskih opsega, ali i po tome to je kod njih zastupljen koncept mikroelijske strukture (manja zona pokrivanja za svaku eliju). Time je omogueno ponovno korienje frekvencija (frequency reuse) na manjim rastojanjima, odnosno poveanje gustine pretplatnika Ime GSM izvorno potie od od imena grupe koja je 1982. godine osnovana (Group Speciale Mobile) od strane CEPT-a, u cilju definisanja pan-evropskog standarda za beini komunikacioni protokol za mobilne telefone, koji bi omoguio korisnicima da koriste istu opremu u razliitim mreama, koje do tad nisu bile meusobno kompatibilne

Funkcionalna arhitektura GSM sistema

GSM sistem se sastoji od tri podsistema: Radio podsistem (RSS-Radio Subsystem), Mreni i komutacioni podsistem (NSS- Network and Switching Subsistem) i Operacioni podsistem (OSS Operating Subsistem) Radio podsistem ine: Mobilna stanica (MS- Mobile Station) i Podsistem bazne stanice (BSS Base Station Subsistem)

Mobilna stanica (MS)

Mobilna stanica moe se odnositi na runi set, portabl terminal ili mobilni ureaj tj. opremu pretplatnika (ME-Mobile Equipment) kojoj se pridruuje jedinstvena hardverska identifikacija (IMEI - International Mobile Equipment Identity) MS sadri pretplatniku SIM karticu (Subscriber Identity Module) koja ima jedinstveni identifikacioni broj IMSI (International Subscriber Identity Module). IMEI i IMSI su nezavisni i usled toga dozvoljavaju slobodu korisniku (vlasniku SIM kartice) da koristi razliite mobilne terminale SIM kartica pored IMSI broja sadri informaciju o tipu pretplate, dopunskim servisima, ogranienjima servisa, klju za autorizaciju Ki, lini identifikacioni broj (PIN - Personal Identifikation Nubmer), klju za deblokiranje PIN-a (PUK - PIN Unblocking Key) Takoe, u SIM karticu smeta se i klju kriptovanja Kc, privremeni identifikacioni broj pretplatnika (TMSI - Temporary Mobile Subscriber Identity) i identifikator oblasti u kojoj se nalazi MS (LAI - Local Area Indentification)

Podsistem bazne stanice (BSS)

Podsistem bazne stanice ine: kontroler bazne stanice (BSC-Base Station Controler) i bazna primopredajna stanica (BTS-Base Tranciever Station) Bazna primopredajna stanica (BTS) se sastoji od veeg broja primopredajnika koji omoguuju vezu sa mobilnim stanicama. Svaki od primopredajnika opsluuje odreenu teritoriju (celu eliju u sluaju omni-direkcionog pokrivanja ili delove vie elija u sluaju sektorskog pokrivanja) Kontroler bazne stanice (BSC) upravlja resursima vie BTS stanica. Primarna funkcija BSC je uspostavljanje i odravanje poziva On takoe vri i funkcije dodele kanala, kontrole kvaliteta veze, kontrole snage, signalizacije, kontrole opteg saobraaja, odluke o frekvencijskom hopping-u (FH) i handover- (HO) itd Kontroler bazne stanice upravo predstavlja vezu izmedju mobilne stanice i mobilnog komutacionog centra

Mreni podsistem (NSS)

Mreni podsistem je srce GSM sistema. NSS povezuje mobilnu meu sa javnom telefonskom mreom (PSTN), izvrava handover izmeu razliitih BSS-a, vri funkcije lociranja mobilnog korisnika i podrava tarifiranje i roaming izmeu razliitih operatera u razliitim zemljama. NSS sistem se sastoji od: Mobilnog komutacionog centra (MSC-Mobile swiching center), HLR registra (Home Location Register) i VLR registra (Visitor Location Register)

Mobilni komutacioni centar - MSC

Izmeu ostalih funkcija, MSC vri funkcije sline klasinim fiksnim telefonskim centralama, kao to je rutiranje poziva On takoe slui kao interfejs izmeu mobine i fiksne mree i kao most izmeu BSC-a pri handover-u On takoe, omoguava pristup u/iz fiksnu mreu. Na fiksne mree kao to su PSTN i ISDN MSC je povezan preko odgovarajueg Gateway MSC-a (GMSC) U cilju vrenja upravljanja mobilnou i rutiranja poziva, MSC koristi informacije iz dve baze podataka, HLR i VLR

HLR registar

HLR predstavlja bazu podataka koja se koristi za upravljanje mobilnim pretplatnicima. Jedan HLR moe opsluivati nekoliko MSC-a HLR sadri IMSI, ISDN broj mobilne stanice (MSISDN - Mobile Station ISDN), klju za autorizaciju Ki, informaciju o tipu pretplate i korisnikim servisima HLR takoe sadri i adresu tekuu VLR registra koji je odgovara MSCu u ijoj servisnoj zoni se se nalazi MS Prilikom promene oblasti tj. VLR registra sadraj HLR registra se aurira, to je uslov za lokaciju korisnika u okviru GSM mree i rutiranje poziva Korisnike informacije koje se odnose na pojedinanog korisnika upisuju se u samo jedan HLR registar

VLR registar

VLR registar je dinamina baza podataka koja se pridruuje svakom od MSC-a. U njemu se smetaju informacije vezane za MS koje se trenutno nalaze u geografskoj oblasti koju kontrolie MSC (LA-Local Area) Kad nova MS ue u LA koja je pridruena datom MSC-u, u VLR registar se upisuju relevantne informacije vezane za tu MS, kao to su: IMSI, TMSI, MSISDN i MSRN (Mobile Subscriber Roaming Number) Na osnovu ovih informacija, mogue je vriti pejding mobilne stanice i izvriti rutiranje poziva ka stvarnoj poziciji MS u mrei im mobilna stanica napusti datu oblast i registruje se kod bazne stanice koja pripada drugoj oblasti, podaci koji se odnose na nju se briu iz datog VLR-a

Operacioni podsistem (OSS)

Operacioni podsistem vri neophodne funkcije za funkcionisanje i odravanje mree. OSS ine tri funkcionalne celine: Autorizacioni centar (AuC - Authentification Center), Registar identiteta ureaja (EIR - Equpment Indentity Register) i Centar za upravljanje i odravanje (OMC - Operation and Maintenance Center)

Operacioni podsistem (OSS)

AuC je zatiena baza podataka, koja se pridruuje svakom HLR-u, i koja sadri kopije tajnih kljueva za autorizaciju svih postojeih SIM kartica, koji se koriste za proveru autentinosti i kodovanje radio kanala. On takoe sadri algoritme za autorizaciju i kriptovanje EIR sadri bazu podataka sa listom sve validne mobilne opreme u mrei, gde je svaka mobilna stanica identifikovana svojim IMEI brojem. EIR sadri tri liste podataka: Bela lista: lista svih MS sa dobrim IMEI brojem, Crna lista: lista neispravnih i ukradenih handset-ove, Siva lista: za handset-ove/IMEI-ove koji su neizvesni OMC je upravljaki sistem koji nadgleda GSM-ove funkcionalne blokove. OMC asistira mrenom operatoru u odravanju zadovoljavajueg rada GSM mree. OMC je zaduen za kontrolu i odravanje MSC, BSC i BTS-a

Pozivanje mobilnog korisnika (MTC Mobile Terminating Call)

Mobilni korisnik se poziva biranjem njegovog MSISDN broja (1) Kada PSTN ustanovi (na osnovu nacionalnog odredinog koda) da se radi o mobilnom korisniku, ona prosleuje zahtev za uspostavljanjem poziva Gateway-u date GSM mree (2) GMSC identifikuje HLR pretplatnika (koji e kodiran u broju telefona) i signalizira mu zahtev za uspostavljanje poziva (3) HLR proverava da li dati broj postoji i da li je korisniku dozvoljeno korienje datog servisa i zahteva dodeljivanje MSRN-a od VLR-a na ijoj teritoriji se nalazi MS (4) Posle dodeljivanja MSRN-a (5), HLR odreuje koji MSC je nadlean za datu MS i prosleuje ovu informaciju GMSC-u (6), koji datom MSC-u prosleuje zahtev za uspostavljanjem poziva (7) Nadalje, MSC preuzima kontrolu poziva. Najpre, zahteva od VLR-a informacije o tekuem statusu MS (8)

Pozivanje mobilnog korisnika (MTC Mobile Terminating Call)

Ako je MS dostupna, MSC inicira pejding mobilne stanice na teritoriji svih elija u njegovoj nadlenosti (10), poto proces traenja tane elije moe biti veoma zahtevan vremenski. Pri tome se koristi IMSI ili dodeljeni TMSI broja BTS stanice svih baznih podsistema emituju pejding signal mobilnoj stanici (11) Ako mobilna stanica odgovori (12 i 13), VLR izvrava siguronosne provere (autorizacija i ifrovanje). Dalje, VLR signalizira MSC-u da uspostavi vezu sa MS (15-17)

Pozivanje mobilnog korisnika (MTC Mobile Terminating Call)

Poziv od strane mobilnog korisnika (MOC - Mobile Originating Call)

Handover

Jedna od osnovnih osobina celularnih mrea je njihova sposobnost da odravaju kontinuitet poziva kada se mobilna stanica prebacuje na drugi radio kanal i da to prebacivanje mobilni korisnik ne primeti.Procedura koja ovo omoguuje naziva se handover (ili handoff kako se ee naziva u Severnoj Americi) Dva glavna razloga za Handover su: Prelazak mobilne stanice iz jedne u drugu eliju ili prelazak iz sektora u sektor elije. Udaljavanjem MS od BTS signal koji ona prima kontinualno postaje slabiji, sve dok ne padne ispod minimalnih zahteva potrebnih za komunikaciju MSC ili BSC mogu odluiti da je saobraaj u jednoj eliji prejak, pa prebacuju neke MS u elije koje su manje optereene (naravno ako je to mogue), pa stoga handover moe posluiti za balansiranje intenziteta saobraaja

Postoje etri razliita tipa handover-a u GSM-u:

Intra-elijski handover: Promena nosee frekvencije (kanala, tj. vremenskih slotova) u okviru iste elije kada se ustanovi da je su usled uskopojasne interferencije prevelike smetnje na datoj frekvenciji Inter-elijski, intra-BSC handover: Ovo je najei tip handover-a, deava se kad MS prelazi iz elije u eliju, pri emu su elije pod kontrolom istog BSC-a. U ovom sluaju, BSC izvrava handover , dodeljivanjem novog radio kanal u novoj eliji i oslobaanjem starog kanala Inter-BSC, intra-MSC handover: Deava se kad MS prelazi u eliju koja je pod kontrolom razliitog BSC-a od tekue elije, pri emu su oba BSC-a pod kontrolom MSC-a. Ovde MSC kontrolie proces handovera Inter- MSC handover: Deava se pri prelasku u eliju koja je pod kontrolom drugog MSC-a. U ovom sluaju oba MSC-a uestvuju u procesu kontrole handover-a

Handover

U zavisnosti od toga kada se prekida komunikacija sa starom radio kanalu postoje dva tipa handover-a: hard handover: komunikacija na starom radio kanalu se prekida pre uspostavljanja komunikacije na novom radio kanalu soft handover: komunikacija na starom radio kanalu se prekida tek po uspostavljanju komunikacije na novom radio kanalu; (kod handover-a tipa 2, 3 i 4 znai da MS izvesno vreme istovremeno odrava komunikaciju sa dve ili vie BS) Uspeni handover-i u GSM-u se mogu vriti za brzine kretanja mobilnih korisnika do 250 km/h

Viestruki pristup u GSM sistemu

Poto je raspoloivi frekvencijski opseg ogranien i deljen od strane svih korisnika, potrebno je nai nain za poveanje kapaciteta raspoloivog frekvencijskog opsega, a da pri tome sve elije mogu raditi simultano (istovremeno i nezavisno). Postoji vie tehnika za viestruki pristup: na bazi prostorne raspodela kanala (Space Division Multiple Access - SDMA) na bazi frekvencijske raspodela kanala (Frequency Division Multiple Access - FDMA) na bazi vremenske raspodele kanala (Time Division Multiple Access - TDMA) na bazi kodne raspodele kanala (Code Division Multiple Access CDMA) U GSM sistemu se koristi kombinacija SDMA, TDMA/FDMA uz korienje frekvencijskog skakanja

Viestruki pristup na bazi frekvencijske raspodele kanala - FDMA

Multipleks, odnosno viestruki pristup na bazi frekvencijske raspodele kanala se zasniva na tome da se kanali unutar elije razlikuju po frekvenciji Ovom tehnikom je jednom korisniku u vremenu dodeljen jedan kanal. Kanal je nedostupan drugim korisnicima sve dok se prethodni poziv ne zavri ili dok se ne izvri handover na susednu eliju Svakoj mobilnoj jedinici unutar elije dodeljen je skup od dve frekvencije za komunikaciju od mobilne jedinice ka stanici i obrnuto dupleks sistem. Veliina korienog frekvencijskog opsega odredjuje koliko telefona moe da radi unutar nje Tako, na primer 200 kanala u FDMA sistemu moe istovremeno da opslui 100 poziva Ova tehnologija je koriena u analognim sistemima prve generacije (NMT, AMPS, TACS)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

TDMA koji se koristi u GSM-u je zapravo hibridni sistem (TDMA/FDMA) koji primenjuje viestruki pristup korienjem vremenske raspodele u FDMA strukturi Svaki radio kanal se konvertuje u vremenski domen to tako to se deli na odreeni broj vremenskih slotova. Kao rezultat, razliiti korisnici mogu koristiti istu frekvenciju, ali ne u isto vreme TDMA dozvoljava korisniku da koristi ceo frekvencijski kanal sve dok nema drugih zahteva. Kada postoji vie korisnika oni koriste razliito alocirane vremenske slotove u istom frekvencijskom kanalu Bazna stanica kontinualno vri prebacivanje sa jednog na drugog korisnika unutar kanala Viestruki pristup u GSM bie objanjen na priemeru GSM-900 sistema. U ovom sistemu raspoloiva su dva frekvencijska opsega irine 25 MHz: 890 - 915 MHz za uplink (od MS do BS) 935 - 960 MHz za downlink (od BS do MS).

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Opseg od 25 MHz se korienjem FDMA eme deli na 124 noseih frekvencija koje su razmaknute za po 200 KHz. (Opseg od 25 MHz moe se podeliti na 125 noseih frekvencija, ali se u GSM-u prva nosea frekvencija koristi kao zatita izmeu GSM i ostalih servisa koji rade na niim frekvencijama) Svakoj frekvenciji se pridruuje kanal irine 30 kHz Kako se i uplink i downlink opseg deli na 124 kanala, dobija se 124 full-duplex parova kanala. Svakoj baznoj stanici se dodeljuje jedan ili vie parova frekvencija koje se koriste unutar date elije Svaka nosea frekvencija se dalje deli, korienjem TDMA eme, na vremenske slotove aproksimativne duine od 0.577ms (15/26 ms). Osam uzastopnih vremenskih slotova ine TDMA ram trajanja 120/26 ms (priblino 4.615 ms)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Ovi ramovi su grupisani na dva razliita naina formiranja multiramova Multiramovi (nad-ramovi) sa 26 ramova duine od 120ms u kojima se nalazi 26 TDMA ramova. Oni se koriste za saobraajne kanale i njihove pripadajue kontrolne kanale Multiramovi (nad-ramovi) od 51 rama sa duinom od 235.5ms (3060/13 ms). Oni se iskljuivo koriste za upravljake kanale Sledei hijerarhijski nivo je super-ram trajanja 6.12s (1326 ramova) koji se sastoji od : 21 multirama koji se sastoje od 51 rama ili 56 multiramova koji se sastoje od 26 rama Konano, postoji vii hijarahijski nivo poznatiji kao hiper-ram, koji sadri 2048 super-ramova (2715648 TDMA ramova) trajanja 12533.76s (3h 28min 53s 760ms)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Postoje 4 vrste burst-ova: normalni burst (koristi se za prenos govora i podataka), burst za korekciju frekvencije (koristi se u FCCH kanalu), burst za korekciju sinhronizacije (koristi se u SCH kanalu) i burst za sluajni pristup (koristi se u RACH kanalu)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Logiki kanali su definisani po broju i poziciji njihovih odgovarajuih burst perioda. Sve definicije su cikline i patern se ponavlja priblino svaka tri sata. Kanali se dele na posebne kanale pridruene mobilnoj stanici i zajednike kanale Po standardu IS-136 postoje podela na dve grupe kanala: saobraajni kanali (DTCH - Digital Traffic Channel ili TCH - Traffic Channel) I kontrolni (signalizacioni kanali) kanali (DCCH - Digital Control Channel)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

ema saobraajnih i kontrolnih kanala

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Saobraajni kanali, TCH, se koriste za prenos govora i podataka. Saobraajni kanali koriste multiramove koji se sastoje od 26 ramova, od kojih se 24 koriste za saobraajne kanale, 1 je predvidjen za kontrolni kanal, SACCH, (Slow Associated Control Channel), a 1 je trenutno neiskorien. SACCH kontrolni kanal slui za prenos sporih kontrolnih signala zajedno sa informacionim signalima. Postoje dve vrste saobraajni kanala: TCH/F (Full-rate TCH) - saobraajni kanal kojim se vri prenos punom brzinom (22.8 kbit/s) TCH/H (Half-rate TCH) - saobraajni kanal kojim se vri prenos polovinom pune brzine brzinom (11.4 kbit/s)

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

Kontrolni kanali mogu biti: BCH - broadcast kanali (broadcast control channels) CCCH- zajedniki kontrolnii kanali (common control channels) DCCH - rezervisani kontrolnii kanali (dedicated control channels) BCH- broadcast kanali

Prenos preko ovih kanala je jednosmeran, u smeru od BS ka MS (downlink). Koristi ih BS da bi omoguila MS da se sinhronizuje sa mreom BCCH (Broadcast Control Channel)- preko ovog kanala BS emituje informacije o parametrima koji su potrebni mobilnoj stanici da se identifikuje i pristupi mrei (informaciju o identitetu bazne stanice, alokaciju frekvencije i frequency hopping sekvence) SCH (Synchronization Channel) - preko ovog kanala BS emituje training sekvencu koja je potrebna da bi se izvrila demodulacija signala koji MS prima od bazne stanice FCCH (Frequency Correction Channel) - ovim kanalom BS alje referentnu frekvenciju kako bi se MS uspeno sinhronizovala

Viestruki pristup na bazi vremenske raspodele kanala - TDMA

CCCH- zajedniki kontrolnii kanali (Common Control Channels) Koriste se za pri uspostavljanu poziva, od strane mree ili od strane MS RACH (Random Access Channel) - ovim kanalom MS se alje zahtev za pristup mrei. Koristi se iskljuivo u uplink-u AGCH (Access Grant Channel)- preko ovog kanal BS obavetava MS o kanalu koji traba da koristi; Koristi se iskljuivo u downlink-u PCH (Paging Channel) - koristi se da BS signalizira mobilnoj stanici dolazei poziv. Koristi se iskljuivo u downlink-u DCCH - Rezervisani kontrolni kanali (Dedicated Control Channels) SDCCH (Standalone Dedicated Control Channel) - koristi se za razmenu signalizacije u downlink i uplink smeru. koristi se pre saobraajnog kanala i najee se koristi pri uspostavljanju poziva SACCH (Slow Associated Control Channel) - spori pridrueni kontrolni kanal i FACCH (Fast Associated Control Channel) - brzi pridrueni kontrolni kanal SACCH i FACCH su kontrolni kanali pridrueni saobraajnom kanalu tokom poziva. Razlika je u informacijama koje se njim prenose. Informacije malog prioriteta, kao to su rezultati merenja nivoa siganla razliitih BTS-a od strane mobilne stanice, prenose se preko SACCH. Informacije viokog prioriteta, npr. one koje se razmenjuju prilikom handover-a, prenose se prekoko FACCH

Obrada signala za emitovanje u GSM-u

Obrada signala za emitovanje u GSM-u A/D konverzija dmeravanje, kvantovanje i kodovanje 8000x13b=104kb/s 8x104kb/s=832kb/s 200kHz Segmentacija i kodovanje govora Smanjenje protoka se postie slanjem informacije o govoru umesto samog govora. U procesu kodovanja govora analiziraju se odmerci govora i izlazni parametri ( ton, duina tona, nivo )

Obrada signala za emitovanje u GSM-u

Koder govora koduje segment od 20ms jednom bitskom sekvencom koja sadri 260 bita. Na kraju ove obrade protok 13kb/s (full rate) Koder koji se koristi RPELTP (Regular Pulse ExcitationLong Term Prediction, Linear Predictive Coder

Obrada signala za emitovanje u GSM-u

Sistem baznih stanica (BSS)

BSS (Base Station System) obezbeuje: radio komunikaciju sa mobilnim jedinicama handover upravljanje resursima radio mree i konfiguracijom elijskih podatka

Sistem baznih stanica (BSS)

TRC (Transcoder controller) obezbeuje transkodovanje i adaptaciju protoka Transcoding prebacivanje iz PCM kodovane informacije u GSM speech kodovanu informaciju Rate adaptation ukljuuje konverziju informacije koja dolazi iz MSC/VLR protokom 64kb/s u protok 16kb/s za prenos do BSC (full rate, 13kb/s + 3kb/s) TRC sadri TRAUs (Transcoder and Rate Adaptation Units) Svi TRAUs su objedinjeni omoguavajui svakom BSC-u koji je povezan na TRC da koristi jedan od njih za odreen poziv TRC takoe podrava diskontinualnu predaju (u pauzi govora emituje konforni um) TRC sadri standardne APZ i APT podsisteme i sledee APT podsisteme: ROS (Radio Operation and maintenance Subsystem) obezbeuje upravljanje mreom transmisije RTS (Radio Transmission and transport Subsystem) obezbeuje rukovanje TRAU

Sistem baznih stanica (BSS)

Sistem baznih stanica (BSS)

BSC obezbeuje: Upravljanje radio mreom ukljuuje administraciju podataka (identitet elije, broj BCCH kanala, maksimalna i minimalna izlazna snaga, tip RBS), merenje saobraaja i dogaaja (broj hendovera, broj propalih konekcija, nivo saobraaja) i merenja idle kanala (RBS prikuplja statistike od MS-ova) Upravljanje RBS: zadaci upravljanja RBS su RBS konfiguracija, rukovanje softverom RBS i odravanje opreme RBS Rukovanje TRC: BSC koordinie izvorima TRAU koji se koriste za poziv. Za vreme uspostavljanja veze BSC naredi TRC-u da dodeli TRA device za poziv koji je pod kontrolom BSC-a za vreme poziva Upravljanje mreom transmisije obezbeuje funkcije administracije, nadgledanja testiranja i lokalizacije greke na linku do RBS Interno BSC funkcionisanje i odravanje obuhvata odravanje TRH (Transceiver Handler) i kontrolu optereenja procesora u BSC rukovanje vezama MS-ova obuhvata procese u toku uspostavljanja veze (paging, signaling set-up, assignment of traffic channel) i procese za vreme trajanja poziva (dynamic power control in MS and RBS, locating, handover, frequency hopping)

Sistem baznih stanica (BSS)

RBS obezbeuje Radio resource (konfiguracija, prijem i predaja) Signal processing (ifrovanje, kodovanje i interliving, adptivna ekvalizacija, realizacija diversity, demodulacija) Signaling link management (upravlja signalizacionim linkom izmeu BSC i MS) Synchronization (sinhronizacija iz PCM linka se alje modulu za sinhronizciju u RBS) Local maintenance handling (odravanje opreme i softvera na mestu bez povezivanja sa BSC-om) Functional supervision and testing RBS sadri standardne Replacable Units: DXU (Distribution switch unit) TRU (Tranceiver unit) CDU (Combining and Distribution unit) PSU (Power supply unit) ECU (Energy control unit)

GPRS

U standardnoj GSM mrei prenos podataka vri se preko circuit switched data (CSD) GSM servisa Nasuprot tome, GPRS - General Packet Radio Service , koji je startovao 2000. godine, koristi tzv. packet switched data (PSD) tehniku prenosa Kod PSD, naime jedan radio kanal moe se deliti izmedju vie korisnika, a paketi podataka se isporuuju onda kada je to potrebno pri mu se ne zauzima ceo kanal Njegove kljuna karakteristike su: vea brzine prenosa, neprekidna prikljuenost na Internet (always on), nove i kvalitetnije aplikacije, to praktino znai da je mogue korienje svih opcija koje dananji fiksni Internet prua (E-mail, Web pretraivanje, Internet etovanje, FTP (File Transfer Protocol) servis itd.)

Arhitektura GPRS sistema

Arhitektura GPRS sistema

SGSN (Serving GPRS Support Node) GPRS servisni vor je nova i primarna komponenta u GPRS sistemu. Ovaj servisni centar prosledjuje dolazne i odlazne IP pakete adresirane ka mobilnim stanicama i od mobilnih stanica unutar odgovarajueg servisnog podruja. Takodje, ovaj centar obezbedjuje rutiranje paketa i njihov transfer ka i od SGSN servisnog podruja. SGSN opsluuje sve GPRS pretplatnike koji su fiziki locirani unutar svog geografskog servisnog podruja GGSN (Gateway GPRS Support Node) Ulazni GPRS vor je takodje nova i primarna komponenta, koja omoguava vezu sa spoljanjim (eksternim) IP paketskim mreama BACKBONE NETWORK Na nivou okosnice mree definisan je novi protokol koji reava probleme nastale zbog mobilnosti aparata i procedure registracije i provere autentinosti korisnika, koji se javljaju kod postojeeg internet protokola. Taj novi protokol je nazvan GTP (Generic Tunneling Protocol). GTP "tunel" se nalazi izmedju dva GPRS rutera: SGSN sa jedne strane i GGSN sa druge strane

GPRS

GPRS servisi point to point point to multipoint(PTM) PTM multicast(PTM-M) PTM Group Call IP Multicast Aditional and value-added services Parametri QoS-a Pioritet ( high,middle, low priority ) Maksimalna i prosena garantovana brzina prenosa Pouzdanost prenosa podataka Maksimalno vreme kanjenja

ajedniki rad GSM i GPRS Rutiranje podataka ( HLR ) Slanje kratkih poruka ( SMS-C ) Pejdzing ( MSC/VLR i EIR ) Roming Intra PLMN backbone Granini mreni prolaz Inter PLMN backbone Povezivanje preko PDN Vazduni interfejs Fiziki kanal opseg,pristup,brst Nove kodne eme CS1,CS1,CS3,CS4 Logiki kanali saobraajni kanali kontrolni kanali brodkast,zajedniki,dodelje ni

GPRS

Funkcije GPRS sistema

Pristup mrei Registracija Autentifikacija Nadgledanje Prenos paketa 7 funkcija paketskog prenosa Upavljanje mobilnou Upravljanje vezom Upravljanje vazdunim interfejsom

Signalizacija u GPRS-u Lociranje mobilne stanice - LAI,RAI,CGI GPRS adrese IP adrese,GSN broj ,APN, PDP adresa Protokoli GPRS procedure IMSI/GPRS attach, PDPcontext activation, Pagining,Detach (MS,mrea,iz druge mree Prenos paketa MS generie paket MS prima paket

Prednosti i nedostaci GPRS-a

GPRS je sa stanovita tehnologije zanimljiviji jer je blii onome to nude sistemi tree generacije Prednost GPRS-a jeste i to to se ovaj sistem moe selektivno uvoditi (deo po deo). GSM operateri mogu da odlue da u poetku GPRS uslugom pokriju samo urbane delove zemlje GPRS koristi postojeu GSM radio mreu, pa novo frekvencijsko planiranje nije potrebno GPRS se tarifira zavisno od koliine prenesenih podataka to je pravednije od naplate duine vremena, jer e se plaati samo oni podaci koji su zaista i preneseni

Prednosti i nedostaci GPRS-a

Mada GPRS u odnosu na dananje negovorne mobilne usluge obezbeuje znaajno poboljanje, ipak postoje odreena ogranienja, od kojih su najbitnija : Ogranien kapacitet elije. Naime, postoji ogranien frekvencijski prostor koji se moe koristiti za razliite potrebe, pa tako prenos podataka i govor koriste iste resurse mree U stvarnosti brzina prenosa je mnogo manja u odnosu na teorijski moguu zbog ogranienja u mrei i terminalima Za neke aplikacije se javljaju problemi usled kanjenja, npr. prenos video sadraja moe biti sa nezadovoljavajuim kvalitetom GPRS je baziran na modulacionoj tehnici GMSK (Gaussian Minimum-Shift Keying) razliitoj od (8- PSK Eight Phase Shift Keying) modulacione eme primenjene kod EDGE-a i koja e se koristiti kod UMTS-a, to smanjuje mogunost tranzicije prema treoj generaciji mobilne telefonije (korienje EDGE-a zajedno sa GPRS-om moe smanjiti ovaj nedostatak)

EDGE

EDGE (Enhanced Data for Global Evolution) je nova tehnologija koja omoguava GSM operaterima da koriste postojee GSM frekvencijske opsege (900, 1800, 1900 MHz) za pruanje multimedijalnih usluga na bazi IP-a brzinama do 384 kb/s EDGE moe biti uveden na dva naina: (1) kao nadogradnja GPRS sistema i (2) kao nadogradnja sistema baziranog na komutaciji kanala. Mi emo se zadrati na prvom nainu koji je mnogo vie zastupljen Osnovna razlika izmeu ranijih tehnologija i EDGE tehnologije je to EDGE uvodi novu tehniku modulacije i novo kanalsko kodiranje, pa u principu, zahteva male promene u hardveru i softveru u odnosu na postojeu GSM/GPRS arhitekturu EDGE u sutini najvie izmena donosi u delu baznih stanica i otuda ga je mnogo lake uvesti nego GPRS

Nove tehnike modulacije i kodovanja

Kod GSM-a se koristi GMSK modulaciona tehnika, koja je vrsta fazne modulacije. Jednim faznim stanjem (jednim simbolom) prenosi se jedan bit Kod EDGE tehnike, da bi se poveala ukupna bitska brzina na radio interfejsu uvedena je nova modulaciona ema, 8-PSK modulacija, koja prua veu bitsku brzinu i bolju spektralnu efikasnost Jednim faznim stanjem (jednim simbolom) mogue je predstaviti tri bita Mana ove vrste modulacije je to to je dosta kompleksnija od dosad korienih, a manje je otporna na uticaj uma i ostalih smetnji Zato se primenjuje kodovanje koje uvidi dodatne bitove u cilju korekcije greaka EDGE kodne eme su meavina GMSK i 8PSK. U stvari, za GPRS su razvijene 4 razliite kodne eme, koje su prilagodjene za razliite uslove prostiranja signala, a kod EDGE definisano je ak 9 kodnih ema

Nove tehnike modulacije i kodovanja

Sl.(a)- Modulacione tehnike Sl.(b)- GPRS/EGPRS modulacione i kodne eme

Uvoenje EDGE-a kod postojee GSM/GPRS mree

Kod EDGE sistema bazne stanice moraju da imati novu primopredajnu jedinicu koja podrava EDGE modulaciju, kao i novi softver koji e omoguiti odgovarajui protokol za prenos paketa podataka Dakle, elije nakon uvodjenja EDGE-a imaju dva tipa primopredajnika: 1. standardni GSM primopredajnik, 2. EDGE primopredajnik Zbog jednostavne nadgradnje, EDGE se moe uvesti uz relativno male investicije i za kratko vreme. Veoma je vano da se EDGE-a moe uvoditi postepeno Naravno, za EDGE se moraju koristiti novi mobilni terminali, dizajnirani tako da mogu slati iprimati EDGE modulisane informacije. Predvidjene su dve klase EDGE mobilnih terminala : (1) Mobilni terminali koji koriste GMSK modulaciju za uplink, a 8-PSK modulaciju za downlink. Bitske brzine za uplink su ograniene na one koje prua GPRS tehnologija, dok e bitske brzine koje dozvoljava EDGE tehnologija biti dostupne na downlinku (2) Mobilni terminali koji obezbedjuju 8-PSK modulaciju i na uplinku i na downlinku

Sistemi tree generacije

Mobilni sistemi tree generacije trenutno predstavljaju jednu od kljunih telekomunikacionih tehnologija u pogledu istraivanja, razvoja i internacionalne standardizacije IMT-2000 je termin koji koristi ITU za skup standarda koji su usvojeni na globalnom (svetskom) nivou. Radi se o standardima za 3. generaciju mobilnih sistema ITU je za IMT-2000 dodelio sledee frekvencijske opsege: 1.885-2.025 GHz i 2.110-2.200 GHz UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) je implementacija svetskog koncepta IMT-2000 u Evropi Uvoenje UMTS suoava se sa vanim izazovom zbog postojanja GSM mree sa velikim pokrivanjem i kapacitetom i sa jeftinim teriminalima, i sa mogunou nadgradnje u smislu prethodnog uvodjenja HSCSD, GPRS i EDGE tehnologije To je razlog zbog koga se razvoj UMTS mora izvesti progresivno, korienjem, u prvoj fazi, jezgra postojee GSM mree to je vie mogue, uz modifikacije koje ne zahtevaju velike investicije operatera

Radio i interfejs arhitektura

Radio interfejs koji je predvidjen za korienje kod UMTS nazvan je UTRA, a odgovarajua mrea UTRAN UMTS zemaljski radio interfejs bi trebalo da podrava vei opseg maksimalnih korisnikih bitskih brzina, u skladu sa trenutnim okruenjem korisnika, na sledei nain: 1. Seosko podruje, otvoreni prostor, dostupnost na celom servisnom podruju operatera, sa mogunou korienja velikih elija: minimum 144 kb/s, sa mogunou postizanja 384 kb/s, i to pri maksimalnoj brzini mobilnog korisnika od 500 km/h 2. Prigradsko podruje, otvoreni prostor, kompletna pokrivenost prigradskog ili gradskog podruja, sa korienjem manjih makroelija, ili mikroelija, minimum 384 kb/s (cilj je postizanje 512 kb/s) pri maksimalnoj brzini od 120 km/h 3. Zatvoreni prostor/manja rastojanja na otvorenom, dostupnost u zatvorenom prostoru i lokalizovana pokrivenost na otvorenom, minimum 2 Mb/s, pri maksimalnoj brzini od 10 km/h

WCDMA osnovni princip

WCDMA osnovni princip

Sl.(a)-Izdvajanje korisnog signala Sl.(a)-Nemogunost izdvajanja korisnog signala

Radio i interfejs arhitektura

Za sisteme tree generacije u Evropi izabrana je WCDMA (Wideband Code Division Multiple Access) tehnologija Ova tehnologija omoguava irokopojasni digitalni radio-prenos, Internet, multimedijalnih, video i ostalih aplikacija Sutina je da se sadraj (glas, slike, podaci ili video zapis) najpre konvertuje u uskopojasni digitalni radio signal, a zatim mu se dodeljuje kod koji e ga razlikovati od signala drugih korisnika Arhitekturu UMTS sistema ine dva osnovna segmenta: pristupna mrea, nazvana UTRAN (UMTS Terrestrial Radio Access Network) osnovna (core) mrea (komutaciona i ruting infrastruktura)

UMTS arhitektura

Konvergencija fiksnih I mobilnih komunikacija

Fiksno-mobilna konvergencija predstavlja evoluciju dananjeg heterogenog komunikacionog sveta koji se sastoji od mnotva fiksnih mrea, celularnih mrea, beinih sistema, mrea za prenos podataka itd., ka integrisanim i personalizovanim telekomunikacijama Prednosti FMC sa aspekta korisnika su: Zajedniki broj za mobilni i fiksni prikljuak Jedinstveni raun za sve servise Jedan servisni provajder za sve telekomunikacione potrebe, fiksne i mobilne Transparentna kontrola komunikacionih trokova proverom korisnikog rauna irok opseg pouzdanih i pristupanih FMC servisa i servisnih paketa, kao to su servisi prilagoeni porodici, prepaid servisi, prilagodljivi servisni paketi, Small Office/ Home Office (SOHO) paketi, Small/ Medium Enterprise (SME) paketi za zabavu, Unified Messaging prenos poruka