MOBILNE KOMUNIKACIJE

Doc. dr Goran Markovi Univerzitet u Beogradu Saobraajni fakultet e-mail: g.markovic@sf.bg.ac.rs

SADRAJ
Uvod u mobilne komunikacije: pojam, trite, servisi, evolucija

sistema mobilnih komunikacija Celularni koncept mobilnih celularnih sistema:

radio-frekvencijsko planiranje, planiranje i dimenzionosanje kapaciteta celularnih sistema, tehnike viestrukog pristupa.

Karakteristike prostiranja radio talasa u sistemima mobilnih

komunikacija i modeli za procenu nivoa polja Javni mobilni komunikacioni sistemi

2G: GSM sistem 2.5G: GPRS i EDGE 3G: IMT-2000, UMTS

Funkcionalni sistemi mobilnih komunikacija Satelitski mobilni komunikacioni sistemi Budui pravci razvoja mobilnih komunikacija LTE Long Term Evolution Mobilni Wi-MAX sistemi 4G

Mobilne komunikacije def.

Pod pojmom mobilnih komunikacija

podrazumevaju se beini komunikacioni sistemi u kojima se komunikacija izmeu korisnika ostvaruje putem radio talasa, pri emu se najmanje jedan od korisnika kree ili je zaustavljen na unapred nepoznatoj lokaciji.
ogranienja koncept bilo kada i bilo gde.

Komunikacija u pokretu, bez vremenskih i prostornih

Svrha mobilnih komunikacija

nastale su iz potrebe za mobilnou korisnika i

nezavisnosti od fizike povezanosti na komunikacionu mreu. mobilnost se ostvaruje sistemom baznih stanica koje radio signalom pokrivaju odreeno geografsko podruje

Trite mobilnih komunikacija

Broj korisnika mobilnih

komunikacija prevaziao je i najoptimistikije prognoze (danas preko 5 mlrd mobilnih pretplatnika u svetu) Prosena godinja stopa rasta na globalnom nivou iznosi oko 24%. Mobilna penetracija:

12% u 2000.g 50% na poetku 2008.g. 61% na kraju 2008.g.

Procenjena vrednost trita u

2008 [$] 1 trilion US

Trite mobilnih komunikacija

6000

Global mobile cellular subscriptions, total and per 100 inhabitants, 2000-2010
Subs cri ptions (i n mi l l i ons ) Per 100 i nha bi tants

100 90

Subscriptions (million)

5000 4000 3000 2000 1000 0 2000 2001

70 60 50 40 30 20 10 0 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Source: ITU Worl d Tel ecommuni ca tion /ICT Indi ca tors

Per 100 inhabitants

80

Trite mobilnih komunikacija

Trite mobilnih komunikacija

Trite mobilnih komunikacija

Broj pretplatnika na 100 stanovnika (zemlje u okruenju)

Evolucija mobilnih komunikacija

Naini komuniciranja - servisi

govor (mobilna telefonija) tekstualne poruke (SMS) podaci (mobilni Internet...) video (streaming, mobilna TV) multimedijalne komunikacije.

Govor vs. podaci

Govorni servis je tokom proteklih

godina bio dominantan i predstavljao je najvei izvor prihoda operatorima. Meutim, servisi podataka u sistemima mobilnih komunikacija su tokom 2008. i 2009. imali faktor rasta 14, tako da je krajem 2009. prenos podataka od 140 000 TByta meseno prevaziao saobraaj od govornog servisa.Ovaj saobraaj je generisalo manje od 10% ukupnog broja mobilnih korisnika u svetu. Prema prognozama [Credit Swiss, 2009] rast mobilnog prenosa podataka u narednih 5 god. bie 100% na godinjem nivou.

Porast paketskog saobraaja

Evolucija servisa kroz pojedine generacije mobilnih komunikacionih sistema

1. generacija Analogni govor NMT, AMPS, TACS 2. generacija
Digitalni govor + prenos podataka (< 64 kbps) GSM, PDC, IS-95, IS136 (D-AMPS)

3. generacija
Multimedijalne usluge < 2 Mbps UMTS, IMT-2000

1980.

1990.

2000.

Evolucija servisa

vreme

Klasifikacija mobilnih komunikacionih sistema prema veliini oblasti pokrivanja

Prema podruju pokrivanja i

stepenu mobilnosti korisnika, mobilni komunikacioni sistemi se mogu klasifikovati na sisteme:

unutar kue ili zgrade (beini telefoni, WLANwireless local area networks) unutar grada ili naselja (javni mobilni celularni sistemi, ) unutar drave ili regije

Specifinosti sistema mobilnih komunikacija

Ogranienja mobilnog okruenja Beini medijum

limitiran opseg preko beinog linka visoka verovatnoa greaka i gubitaka paketa promenljivo okruenje vee kanjenje, manje brzina prenosa,i manja pouzdanost sigurnost tee postii. manja memorija, slabiji procesor, ogranieno trajanje baterije, nepoznat broj korisnika (posetioci koji se kreu), tee upravljanje i kontrola.

Terminali

Usluge

Radio prenos se odvija u prostoru u kome su prisutni atmosferski utucaji, uticaj konfiguracije terena, urbane zone i pre svega, predajnici i prijemnici se kreu.

Dvosmerna (dupleks) komunikacija preko uplink i downlink radio kanala

Dupleks
Mobilni terminal komunicira sa baznom stanicom putem radio

kanala. Tip komunikacije je dupleks, jer je mogu istovremeni prijem i predaja signala, kako na strani mobilnog terminala, tako i na strani bazne stanice. Dupleks se moe ostvariti kao frekvencijski dupleks (FDD Frequency Division Duplex) ili vremenski dupleks (TDD Time Division Duplex). Kod frekvencijskog dupleksa radio kanal se definie kao dvosmerni komunikacioni put koji se sastoji od dve frekvencije. Jedna frekvencija se koristi za povratni link (komunikacija od mobilne stanice ka baznoj stanici uplink (UL)) dok se druga koristi za direktni link (komunikacija od bazne stanice ka mobilnoj stanici downlink (DL)). Kod vremenskog dupleksa isti frekvencijski opseg se koristi i za povratni i za direktni link, u razliitim vremenskim intervalima.

Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sisteme

MHz

Licencirani frekvencijski opsezi:

Slobodna upotreba spektra (nelicencirani opsezi): beina telefonija (DECT Digital Enhanced Cordless Telecommunications, 1880-1900 MHz) i Beine lokalne mree (ISM IndustrialScientificMedical, 2400-2500 MHz)

Zbog ega se moraju koristiti sve vei RF opsezi?

Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sisteme

Potentially identified frequency spectrum for systems beyond IMT-2000 in WRC 2007

2 400 2 483,5

2 500 2 690

3 600 4 200

4 400 5 000

5 150 5 350

5 470 5 725

2 500

3 000

3 500

4 000

4 500

5 000

5 500

5 725 5 850

3 400 - 3 600

6 000
Freq [MHz]

Source: Siemens AG

Frekvencijski opsezi za mobilne komunikacione sisteme

850 950 1400 1500 1700 1800 1900 2000 2100 2200 2300 2400 2500 2600 2700 5100 5200 5300 5400 5500 5600 5700
2010 2402 2480

only indoor

WRC 2003

ITU Allocations for 3G/WLANsIMT 2000 Europe

1885

IMT 2000
2170

Blue- Additional band tooth

2500 2483.5 2520 2690
5150 5350 5470 5725

GSM 900

...
880 925 915 960

...
PDC

DECT GSM 1800

2025 2110 MSS

Hiperlan MSS
2500 2670

Hiperlan

UMTS
1980

UMTS
2170

...
5350
5470 5725

Japan
810 826

1710 1785 1880 1805 1918

IMT-2000 Satellite component 5150 Depending on market development may be used in longer term by terrestrial component

PDC

High Speed Wireless Access

PHS

IMT 2000 IMT 2000

MSS MSS
2160

USA

940 956

1429 1477 14531501

1895

5150

5250

PCS MSS
824 869 849 894

U-NII Reserved MSS

5150 5350

U-NII

5725

5825

Source: Siemens AG

Struktura mobilnog komunikacionog sistema

Celularni koncept mree

elijski koncept je razvijen sa ciljem

da se povea pokrivenost radio signalom. Sutina elijske mree se sastoji u korienju veeg broja predajnika male snage distribuiranih baznih stanica koje pokrivaju znatno manje oblasti (elije), a iji predajnici rade sa viestruko manjim snagama i sa antenama na znatno manjim visinama. Bazna stanica unutar elije omoguava korienje usluga mree za one korisnike koji se nalaze u toj eliji

elijska organizacija mree

Mrea se sastoji od vie

Veliina oblasti pokrivanja neke

elije zavisi od predajne snage bazne (i mobilne) stanice, dobitaka antena bazne i mobilne stanice i konfiguracije terena.

Celularni koncept mree

Pokrivenost elije moe se kretati od

nekoliko stotina metara do nekoliko desetina kilometara.

Novi koncept mree omoguava

elijska organizacija mree

viestruko korienje raspoloivog frekvencijskog opsega istovremenim korienjem istih radio kanala od strane vie baznih stanica. Interferencija izmedju elija koje koriste isti set radio kanala izbegnuta je njihovim prostornim razmetanjem na dovoljne udaljenosti. Ponavljanje, odnosno ponovno korienje istog seta frekvencija mogue je u elijama na dovoljnoj geografskoj udaljenosti.

Viestruko korienje frekvencija (frequency reuse)

Iste frekvencije (grupe frekvencija)

se mogu ponovo koristiti u nesusednim elijama.

Skup elija koje koriste razliite

Klaster sa 7 elija

raspoloive frekvencije (grupe frekvencija) naziva se klaster.

Klasteri se zatim viestruko

ponavljaju na drugim lokacijama u cilju pokrivanja irih geografskih podruja.

Osnovni ciljevi (prednosti) celularnog koncepta

Pokrivanje irokih geografskih podruja sistem mora biti

raspoloiv na svim lokacijama sa kojih korisnik eli da komunicira. Tokom vremena zahteva se stalno poveanje dubine oblasti pokrivanja sve do indoor (u zatvorenim prostorima) pokrivanja Mobilnost korisnika korisniku se mora obezbediti kontinuitet poziva (alocirati potrebni resursi) pri njegovom kretanju, i omoguiti interoperabilnost u sluaju korienja sistema koji se zasnivaju na razliitim standardima Obezbeenje stalno rastuih potrebnih kapaciteta sistema sa poveanjem broja korisnika, zahtevi za potrebnim kapacitetima se znaajno uveavaju (posebno kod korienja servisa podataka sa velikim zahtevanim brzinama prenosa). Osnovni cilj je da se minimizira broj odbijenih ili raskinutih (pri prelasku iz elije u eliju) poziva. Obezbeenje zahtevanog kvaliteta servisa postizanje visokog subjektivnog oseaja kvaliteta od strane korisnika kada je u pitanju telefonija govorni servisi, dok se pri prenosu podataka kvalitet servisa procenjuje na osnovu sledeih parametara: verovatnoa greke (BER, Bit error rate), protok, kanjenje i varijacija kanjenja (jitter).

Handoff (handover)
Handoff (handover) procedura

Kljuna funkcija u obezbeivanju mobilnosti korisnika - obezbeuje kontinuitet trajanja poziva (bez prekidanja veze) i zadravanje eljenog kvaliteta veze, pri kretanju korisnika iz elije u eliju. podrazumeva uspostavljanje poziva u novoj eliji i raskidanje u staroj

Handoff (handover)
Pored mobilnosti korisnika (neogranienog kretanja korisnika iz

elije u eliju bez prekida veze), razlozi za handover mogu biti i lo kvalitet veze usled interferencije, prelazak na drugu eliju u hijerarhijskoj strukturi, promena tipa servisa, intervencije na baznoj stanici i sl. Dva tipa handovera: Tvrdi (hard handover) pre uspostavljanja veze sa novom baznom stanicom prekida se veza sa starom baznom stanicoma, tj. dolazi do kratkotrajnog prekida veze (koristi se u 2G sistemima) Meki (soft handover) komunikacija sa starom baznom stanicom se ne prekida tokom handover procedure, ve mobilna stanica istovremeno komunicira sa 2 ili vie baznih stanica sve dok se handover ne zavri (dok nivo signala koji se prima sa neke bazne stanice ne postane dovoljno jai u odnosu na signale sa ostalih baznih stanica) , primenjuje se kod UMTS (3G) sistema

Celularni sistemi mobilnih komunikacija

1G: analogni sistemi, FDMA, prenos govora - frekvencijska modulacija (FM)

NMT (Nordic Mobile Telephone) 1981. u Skandinaviji, NMT 900 - 1986. AMPS (Advanced Mobile Phone Service) u SAD 1983., TACS (Total Access Cellular System) 1985.

2G: digitalni sistemi, prenos govora, SMS + prenos podataka ogranienim brzinama

GSM (Global Standard for Mobile): GSM 900 & GSM 1800. Ameriki IS136 TDMA sistem i IS95 CDMA sistem Japanski PDC (Personal Digital Cellular) GPRS (General Packet Radio Service ), EDGE (Enhanced Data Rates for
Global Evolution)

2.5 generacija prelaz ka treoj generaciji

3G: prenos govora, podataka i multimedije velikom brzinom Komutacija kola i komutacija paketa, integracija s fiksnom mreom, podrka za
sinhroni i asinhroni prenos, vea i fleksibilna irina frekvencijskog opsega UMTS (Universal Mobile Telecommunications System)

ka 4G sistemima (3.5G, beyond 3G,):

HSPA High Speed Packet Access (HSDPA downlink, HSUPA - uplink) LTE Long Term Evolution

Celularni sistemi prve generacije (1G)

1G celularne telefonske mree bazirane su na analognoj

tehnologiji. Jedan od najpoznatijih sistema iz ove generacije je AMPS (Advanced Mobile Phone Service) razvijen od strane kompanije AT&T. AMPS je poeo sa radom 1983. godine . Kao tehnika viestrukog pristupa za ostvarivanje veze izmedju mobilnih pretplatnika i bazne stanice korien je multipleks na bazi frekvencijske raspodele kanala (FDMA - Frequency Division Multiple Access). AMPS sistem koristio je frekvencijski opseg ukupne irine 50 MHz (od 824 do 849 MHz za vezu izmedju mobilnog korisnika i bazne stanice i od 869 do 894 MHz za vezu izmedju bazne stanice i mobilnog korisnika). U ovom opsegu smeteno je 832 kanala, po 416 kanala za svaki smer prenosa.

Celularni sistemi prve generacije AMPS

Celularni sistemi prve generacije

Uporedo se i u drugim delovima sveta otpoelo sa razvojem celularnih

sistema mobilne telefonije. Japan je zapravo prva zemlja koja je uvela celularne sisteme, i to jo 1979. Broj mobilnih korisnika u Japanu je u poetku bio jako mali usled monopola koji je drao Nippon Telegraph and Telephone (NTT) to je rezultovalo visokim cenama i jakom kontrolom trita. Koriena je varijanta AMPS razvijena od strane Nippon Electronic Corporation (NEC), pri emu je sistem radio na 800 MHz. U Evropi je 1981. godine, i to preteno u zemljama severne Evrope (vedska, Finska, Danska) uveden prvi elijski sistem mobilne telefonije pod nazivom NMT (Nordic Mobil Telephone) koji je u poetku radio u frekvencijskom opsegu od 450 MHz, a kasnije i u opsegu od 900 MHz. To je bio prvi multinacionalni sistem. U Velikoj Britaniji je 1985. godine razvijen unapreeni oblik AMP, koji se zvao TAC (Total Access Communication System) na 900MHz. Nakon uvodjenja konkurencije, kasnih osamdesetih pojavio se JTACS Japanska verzija TACS analognog standarda. Krajem osamdesetih godina pojavili su jo neki sistemi mobilne telefonije, koji su predstavljali modifikacije AMPS sistema (u opsegu 1800-2000 MHz).

Karakteristike 1G celularnih sistema

Celularni sistemi prve generacije

Sistemi prve generacije imali su dosta nedostataka:

skromne karakteristike u pogledu performansi sistema i kvaliteta signala/servisa, mali (ogranien) kapacitet, ograniena zona pokrivanja, nekompatibilnost izmedju pojedinih sistema u razliitim zemljama itd. Poetkom 1990-tih godina postalo je jasno da razliite analogne mree ne mogu vie opstati pod pritiskom sve veih zahteva korisnika za veim kapacitetom, kvalitetnijim signalom i dodatnim uslugama. Ubrzani tehnoloki razvoj doveo je poetkom devedesetih godina XX veka do sistema mobilne telefonije druge generacije.

Celularni sistemi druge generacije (2G)

Sutinsku razliku 2G u odnosu na elijske sisteme prve

generacije predstavlja prenos signala u digitalnoj formi. Osnovne prednosti digitalog naina prenosa ogledaju se u sledeem: potreban je znaajno manji odnos signal/um za isti kvalitet govornog servisa, omoguen je vei kapacitet sistema, kompatibilnost sa digitalnom fiksnom mreom itd. bolji kvalitet zvuka, postalo je mogue uvesti irok spektar servisa integrisanih sa govornim servisom kao npr. prenos podataka malim brzinama i dr. Kod 2G, govor je i dalje dominantan servis, ali postoje i neki dodatni servisi, kao to su zatita privatnosti poziva i kodiranje korisnikih podataka, korienje servisa faksa, servisa kratkih poruka (SMS) i prenos podataka. Cene mobilnih korisnikih terminala postale su znatno nie u odnosu na opremu za 1G.

Celularni sistemi druge generacije (2G)

Kljune razlike izmedju 2G i 1G sistema su sledee:

Kod 2G postoje kanali za digitalni prenos Kod 2G postoji kodiranje korisnikih podataka Kod 2G postoji sposobnost detekcije i korekcije greaka Pristup kanalu - kod 2G sistema postoji vei broj kanala po jednoj eliji, ali se kanali dodeljuju veem broju korisnika koristei koncept vremenskog multipleksiranja TDMA - Time Division Multiple Access) Kao i kod mobilnih sistema prve generacije i ovde su razvijane razliite tehnologije - standardi: GSM globalni sistem mobilne telefonije (GSM Global System for Mobile Communications ) razvijan u Evropi. Interim standard 136 (IS-136) TDMA i IS-95 CDMA (ameriki standardi) PDC (personal Digital cellular) japanski standard 1993/94

a) b) c) d)

GSM (Global System for Mobile communication)

GSM standard je razvio ETSI - European Telecommunications Standards Institute. GSM sistem je razvijan tokom 80-ih godina, dok je GSM standard uveden 1990. godine, kao prvi standard mobilnih sistema druge generacije. GSM je jedinstven sistem koji je zamenio veliki broj razliitih, medjusobno nekompatibilnih celularnih sistema prethodne generacije. Danas je GSM najuspeniji celularni standard koji je u upotrebi u preko 250 zemalja irom sveta. GSM je digitalna elijska tehnologija za prenos govora i podataka na bazi komutacije kola. Jedna od osnovnih prednosti GSM sistema je mogunost meunarodnog roaminga na osnovu dogovora izmeu GSM operatera irom sveta Zasniva se na kombinaciji FDMA/TDMA tehnika viestrukog pristupa i frekvencijskom (FDD) dupleksiranju to znai da su odvojeno definisani frekvencijski opsezi koji se koriste za povratni i direktni link.

Zastupljenost GSM standarda u svetu (95% svetske teritorije)

Prvi GSM sistemi su u komercijalnoj upotrebi od 1992. godine.

Ostali 2G celularni sistemi

D-AMPS (Digital AMPS) je planiran kao komplement i naslednik uspenog

analognog AMPS standarda. U komercijalnoj upotrebi je od 1993/94. godine. Koristi se u Severnoj i Latinskoj Americi kao i u Aziji/Pacifiku i ponegde Istonoj Evropi.

PDC (Personal Digital Communication)

Komercijalnu upotrebu otpoeo je 1993/94. godine.

se koristi jedino u Japanu.

IS-95 (Interim Standard 95)

je razvijen ranih 90-ih godina. Za razliku od GSM, D-AMPS i PDC sistema, koji su TDMA (Time Division Multiple Access) sistemi, IS-95 je baziran na uskopojasnom CDMA (Code Division Multiple Access). Pojavio se na tritu 1993. godine. Ova tehnologija se uglavnom koristi u AzijskoPacifikom regionu, Severnoj i Junoj Americi

Svi ovi standardi podravaju prenos podataka malim brzinama (do 9,6 kb/s.)

Uporedne karakteristike 2G celularnih sistema

Prelaz ka sistemima tree generacije (2.5G)

HSCSD (High Speed Circuit Switched data)

Brzine prenosa podataka: 57.6 Kb/s

GPRS (General Packet Radio service)

Brzine prenosa podataka: 14.4 - 115.2 Kbps

EDGE (Enhanced data rate for GSM Evolution)

Brzine prenosa podataka: 384 Kbps

GPRS i EDGE (2.5G)

GPRS omoguava slanje i primanje informacija mobilnom

mreom uz nekoliko novih mogunosti: velika brzina prenosa podataka (do 115 kb/s), krae vreme za konekciju i stalni pristup internetu, korienje potpuno novih aplikacija, povoljnija naplata usluge prenosa podataka, zasnovana na koliini prenetih podataka, a ne na vremenu provedenom na vezi sa internetom, i mogunost primanja poziva i u toku pregledanja internet sadraja. EDGE moe preneti tri puta vei broj bita nego GPRS u istom periodu. Tipino se za EDGE vezuje protok od 384 kb/s.

Celularni sistemi tree generacije (3G)

U eri Interneta, elektronske trgovine i multimedijalnih servisa,

nedostatak mogunosti za prenos podataka je velika mana sistema druge generacije. Da bi se ovo omoguilo potrebna je nova tehnologija tehnologija mobilne telefonije tree generacije. Razliite organizacije poele su sa razvojem mobilne telefonije tree generacije jo davne 1980. godine . Meunarodna telekomunikaciona unija (ITU) je bila angaovana za ovaj ogoroman projekat. IMT-2000 koji je bio pod pokroviteljstvom ITU-a bio je voen nizom novih zahteva koji su se postavljali ispred njega. Zahteva se vea irina opsega (144 Kbps za mobilni servis i preko 2 Mbps za fiksni servis). Zahteva se prelazak na frekvencijski opseg od 2 GHz.

Celularni sistemi tree generacije (3G)

ITU je 1999. godine ustanovila pet moguih naina realizacije

zemaljskog servisa.
Tih pet tehnika su:

irokopojasni CDMA (WCDMA) CDMA-2000 (Predstavlja evoluciju, odnosno nadogradnju IS-95 CDMA) TD-SCDMA (Sinhroni CDMA sa vremenskom raspodelom) UWC-136 (Predstavlja evoluciju I-136)

DECT (Digital Enhanced Cordless Telecommunications), 2007 godine je ovoj familiji dodat i 6.lan WiMax Worldwide Interoperability for Microwave Access

Celularni sistemi tree generacije (3G)

3G e dozvoljavati istovremeni prenos govora, podataka, teksta, slika, audio

i video signala. Mogunosti 3G sistema Mobilni pristup internetu velikom brzinom: Velika ponuda zabave razliitih tipova. Ovo ukljuuje gledanje filmova (na ekranima velike rezolucije), sluanje muzike (u ureaje je implementiran MP3 plejer) Praenje video konferencija (u ureaje su ugraene male kamere) Mobilni oping (m-komerc). Mogunost on-line izbora i plaanje elektronskim novcem Razliite vrste informacija, kao i GPS sistem; I naravno ureaj koji e uvek sluiti kao telefon

Ono to prvenstveno odlikuje 3G sisteme je globalni roaming, tj. mogunost korienja mobilnog telefona bilo gde u svetu.

Sigurnost korienja 3G ureaja je veoma vaan aspekt. S obzirom da e 3G ureaji biti pravi novanik za elektronski novac, on e

biti veoma primamljiv za korienje.

Celularni sistemi tree generacije (3G)

irokopojasni viestruki

pristup sa kodnom raspodelom (WCDMA Wideband Code Division Multiple Access) Evropa univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem UMTS (Universal Mobile Telecommunications System

Brzine prenosa podataka u 3G

sistemima
Brzine podataka razliite su od zone do zone, a zavise od trenutne

brzine kojom se korisnik kree kao i od koncentracije korisnika unutar zone:

2084 Kbps unutar zgrade ili kancelarije, u okolini piko elija gde je koncentracija korisnika najvea, i gde se korisnik kree hodajui

384 Kbps 2084 Kbps u gradskom okruenju i to gde se korisnik ne kree brzinom ne veom od 120Km/
144 Kbps 384 Kbps gde je srednja gustina korisnika, npr. u suburbanim zonama gde se korisnici kreu brzinom od 120-150 Km/ Do 144 Kbps u udaljenim zonama (planine, okeani) pri brzinama od 1000 Km/ (npr. u avionima).

Poreenje celularnih sistema

Poreenje celularnih sistema

Celularni sistemi Prva generacija-analogni sistemi / prenos govora FDMA, FM za govor i FSK za signalizaciju NMT (Nordic Mobile Telephone) 1981. u Skandinaviji, NMT 900 - 1986. AMPS (Advanced Mobile Phone Service) u SAD 1983., TACS (Total Access Cellular System) 1985. Druga generacija (2G)-digitalni sistemi, prenos govora + podaci malim brzinama Evropski GSM (Global Standard for Mobile)
GSM 900 - 1991., GSM 1800 1992.

Ameriki IS136 TDMA i IS95 CDMA ) Japanski PDC (Personal Digital Cellular) 1993./1994.

Poreenje celularnih sistema

2.5 generacija

GPRS (General Packet Radio Service ), EDGE sistemi (Enhanced Data Rates for Global Evolution), prelaz prema treoj generaciji celularnih sistema (3G)

Trea generacija (3G) Prenos govora, podataka i multimedijalnih sadraja velikim brzinama Komutacija kola i paketa, integracija s fiksnom mreom, podrka za
sinhroni i asinhroni prenos, vea i fleksibilna irina opsega UMTS (Universal Mobile Telecommunications System)

Razvojni cilj: komunikacija govorom, podacima i multimedijalnim

signalima, bez vremenskih i prostornih ogranienja upotrebom samo jedne adrese - pozivnog broja

Poreenje celularnih sistema

sistem
opsega

Poreenje celularnih sistema

Brzine prenosa podataka u razliitim beinim komunikacionim sistemima

Evolucija tehnologija i servisa

Beyond 3G network vision

IP-based seamless network of complementary access AAA SIP Policy Directory systems Radio technologyserver server server server
PSTN independent, IP-based network functions
Mobility

Gateway
GERAN

New capabilities of systems beyond IMT-2000

High

BTS
Digital Broadcast Network
Low

IMT-2000

Enhanced IMT-2000

New Mobile Access

Enhancement

AP
New Nomadic / Local Area Wireless Access
10 100 Peak Useful Data Rate (Mb/s) 1000

IP based network (IPv6)

New radio access WLAN Access Network

IP-based vertical handover short range connectivity RAN and Core Network grow together IP-based end systems Integrated service / network management
Source: Siemens AG

Access Router
UTRAN

AP

New IP-oriented radio technology

Node B

Combination of off-the-shelf and specialised hardware

Mobilnost vs. binarni protok

Source: Siemens AG